Пређи на садржај

Србија на Олимпијским играма

С Википедије, слободне енциклопедије
Србија
на олимпијским играма
МОК кодSRB
НОКОлимпијски комитет Србије
Веб-сајтoks.org.rs
Летње олимпијске игре
Медаље
Злато Сребро Бронза Укупно
36 44 45 125
Учешће на играма (преглед)
Летње игре
Зимске игре
Остала учешћа
Краљевина Југославија Краљевина Југославија (1920—1936)
Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФР Југославија (1948—1992 ЗОИ)
Независни учесници (1992 ЛОИ)
Савезна Република Југославија СР Југославија  (1996—2002)
 Србија и Црна Гора (2004—2006)

Србија је до сада самостално учествовала четири пута на Летњим и три пута на Зимским олимпијским играма. Дебитовала је као Краљевина Србија на Летњим олимпијским играма 1912. године у Стокхолму, а први наредни наступ, као Република Србија, је остварила након 96 година на Летњим олимпијским играма 2008 у Пекингу.

Спортисти са данашње територије Србије су учествовали у склопу других олимпијских тимова, највише као део неколико југословенских држава у периоду од 1920. до 2006. године.

Историја

[уреди | уреди извор]

Иако Србија званично није учествовала у такмичарском делу првих модерних олимпијских игара одржаних 1896. године у Атини, играма присуствовао је и краљ Србије Александар Обреновић на позив грчког краља Ђорђа I. Спортисти са данашње територије Војводине такмичили су се као део олимпијског тима Мађарске (као дела Аустроугарске). На првим играма у Атини Момчило Тапавица из Надаља освојио бронзану медаљу у тенису и постао први спортиста са данашње територије Србије и први етнички Србин учесник и освајач олимпијске медаље. Атлетичар Ђуро Стантић из Суботице је освојио златну медаљу на Олимпијским међуиграма 1906. у Атини, а гимнастичар Јожеф Беркеш из Панчева је дошао до сребрне медаље на Летњим олимпијским играма 1912. у Стокхолму, када је данашња територија Војводине и даље била део Аустроугарске.[1]

Олимпијски комитет Србије је основан 23. фебруара 1910. године под именом Српски олимпијски клуб на иницијативу младих официра школованих у Француској, међу којима је водећу улогу имао Светомир Ђукић.[2] Године 1911. је променио име у Централни олимпијски клуб па је 17. јула 1912. добио име Олимпијски комитет Србије. На конгресу у Стокхолму, који је трајао од 4. до 17. јула 1912, примљен је у Међународни олимпијски комитет, а и Светомир Ђукић је постао члан МОК. Први пут на играма спортисти из Србије појавили су се на Летњим олимпијским играма 1912. године у Стокхолму . Први олимпијци су били спринтер Душан Милошевић) и маратонац Драгутин Томашевић.

Након Првог светског рата српски спортисти учествовали су као део неколико југословенских земаља, а на Летње олимпијске игре 1992. одржаним у Барселони су се због међународних санкција СР Југославији такмичили под олимпијском заставом као независни учесници.

За један од важнијих момената у модернијој историји олимпијских игара је заслужан српски кошаркаш и спортски функционер Борислав Станковић, дугогодишњи секретар ФИБА и члан МОК-а, који је утицао на промену правила и омогућио дозволу кошаркашима из НБА лиге да наступе за репрезентацију, што је резултирало дебијем Дрим-тима у Барселони.[3]

Олимпијски комитет Србије је правни наследник ЈОКа и ОКСЦГ, што су потврдили, Међународни олимпијски комитет, Светска асоцијација националних олимпијских комитета, Европски олимпијски комитети, Међународни комитет Медитеранских игара и Асоцијација националних олимпијских комитета земаља Балкана. ОКС-у је тако признат легитимитет од 1912. и није морао да се поново учлањује у Међународни олимпијски комитет.[4],[5]

Након 96 година, Србија је поново учествовала под својим именом и заставом на Олимпијским играма у Пекингу 2008. Године 2010. остварен је дебитантски наступ на Зимским олимпијским играма. Стоту олимпијску медаљу за Олимпијски комитет Србије (рачунајући и ЈОК и ОКСЦГ) освојила је Ивана Максимовић у стрељаштву на Олимпијским играма 2012. године у Лондону.[6]

Београд је двапут био званични кандидат за града домаћина и то за Летње олимпијске игре 1992, када је испао у трећем кругу гласања Међународног олимпијског комитета (тада су се игре одржале у Барселони), и Летње олимпијске игре 1996., када је град домаћин била Атланта.[7]

После ЛОИ 2020. (Токио,  Јапан)

Освојене медаље по играма
Држава
ЛОИ

Злато

Сребро

Бронза

Укупно

ЗОИ

Злато

Сребро

Бронза

Укупно

ОИ

Злато

Сребро

Бронза

Укупно
Краљевина Србија Краљевина Србија 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0
Краљевина Југославија Краљевина Југославија 5 3 2 3 8 3 0 0 0 0 8 3 2 3 8
Југославија СФР Југославија 11 23 27 25 75 10 0 3 1 4 21 23 30 26 79
Независни учесници 1 0 1 2 3 0 0 0 0 0 1 0 1 2 3
Савезна Република Југославија СР Југославија 2 2 2 3 7 2 0 0 0 0 4 2 2 3 7
Србија и Црна Гора Србија и Црна Гора 1 0 2 0 2 1 0 0 0 0 2 0 2 0 2
Србија Република Србија 4 6 7 11 24 3 0 0 0 0 7 6 7 11 24
Укупно 25 34 41 44 119 19 0 3 1 4 44 34 44 45 123
Освојене медаље по спортовима
Спорт Злато Сребро Бронза Укупно
Рвање 5 6 7 18
Ватерполо 5 5 3 13
Гимнастика 5 2 4 11
Стрељаштво 4 5 6 15
Бокс 3 2 6 11
Рукомет 3 1 1 5
Кајак и кану 2 3 1 6
Теквондо 2 1 1 4
Кошарка 1 6 4 11
Фудбал 1 3 1 4
Пливање 1 2 0 3
Веслање 1 1 3 5
Одбојка 1 1 2 4
Карате 1 0 0 1
Атлетика 0 2 1 3
Алпско скијање 0 2 0 2
Скијашки скокови 0 1 1 2
Стони тенис 0 1 1 2
Џудо 0 0 2 2
Тенис 1 0 1 1
Укупно (20) 36 44 45 125

Преглед учешћа и освојених медаља на Олимпијским играма под заставом Србије

[уреди | уреди извор]

Летње олимпијске игре

[уреди | уреди извор]

Учешће и освојене медаље на ЛОИ

[уреди | уреди извор]
Учешће и освојене медаље на ЗОИ
ЛОИ Носилац заставе Учешће Мушкарци Жене Спорт Злато Сребро Бронза Укупно Ранг
1896—1908. Није учествовала
Шведска 1912. Стокхолм Драгутин Томашевић 2 2 0 1 0 0 0 0
1920—1988. Као део Краљевине Југославије и СФР Југославије
Шпанија 1992. Барселона Као део Независних учесника
1996—2004. Као део СР Југославије и Србије и Црне Горе
Кина 2008. Пекинг Јасна Шекарић 91 66 25 11 0 1 2 3 62.
Уједињено Краљевство 2012. Лондон Новак Ђоковић 116 80 36 15 1 1 2 4 42.
Бразил 2016. Рио де Жанеиро Ивана Анђушић Максимовић 103 58 45 14 2 4 2 8 32.
Јапан 2020. Токио Соња Васић
Филип Филиповић
86 42 44 15 3 1 5 9 28.
Француска 2024. Париз Маја Огњеновић
Душан Мандић
113 70 43 15 3 1 1 5
Сједињене Америчке Државе 2028. Лос Анђелес
Аустралија 2032. Бризбејн
Укупно (5) 511 318 193 9 8 12 29

Преглед учешћа спортиста Србије и освојених медаља по спортовима на ЛОИ

[уреди | уреди извор]
Спорт Период Укупно Мушкарци Жене Злато Сребро Бронза Укупно
Прво Последње
Атлетика 1912 2020 22 13 9 0 0 1 1
Бициклизам 2008 2016 4 3 1 0 0 0 0
Бокс 2012 2020 1 1 0 0 0 0 0
Ватерполо 2008 2020 23 23 0 2 0 2 4
Веслање 2008 2020 9 8 1 0 0 0 0
Карате 2020 2020 1 0 1 1 0 0 1
Кајак и кану 2012 2020 17 9 8 0 1 0 1
Кошарка 2016 2020 24 12 12 0 1 2 3
Одбојка 2008 2020 40 18 22 0 1 1 2
Пливање 2008 2020 13 7 6 0 1 0 1
Рвање 2008 2020 4 4 0 1 0 1 2
Рукомет 2012 2012 15 15 0 0 0 0 0
Стони тенис 2008 2020 2 2 0 0 0 0 0
Стрељаштво 2008 2020 13 7 6 0 2 2 4
Теквондо 2012 2020 4 1 3 2 1 1 4
Тенис 2008 2020 7 4 3 0 0 1 1
Фудбал 2008 2008 18 18 0 0 0 0 0
Џудо 2012 2020 2 2 0 0 0 0 0
Укупно (18) 218 147 71 6 7 11 24

Разлика у горње две табеле од 94 учесника (59 мушкараца и 35 жена) настала је у овој табели јер је сваки спортиста без обзира колико је пута учествовао на играма и у колико разних дисциплина и спортова на истим играма рачунат само једном.

Освајачи медаља на ЛОИ

[уреди | уреди извор]
# Медаља Такмичар(и) ЛОИ Спорт Дисциплина
1. Злато Милица Мандић 2012. Лондон Теквондо + 67 кг Ж
2. Злато Давор Штефанек 2016. Рио де Жанеиро Рвање грчко-римски стил до 66 кг М
3. Злато Мушка ватерполо репрезентација:
Гојко Пијетловић
Душан Мандић
Живко Гоцић
Сава Ранђеловић
Милош Ћук
Душко Пијетловић
Филип Филиповић
Слободан Никић
Милан Алексић
Никола Јакшић
Андрија Прлаиновић
Стефан Митровић
Бранислав Митровић
2016. Рио де Жанеиро Ватерполо турнир М
4. Злато Милица Мандић 2020. Токио Теквондо + 67 кг Ж
5. Злато Јована Прековић 2020. Токио Карате до 61 кг Ж
6. Злато Мушка ватерполо репрезентација:
Гојко Пијетловић
Душан Мандић
Никола Дедовић
Сава Ранђеловић
Ђорђе Лазић
Душко Пијетловић
Страхиња Рашовић
Милан Алексић
Никола Јакшић
Филип Филиповић
Андрија Прлаиновић
Стефан Митровић
Бранислав Митровић
2020. Токио Ватерполо турнир М
7. Злато Зорана Аруновић
Дамир Микец
2024. Париз Стрељаштво ваздушни пиштољ 10 м екипно
8. Злато Новак Ђоковић 2024. Париз Тенис појединачно М
9. Злато Мушка ватерполо репрезентација:
Радослав Филиповић
Душан Мандић
Страхиња Рашовић
Сава Ранђеловић
Милош Ћук
Никола Дедовић
Радомир Драшовић
Никола Јакшић
Немања Убовић
Немања Вицо
Петар Јакшић
Виктор Рашовић
Владимир Мишовић
2024. Париз Ватерполо турнир М
1. Сребро Милорад Чавић 2008. Пекинг Пливање 100 м делфин М
2. Сребро Ивана Максимовић 2012. Лондон Стрељаштво МК пушка 50 м тростав Ж
3. Сребро Тијана Богдановић 2016. Рио де Жанеиро Теквондо до 49 кг
4. Сребро Марко Томићевић
Миленко Зорић
2016. Рио де Жанеиро Кајак и кану К-2 1.000 м М
5. Сребро Женска одбојкашка репрезентација:
Бианка Буша
Јована Бракочевић
Бојана Живковић
Тијана Малешевић
Бранкица Михајловић
Маја Огњеновић
Стефана Вељковић
Јелена Николић
Јована Стевановић
Милена Рашић
Силвија Поповић
Тијана Бошковић
2016. Рио де Жанеиро Одбојка турнир Ж
6. Сребро Мушка кошаркашка репрезентација:
Милош Теодосић
Марко Симоновић
Богдан Богдановић
Стефан Марковић
Никола Калинић
Немања Недовић
Стефан Бирчевић
Мирослав Радуљица
Никола Јокић
Владимир Штимац
Стефан Јовић
Милан Мачван
2016. Рио де Жанеиро Кошарка турнир М
7. Сребро Дамир Микец 2020. Токио Стрељаштво ваздушни пиштољ 10 м М
8. Сребро Александра Перишић 2024. Париз Теквондо до 67 кг
1. Бронза Новак Ђоковић 2008. Пекинг Тенис појединачно М
2. Бронза Мушка ватерполо репрезентација:
Денис Шефик
Андрија Прлаиновић
Живко Гоцић
Вања Удовичић
Дејан Савић
Душко Пијетловић
Филип Филиповић
Александар Ћирић
Александар Шапић
Бранко Пековић
Владимир Вујасиновић
Слободан Соро
Никола Рађен
2008. Пекинг Ватерполо турнир М
3. Бронза Андрија Златић 2012. Лондон Стрељаштво 10 m ваздушни пиштољ М
4. Бронза Мушка ватерполо репрезентација:
Слободан Соро
Алекса Шапоњић
Живко Гоцић
Вања Удовичић
Душан Мандић
Душко Пијетловић
Слободан Никић
Милан Алексић
Никола Рађен
Филип Филиповић
Андрија Прлаиновић
Стефан Митровић
Гојко Пијетловић
2012. Лондон Ватерполо турнир М
5. Бронза Ивана Шпановић 2016. Рио де Жанеиро Атлетика скок у даљ Ж
6. Бронза Женска кошаркашка репрезентација:
Тамара Радочај
Соња Петровић
Саша Чађо
Сара Крњић
Невена Јовановић
Јелена Миловановић
Дајана Бутулија
Александра Црвендакић
Драгана Станковић
Милица Дабовић
Ана Дабовић
Данијела Пејџ
2016. Рио де Жанеиро Кошарка турнир Ж
7. Бронза Тијана Богдановић 2020. Токио Теквондо до 49 кг
8. Бронза Мушка репрезентација у баскету:
Душан Домовић Булут
Михаило Васић
Дејан Мајсторовић
Александар Ратков
2020. Токио Кошарка турнир М
9. Бронза Миленко Себић 2020. Токио Стрељаштво МК пушка 50 м тростав М
10. Бронза Зураб Датунашвили 2020. Токио Рвање грчко-римски стил до 87 кг М
11. Бронза Женска одбојкашка репрезентација:
Бјанка Буша
Мина Поповић
Слађана Мирковић
Бранкица Михајловић
Маја Огњеновић
Маја Алексић
Ана Бјелица
Милена Рашић
Силвија Поповић
Тијана Бошковић
Бојана Миленковић
Јелена Благојевић
2020. Токио Одбојка турнир Ж
12. Бронза Мушка кошаркашка репрезентација:
Урош Плавшић
Филип Петрушев
Никола Јовић
Богдан Богдановић
Вања Маринковић
Огњен Добрић
Никола Јокић
Василије Мицић
Марко Гудурић
Дејан Давидовац
Алекса Аврамовић
Никола Милутинов
2024. Париз Кошарка турнир М

Зимске олимпијске игре

[уреди | уреди извор]

Учешће и освојене медаље на ЗОИ

[уреди | уреди извор]
Учешће и освојене медаље на ЗОИ
ЗОИ Носилац заставе Учешће Мушкарци Жене Спорт Злато Сребро Бронза Укупно Ранг
1924—1992[8] Као део Краљевине Југославије и СФР Југославије
1994—2006[9] Као део СР Југославије и Србије и Црне Горе
Канада 2010. Ванкувер Јелена Лоловић 10 6 4 4 0 0 0 0 -
Русија 2014. Сочи Миланко Петровић 8 5 3 5 0 0 0 0 -
Јужна Кореја 2018. Пјонгчанг Невена Игњатовић 4 3 1 2 0 0 0 0 -
Кина 2022. Пекинг
Италија 2026. Милано и Кортина
Укупно (3) 22 14 8 0 0 0 0 -

Преглед учешћа спортиста Србије и освојених медаља по спортовима на ЗОИ

[уреди | уреди извор]
Спорт Период Укупно Мушкарци Жене Злато Сребро Бронза Укупно
Прво Последње
Алпско скијање 2010 2018 5 2 3 0 0 0 0
Биатлон 2010 2014 1 1 0 0 0 0 0
Боб 2010 2014 5 5 0 0 0 0 0
Скијашко трчање 2010 2018 6 4 2 0 0 0 0
Сноубординг 2014 2014 1 0 1 0 0 0 0
Укупно (5) 18 12 6 0 0 0 0

Разлика у горње две табеле од 4 учесника (2 мушкарца и 2 жене) настала је у овој табели јер је сваки спортиста без обзира колико је пута учествовао на играма и у колико разних дисциплина и спортова на истим играма рачунат само једном.

Вишеструки освајачи медаља

[уреди | уреди извор]

Списак спортиста који су барем једном на Олимпијским играма наступали под заставом Србије као самосталне државе и који су током каријере освојили више од једне медаље.

Такмичар Спорт Период Злато Сребро Бронза Укупно
Прва Последња
Душан Мандић Ватерполо 2012. 2024. 3 0 1 4
Никола Јакшић Ватерполо 2016. 2024. 3 0 0 3
Сава Ранђеловић Ватерполо 2016. 2024. 3 0 0 3
Душко Пијетловић Ватерполо 2008. 2020. 2 0 2 4
Андрија Прлаиновић Ватерполо 2008. 2020. 2 0 2 4
Филип Филиповић Ватерполо 2008. 2020. 2 0 2 4
Милан Алексић Ватерполо 2012. 2020. 2 0 1 3
Стефан Митровић Ватерполо 2012. 2020. 2 0 1 3
Гојко Пијетловић Ватерполо 2012. 2020. 2 0 1 3
Милица Мандић Теквондо 2012. 2020. 2 0 0 2
Бранислав Митровић Ватерполо 2016. 2020. 2 0 0 2
Јасна Шекарић Стрељаштво 1988. 2004. 1 3 1 5
Слободан Никић Ватерполо 2004. 2016. 1 1 1 3
Живко Гоцић Ватерполо 2008. 2016. 1 0 2 3
Андрија Герић Одбојка 1996. 2000. 1 0 1 2
Никола Грбић Одбојка 1996. 2000. 1 0 1 2
Владимир Вујасиновић Ватерполо 2000. 2008. 0 1 2 3
Дејан Савић Ватерполо 2000. 2008. 0 1 2 3
Александар Ћирић Ватерполо 2000. 2008. 0 1 2 3
Вања Удовичић Ватерполо 2004. 2012. 0 1 2 3
Александар Шапић Ватерполо 2000. 2008. 0 1 2 3
Милош Ћук Ватерполо 2016. 2024. 2 0 0 2
Никола Дедовић Ватерполо 2020. 2024. 2 0 0 2
Страхиња Рашовић Ватерполо 2020. 2024. 2 0 0 2
Денис Шефик Ватерполо 2004. 2008. 0 1 1 2
Тијана Богдановић Теквондо 2016. 2020. 0 1 1 2
Тијана Бошковић Одбојка 2016. 2020. 0 1 1 2
Бјанка Буша Одбојка 2016. 2020. 0 1 1 2
Бранкица Михајловић Одбојка 2016. 2020. 0 1 1 2
Маја Огњеновић Одбојка 2016. 2020. 0 1 1 2
Силвија Поповић Одбојка 2016. 2020. 0 1 1 2
Милена Рашић Одбојка 2016. 2020. 0 1 1 2
Богдан Богдановић Кошарка 2016. 2024. 0 1 1 2
Никола Јокић Кошарка 2016. 2024. 0 1 1 2
Никола Рађен Ватерполо 2008. 2012. 0 0 2 2
Слободан Соро Ватерполо 2008. 2012. 0 0 2 2
  • Подебљана имена представљају и даље активне спортисте
  • Укошене године представљају освојене медаље под заставом неке од држава претходница

Освајачи медаља као спортисти и тренери

[уреди | уреди извор]
Спортиста Спорт Као такмичар Као тренер / селектор
Период Злато Сребро Бронза Укупно Период Злато Сребро Бронза Укупно
Дејан Савић Ватерполо 2000–2008. 0 1 2 3 2016–2020. 2 0 0 2
Горан Максимовић Стрељаштво 1988. 1 0 0 1 2004–2012. 0 2 1 3
Александар Ђорђевић Кошарка 1996. 0 1 0 1 2016. 0 1 0 1

Занимљивости

[уреди | уреди извор]
  • Најмлађи учесник: Ања Цревар (16 година, 75 дана) — пливање 2016.
  • Најстарији учесник: Јасна Шекарић (46 година, 228 дана) — стрељаштво 2012.
  • Прва медаља: Милорад Чавић (2008)
  • Прва златна медаља: Милица Мандић (2012)
  • Најбољи пласман на ЛОИ: 28 (2020)
  • Најбољи пласман на ЗОИ: без медаља

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]