Појава белих крвних зрнаца у мокраћи
Појава белих крвних зрнаца у мокраћи, леукоцитурија (лат. leukocyturia) или пиурија (лат. pyuria) патолошка је појава белих крвних зрнаца или леукоцита у мокраћи (урину), односно у седименту мокраће.
Основне информације
[уреди | уреди извор]Сматра се као нормално стање, да у седименту мокраће здраве особе може бити од 1 до 4 леукоцита у видном пољу микроскопа (ако се посматрање врши на повећању од 100 пута), што приближно одговара бројчаној вредности концентрације до 4 леукоцита по микролитру мокраће.
Ако се у мокраћи појави више од 4 леукоцита у видном пољу седимента мокраће сматра се да је наступила патолошка појава белих крвних зрнаца у мокраћи, односно да се ради о патолошком налазу, у коме се у једној минути излучи мокраћом више од 1.000 леукоцита.[1]
Етиопатогенеза
[уреди | уреди извор]
Леукоцити у мокраћу могу доспети из било којег дела урогениталног тракта након:
- Камена у бубрегу
- Туморских процеса
- Фебрилних стања.
- Акутне и хроничне упале мокраћног система.[2]
- Тежег физичког напора
- Повреда мокраћног система
- Асимптоматска леукоцитурија у трећине пацијената код којих се спроводи хемодијализа.
- Јатрогено изазвана леукоцитурија након уролошких прегледа или плсирања катетера.[3]
Обилна леукоцитурија се зове пиурија и јавља се код упале бубрежних чашица, хидронефрозе, туберкулозе бубрега, уросепсе и инфициране калкулозе.[4]
Дијагноза
[уреди | уреди извор]
Најбројнији леукоцити у мокраћи су неутрофили, а могу се и наћи и еозинофилни гранулоцити. Када се седимент мокраће посматра на микроскопу, леукоците видимо као округле ћелије са великим централно положеном једром и сјајним зрнцима у цитоплазми.[5]
Леукоцитурија се може доказати на два начина:
- Микроскопски преглед мокраће
Ово је први начин доказивања леукоцитурије који се заснива на микроскопском прегледу седимента мокраће.
- Хемијска анализа мокраће
Други начин је хемијска анализа. Хемијском анализом седимента мокраће не можемо тачно утврдити врсту леукоцита, зато се користи микроскопске методе прегледа седимента.[6]
Када се хемијски анализира седимент мокраће, користи се семиквантитативно доказивање помоћу тест траке. Тест трака је импрегнирана индолестером и дијазонијевом соли које реагују са леукоцитима и дају обојење траке.
Најтачније реултате код леукоцитурије добијемо ако комбинујемо ове две методе аналзирања.[6]
Терапија
[уреди | уреди извор]Лечење појава белих крвних зрнаца у мокраћи као и протеинурије и хематурије заснива се на лечењу њиховог примарних узрока.[3]
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Barišić Z, Babić-Erceg A, Borzić E, Zoranić V, Kaliterna V, Carev M. „Urinary tract infections in South Croatia: Aetiology and antimicrobial resistance.”. Int J Antimicrob Agents. 22 (Suppl 2): 61—4. 2003..
- ^ Nicolle LE. (2003). „Urinary tract infection: traditional pharmacologic therapies.”. Dis Mon. 49: 111—28..
- ^ а б Trautner BW, Hull RA, Darouiche RO. (2005). „Prevention of catheter-associated urinary tract infection.”. Current Opinion in Infectious Diseases. 18: 37—41..
- ^ Hooton TM (септембар 2000). „Pathogenesis of urinary tract infections: an update.”. J Antimicrob Chemother. 46 (Suppl 1): 1—7.
- ^ Schulze, B. D. (2004-10-21). „Urine diagnosis and leukocyturia”. MMW Fortschr Med. 146 (43): 39—41. PMID 15559518..
- ^ а б Ljerka Išgum Vorgić, Medicinska biokemija, Medicinska naklada, treće izdanje, Zagreb, 2006. godina.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]| Класификација |
|---|
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
