Рељеф
Рељеф представљају облици Земљине површи који су настали и непрекидно се мењају под дејством унутрашњих и спољашњих сила.[1][2] Односно, свеукупност облика који карактеришу једну област чини рељеф те области. Рељеф је изглед земљишта, удубљења и узвишења. Површ Земље, тј. површ рељефа представља граничну површ три различите средине: чврсте (литосфера),[3][4][5] течне (хидросфера)[6][7][8] и гасовите (атмосфера). Због тога што представља површ контакта три различите средине, рељеф мора бити резултат дејства антагонистичких сила сваке од тих средина. Стога дејство сила представља један од врло битних фактора у образовању рељефа.
Осим силе, за настанак рељефа потребан је и материјал на који ће деловати силе. Под материјалом се подразумева стенска маса, одређене геолошке грађе. Од својстава те стенске масе, зависиће карактеристике рељефа.
Ефекти деловања једне силе на стенску масу одређене геолошке грађе зависе од дужине трајања њеног дејства. Због тога је трећи битан фактор, који одређује карактеристике рељефа, време.
Специфичности рељефа у целини и својства појединачних облика који чине тај рељеф зависе, дакле, од три геоморфолошка чиниоца: од дејства скупа сила, од геолошке грађе стенске масе на коју делују силе, и од дужине трајања дејства сила на стенску масу.
Геоморфолошки чиниоци
[уреди | уреди извор]Очигледно је да формирање рељефа и његова својства зависе од три категорије чинилаца: енергетских, материјалних и временских.
Енергетски чинилац
[уреди | уреди извор]Енергетски чинилац су силе. Као активни фактор, силе се означавају скупним термином агенс. По свом пореклу, оне се деле на унутрашње – ендогене и спољашње – егзогене силе.
Ендогене силе изазивају тектонске и магматске покрете. За обликовање рељефа су значајни првенствено тектонски покрети, који се манифестују као епирогенезе и/или орогенезе и магматски покрети изражени кроз вулканизам и плутонизам.
Егзогене силе су резултат дејства стихије. Оне вајају, или праве скулптуру крупних геолошких или морфолошких целина, насталих дејством ендогених сила.
Материјални чинилац
[уреди | уреди извор]Материјални чинилац подразумева стенску масу одређених карактеристика, на коју делују силе. Под дејством сила у стенској маси се образују облици рељефа.[9][10] Она, дакле, трпи промене. С обзиром на пасивну улогу у формирању рељефа, материјални чинилац се означава термином пацијенс.
Карактеристике стенске масе на коју делује скуп сила, одређује њена геолошка грађа. Овај термин одређује стенску масу у три погледа: по саставу (литологија), по просторним односима њених елемената (склоп) и по хронолошким односима (старост).
Са геоморфолошког аспекта, за настанак и развој рељефа битни су само литолошки састав и склоп стенске масе. С обзиром на то да су процеси образовања и развоја рељефа, по правилу, знатно млађи од времена настанка стенске масе, старост стене овде нема примарни значај. Под материјалним чиниоцем рељефа, на тај начин се подразумева стенска маса одређеног литолошког састава и склопа.
Од геолошке грађе стенског материјала у којем се формирају облици рељефа зависи врста процеса и њен интензитет, па тиме и облици који ће настати.
Временски чинилац
[уреди | уреди извор]Трећи битан фактор у образовању рељефа чини време. Силе перманентно делују на стенску масу. При томе се непрекидно разарају постојећи, а стварају нови облици. Постоји, дакле, стална промена рељефа у времену. Савремени рељеф се хронолошки може дефинисати као тачка на кривој, која је повучена у функцији времена.
Основна законитост рељефа
[уреди | уреди извор]Рељеф једне области представља неправилну, криву површ у простору, на којој су у контакту три различите средине: литосфера, хидросфера и атмосфера. Она настаје као резултат дејства скупа сила на стенску масу одређене геолошке грађе, а у одређеном периоду времена.
Ако се скуп сила, агенс, означи симболом А, карактеристике геолошке грађе, тј. пацијенс, симболом P, а време симболом V, рељеф се може исказати следећом релацијом:
Недавни напреци
[уреди | уреди извор]Облици терена се могу издвојити из дигиталног модела надморске висине користећи неке аутоматизоване технике где су подаци прикупљени помоћу савремених сателита и стереоскопских камера за ваздушни надзор.[11] До недавно, састављање података пронађених у таквим скуповима података захтевало је време и скупе технике које су укључивале много радних сати. Најдетаљнији доступни DEM мере се директно коришћењем LIDAR техника.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Szabó, József; Dávid, Lóránt; Lóczy, Dénes, ур. (2010). Anthropogenic Geomorphology (на језику: енглески). ISBN 978-90-481-3057-3. S2CID 251582329. doi:10.1007/978-90-481-3058-0.
- ^ Howard, Jeffrey (2017), Howard, Jeffrey, ур., „Anthropogenic Landforms and Soil Parent Materials”, Anthropogenic Soils, Progress in Soil Science (на језику: енглески), Cham: Springer International Publishing, стр. 25—51, ISBN 978-3-319-54331-4, doi:10.1007/978-3-319-54331-4_3, Приступљено 2022-08-12
- ^ Skinner, B. J.; Porter, S. C. (1987). „The Earth: Inside and Out”. Physical Geology. John Wiley & Sons. стр. 17. ISBN 0-471-05668-5.
- ^ Parsons, B.; McKenzie, D. (1978). „Mantle Convection and the thermal structure of the plates” (PDF). Journal of Geophysical Research. 83 (B9): 4485. Bibcode:1978JGR....83.4485P. CiteSeerX 10.1.1.708.5792 . doi:10.1029/JB083iB09p04485.
- ^ Pasyanos, M. E. (15. 5. 2008). „Lithospheric Thickness Modeled from Long Period Surface Wave Dispersion” (PDF). Приступљено 2014-04-25.
- ^ Encyclopædia Britannica, 'Hydrosphere': https://www.britannica.com/science/hydrosphere/Origin-and-evolution-of-the-hydrosphere
- ^ Albarède, Francis; Blichert-Toft, Janne (новембар 2007). „The split fate of the early Earth, Mars, Venus, and Moon”. Comptes Rendus Geoscience. 339 (14–15): 917—927. Bibcode:2007CRGeo.339..917A. doi:10.1016/j.crte.2007.09.006. Приступљено 26. 3. 2020. „High d18O in ~4.4-Ga old zircons from Jack Hills (western Australia) strongly indicates the presence of material altered under low-or medium-temperature hydrous conditions in the source of their parent granites and is considered as strong evidence for the early presence of a hydrosphere”
- ^ "Our Changing Planet: an Introduction to Earth System Science and Global Environmental Change." Our Changing Planet: an Introduction to Earth System Science and Global Environmental Change, by Fred T. Mackenzie, 2nd ed., Pearson Education, 2011, pp. 88–91.
- ^ Haldar, S. K. (2013). „Introduction”. Introduction to Mineralogy and Petrology. Elsevier Science. стр. 1—37. ISBN 9780124167100.
- ^ O'Hara, Kieran D. (2018). „The Structure of Geological Revolutions”. A Brief History of Geology (1 изд.). Cambridge University Press. стр. 247—259. ISBN 978-1-316-80999-0. doi:10.1017/9781316809990.013.
- ^ Robert A. MacMillan; David H. McNabb; R. Keith Jones (септембар 2000). „Conference paper: "Automated landform classification using DEMs"”. Приступљено 26. 6. 2008.
Литература
[уреди | уреди извор]- Анђелић М. 1990. Геоморфологија. Београд: Војногеографски институт
- Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. 2003. Геоморфологија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства
- Пешић Л. 2001. Општа геологија - Егзодинамика. Београд: Рударско - геолошки факултет Универзитета у Београду
- Hargitai Hetal. (2015) Classification and Characterization of Planetary Landforms. In: Hargitai H (ed) Encyclopedia of Planetary Landforms. Springer.Hargitai, Henrik; Kereszturi, Ákos, ур. (2015). Encyclopedia of Planetary Landforms. ISBN 978-1-4614-3133-6. S2CID 132406061. doi:10.1007/978-1-4614-3134-3.. https://link.springer.com/content/pdf/bbm%3A978-1-4614-3134-3%2F1.pdf
- Page D (2015) The Geology of Planetary Landforms. In: Hargitai H (ed) Encyclopedia of Planetary Landforms. Springer.
- Strak, V.; Dominguez, S.; Petit, C.; Meyer, B.; Loget, N. (2011). „Interaction between normal fault slip and erosion on relief evolution: Insights from experimental modelling” (PDF). Tectonophysics. 513 (1–4): 1—19. Bibcode:2011Tectp.513....1S. doi:10.1016/j.tecto.2011.10.005.
- Gasparini, Nicole M.; Bras, Rafael L.; Whipple, Kelin X. (2006). „Numerical modeling of non–steady-state river profile evolution using a sediment-flux-dependent incision model”. Tectonics, Climate, and Landscape Evolution. Geological Society of America. ISBN 9780813723983. doi:10.1130/2006.2398(08).
- Roe, Gerard H.; Stolar, Drew B.; Willett, Sean D. (2006). „Response of a steady-state critical wedge orogen to changes in climate and tectonic forcing”. Tectonics, Climate, and Landscape Evolution. Geological Society of America. ISBN 9780813723983. doi:10.1130/2005.2398(13).
- Stolar, Drew B.; Willett, Sean D.; Roe, Gerard H. (2006). „Climatic and tectonic forcing of a critical orogen”. Tectonics, Climate, and Landscape Evolution. Geological Society of America. ISBN 9780813723983. doi:10.1130/2006.2398(14).
- Wobus, Cameron; Whipple, Kelin X.; Kirby, Eric; Snyder, Noah; Johnson, Joel; Spyropolou, Katerina; Crosby, Benjamin; Sheehan, Daniel (2006). „Tectonics from topography: Procedures, promise, and pitfalls”. Tectonics, Climate, and Landscape Evolution. ISBN 9780813723983. doi:10.1130/2006.2398(04).
- Hoth, S.; Adam, J.; Kukowski, N.; Oncken, O. (2006). „Influence of erosion on the kinematics of bivergent orogens: Results from scaled sandbox simulations”. Tectonics, Climate, and Landscape Evolution. ISBN 9780813723983. doi:10.1130/2006.2398(12).
- Bonnet, Cécile; Malavieille, Jacques; Mosar, Jon (2007). „Interactions between tectonics, erosion, and sedimentation during the recent evolution of the Alpine orogen: Analogue modeling insights” (PDF). Tectonics. 26 (6). Bibcode:2007Tecto..26.6016B. S2CID 131347609. doi:10.1029/2006TC002048.
- University of Cologne. "New insights into the relationship between erosion and tectonics in the Himalayas." ScienceDaily. ScienceDaily, 23 August 2016. <www.sciencedaily.com/releases/2016/08/160823083555.htm>
- King, Georgina E.; Herman, Frédéric; Guralnik, Benny (2016). „Northward migration of the eastern Himalayan syntaxis revealed by OSL thermochronometry”. Science. 353 (6301): 800—804. Bibcode:2016Sci...353..800K. PMID 27540169. S2CID 206647417. doi:10.1126/science.aaf2637.
- Room, Adrian (1996). An Alphabetical Guide to the Language of Name Studies. Lanham and London: The Scarecrow Press. ISBN 9780810831698.
- Huggett, Richard John (2011). „What Is Geomorphology?”. Fundamentals Of Geomorphology. Routledge Fundamentals of Physical Geography Series (3rd изд.). Routledge. стр. 3. ISBN 978-0-203-86008-3.
- Масило, Н. (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд.
- Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. 2003. Геоморфологија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства
- Пешић Л. 2001. Општа геологија - Егзодинамика. Београд: Рударско-геолошки факултет
- Kurt-Dietmar Schmidtke: Die Entstehung Schleswig-Holsteins, Neumünster (Germany), 3rd edition (1995) ISBN 3-529-05316-3
- Chorley, Richard J.; Stanley Alfred Schumm; David E. Sugden (1985). Geomorphology. London: Methuen. ISBN 978-0-416-32590-4.
- Committee on Challenges and Opportunities in Earth Surface Processes, National Research Council (2010). Landscapes on the Edge: New Horizons for Research on Earth's Surface. Washington, DC: National Academies Press. ISBN 978-0-309-14024-9.
- Edmaier, Bernhard (2004). Earthsong. London: Phaidon Press. ISBN 978-0-7148-4451-0.
- Ialenti, Vincent. "Envisioning Landscapes of Our Very Distant Future" NPR Cosmos & Culture. 9/2014.
- Kondolf, G. Mathias; Hervé Piégay (2003). Tools in fluvial geomorphology. New York: Wiley. ISBN 978-0-471-49142-2.
- Scheidegger, Adrian E. (2004). Morphotectonics. Berlin: Springer. ISBN 978-3-540-20017-8.
- Selby, Michael John (1985). Earth's changing surface: an introduction to geomorphology. Oxford: Clarendon Press. ISBN 978-0-19-823252-0.
- Charlton, Ro (2008). Fundamentals of fluvial geomorphology. London: Routledge. ISBN 978-0-415-33454-9.
- Anderson, R.S.; Anderson, S.P. (2011). Geomorphology: The Mechanics and Chemistry of Landscapes. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0521519786.
- Bierman, P.R.; Montgomery, D.R. Key Concepts in Geomorphology. New York: W. H. Freeman, 2013. ISBN 1429238607.
- Ritter, D.F.; Kochel, R.C.; Miller, J.R.. Process Geomorphology. London: Waveland Pr Inc, 2011. ISBN 1577666690.
- Hargitai H., Page D., Canon-Tapia E. and Rodrigue C.M..; Classification and Characterization of Planetary Landforms. in: Hargitai H, Kereszturi Á, eds, Encyclopedia of Planetary Landforms. Cham: Springer 2015 ISBN 978-1-4614-3133-6
- Willett, Sean D.; Brandon, Mark T. (јануар 2002). „On steady states in mountain belts”. Geology. 30 (2): 175—178. Bibcode:2002Geo....30..175W. S2CID 8571776. doi:10.1130/0091-7613(2002)030<0175:OSSIMB>2.0.CO;2.
- Roe, Gerard H.; Whipple, Kelin X.; Fletcher, Jennifer K. (септембар 2008). „Feedbacks among climate, erosion, and tectonics in a critical wedge orogen” (PDF). American Journal of Science. 308 (7): 815—842. Bibcode:2008AmJS..308..815R. CiteSeerX 10.1.1.598.4768 . S2CID 13802645. doi:10.2475/07.2008.01.
- Summerfield, M.A. (1991). Global Geomorphology. Pearson. стр. 537. ISBN 9780582301566.
- Dunai, T.J. (2010). Cosmogenic Nucleides. Cambridge University Press. стр. 187. ISBN 978-0-521-87380-2.
- Messina, Paul (2. 5. 1997). „What is Digital Terrain Analysis?”. Hunter College Department of Geography, New York.
- Hargitai, Henrik; Kereszturi, Ákos, ур. (2015). Encyclopedia of Planetary Landforms (на језику: енглески). New York, NY: Springer New York. ISBN 978-1-4614-3133-6. S2CID 132406061. doi:10.1007/978-1-4614-3134-3.
- „International Conference of Geomorphology”. Europa Organization. Архивирано из оригинала 2013-03-17. г.