Лондон после поноћи
| Лондон после поноћи | |
|---|---|
 Постер филма | |
| Изворни наслов | A Blind Bargain |
| Жанр | хорор |
| Режија | Тод Браунинг |
| Сценарио | Валдемар Јанг Џозеф В. Фарнам |
| Продуцент | Тод Браунинг Ирвинг Талберг |
| Темељи се на | Хипнотичар Тода Браунинга |
| Главне улоге | Лон Чејни Марселин Деј Конрад Наџел Хенри В. Волтхол Поли Моран |
| Директор фотографије | Мерит Б. Герштад |
| Монтажа | Хари Ренолдс Ирвинг Талберг |
| Продуцентска кућа | Metro-Goldwyn-Mayer |
| Дистрибутер | Metro-Goldwyn-Mayer |
| Година | 1927. |
| Трајање | 69 минута[1][2] |
| Земља |  САД |
| Језик | неми енглески међупреводи |
| Буџет | 151.666 долара[3][4][5] |
| Зарада | 1.004.000 долара[4][5][6] |
| IMDb веза | |
Лондон после поноћи (енгл. London After Midnight) амерички је изгубљени црно-бели неми хорор филм из 1927. године, од редитеља Тода Браунинга и продуцента Ирвинга Талберга, са Лоном Чејнијем, Марселин Деј, Конрад Наџел, Поли Моран и Клодом Кингом у главним улогама. Сценарио је написао Валдемар Јанг по причи Тода Браунинга, Хипнотичар.[7]
Последња позната копија филма уништена је у пожару који је 1965. избио у складишту студија Метро-Голдвин-Мејер, па се филм од тада сматра изгубљеним, заједно са стотинама других филмова овог студија. Ипак, Лондон после поноћи је остао један од најгледанијих филмова свог времена иако је касније постао изгубљен. Филмски историчари Вилијам Еверсон и Дејвид Бредли, тврде да су видели филм почетком 1950-их, а у попису складишта студија МГМ наводи се да је снимак био чуван у седмом трезору.[8]
Браунинг је 1935. направио звучни римејк под насловом Знак вампира, са Белом Лугосијем у главној улози.[9] И Еверсон и Бредли тврде да је Лондон после поноћи слабије остварење од Знака вампира, као и да би публика била разочарана да данас буде поново откривен.[10] Године 2002. Тарнер класик мувиз објавио је реконструисану верзију у којој је покушан приказ оригиналне радње коришћењем оригиналног сценарија и промотивних фотографија које су сачуване.[11][12]
Радња
[уреди | уреди извор]
Једне ноћи, Роџер Балфор је пронађен мртав у својој кући у Лондону. Професор Едвард Берк, представник Скотланд јарда, констатује да је узрок смрти самоубиство, упркос противљењу Балфорових комшија и блиских пријатеља.
Пет година касније, Балфорове комшије посведочиле су чудној светлости која допире из његове виле, која је напуштена од његове смрти. Они примећују два створења налик вампирима, мушкарца са дугом косом, великим оштрим зубима и шеширом на глави, као и жену у дугој хаљини.
Улоге
[уреди | уреди извор]| Глумац | Улога |
|---|---|
| Лон Чејни | професор Едвард К. Берк / „Човек са шеширом” |
| Марселин Деј | Лусил Балфор |
| Клод Кинг | Роџер Балфор / „Странац” |
| Поли Моран | госпођа Смитсон |
| Конрад Наџел | Артур Хибс |
| Една Тиченор | Луна / „Девојка слепи миш” |
| Хенри Б. Волтхол | сер Џејмс Хамлин |
| Перси Вилијамс | Вилијамс |
| Енди Макленан | шкотски инспектор |
| Џулс Каулс | баштован |
| Алан Каван | трговац некретнинама |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Workman, Christopher; Howarth, Troy (2016). "Tome of Terror: Horror Films of the Silent Era". Midnight Marquee Press. p. 316. ISBN 978-1936168-68-2.
- ^ Giles, Jane (8. 11. 2013). „London after Midnight The literary history of Hollywood's first vampire movie”. Electric Sheep Magazine. Приступљено 6. 8. 2014.
- ^ Mirsalis, Jon (2008). „London after Midnight (1927)”. lonchaney.org. Приступљено 20. 4. 2019.
- ^ а б Glancy, H. Mark (1992). „MGM film grosses, 1924-1948: The Eddie Mannix Ledger”. Historical Journal of Film, Radio and Television. 12 (2): 127—144. doi:10.1080/01439689200260081.
- ^ а б Glancy, H. Mark (1992). „Appendix”. Historical Journal of Film, Radio and Television. 12 (S2): 1—20. doi:10.1080/01439689208604539.
- ^ Blake, Michael F. (1. 1. 1997). A Thousand Faces: Lon Chaney's Unique Artistry in Motion Pictures. Vestal Press. ISBN 9781461730767 — преко Google Books.
- ^ „London After Midnight (1927)”.
- ^ The Vampire in Folklore, History, Literature, Film and Television: A Comprehensive Bibliography ISBN 978-0-786-49936-6 p. 148
- ^ Blake, Michael F. (1998). "The Films of Lon Chaney". Vestal Press Inc. Page 172. ISBN 1-879511-26-6.
- ^ „London After Midnight (1927)”.
- ^ „Photo Finish for 'London After Midnight'”. The Los Angeles Times. 27. 10. 2002. Приступљено 31. 5. 2017.
- ^ Vogel, Michelle (2010). Olive Borden: The Life and Films of Hollywood's "Joy Girl". McFarland. стр. 146. ISBN 978-0-786-44795-4.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Лондон после поноћи на сајту IMDb (језик: енглески)
- Лондон после поноћи на сајту AllMovie (језик: енглески)
- Лондон после поноћи на сајту TCM Movie Database (језик: енглески)
- Лондон после поноћи на сајту lonchaney.org (језик: енглески)
- Гласине о томе да је пронађена копија филма на сајту Bloody Disgusting (језик: енглески)
