Мате Видаковић
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. (октобар 2024.) |
мате видаковић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1907 |
Место рођења | Прковци, код Винковаца, Аустроугарска |
Датум смрти | 15. август 1941.33/34 год.) ( |
Место смрти | Скела, код Обреновца, Подручје Војног заповедника у Србији, Нацистичка Немачка |
Професија | обућарски радник |
Деловање | |
Члан КПЈ од | од пре рата |
Учешће у ратовима | Шпански грађански рат Народноослободилачка борба |
Служба | Шпанска републиканска армија |
Матија Мате Видаковић (Прковци, код Винковаца, 1907 — Скела, код Обреновца, 15. август 1941) био је обућарски радник, учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 1907. године у селу Прковци, код Винковаца.
После завршене основне школе, изучио је обућарски занат. Као млади радник приступио је револуционарном радничком покрету. Због комунистичке активности је био ухапшен и 18. новембра 1930. године од Државног суда за заштиту државе осуђен на две године затвора.
Током робије у Сремској Митровици, био је члан затворске партијске ћелије КПЈ. Као инструктор Централног комитета Комунистичке партије Југославије у лето 1932. године започео је политичку активност у Војводини. Радио је на формирању и учвршћивању партијских организација у Петровграду, Новом Саду, Суботици и другим местима.
Због опасност од хапшења, напушта Југославију и одлази у Совјетски Савез, где се партијски школовао. Фебруара 1937. године одлази у Шпанију, где на страни Републиканске армије учествује у Шпанском грађанском рату. После пораза Шпанске репубилке, 1939. године, вратио се у Југославију.
После Априлског рата и окупације Краљевине Југославије, 1941. године, дошао је у Београд са специјалним задатком да ради на изради темпираних мина. Илегално је живео и радио на изради темпираних мина, којима су припадници Народноослободилачког покрета извршавали диверзије у окупираном Београду.
У току рада на једној мини, 4. јула 1941. године, дошло је до експлозије у стану у Драгачевској улици број 17 (после рата улица Филипа Кљајића, а данас улица Патријарха Варнаве). Мате је том приликом био тешко рањен - мина му је откинула обе руке. Том приликом је био ухапшен од стране Гестапоа и пребачен у болницу. Заједно са Матом, на изради мина радила је Милица Шуваковић, али је она приликом експлозије била лакше рањена и успела је да побегне. Поред Мате, Гестапо је ухапсио и његове станодавце Јелену и Дану, које су касније биле стрељане.
Мате Видаковић је стрељан 15. августа 1941. године у селу Скели, код Обреновца, заједно са 42 затвореника, доведена из Бањичког логора и затвора Специјалне полиције и 15 мештана. Ово стрељање извршено је у знак одмазде за убиство једног немачког официра и три подофицира. Том приликом окупатор је спалио пола села, а тела стрељаних су била обешена и остављена да висе цео дан.
После рата његови посмртни остаци су сахрањени у Алеју стрељаних родољуба 1941—1944. на Новом гробљу у Београду.
Указом Председништва АВНОЈ-а постхумно је 6. јула 1945. одликован Орденом заслуга за народ првог реда.[1]
Његова несрећа са мином, била је инспирација сценаристима телевизијске серије „Отписани“ и приказана је у епизоди „Гаража“. Његовим именом после рата названа је једна улица на Црвеном Крсту у Београду, али је најпре 1997. преименована у Бојанску, а потом 2019. године у Улицу Велимира Бате Живојиновића.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Службени лист ДФЈ 90/45” (PDF). slvesnik.com.mk. 20. 11. 1945. стр. 974.
Литература
[уреди | уреди извор]- Мала енциклопедија Просвета, Београд 1959. година.
- Лексикон Народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941—1945 (први том). „Народна књига“ Београд и „Партизанска књига“ Љубљана, 1980. година.