Пређи на садржај

Народноослободилачки покрет Југославије

С Википедије, слободне енциклопедије

Народноослободилачки покрет (НОП) је био највећи антифашистички покрет у Југославији за време Другог светског рата. Покрет је организовала и предводила Комунистичка партија Југославије.

Оружану силу Народноослободилачког покрета представљали су Народноослободилачки партизански одреди (НОП одреди), стварани током лета 1941. године. Током 1942. године створена је Народноослободилачка војска Југославије, која је марта 1945. прерасла у Југословенску армију.

Као непосредни органи Народноослободилачког покрета стварани су, већ током лета 1941. године, Народноослободилачки одбори, који су представљали прве органе „народне власти“. Они су били организовани као сеоски, месни, рејонски, градски, општински, окружни, покрајински или обласни и имали су задатак да помажу из позадине Народноослободилачку борбу. Поред Народноосолободилачких одбора у оквиру НОП-а су стваране и друге масовне антифашистичке организације, попут Антифашистичког фронта жена (АФЖ), Уједињеног савеза антифашистичке омладине Југославије (УСАОЈ) и Савеза пионира Југославије.

Народноослободилачки покрет је за разлику од других покрета у Југославији, током Другог светског рата, успео да окупи припаднике свих народа: Србе, Хрвате, Словенце, Муслимане, Црногорце и Македонце, као и припаднике свих националних мањина у Југославији: Мађаре, Албанце, Италијане, Словаке, па чак и Немце.

Један од циљева Народноослободилачког покрета био је и стварање нове државе - Нове Југославије, која би почивала на националном и социјалном јединству. На тај начин се остваривао и део програма Комунистичке партије Југославије, који се односио на извођење социјалистичке револуције. Ови планови су се посебно одвијали на ослобођеним територијама тзв. „Партизанским републикама“ (Ужичка република, Дрварска република, Бихаћка република и др.) где је становништво могло у пракси да види ефикасност рада НО одбора и стварање државе социјалне правде.

Народноослободилачки покрет се развијао на читавом подручју Југославије, као и на деловима околних земаља са већинским југословенским становништвом. Главни противници НОП-а су били страни окупатори (Немци, Италијани, Бугари и Мађари), као и „домаћи издајници“ - квинслишке организације које су сарађивале с окупатором: Независна Држава Хрватска (усташе и домобрани), режим Милана Недића у Србији (Српска државна стража), Бела гарда у Словенији, режим Секуле Дрљевића у Црној Гори, четници Косте Пећанца, Балисти, Љотићев „Збор“ и др. Поред чистоквинслишких организација припадници НОП-а су били и у сукобу с четницима Драже Михаиловића, који су од стране Савезника били признати као Југословенска војска у отаџбини, а сарађивали су са окупатором. Покрет је водио доследну борбу и против ширења међунационалне мржње и масовних прогона и покоља становништва, што му је донело велику народну подршку.

Народноослободилачки покрет је 1943. године добио подршку Савезника, који су ускратили дотадашњу подршку четницима. После тога је дошло, на наговор Савезника, до стварања споразума са Југословенском владом у избеглиштву, која је и сама признала НОП. На основу тих споразума дошло је, 7. марта 1945. године, до стварања Демократске Федеративне Југославије.

Освободилна фронта

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Освободилна фронта

За разлику од других крајева Југославије, где је у Народноосолободилачком покрету руководећу улогу имала Комунистичка партија Југославије, поред које су се налазиле и неке друге мање предратне политичке организације, у Словенији је на иницијативу Комунистичке партије Словеније формиран Ослободилачки фронт (словен. Osvobodilna fronta) који је окупио десетак предратних странака и организација и створио чврсто јединство у борби против окупатора.

Стварање Народноослободилачких одбора

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Народноослободилачки одбори

Стварање АВНОЈ-а

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије

Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије, скраћено АВНОЈ, је била кровна организација народноослободилачких комитета, успостављена 26. новембра 1942. ради управљања слободним територијама на подручју окупиране Југославије.

АВНОЈ је био под политичким вођством Народноослободилачког покрета Југославије. Многи обични борци у партизанским редовима нису били комунисти, али њих је у програму АВНОЈ-а привукао федеративни систем за различите народе у Југославији, што је била избалансиранија замисао од свега што су друге политичке снаге у Југославији нудиле у то време.[1]

Однос НОП-а и Савезника

[уреди | уреди извор]

Однос НОП-а и Избегличке владе у Лондону

[уреди | уреди извор]

Истакнуте личности НОП-а

[уреди | уреди извор]
др Иван Рибар и Јосип Броз Тито на Сутјесци, јуна 1943. године

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Povijest Bosne - Noel Malcom[мртва веза]

Литература

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Народноослободилачки_покрет_Југославије&oldid=28837706”