Портал:Народноослободилачка борба
Портал о Народноослободилачкој борби настао је са жељом да се на Википедији на српском језику што боље презентује борба народа Југославије, предвођеног Комунистичком партијом, против фашистичког окупатора и домаћих издајника, која је вођена од јула 1941. до маја 1945. године. За то време вођене су многе борбе, а упркос разним репресалијама окупатора Народноослободилачки покрет је стално јачао и на крају рата израстао у Југословенску армију, која је бројала 800.000 људи.
На Википедији на српском језику написани су бројни чланци са тематиком из Народноослободилачког рата — биографије свих народних хероја Југославије, биографије истакнутих личности Народноослободилачког покрета, чланци о бригадама, дивизијама и корпусима НОВ и ПОЈ, борбама и ратним операцијама, споменицима и музејима. Уколико и Ви желите да учествујете у писању чланака о Народноослободилачкој борби позивамо вас да приступите Тиму за Народноослободилачку борбу, где можете видети планове и листе задатака.
Портал је направљен новембра 2008, у време шездесетпете годишњице Другог заседања АВНОЈ-а.
Бранко Крсмановић (Доња Мутница, код Параћина, 3. октобар 1915 — Космај, 8. август 1941), револуционар, учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
Студирао је агрономију у Прагу, где се дружио са југословенским студентима, који су припадали омладинском револуционарном покрету и преко њих се заинтересовао за комунистичке идеје. У јесен 1936. године је постао члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ), а јануара 1937. године, заједно са групом југословенских студената из Прага, је отишао у Шпанију, где се у редовима Интернационалних бригада борио против фашизма.
Током рата је стекао чин капетана и налазио се на разним одговорним дужностима у 129. интернационалној бригади. Јануара 1939. године је поломио ногу, па је с групом рањеника био пребачен на лечење у Француску. Након оздрављења, Бранко је био затворен у концентрационим логорима, које су француске власти формирале у лето 1939. године за шпанске добровољце. Почетком 1941. године је успео да се врати у Југославију, али је одмах био ухапшен. Након месец дана је био протеран у Параћин, где је био под полицијским надзором. Након окупације Југославије, маја 1941. године постао је члан Војног комитета при Покрајинском комитету КПЈ за Србију. Активно је радио на организовању устанка, обилазећи многа места у Поморављу. Крајем јуна 1941. постао је члан Штаба НОП одреда Србије и учествовао је у формирању првих партизанских одреда у Србији.
-
Иво Лола Рибар 1943.
-
Влада Зечевић и Фјодор Махин 1942.
-
Партизанска споменица 1941. и партизанска заклетва, Војни музеј у Београду
-
Козарчанка (Миља Марин) фотографија Жоржа Скригина
-
Детаљ из спомен-дома Битке на Сутјесци на Тјентишту
-
Јосип Броз Тито и Иван Рибар 1943.
-
-
Јосип Мажар и Петар Мећава 1943.
-
Грб Нове Југославије из 1943.
-
Прво заседање АВНОЈ-а у Бихаћу, 1942.
-
Пеко Дапчевић и омладинска делегација Друге пролетерске бригаде
-
Вешање Лепе Радић у Босанској Крупи 1943.
-
Љубо Чупић пред стрељање у Никшићу 1943.
-
Вешање Стеве Филиповића у Ваљеву 1941.
-
Тито у Бихаћу 1942.
-
Дечак борац
-
Детаљ из спомен-дома Битке на Сутјесци на Тјентишту
-
Рада Врањешевић на заседању ЗАВНОБиХ
-
Партизански плакат
-