Јуриј Данилович
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Додавање викивеза, пребацивање у перфекат. |
Јуриј Данилович | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1281. |
Датум смрти | 21. новембар 1325.43/44 год.) ( |
Место смрти | Сарај, |
Породица | |
Родитељи | Данил Московски |
Династија | Рјуриковичи |
Претходник | Данил Московски |
Наследник | Иван Калита |
Јуриј Данилович (рус. Юрий Данилович; око 1285 — 2. новембар 1325) је био кнез Москве од 1303. (велики кнез од 1319), велики кнез Владимира од 1319. и кнез Новгорода од 1322.
Наследство и рат
[уреди | уреди извор]Јуриј је био најстарији син Данила Московског, којега наслеђује с монголским допуштењем у тренутку његове смрти 5. марта 1303. Од њега он наслеђује и рат против Андреја III чијом смрћу следеће године се распада Данилов савез с Михајлом од Твера што означава почетак вишедесетљетног рата између Твера и Москве за велико кнежевство Владимира који накратко завршава поразом Москве. У тренуцима док му се престоница 1315. године налазила под опсадом Јуриј путује на двор Златне хорде тражећи као верни вазал помоћ против „подмуклог“ непријатеља. Он у томе постаје тако успешан да убрзо добија руку Агафе кћерке тамошњег владара. Као мираз Јуриј с придружује једна монголску војску која треба послужити за уништење противника. У бици која следи Михајло од Твера побјеђује монголску војску и заробљава Јуријеву жену. Како је она у заробљеништву ускоро умире владар Златне хорде на потицај московског кнеза због тога догађаја осуђује на смрт и погубљује Михајла чинећи тако Јурија најмоћнијим руским кнезом.[тражи се извор]
Омрзнути вазал
[уреди | уреди извор]Како би се та монголска одлука додатно појачала 1319. године Златна хорда дарује задатак Москви да скупља годишњи данак од руских вазала који су јој дужни исплаћивати сви тамошњи кнезови. Тим чином московска држава доживљава свој брзи преображај у велико кнежевство важније од других сличних. С разлогом или не тај новац на крају постаје Јуријева пропаст пошто га осветољубиви син Михајла од Твера оптужује за поткрадање Златне хорде. У ишчекивању суђења пред каном Јурија убија атентатор 2. новембра 1325. Овај кнез је током свога живота био фантастично омрзнут због свог добровољног слуганског положаја према Монголима и његовом безразложном погубљењу Константина кнеза од Рјазања. Нити данашњи историчари то стајалиште нису претјерано променили иако признају да без њега Московско кнежевство никада не би прерасло у Руско царство јер основни услов за то су биле финансије које су неумерено ојачане скупљањем данка за Златну хорду. Наслеђивање Јураја I никада није било доведено у питање пошто је он као и његов брат Иван I имао неупитну подршку 300.000 монголских војника Златне хорде.
Породично стабло
[уреди | уреди извор]16. Всеволд III | ||||||||||||||||
8. Јарослав II Всеволодович | ||||||||||||||||
17. Марија Шварновна | ||||||||||||||||
4. Александар Невски | ||||||||||||||||
9. Ростислава Мстиславна Смоленскаја | ||||||||||||||||
2. Данил Московски | ||||||||||||||||
10. Брачислав Василкович | ||||||||||||||||
5. Александра Брачиславна | ||||||||||||||||
1. Јуриј Данилович | ||||||||||||||||
Литература
[уреди | уреди извор]- Јелачић, Алексеј (1929). Историја Русије. Београд: Српска књижевна задруга.
- Миљуков, Павел (1939). Историја Русије. Београд: Народна култура.