Штитаре (Нови Пазар)
Штитаре | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Рашки |
| Град | Нови Пазар |
| Становништво | |
| — 2011. |  100 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 13′ 20″ С; 20° 20′ 01″ И / 43.222166° С; 20.333666° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 980 m |
.svg)  Штитаре Штитаре на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 36314 |
| Позивни број | 020 |
| Регистарска ознака | NP |
Штитаре је насељено место града Новог Пазара у Рашком округу. Налази се на Голији[1]. Према попису из 2011. било је 100 становника. До села не постоји асфалтиран прилазни пут[1].
Географија и историја
[уреди | уреди извор]Штитаре се налази на јужним падинама Голије, окружено је селима Осаоницом, Свилановом, Троштицама, Раковцем, Батинићима и Гошевом. Ово насеље се налази у долини Људске реке, у Осаоничкој котлини. Дели се на Горње и Доње Штитаре. Кроз Штитаре протиче Штитарски поток који извире са травнатог платоа села Гошева и улива се у Људску реку. Овај поток је јако бујичав за време летњих киша и топљења голијског снега. Корито му је дубоко и стрмо. Поред овог потока налази се и пут који води у правцу Дежевске долине и постоје записана казивања да је то крак Дубровачког пута. Код лепо урађене штитарске друмске чесме саграђен је, прво дрвени, па онда бетонски мост. У селу се налази и црква Светог Николе, изграђена 1640. године, за време обновљене Пећке патријаршије, која је у околини Новог Пазара изградила 10-ак цркава. Једно време је у Горњим Штитарима радила четвороразредна основна школа.
Штитаре је записано у турском дефтеру 1455. године као Горњи Штитар и као тимар измећара Иса-бега Исаковића, оснивача Новог Пазара. Записано је и 1585. године приликом успостављања обавезе овчарине и трговине. Тада је неки Петријин Вук имао 30, Влајо Десница 35, Петре Данко 35 и Вељо Радина 60 оваца и коза. Штитаре је записано и у Сопоћанском поменику (15-16. век).
Године 1941, за време Другог светског рата, сва подголијска села, па и Штитаре, била су нападнута и паљена од стране албанско-муслиманских освајачких група - балиста. Становници подголијских села су им се супротставили и после погибије њиховог команданта код Троштичког и Штитарског камена балисти се повлаче преко Људске реке на Сјеничку пештер.
Црква Светог Николе у Штитарима
[уреди | уреди извор]Црква Св. Николе, позната под именом Никољача, издваја се својом архитектонском занимљивошћу и буди посебну пажњу. То је црква средњих димензија, рађена са очигледним декоративним претензијама. У основи је једнобродна грађевина са олтарском апсидом која је изнутра полукружна, а споља седмострана. Поред наоса има и припрату која је од наоса одвојена луком ношеним ступцима. Пресведена је полуљубичастим сводом који подупиру ојачавајући лукови. Занимљиво је да светлост продире кроз два отвора на своду наоса и кроз један прозор на јужном зиду, који је необично вешто профилисан тако да чини врло уочљив декоративни елемент на грађевини. С посебним осећањем декоративности обрађена је западна фасада. Шест изванредно лепо профилисаних конзола повезано је луковима чинећи слепу аркаду елегантних облика и ритмике. Грађевина је зидана од лепо обрађених блокова камена пешчара, љубичасте фактуре. О времену градње цркве нема никаквих одређених података. Међутим, по стилу фресака и по архитектури можемо закључити да је црква настала око 1640. године. Оскудна и недовољна обавештења о живопису даје нам оштећени натпис који се налази у олтарском простору. На основу тог натписа сазнајемо да је ктитор живописа био неки Вујко. Поред њега на натпису се помињу неки Алтар и Дачул чије су улоге у декорацији цркве нејасне. Можда међу њима треба тражити аутора живописа. Од представљених сцена и фигура очуване су само оне у олтарском простору. Сачувана је сцена Визије Св. Петра Александријског. Такође пажњу одузимају фигуре архијереја: Светог Василија Великог, Светог Глигорија Великог, Светог Спиридона, Светог Кирила Филозофа и Светог Николе. Фреске су рађене на тамно-плавој и жутој позадини. Сигнатуре су исписане белом бојом. По ставовима неких фигура и начину њихове обраде може се претпоставити да је аутор ових живописа један од мајстора који је радио фреске у цркви код Тутина. Зидно сликарство тутинске цркве настало је 1647. године. Пошто су сличности између ове две цркве очигледне онда следи закључак да је црква у Штитарима настала у истом периоду. Посебну вредност представљају царске двери које су једнини сачувани део од првобитног иконостаса. На дверима је насликана сцена Благовести. По сликарским квалитетима двери су значајно остварење српског иконописа с краја прве половине 17. века.
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Штитаре живи 62 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 45,5 година (43,7 код мушкараца и 47,4 код жена). У насељу има 25 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,08.
У селу има преко педесет домаћинстава, али је само двадесетак стално насељно. Остала домаћинства су напуштена током зиме, а насељена преко лета[1].
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).
У Штитарима живе следећи родови: Бешевићи, 4 дома, слава Аранђеловдан, пореклом из Бишева; Васићи, 2 дома, Свети Никола, пореклом из Бишева; Васовићи, 2 дома, Свети Пантелија, пореклом из Гошева; Мараши, 2 дома, Свети Никола, из Подгорице; Пајовићи, 2 дома, Свети Никола; Мићовићи, 1 дом, Свети Јован, из Корутана; Пузовићи, 1 дом, Свети Никола, из Бијелог Поља; Шарци, 2 дома, Крстовдан, из Жабљака.
Из Штитара су се иселиле следеће породице: Бешевићи, 1 дом, Београд; Пајовићи, 2 дома, Београд; Васићи, 4 дома, Аранђеловац, Беч, Крагујевац, Вршац. Ово су подаци за 2006. годину.
| Година | 1948 | 1953 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 | 2002 | 2011 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Становништво | 231 | 229 | 233 | 176 | 132 | 100 | 77 | 100 |
| м | ж |
|||
| ? | 1 | 2 | ||
| 80+ | 0 | 2 | ||
| 75—79 | 1 | 0 | ||
| 70—74 | 1 | 1 | ||
| 65—69 | 6 | 8 | ||
| 60—64 | 8 | 7 | ||
| 55—59 | 2 | 2 | ||
| 50—54 | 1 | 1 | ||
| 45—49 | 1 | 0 | ||
| 40—44 | 1 | 1 | ||
| 35—39 | 4 | 2 | ||
| 30—34 | 2 | 1 | ||
| 25—29 | 1 | 4 | ||
| 20—24 | 1 | 1 | ||
| 15—19 | 1 | 1 | ||
| 10—14 | 5 | 1 | ||
| 5—9 | 1 | 1 | ||
| 0—4 | 2 | 3 | ||
| Просек : | 43,7 | 47,4 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 31 | 6 | 22 | 3 | 0 | 0 |
| Женски | 33 | 6 | 22 | 5 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 64 | 12 | 44 | 8 | 0 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 20 | 18 | 0 | 0 | 2 |
| Женски | 10 | 10 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 30 | 28 | 0 | 0 | 2 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Беспућем до Штитара”. РТС. 21. 03. 2012. Приступљено 21. 3. 2012.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
