Будимир Соколовић
| Будимир Соколовић | |
|---|---|
 Слика Будимира Соколовића са Златибора | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1910. |
| Место рођења | Тегаре, код Братунца, Аустроугарска монархија |
| Датум смрти | мај 1945. |
| Место смрти | Миљевина, код Фоче, |
| Протојереј | |
Будимир Соколовић (1910—1945) био је православни протојереј Српске православне цркве и вјерски референт Врховне команде Југословенске војске у отаџбини, а који је настрадао од комунистичког прогона, након хапшења.
Биографија
[уреди | уреди извор]Будимир Соколовић, рођен је 1910. године у Тегарама код Братунца. Године 1931. завршио је Богословију на Цетињу, а сљедеће године је рукоположен за ђакона и свештеника. Године 1942. служио је у Златиборском архијерејском намјесништву, одакле се са Златибора повукао, заједно са војском Драгољуба Драже Михаиловића.
Завршетак рата проту Будимира Соколовића затиче у Аранђеловцу, у којем га нова комунистичка власт хапси заједно са ђаконом Бошком Живадиновићем и протојерејем Светоликом Швабићем. Након хапшења, најпре су пребачени у Калиновик, а затим у варошицу Миљевина, надомак Фоче. Без конкретне оптужнице и без суђења, свештеници су звјерски мучени и потом убијени, а онда бачени у јаму Понор која се налази у близини пута Миљевина-Фоча. Заједно са њима, у ову јаму је такође бачено и више хиљада млађих припадника Југословенске војске у отаџбини (неке извори говоре о двадесет и двије хиљаде)[1] , који су након предаје стрељани од стране партизана.
Јама у коју су свештеници бачени је у првим поратним данима дјелимично закопана хиљадама тона јаловине из оближњег рудника.[2] Како се јама налази у непосредној близини магистралног пута који води ка Фочи, без обзира на покушај заташкавања овог злочина, отвор јаме је и данас видљив.
Канонизација
[уреди | уреди извор]Свети архијерејски сабор Српске православне цркве, на приједлог Митрополита дабробосанског Николаја уз приложену документацију протојереја-ставрофора Васка Соколовића[3], унука проте Будимира, канонизовала је свештенослужитеља Будимира Соколовића, дана 15. маја 2005. године у манастиру Житомислић за свештеномученика.
Спомен Светог свештеномученика Будимира Соколовића и других свештеника пострадалих у току Другог свјетског рата од комунистичког режима, из Митрополије дабробосанске и милешевске, обиљежава се 11. јула по новом календару.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Велибор В. Џомић. „Страдање српске цркве од комуниста”. Пројекат Растко - Библиотека српске културе на Интернету. Приступљено 2. новембар 2010. „Ђакон Бошко Живадиновић, протојереј Светолик Швабић из Аранђеловца и јереј Будимир Соколовић, свештеник-избеглица из Босне, убијени су у мају 1945. године код Калиновика и бачени су у јаму Понор код Фоче, где је од стране партизана убијено још око двадесет и две хиљаде четника и голобрадих и ненаоружаних српских младића који су 1944. године били мобилисани у састав Југословенске војске у Отаџбини.”[мртва веза]
- ^ Глас Цера: „Свештеномученик Будимир Соколовић“
- ^ „Свештенички позив у срцу и души”. Архивирано из оригинала 21. 05. 2014. г. Приступљено 21. 05. 2014.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Глас Цера: „Свештеномученик Будимир Соколовић“
- Свештенички позив у срцу и души Архивирано на сајту Wayback Machine (21. мај 2014)
- U Miljevini kod Foce pronadjene kosti strijeljanih svestenomucenika Архивирано на сајту Wayback Machine (21. мај 2014)
- Још је жива лоза Соколовића („Вечерње новости“, 2. јануар 2016)
