Пређи на садржај

Србија и Црна Гора на Олимпијским играма

С Википедије, слободне енциклопедије
Србија и Црна Гора
на олимпијским играма
Застава Србије и Црне Горе
МОК кодSCG
НОКОлимпијски комитет Србије и Црне Горе
Учешће на играма
Летње игре
Зимске игре
Остала учешћа

Бивша државна заједница Србије и Црне Горе је учествовала је у шест наврата и једном као независни учесници на олимпијским играма између 1992. и 2006. године, када је заједница распуштена и када су и Србија и Црна Гора декларисали своју пуну независност.

На Олимпијским играма 1992. држави је забрањено учешће, али су наступали само спортисти у појединачним спортовима, док је 1994. потпуно забрањено учешће спортистима из ове земље. Од 1996. до 2002. спортисти су се такмичили под именом Савезна Република Југославија, а од 2003. до 2006. када је држава променила име као Србија и Црна Гора.

Овај чланак односи се на учешће спортиста у оквиру граница државе СРЈ, односно СЦГ иако Међународни олимпијски комитет води другачију статистику. Медаље 1992. збрајају се са свим освојеним медаљама независних учесника на било којим играма и без обзира из које државе долазе, медаље СРЈ се воде као заједничке медаље свих наступа под именом Југославија[1], пре и после распада земље, а медаље СЦГ засебно.[2]

Историја

[уреди | уреди извор]

Југославија је била заступљена на свакој од Летњих олимпијских игара у периоду између 1920—1988, и на свим, осим на две Зимске олимпијске игре у периоду између 1924—1988. С обзиром на Распад Југославије 1991. и 1992., учешћа спортиста на олимпијским играма су претрпела измене. Тадашње новоосноване државе, бивше Југословенске републике, Хрватска и Словенија су послале своје представнике на Зимске олимпијске игре 1992., а остатак Југославије су представљали спортисти из Босне и Херцеговине, Македоније, Црне Горе и Србије.[3] И то се рачуна као последње учешће спортиста из СФРЈ на олимпијским играма.

Олимпијски прстенови

SCG

SCG

Савезна Република Југославија је озваничена у априлу 1992. године и имала је у свом саставу Републику Црну Гору и Републику Србију. Резолуцијом Савета безбедности УН 757, усвојеног 30. маја 1992. године[4] позване су остале државе да:

Предузму потребне кораке да у оквирима својих граница онемогуће учешће индивидуалних спортиста и тимова, у спортским манифестацијама, који би представљали СРЈ (Србију и Црну Гору);

— Параграф 8(b)

Због наставка санкција спортисти Србије и Црне Горе нису могли да се такмиче под својом заставом на Олимпијским играма у Барселони 1992. већ искључиво као независни учесници у индивидуалним спортовима, а на Зимским олимпијским играма одржаним 1994. године у Лилехамеру нису могли да наступају ни као индивидуалци.[5]. У Барселони 1992. освојене су три медаље, све у стрељаштву.

Санкције су биле подигнуте до наредних игара тако да су спортисти из Србије и Црне Горе могли учествовати на Летњим олимпијским играма 1996. у Атланти. Спортисти из Србије и Црне Горе су на тим Играма учествовали под именом Југославија и коришћен је и исти олимпијски код (YUG) као бивша СФРЈ[6] иако СР Југославија није била призната као наследница СФРЈ. Представници Србије и Црне Горе су на овим играма имали 68 спортиста који су узели учешће у 13 спортских грана и освојили су 4 медаље[7].

На Олимпијске игре у Сиднеју 2000. године СР Југославија[8] је послала 111 спортиста који су узели учешћа у 14 спортских грана и освојили су 3 медаље[9].

СР Југославија је под тим именом престала да постоји 2003. године и реконституисана је у државу под именом Србија и Црна Гора (SCG). Као таква први пут је учествовала на Олимпијским играма 2004.[10]. Олимпијски тим Србије и Црне Горе је био састављен од 87 спортиста који су учествовали у 14 спортских дисциплина и освојили су две сребрне медаље[11].

После црногорског референдума 2006. године, унија Србије и Црне Горе је престала да постоји и обе државе су прогласиле независност. Олимпијски комитет Србије је наследио NOC Србије и Црне Горе, јуна 2006., заједничким договором представника обе државе[12]. Новоосновано Олимпијски комитет Црне Горе је признат у јулу 2007. године[13].

После ових догађаја свака од држава се посебно такмичила 2008. године на олимпијским играма у Пекингу.

Медаље

[уреди | уреди извор]
Види још: Вечна табела освојених медаља на олимпијским играма

Летње олимпијске игре

[уреди | уреди извор]

Учешће и освојене медаље на ЛОИ

[уреди | уреди извор]
Учешће и освојене медаље на ЛОИ
ЛОИ Носилац заставе Учешће Мушкарци Жене Спорт Злато Сребро Бронза Укупно Пласман
1992. Барселона[14] забрањен наступ у дефилеу 52 35 17 13 0 1 2 2 44
1996. Атланта[15] Игор Милановић 68 59 9 13 1 1 2 4 41
2000. Сиднеј[15] Никола Грбић 109 92 17 14 1 1 1 3 44
2004. Атина[16] Дејан Бодирога 87 80 7 14 0 2 0 2 61
Укупно (4) 316 266 50 2 5 5 12 –

Преглед учешћа спортиста и освојених медаља по спортовима на ЛОИ

[уреди | уреди извор]
Спорт Период Укупно Мушкарци Жене Злато Сребро Бронза Укупно
Прво Последње
Атлетика 1992 2004 35 22 13 0 0 0 0
Бициклизам 1992 2004 6 6 0 0 0 0 0
Бокс 2000 2000 1 1 0 0 0 0 0
Ватерполо 1996 2004 23 23 0 0 1 1 2
Веслање 1992 2004 12 12 0 0 0 0 0
Дизање тегова 1996 1996 1 1 0 0 0 0 0
Кајак и кану 1992 2004 10 9 1 0 0 0 0
Кошарка 1996 2004 26 26 0 0 1 0 1
Мачевање 1992 2000 1 0 1 0 0 0 0
Одбојка 1996 2004 22 22 0 1 0 1 2
Пливање 1992 2004 17 11 6 0 0 0 0
Рвање 1992 2004 10 10 0 0 0 0 0
Ритмичка гимнастика 1992 1992 2 0 2 0 0 0 0
Рукомет 2000 2000 15 15 0 0 0 0 0
Синхроно пливање 1992 1992 3 0 3 0 0 0 0
Скокови у воду 1996 1996 2 2 0 0 0 0 0
Стони тенис 1992 2004 7 4 3 0 0 0 0
Стрељаштво 1992 2004 10 4 6 1 3 3 7
Тенис 1992 2004 4 3 1 0 0 0 0
Фудбал Фудбал 2004 2004 18 18 0 0 0 0 0
Џудо 1992 2004 7 5 2 0 0 0 0
Укупно (21) 232 194 38 2 5 5 12

Разлика у горње две табеле од 84 учесника (72 мушкараца и 12 жене) настала је у овој табели јер је сваки спортиста без обзира колико је пута учествовао на играма и у колико разних спортова на истим играма рачунат само једном.

Освајачи медаља на ЛОИ

[уреди | уреди извор]
# Медаља Такмичар(и) ЛОИ Спорт Дисциплина Ж М
1. Злато Александра Ивошев 1996. Атланта Стрељаштво МК тростав Ж
2. Злато Владимир Батез,Слободан Ковач,
Слободан Бошкан, Ђула Мештер, Васа Мијић, Никола Грбић,
Владимир Грбић, Андрија Герић
Иван Миљковић, Игор Вушуровић, Вељко Петковић,
Горан Вујевић		 2000. Сиднеј Одбојка Одбојка M
1. Сребро Јасна Шекарић 1992. Барселона Стрељаштво 10 м ваздушни пиштољ Ж
2. Сребро Александар Ђорђевић, Дејан Бодирога
Дејан Томашевић, Миленко Топић
Мирослав Берић, Никола Лончар,
Предраг Даниловић, Саша Обрадовић,
Владе Дивац, Жарко Паспаљ,
Жељко Ребрача, Зоран Савић		 1996. Атланта Кошарка Кошарка M
3. Сребро Јасна Шекарић 2000. Сиднеј Стрељаштво 10 м ваздушни пиштољ Ж
4. Сребро Јасна Шекарић 2004. Атина Стрељаштво 10 м ваздушни пиштољ Ж
5. Сребро Александар Ћирић, Владимир Гојковић
Данило Икодиновић, Виктор Јеленић
Предраг Јокић, Слободан Никић,
Александар Шапић, Дејан Савић,
Денис Шефик, Петар Трбојевић,
Вања Удовичић, Владимир Вујасиновић
Никола Куљача		 2004. Атина Ватерполо Ватерполо M
1. Бронза Аранка Биндер 1992. Барселона Стрељаштво 10 м ваздушни пушка Ж
2. Бронза Стеван Плетикосић 1992. Барселона Стрељаштво 50 м МК пушка лежећи став М
3. Бронза Александра Ивошев 1996. Атланта Стрељаштво 10 м ваздушни пиштољ Ж
4. Бронза Ђорђе Ђурић, Жарко Петровић
Владимир Батез, Жељко Танасковић,
Дејан Брђовић, Ђула Мештер,
Слободан Ковач, Никола Грбић,
Владимир Грбић, Рајко Јокановић,
Андрија Герић, Горан Вујевић		 1996. Атланта Одбојка Одбојка M
5. Бронза Предраг Зимоњић, Југослав Васовић
Владимир Вујасиновић, Ненад Вуканић
Александар Шоштар, Петар Трбојевић
Вељко Ускоковић, Никола Куљача,
Александар Шапић, Дејан Савић
Александар Ћирић, Данило Икодиновић,
Виктор Јеленић		 2000. Сиднеј Ватерполо Ватерполо M

Зимске олимпијске игре

[уреди | уреди извор]

Учешће и освојене медаље на ЗОИ

[уреди | уреди извор]
Учешће и освојене медаље на ЗОИ
ЗОИ Носилац заставе Учешће Мушкарци Жене Спорт Злато Сребро Бронза Укупно Пласман
1994. Лилехамер Забрањено да учествује
1998. Нагано Марко Ђорђевић 2 1 1 1 0 0 0 0 –
2002. Солт Лејк Сити Јелена Лоловић 6 5 1 2 0 0 0 0 –
2006. Торино Јелена Лоловић 6 3 3 4 0 0 0 0 –
Укупно 3 (4) – 14 9 5 – 0 0 0 0 –

Преглед учешћа спортиста и освојених медаља по спортовима на ЗОИ

[уреди | уреди извор]
Спорт Период Укупно Мушкарци Жене Злато Сребро Бронза Укупно
Прво Последње
Алпско скијање 1998 2006 5 2 3 0 0 0 0
Биатлон 2006 2006 1 1 0 0 0 0 0
Боб 2002 2002 4 4 0 0 0 0 0
Скијашко трчање 2006 2006 2 1 1 0 0 0 0
Уметничко клизање 2006 2006 1 1 0 0 0 0 0
Укупно (5) 13 9 4 0 0 0 0

Разлика у горње две табеле од 1 учеснице настала је у овој табели јер је сваки спортиста без обзира колико је пута учествовао на играма и у колико разних спортова на истим играма рачунат само једном

Освојене медаље на ОИ

[уреди | уреди извор]
Освојене медаље на ОИ
ОИ Злато Сребро Бронза Укупно
ЛОИ 2 5 5 12
ЗОИ 0 0 0 0
Укупно 2 5 5 12

Занимљивости

[уреди | уреди извор]
три сребра Јасна Шекарић (стрељаштво)
2 медаље 16 спортиста: злато и сребро Александра Ивошев (стрељаштво) и 7 одбојкаша; сребро и бронза 7 ватерполиста

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Југославија - Међународни Олимпијски комитете
  2. ^ Србија и Црна Гора - Међународни Олимпијски комитете
  3. ^ „Југославија - 1992”. Олимпијски комитет Србије. Приступљено 13. 8. 2008. [мртва веза]
  4. ^ „Резолуција Савета безбедности Уједињених нација 757 (Уведене санкције према Југославији - Трговачки ембарго)”. University of Minnesota Human Rights Center. Приступљено 18. 8. 2008. 
  5. ^ „XVII Игре - Лилехамер 1994”. Олимпијски комитет Србије. Приступљено 14. 8. 2008. [мртва веза]
  6. ^ (ed.) Watkins, Ginger T. (1997). The Official Report of the Centennial Olympic Games, Volume III The Competition Results (PDF). Atlanta: Peachtree Publishers. стр. viii—ix. ISBN 978-1-56145-150-0. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2007. г. Приступљено 15. 8. 2008. 
  7. ^ „југославија - 1996”. Олимпијски комитет Србије. Приступљено 15. 8. 2008. [мртва веза]
  8. ^ Sydney Organising Committee for the Olympic Games. (2001). „National Olympic Committees”. Official Report of the XXVII Olympiad, Volume Three: Results (PDF). Sydney Organising Committee for the Olympic Games. стр. 1—5. ISBN 978-0-9579616-1-6. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2007. г. Приступљено 5. 2. 2008. 
  9. ^ „Југославија - 2000”. Олимпијски комитет Србије. Приступљено 15. 8. 2008. [мртва веза]
  10. ^ (ed.) Skarveli, Efharis; Zervos, Isabel (2005). Official Report of the XXVIII Olympiad, Volume Two: The Games (PDF). Athens 2004 Organising Committee for the Olympic Games. стр. 528—529. ISBN 960-88101-7-5. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 08. 2008. г. Приступљено 5. 2. 2008. 
  11. ^ „Serbia and Montenegro”. Olympic Committee of Serbia. Приступљено 14. 8. 2008. [мртва веза]
  12. ^ „Olympic Committee of Serbia”. Olympic Committee of Serbia. Архивирано из оригинала 28. 03. 2009. г. Приступљено 10. 6. 2008. 
  13. ^ „Two new National Olympic Committees on board!”. International Olympic Committee. 6. 7. 2007. Приступљено 10. 6. 2008. 
  14. ^ Као део Независних учесника
  15. ^ а б Као СР Југославија
  16. ^ Као Србија и Црна Гора

Литература

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Србија_и_Црна_Гора_на_Олимпијским_играма&oldid=28884135”