Мате Видаковић

мате видаковић
Mате Видаковић
Лични подаци
Датум рођења	1907
Место рођења	Прковци, код Винковаца, Аустроугарска
Датум смрти	15. август 1941.(1941-08-15) (33/34 год.)
Место смрти	Скела, код Обреновца, Подручје Војног заповедника у Србији, Нацистичка Немачка
Професија	обућарски радник
Деловање
Члан КПЈ од	од пре рата
Учешће у ратовима	Шпански грађански рат Народноослободилачка борба
Служба	Шпанска републиканска армија

Гроб Мате Видаковића у Алеји стрељаних родољуба на Новом гробљу у Београду

Матија Мате Видаковић (Прковци, код Винковаца, 1907 — Скела, код Обреновца, 15. август 1941) био је обућарски радник, учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе.

Биографија

Рођен је 1907. године у селу Прковци, код Винковаца.

После завршене основне школе, изучио је обућарски занат. Као млади радник приступио је револуционарном радничком покрету. Због комунистичке активности је био ухапшен и 18. новембра 1930. године од Државног суда за заштиту државе осуђен на две године затвора.

Током робије у Сремској Митровици, био је члан затворске партијске ћелије КПЈ. Као инструктор Централног комитета Комунистичке партије Југославије у лето 1932. године започео је политичку активност у Војводини. Радио је на формирању и учвршћивању партијских организација у Петровграду, Новом Саду, Суботици и другим местима.

Због опасност од хапшења, напушта Југославију и одлази у Совјетски Савез, где се партијски школовао. Фебруара 1937. године одлази у Шпанију, где на страни Републиканске армије учествује у Шпанском грађанском рату. После пораза Шпанске репубилке, 1939. године, вратио се у Југославију.

После Априлског рата и окупације Краљевине Југославије, 1941. године, дошао је у Београд са специјалним задатком да ради на изради темпираних мина. Илегално је живео и радио на изради темпираних мина, којима су припадници Народноослободилачког покрета извршавали диверзије у окупираном Београду.

У току рада на једној мини, 4. јула 1941. године, дошло је до експлозије у стану у Драгачевској улици број 17 (после рата улица Филипа Кљајића, а данас улица Патријарха Варнаве). Мате је том приликом био тешко рањен - мина му је откинула обе руке. Том приликом је био ухапшен од стране Гестапоа и пребачен у болницу. Заједно са Матом, на изради мина радила је Милица Шуваковић, али је она приликом експлозије била лакше рањена и успела је да побегне. Поред Мате, Гестапо је ухапсио и његове станодавце Јелену и Дану, које су касније биле стрељане.

Мате Видаковић је стрељан 15. августа 1941. године у селу Скели, код Обреновца, заједно са 42 затвореника, доведена из Бањичког логора и затвора Специјалне полиције и 15 мештана. Ово стрељање извршено је у знак одмазде за убиство једног немачког официра и три подофицира. Том приликом окупатор је спалио пола села, а тела стрељаних су била обешена и остављена да висе цео дан.

После рата његови посмртни остаци су сахрањени у Алеју стрељаних родољуба 1941—1944. на Новом гробљу у Београду.

Указом Председништва АВНОЈ-а постхумно је 6. јула 1945. одликован Орденом заслуга за народ првог реда.

Његова несрећа са мином, била је инспирација сценаристима телевизијске серије „Отписани“ и приказана је у епизоди „Гаража“. Његовим именом после рата названа је једна улица на Црвеном Крсту у Београду, али је најпре 1997. преименована у Бојанску, а потом 2019. године у Улицу Велимира Бате Живојиновића.

Литература

• Мала енциклопедија Просвета, Београд 1959. година.
• Лексикон Народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941—1945 (први том). „Народна књига“ Београд и „Партизанска књига“ Љубљана, 1980. година.