2-Merkaptoetanol
Изглед
| |||
Nazivi | |||
---|---|---|---|
IUPAC naziv
2-Sulfaniletan-1-ol
| |||
Drugi nazivi
2-Hidroksi-1-etanetiol; β-Merkaptoetanol; Tioglikol
| |||
Identifikacija | |||
3D model (Jmol)
|
|||
3DMet | B00201 | ||
Bajlštajn | 773648 | ||
ChEBI | |||
ChemSpider | |||
DrugBank | |||
ECHA InfoCard | 100.000.422 | ||
EC broj | 200-464-6 | ||
Gmelin Referenca | 1368 | ||
KEGG[1] | |||
MeSH | Mercaptoethanol | ||
RTECS | KL5600000 | ||
UN broj | 2966 | ||
| |||
Svojstva | |||
C 2H 6SO | |||
Molarna masa | 78,133 g mol−1 | ||
Gustina | 1,114 g cm−3 | ||
Tačka topljenja | −100 °C (−148 °F; 173 K) | ||
Tačka ključanja | 157 °C; 314 °F; 430 K | ||
log P | -0,23 | ||
Napon pare | 100 Pa (na 20 °C) | ||
Kiselost (pKa) | 9,643 | ||
Baznost (pKb) | 4,354 | ||
Indeks refrakcije (nD) | 1,4996 | ||
Opasnosti | |||
Bezbednost prilikom rukovanja | msds.chem.ox.ac.uk | ||
GHS grafikoni | |||
GHS signalna reč | Opasnost | ||
H301, H310, H315, H317, H318, H330, H410 | |||
P260, P273, P280, P284, P301+310, P302+350 | |||
EU klasifikacija (DSD)
|
T N | ||
R-oznake | R20/22, R24, R34, R51/53 | ||
S-oznake | S26, S36/37/39, S45, S61 | ||
Tačka paljenja | 68 °C | ||
Eksplozivni limiti | 18% | ||
Srodna jedinjenja | |||
Srodna jedinjenja
|
Etilen glikol, 1,2-Etanditiol | ||
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
verifikuj (šta je ?) | |||
Reference infokutije | |||
2-Merkaptoetanol (β-merkaptoetanol, BME, 2BME, 2-ME, β-met) hemijsko jedinjenje je sa formulom HOCH2CH2SH. ME se koristi za redukovanje disulfidnih veza i može da deluje kao biološki antioksidans, koji sakuplja hidroksilne radikale (između ostalog). On je u širokoj primeni jer ga njegova hidrokilna grupa čini rastvornim u vodi i snižava njegovu isprarljivost. Usled njegovog umanjenog napona pare, njegov zadah, mada neprijatan, je manje odbojan od srodnih tiola.
Preparation
[уреди | уреди извор]2-Merkaptoetanol se može pripremiti dejstvom vodonik sulfida na etilen oksid:[4]
Reakcije
[уреди | уреди извор]2-Merkaptoetanol reaguje sa aldehidima i ketonima čime se formiraju oksatiolani. To čini 2-merkaptoetanol korisnom protektivnom grupom.[5]
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Knight, J. J. (2001). „2-Mercaptoethanol”. Ур.: L. Paquette. Encyclopedia of Reagents for Organic Synthesis. New York: J. Wiley & Sons. ISBN 978-0-471-93623-7. doi:10.1002/047084289X. hdl:10261/236866.
- ^ „1,3-Dithiolanes, 1,3-Dithianes”. Organic Chemistry Portal. Архивирано из оригинала 17. 05. 2008. г. Приступљено 27. 5. 2008.