Окрузи Грчке
Република Грчка је 2011. године, по Каликратисовом плану, добила ново устројство државе, подељено на три нивоа. Држава је подељена на 7 децентрализованих управа, 13 периферија, подељених на округе, и 325 општина. Света Гора, као потпуно аутономна монашка јединица у Грчкој, ужива посебне повластице, па је изузетак од изложеног.
Окрузи
[уреди | уреди извор]
Једна од основних новина промене по Каликратисовом плану јесте укидање дотадашњих префектура (укупно њих 54), које су биле нижи ниво регионалне самоуправе. Он је делимично надокнађен стварањем округа, укупно њих 74. Матични назив за округе јесте периферијска јединица (грч. περιφερειακές ενότητες, sing. περιφερειακή ενότητα). Они имају знатно мање надлежности него раније префектуре, па се могу изједначити са појмом округа у Србији. Дати окрузи имају начелника, кога бира самоуправа периферије, па је његова улога првенствено у спровођењу мера и одлука дате управе.
Грчки окрузи се састоје од једне од десетак општина. Окрузи са једном општином (тј. где је ниво општине и округа изједначен) су „острвски“ окрузи, који се састоје од једног, главног острва са низом острваца и хриди у непосредном окружењу. То су уједно, и по простору и по броју, становника, најмањи окрузи у држави.
Просторни размештај и границе округа
[уреди | уреди извор]Већина новоуспостављених округа (2/3 укупног броја) се по површини и границама у целости поклапа са пређашњим префектурама од којих су наследили назив. Основне разлике су у томе што је број округа већи (74) од броја префектура (54), а добијен је поделом пар бивших острвских префектура и префектура главног града Атине на пар мањих округа (1/3 укупног броја).
Списак округа у Грчкој
[уреди | уреди извор]Испод је дат списак округа у Грчкој: