Ондор Гонгор
Ондор Гонгор | |
|---|---|
 Ондор Гонгор | |
| Пуно име | Өндөр Гонгор |
| Датум рођења | 1880. |
| Место рођења | Коховсгол, Монголија |
| Датум смрти | 1925. |
| Место смрти | Коховсгол, Монголија |
Ондор Гонгор (монг. Өндөр Гонгор; око 1880 — око 1925), познат и као Високи Гонгор, пуно име Пуревин Гонгор (монг. Пүрэвийн Гонгор), био је човек почетком 20. века из Монголије који је имао гигантизам.
Биографија
[уреди | уреди извор]Према интервјуу са његовом ћерком, објављеном 1997. године, Гонгор је био треће дете сточара Пурева који је живео у Ховсголу. Као дете није био нарочито крупан, имао је само дуге прсте. Пошто је увек много јео, постао је помало непопуларан међу својим родитељима и на крају је послат у Улан Батор. Једног дана су га позвали код Богд Кана, дали му чисту одећу, а после неког времена су га натерали да се ожени женом која је радила као једна од Богд Канових шивача јер су тврдили да су њихове судбине повезане према хороскопу.[1]
Постоје различита веровања шта је радио на двору Богд Кана, нека од њих су да је радио као рачуновођа, као чувар његовог слона,[1] као његов телохранитељ[2] или рвач.[3] Године 1913. је отпутовао у Русију са делегацијом. Касније се причало да је радио на наплатној канцеларији.[1]
Његову висину је измерио амерички истраживач Рој Чепмен Ендруз који је на почетку 20. века истраживао Монголију. Тада је његова висина била 2,36 метра,[1] али неки други извори говоре како је био висок 2,45 метара. Постао је популаран у целој Монголији, помиње се и приказује у разним извештајима савремених западних путника.[4]
Имао је четворо деце. Преминуо је у свом родном крају пре него што је напунио педесет година.[1] Верује се да је његов леш украден током сахране – у то време, покојници су лежали у степи да их прогутају птице и друге животиње.
Један од његових унука је познати дечји писац у Монголији.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ M. Nyamaa, Khövsgöl aimgiin lavlakh toli, Ulaanbaatar 2001, p. 49f.
- ^ Ladislaus Forbath, Joseph Geleta, The New Mongolia, London 1936, pp. 247, 259
- ^ Frans August Larson, Duke of Mongolia, Boston 1930, p. 129f.
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 02. 07. 2014. г. Приступљено 05. 06. 2014.
