Алуминијум хидроксид
| |
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
Алуминијум(III)-хидроксид
| |
| Идентификација | |
| ECHA InfoCard | 100.040.433 |
| MeSH | Aluminium+hydroxide |
| Својства | |
| Al(OH)3 | |
| Моларна маса | 78,00344 g/mol |
| Агрегатно стање | Бели аморфан прах. |
| Густина | 2,4 g/cm³, основно. |
| Тачка топљења | 300 °C |
| Нерастворан. | |
| Опасности | |
ЕУ класификација (DSD)
|
Иритант (I) |
| R-ознаке | R36, R37, R38 |
| S-ознаке | S26, S36 |
| Тачка паљења | Није запаљив. |
| Сродна једињења | |
Други анјони
|
Нема. |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |
| Референце инфокутије | |
Алуминијум хидроксид, молекулска формула - Al(OH)3, је најстабилније једињење алуминијума под нормалним условима.[1][2] Може се наћи у природи у облику руде гипсит. Веома је сличан са хидроксидом алуминијум оксида, AlO(OH), и алуминијум оксидом, Al2O3, од којих се разликује само по количини воде. Ова три елемента заједно чине основе руде, боксита. Са киселинама гради Al(OH)2+ катјоне. Алуминијум хидроксид се састоји од једног атома алуминијума и од три OH- групе
Може се наћи написан и у облику Al2O3.xH2O.
Алуминијум хидроксид је амфотерно једињење.
Соли са анјоном Al(OH)4- (слично као и соли AlO2-) се понекад називају алуминати.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
- ^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
