Хрватска Костајница

Хрватска Костајница
Хрватска Костајница;
	Поглед на Хрватску Костајницу; са моста преко Уне.
	Грб
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Сисачко-мославачка
Становништво
Становништво	‍
— 2021.	1.485
Агломерација (2011.)	1.946
Географске карактеристике
Координате	45° 13′ 39″ С; 16° 32′ 29″ И / 45.22763° С; 16.54131° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
	Хрватска Костајница Хрватска Костајница на карти Хрватске
Остали подаци
Градоначелник	Далибор Бишћан (ХДЗ)
Поштански број	44430
Позивни број	+385 44
Регистарска ознака	SK
Веб-сајт
	www.hrvatska-kostajnica.hr

Хрватска Костајница (до 1995. Костајница) је град у Хрватској, у Сисачко-мославачкој жупанији. Према попису из 2021. године, Град Костајница је имао 1 946 становника.^[1]

Географија

Костајница је градић на Банији (Сисачко-мославачка жупанија). Смештен је у средишњем делу Поуња, подно Зринске горе. Град је настао на острвцету усред реке Уне, а главнина насеља пружа се уз леву обалу реке.

Кроз Костајницу пролазе важни саобраћајни смерови првенствено долином реке Уне према југу.

Историја

Костајница је основана 1564. године, а ослобођена је од турске власти 1688. године. Од 1713. до 1771. године постојала је српска православна Костајничка епархија. Почетком 20. века Костајница је град, седиште православне црквене општине и парохије у саставу Костајничког протопрезвитерата. Као парохијске филијале припадају јој околна села: Чукур, Паљани (са црквом Вазнесења Господњег), Мрачај и Мајур. У месту је 1905. године било 134 српска дома са 708 православних Срба. Православно парохијско звање је основано 1777. године, то је парохија треће класе са парохијским домом.^[2]

Православна црква у Костајници је посвећена Св. Архангелима Михаилу и Гаврилу, грађена 1743. године. Године 1905. председник црквене општине је Ђуро Комленовић а парох је поп Стеван Матијевић, рођен 1841. године у Јаворњу, који служи 31 годину у месту.

Српски превод једне мудре књиге набавили је 1814. године из Костајнице, синови Радаковића купца месног.^[3]

Школске 1905/1906. године у Костајници је српска народна школа са једним школским здањем подигнутим 1883. године. У њој предаје учитељица Анка Славнић, са 22 ђака.^[4]

Други свјетски рат

У Хрватској Костајници су двојица усташа јурили једну жену да силују. "Она је бежала док је могла, а када је посустала, стигли су је и оборили је на земљу и један од њих је ударио ногом у потиљак тако снажно да јој је одвалио свод лобање. Крв и мозак су се пролили по његовој ципели, а он је њеном косом обрисао мало ципелу и продужио даље".^[5]

У истом селу су Марици, жени председника општине Боре Лукића, родом из Лапова из Србије "пробушили образ жицом, провукли је кроз уста и уши, а међу ноге јој забили колац". Жицу су стезали док јој нису раздерали цело лице"^[5]

На први дан Духова 1941. године натпоручник Јелача је Алексу Остојића из Хрватске Костајнице у затвору извео у двориште и наредио му да легне на леву страну. "Онда му је пришао, држећи велики клин у једној а чекић у другој руци, и закуцао несрећном Остоји клин у десну слепоочницу, а затим га је један усташа убио из револвера.^[6]

У Костајници је одржавана седница на којој се већало о судбини православног гробља. Том приликом Марко Лукинић, пекар из Хрватске Костајнице је рекао „Треба све споменике полупати, па направити од њих калдрму на сточној пијаци, а све лешеве који су сахрањени уназад две године из земље повадити и бацити у реку Уну, па затим гробље потпуно преорати, тако да се не зна ни трага те влашке гамади“.

Рат у Хрватској

У периоду од 1991. до августа 1995. Костајница се налазила у саставу Републике Српске Крајине. Током агресије на РСК августа 1995. године хрватска војска заузела је Костајницу протеравајући већинско српско становништво у граду и околини.

Становништво

Попис 2021.

На попису становништва 2021. године, општина Хрватска Костајница је имала 1.879 становника, следећег националног састава:

Попис 2021.‍

Хрвати	1.360	72,38%
Срби	428	22,78%
остали	64	3,40%
неизјашњени	27	1,44%
укупно: 1.879

Попис 2011.

На попису становништва 2011. године, општина Хрватска Костајница је имала 2.756 становника, следећег националног састава:

Попис 2011.‍

Хрвати	1.911	69,34%
Срби	690	25,04%
остали	115	4,12%
неизјашњени	40	1,45%
укупно: 2.756

Попис 1991.

По попису становништва из 1991. године, општина Костајница је имала 14.851 становника, распоређених у 39 насељених места.

година пописа	укупно	Срби	Хрвати	Југословени	остали
1991.	14.851	9.343 (62,91%)	4.295 (28,92%)	581 (3,91%)	632 (4,25%)

Бивша велика општина Костајница је новом територијалном организацијом у Хрватској укинута и формирани су: град Костајница и општине: Доњи Кукурузари, Дубица и Мајур.

Према новој територијалној подели, национални састав 1991. године је био следећи:

*	укупно	Срби	Хрвати	Југословени	остали
град Костајница	4.996	2.984 (59,72%)	1.401 (28,04%)	321 (6,42%)	290 (5,80%)
општина Доњи Кукурузари	3.063	2.858 (93,30%)	126 (4,11%)	35 (1,14%)	44 (1,43%)
општина Дубица	4.237	2.120 (50,03%)	1.732 (40,87%)	153 (3,61%)	232 (5,47%)
општина Мајур	2.555	1.381 (54,05%)	1.036 (40,54%)	72 (2,81%)	66 (2,58%)

Костајница (насељено место), попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено место Костајница је имало 3.480 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍

Срби	1.889	54,28%
Хрвати	1.087	31,23%
Југословени	264	7,58%
Муслимани	88	2,52%
Албанци	14	0,40%
Словенци	6	0,17%
Роми	5	0,14%
Македонци	4	0,11%
Пољаци	2	0,05%
Украјинци	2	0,05%
Мађари	1	0,02%
Словаци	1	0,02%
Руси	1	0,02%
Русини	1	0,02%
Црногорци	1	0,02%
неопредељени	65	1,86%
регион. опр.	2	0,05%
непознато	47	1,35%
укупно: 3.480

Види још

Костајничка епархија

Референце

^ „Попис становништва 2021.”. Државни завод за статистику РХ. 2021. Архивирано из оригинала 30. 1. 2022. г. Приступљено 16. 7. 2022.
^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910.
^ Стефан Живковић: "Прикљученија Телемака сина Улисова", Беч 1814. године
^ Мата Косовац, наведено дело
^ ^а ^б Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 223
^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 213

Литература

Дабић, Војин С. (1984). Банска крајина (1688-1751): Прилог историји српског и хрватског народа и крајишког уређења у Банији. Београд-Загреб: Историјски институт & Просвјета.
Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.

[1] „Попис становништва 2021.”. Државни завод за статистику РХ. 2021. Архивирано из оригинала 30. 1. 2022. г. Приступљено 16. 7. 2022.

[2] Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910.

[3] Стефан Живковић: "Прикљученија Телемака сина Улисова", Беч 1814. године

[4] Мата Косовац, наведено дело

[automatski_generisano1-5] а ^б Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 223

[6] Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 213

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

п р у Градови и општине Сисачко-мославачке жупаније
Градови	Глина Кутина Новска Петриња Поповача Сисак Хрватска Костајница
Општине	Велика Лудина Вргинмост Двор Доњи Кукурузари Јасеновац Лекеник Липовљани Мајур Мартинска Вес Суња Топуско Хрватска Дубица

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Израел Сједињене Државе Чешка