Povratak na sadržaj

KARAKTERISTIKA RAZMENJIVAČA TOPLOTE I NJEN UTICAJ

NA IZBOR REGULACIONIH VENTILA

CHARACTERISTIC OF HEAT EXCHANGER AND ITS INFLUENCE ON

SELECTION OF CONTROL VALVE

Vladimir Radulović, Radovan Talić

JKP „Beogradske elektrane“, Savski nasip br. 11, Novi Beograd

e-mail: [email protected], [email protected]

Rezime: Pravilnim izborom karakteristike protoka regulacionog ventila stvaraju se potrebni uslovi
za stabilnu regulaciju temperature u napojnom vodu prijemnika toplote. U radu je prikazana analiza
mogućnosti korišćenja dvokrakih regulacionih ventila sa primenjenom teorijskom sopstvenom
linearnom i istoprocentnom karakteristikom protoka za regulaciju temperature u napojnom vodu
prijemnika toplote u regulacionim kolima za grejanje vazduha, pripremu potrošne tople vode i
radijatorsko grejanje. Analiziran je uticaj pogonske karakteristike razmenjivača toplote i promene
protoka prijemnika toplote na izbor odgovarajuće sopstvene karakteristike protoka ventila. U
zaključku su za svako od navedena tri regulaciona kola date preporučene karakteristike protoka
regulacionih ventila.

Ključne reči: regulacioni ventil, karakteristika protoka, pogonska karakteristika razmenjivača

toplote

Abstract: Proper selection of flow characteristic of the control valve provides necessary conditions
for stable temperature regulation in the supply line of the heat receiver (secondary side). This paper
analyses possibility of using two way control valves with applied theoretical inherited characteristic
of linear and equal percentage of flow for temperature control in the supply line of the heat receiver
in the regulation circuits for air heating, DHW treatment and radiator heating. It’s been analyzed
influence of the operating characteristics of heat exchangers and flow change of the heat receiver on
the selection of respective characteristics of the valve flow. In conclusion, for each of the three
regulation circuits are provided recommended characteristics of the flow of control valves

Key words: control valve, flow characteristics, operating characteristic of heat exchanger

1. UVOD

Promena relativne toplotne snage razmenjivača toplote (Q/Q100) pri promeni relativnog
• •
protoka nosioca toplote ( V/ V 100 ) naziva se karakteristikom razmenjivača toplote (u literaturi se
koristi još i izraz statička karakteristika razmenjivača toplote [3]). Relativna toplotna snaga
razmenjivača toplote (Q/Q100) predstavlja odnos razmenjene toplotne snage (Q) pri proizvoljnom
•
protoku nosioca toplote ( V ) i maksimalne razmenjene toplotne snage (Q100) pri maksimalnom
•
protoku nosioca toplote ( V 100 ). Karakteristika razmenjivača toplote određena je formulom
(Würstlin [2]):
Q 1
= • •
………………………………………………........…………(1)
Q100 1 − V/ V 100
1+ a • •
V/ V 100
 Povratak na sadržaj

gde je:
a [ / ] — temperaturna efikasnost.
Temperaturna efikasnost određena je formulom (jednačina 2 i slika 1.) [3]:

t1 u max − t1i max

a= ………….(2)
t1 u max − t 2 u max

Slika 1. Razmenjivač toplote

gde su:
t1u max [ 0C ] — maksimalna temperatura nosioca toplote na ulazu u razmenjivač toplote,
t1i max [ 0C ] — maksimalna temperatura nosioca toplote na izlazu iz razmenjivača toplote,
t2u max [ 0C ] — maksimalna temperatura prijemnika toplote na ulazu u razmenjivač toplote,
t2i max [ 0C ] — maksimalna temperatura prijemnika toplote na izlazu iz razmenjivača toplote.
Vrednost temperaturne efikasnosti zavisi od temperaturske razlike nosioca toplote.
Temperaturna efikasnost raste sa porastom temperaturske razlike nosioca toplote odnosno sa
povećanjem iskorišćavanja toplotnog sadržaja nosioca toplote u razmenjivaču toplote. Rezultat
povećanog iskorišćavanja toplotnog sadržaja nosioca toplote je njegova niža temperatura na izlazu
iz razmenjivača.
Vrednosti temperaturne efikasnosti nisu iste za sve vrste grejanja i pripremu potrošne tople
vode (PTV). Uobičajene vrednosti temperaturne efikasnosti za razmenjivače toplote za vazdušno
grejanje, pripremu PTV i radijatorsko grejanje su:
Zagrejači vazduha [1]: a = 0,15 — 0,3;
Razmenjivači toplote za pripremu PTV [2]: a = 0,50 — 0,7;
Razmenjivači toplote za radijatorsko grejanje: a = 0,80 — 1,0.
Na slici 2. prikazan je dijagram karakteristike razmenjivača toplote za različite vrednosti
temperaturne efikasnosti. Dijagram pokazuje da je karakteristika razmenjivača toplote u osnovi
nelinearna i da nelinearnost karakteristike zavisi od vrednosti temperaturne efikasnosti (a). Za male
vrednosti efikasnosti a (0,3 ≥ a > 0) nelinearnost karakteristike razmenjivača je najveća. Sa
porastom vrednosti efikasnosti a nelinearnost karakteristike se smanjuje. Za vrednost efikasnosti a =
1 karakteristika razmenjivača toplote je u potpunosti linearna.
Zamenom izraza za instaliranu karakteristiku protoka u formuli za karakteristiku
razmenjivača toplote dobija se formula koja povezuje relativnu toplotnu snagu razmenjivača sa
relativnim hodom dvokrakog ventila kojim se reguliše toplotna snaga u regulacionom kolu.
Formula glasi:
Q 1
=
( )
……………………………………………….(3)
Q100 1 + a⎛ 1 + Ave 1 − 1 − 1⎞
⎜ ⎟
⎝ Φ2 ⎠
Zakonitost promene relativne toplotne snage pri promeni relativnog hoda ventila naziva se
pogonskom karakteristikom (u literaturi se koristi još i izraz karakteristika kapaciteta [1]).
Analizom pogonske karakteristike može se zaključiti da ona zavisi od vrednosti temperaturne
efikasnosti, od primenjene teorijske sopstvene karakteristike protoka (linearne, kvadratne,
istoprocentne) i vrednosti autoriteta ventila.
strana 2
 Povratak na sadržaj

1,000

0,900

0,800
Q/Q 100

0,700
Relativna toplotna snaga

0,600 a = 1,00
a = 0,90
a = 0,80
0,500 a = 0,70
a = 0,60
a = 0,50
0,400
a = 0,40
a = 0,30
0,300 a = 0,20

a = 0,10
0,200

0,100

0,000
0,00 0,10 0,20 0,30 0,40 0,50 0,60 0,70 0,80 0,90 1,00

Relativni protok V/V100

Slika 2. Dijagram karakteristike razmenjivača toplote

Instalirana karakteristika protoka dvokrakog regulacionog ventila određena je formulom:

•
V 1
•
= .....................................................................................(4)
V 100 ⎛ 1 ⎞
1 + A ve ⎜⎜ 2
− 1 ⎟⎟
⎝ Φ(h) ⎠
gde su:
Ave — autoritet ventila i
Φ(h) — teorijska sopstvena karakteristika protoka regulacionog ventila.
Zakonitost promene relativnog koeficijenta protoka Φ pri promeni relativnog hoda h
definiše sa kao sopstvena (jedinstvena) karakteristika protoka ventila. Zakonitost koja se odvija po
zadatoj matematičkoj funkciji naziva se teorijska sopstvena karakteristika protoka. Najčešće
korišćene matematičke funkcije po kojima se vrši promena relativnog koeficijenta protoka su:
linearna, kvadratna i eksponencijalna koja se zbog svoje prirode naziva još i istoprocentna.
Relativni koeficijent protoka Φ predstavlja odnos vrednosti koeficijenta protoka Kv za
određenu vrednost relativnog hoda i vrednosti nazivnog koeficijenta protoka Kvs. Izražava se na
sledeći način:
K
Φ= V
K VS
Koeficijent protoka Kv za određenu vrednost relativnog hoda h unutar opsega od 0 do 1
definiše se kao zapreminski protok vode kroz ventil izražen u m3/h pri padu pritiska na ventilu od 1
bar(a) i temperaturi vode čija vrednost iznosi od 5 do 400C.
Nazivni koeficijent protoka Kvs definiše se kao zapreminski protok vode kroz ventil izražen
u m3/h pri relativnom hodu h100=1 (potpuno otvoren ventil), padu pritiska na ventilu od 1 bar(a) i
temperaturi vode čija vrednost iznosi od 5 do 400C.

strana 3
 Povratak na sadržaj

Autoritet ventila Ave definiše se kao odnos pada pritiska na ventilu kada je ventil potpuno
otvoren (ΔPv100) i pada pritiska na ventilu kada je ventil potpuno zatvoren (ΔPv0). Kada je ventil
potpuno otvoren pad pritiska u cevnoj mreži je najveći, a pad pritiska na ventilu najmanji (ΔPvmin).
Pri potpuno zatvorenom ventilu pad pritiska u cevnoj mreži je najmanji (jednak je 0), a pad pritiska
na ventilu je najveći (ΔPvmax).
Na osnovu prethodnih definicija formula kojom je određen autoritet ventila glasi [4]:
ΔPV100 (Δ PVmin )
A ve = .....................................................................................(5)
ΔPV 0 (Δ PVmax )
U narednom razmatranju analiziraće se mogućnost korišćenja dvokrakih regulacionih ventila
sa primenjenom teorijskom sopstvenom linearnom i istoprocentnom karakteristikom protoka (u
daljem tekstu linearni i istoprocentni ventil) za regulaciju temperature u napojnom vodu prijemnika
toplote u regulacionim kolima za grejanje vazduha, za pripremu PTV i radijatorsko grejanje.
U regulacionim kolima u kojima je protok prijemnika toplote približno konstantan u svim
režimima rada potreban i dovoljan uslov za kvalitetnu regulaciju je uspostavljanje linearne
zakonitosti promene relativne toplotne snage pri promeni relativnog hoda ventila odnosno
postizanje linearne pogonske karakteristike razmenjivača toplote. Kada je karakteristika
razmenjivača toplote nelinearna primenom nelinearnog (istoprocentnog) ventila u regulacionom
kolu uspostavlja se linearna pogonska karakteristika razmenjivača i obratno kada je karakteristika
razmenjivača toplote linearna primenom linearnog ventila u regulacionom kolu uspostavlja se
linearna pogonska karakteristika razmenjivača toplote.
U regulacionim kolima u kojima je protok prijemnika toplote promenljiv uspostavljanje
linearne pogonske karakteristike ne garantuje stabilnu i kvalitetnu regulaciju. Na primeru
regulacionog kola za regulaciju temperature PTV biće pokazano da u regulacionom kolu u kome je
protok prijemnika toplote promenljiv, i u kome je karakteristika razmenjivača toplote približno
linearna potreban i dovoljan uslov za stabilnu regulaciju je promena protoka nosioca toplote po
eksponencijalnoj zakonitosti.

2. REGULACIONO KOLO ZA REGULACIJU TEMPERATURE ZAGREJANOG

VAZDUHA

U regulacionom kolu za regulaciju temperature zagrejanog vazduha protok prijemnika

toplote (vazduh) je približno konstantan u svim režimima rada pa je potreban i dovoljan uslov za
kvalitetnu regulaciju temperature vazduha uspostavljanje linearne pogonske karakteristike
razmenjivača toplote.
Na slici 3. prikazan je dijagram pogonske karakteristike razmenjivača dobijen primenom
linearnog ventila u regulacionom kolu, čiji je teorijski regulacioni odnos r = 25. Dijagram je urađen
za vrednosti temperaturske efikasnosti a: 0,15 i 0,3 i vrednosti autoriteta ventila Ave: 0,1; 0,5 i 1.
Dijagram pokazuje da je pogonska karakteristika razmenjivača nelinearna za obe vrednosti
temperaturske efikasnosti i sve vrednosti autoriteta ventila. Takođe se iz dijagrama vidi da se
odavanje toplote naglo povećava pri promeni relativnog hoda od 0 do 30%. Pri relativnom hodu od
30% potrošačima se preda između 60 i 95% maksimalno potrebne toplotne snage zavisno od
vrednosti temperaturne efikasnosti i autoriteta ventila. To praktično znači da se regulacija odavanja
toplote odvija pri vrlo malim relativnim hodovima ventila za sve vrednosti autoriteta ventila i
temperaturne efikasnosti. Zbog toga je regulacija nestabilna, neprecizna i praktično nemoguća.
Na slici 4. prikazan je dijagram pogonske karakteristike razmenjivača dobijen primenom
istoprocentnog ventila u regulacionom kolu, čiji je teorijski regulacioni odnos r = 25. Dijagram je
urađen za vrednosti temperaturne efikasnosti a: 0,15 i 0,3 i vrednosti autoriteta ventila Ave: 0,3; 0,5
i 1. Dijagram pokazuje da je pogonska karakteristika razmenjivača linearna za obe vrednosti
temperaturne efikasnosti i sve tri vrednosti autoriteta ventila. Samim tim i odavanje toplote
približno je linearno u celom opsegu promene relativnog hoda ventila, pri vrednostima autoriteta
ventila između 0,3 i 1.

strana 4
 Povratak na sadržaj

1,000

0,900

A v e = 1,0
0,800
A v e = 0,5
Q/Q 100

A v e = 0,1
0,700

0,600 A v e = 1,0
Relativna toplotna snaga

A v e = 0,5

0,500 A v e = 0,1

0,400

0,300

0,200 — — — a = 0 ,1 5
- - - - - a = 0 ,3 0
0,100

0,000
0,00 0,10 0,20 0,30 0,40 0,50 0,60 0,70 0,80 0,90 1,00
R e lativn i h od h
Slika 3. Dijagram pogonske karakteristike za linearni ventil (a: 0,15 i 0,30)
Slika 3. Dijagram pogonske karakteristike za linearni ventil (a: 0,15 i 0,30)

1,00

0,90

0,80
Q/Q100

A v e = 1,0
0,70
A v e = 0,5

0,60
Relativna toplotna snaga

A v e = 0,3

0,50
A v e = 1,0

A v e = 0,5
0,40
A v e = 0,3

0,30

0,20
——- a = 0,1 5
---- a = 0 ,30
0,10

0,00
0,00 0,10 0,20 0,30 0,40 0,50 0,60 0,70 0,80 0,90 1,00
R e lativni hod h

Slika 4. Dijagram pogonske karakteristike za istoprocentni ventil (a: 0,15 i 0,30)

strana 5
 Povratak na sadržaj

3. REGULACIONO KOLO ZA REGULACIJU TEMPERATURE PTV

U regulacionom kolu za regulaciju temperature PTV protok prijemnika toplote (PTV) je

promenljiv. Promene protoka PTV su velike i nagle. Iz tog razloga uspostavljanje linearne
pogonske karakteristike ne garantuje kvalitetnu regulaciju.
Na slici 5. prikazano je regulaciono kolo za regulaciju temperature PTV. Regulaciono kolo
se sastoji od: temperaturskog senzora za merenje temperature PTV na izlazu iz razmenjivača toplote
(1), mikroprocesorskog regulatora (2) i regulacionog ventila (3). Izmerena temperatura PTV (t2i)
vodi se u mikroprocesorski regulator. U regulatoru se vrši upoređenje izmerene i zadate temperature
(t2izad). Kada je temperatura t2i > t2izad tada je regulaciono odstupanje dt = (t2i- t2izad) > 0 i regulator
će regulacionom ventilu poslati signal „zatvori”, a kada je temperatura t2i < t2izad tada je regulaciono
odstupanje dt2i = (t2i- t2izad) < 0 i regulator će regulacionom ventilu poslati signal „otvori”. Za
linearnu karakteritiku regulatora važi da istim vrednostima regulacionog odstupanja temperature
odgovaraju iste dužine signala („zatvori” ili „otvori”) koje regulator šalje regulacionom ventilu. U
zavisnosti od toga koju vrstu signala je regulator poslao ventilu ventil će smanjivati ili povećavati
protok na primarnoj strani razmenjivača toplote.

Slika 5. Regulaciono kolo za regulaciju temperature PTV

Ukoliko su karakteristike regulatora i pogona regulacionog ventila linearne tada je konstantan odnos
relativnog hoda ventila dh i regulacionog odstupanja regulisane temperature dt2i, što se može
izraziti na sledeći način:
dh
= C1 ............................................................................................................(6)
dt 2 i
gde je:
C1— konstanta proporcionalnosti.
Regulaciono odstupanje regulisane temperature PTV (dt2i) je u direktnoj vezi sa količinom
toplote koju treba dodati ili oduzeti prijemniku toplote (PTV) da bi regulisana temperatura PTV
ostala nepromenjena. Priraštaj količine toplote u regulacionom kolu može se izraziti na sledeći
način:
dQ = m 2 • c p • dt 2 i ................................................................................................(7)
gde su:
m2 — protok potrošne tople vode (sekundarna strana razmenjivača toplote),

strana 6
 Povratak na sadržaj

cp — specifična toplota vode.

Transformacijom jednačine (7) regulaciono odstupanje regulisane temperature PTV može se izraziti
na sledeći način:
dQ
dt 2 i = ................................................................................................(8)
m2 • cP
Kada se izraz za dt2i uvrsti u jednačinu (6) dobija se:
dh C1
= ................................................................................................(9)
dQ m 2 • c P
Transformacijom jednačine (9) dobija se:
m2 • cp
dQ = • dh ..............................................................................................(10)
C1
Karakteristika razmenjivača toplote sistema za pripremu PTV približno je linearna (dijagram na
slici 2. za vrednosti temperaturne efikasnosti od 0,5 do 0,7) što se može izraziti na sledeći način:
dQ = dm 1 • C 2 …………………………………………………...………...(11)
gde su:
m1— protok nosioca toplote (primarna strana razmenjivača toplote)
C2— konstanta proporcionalnosti.
Između protoka potrošne tople vode i protoka nosioca toplote postoji približno linearna zavisnost
što se može izraziti na sledeći način:
m 2 = m1 • C 3 ………………………………………………………………......(12)
gde je:
C3 — konstanta proporcionalnosti.
Zamenom vrednosti za dQ i m2 iz jednačina (11) i (12) u jednačinu (9) dobija se:
dh C1
= odakle sledi
dm1 • C 2 m1 • C 3 • c P
dh 1
= • C4 ……………………………………...……………..……….(13)
dm1 m1
Transformacijom jednačine 13 dobija se:
dm1
dh = • C4 ……………………………………………………..………(14)
m1
gde je:
C4 — konstanta proporcionalnosti.
Integraljenjem jednačine 14 dobija se:
dm1
∫ dh = C 4 • ∫ m1
h = C 4 • ln(m1 ) + C 5 ………………………………………………...…..…...…...(15)
gde je:
C5 — konstanta integracije
Transformacijom jednačine (15) dobija se [3]:
1
•( h − C 5 )
m1 = e C4
………….…………….……………………. …..………....(16)

strana 7
 Povratak na sadržaj

Jednačina (16) pokazuje da u regulacionom kolu za regulaciju temperature PTV, u kome je

protok potrošne tople vode promenljiv i karakteristika razmenjivača približno linearna, uslov za
stabilnu regulaciju je promena protoka nosioca toplote po eksponencijalnoj zakonitosti odnosno
ravnomeran priraštaj protoka koji se u tom slučaju ostvaruje. Promena protoka nosioca toplote po
eksponencijalnoj zakonitosti i njegov ravnomeran priraštaj ostvaruju se radom istoprocentnog
ventila.
Na slici 6. prikazan je dijagram promene relativnog protoka nosioca toplote pri promeni
relativnog hoda, za istoprocentni ventil. Iz prikazanog dijagrama se vidi da je za istoprocentni ventil
promena relativnog protoka nosioca toplote pri promeni relativnog hoda ventila približno linearna,
za male vrednosti autoriteta ventila (0,3 ≥ Ave ≥ 0,1). Sa porastom vrednosti autoriteta ventila
smanjuje se linearnost promene relativnog protoka, a povećava ravnomernost priraštaja, da bi za
vrednost autoriteta ventila Ave = 1 priraštaj relativnog protoka pri promeni relativnog hoda ventila
bio potpuno ravnomeran, a zakonitost promene protoka odgovarala onoj koja je definisana
jednačinom (16).

Slika 6. Dijagram promene relativnog protoka nosioca toplote pri promeni relativnog hoda za
istoprocentni ventil

4. REGULACIONO KOLO ZA REGULACIJU TEMPERATURE VODE U NAPOJNOM

VODU INSTALACIJE ZA RADIJATORSKO GREJANJE

U regulacionom kolu za regulaciju temperature vode u napojnom vodu instalacije za

radijatorsko grejanje protok prijemnika toplote može biti u nekim instalacijama konstantan, a u
nekim promenljiv. Do promene protoka u instalaciji za radijatorsko grejanje dolazi onda kada se za
regulaciju odavanja toplote na grejnim telima koriste termostatski ventili. U savremenim

strana 8
 Povratak na sadržaj

instalacijama za grejanje upotreba termostatskih ventila je sve zastupljenija i samim tim i broj
instalacija za grejanje sa promenljivim protokom je sve veći. U bliskoj budućnosti može se
očekivati da sve instalacije za radijatorsko grejanje budu projektovane za rad sa promenljivim
protokom na strani prijemnika toplote (topla voda u sekundarnoj instalaciji). Isto tako i u
postojećim instalacijama, koje sada rade sa konstantnim protokom prijemnika toplote, ugradnjom
termostatskih ventila na grejnim telima stvoriće se uslovi za rad sa promenljivim protokom.
Na osnovu prethodnog izlaganja, za slučaj kada je u regulacionom kolu za regulaciju
temperature vode u napojnom vodu instalacije za radijatorsko grejanje protok prijemnika toplote
konstantan može se zaključiti sledeće: potreban i dovoljan uslov za kvalitetnu regulaciju
temperature vode je uspostavljanje linearne pogonske karakteristike razmenjivača toplote.
Kada je protok prijemnika toplote u regulacionom kolu promenljiv i karakteristika
razmenjivača toplote približno linearna potreban i dovoljan uslov za stabilnu i kvalitetnu regulaciju
je promena protoka nosioca toplote po eksponencijalnoj zakonitosti koja je definisana jednačinom
(16). Razmenjivači toplote koji se koriste za radijatorsko grejanje imaju veliku temperaturnu
efikasnost (od 0,8 do 1) i iz tog razloga je njihova karakteristika približno linearna (dijagram na
slici 2).
Na slici 7. prikazan je dijagram pogonske karakteristike razmenjivača dobijen primenom
linearnog ventila u regulacionom kolu, čiji je teorijski regulacioni odnos r = 25. Dijagram je urađen
za vrednosti temperaturne efikasnosti a: 0,8 i 1,0 i vrednosti autoriteta ventila Ave: 0,1; 0,5 i 1.
Dijagram pokazuje da se odavanje toplote naglo povećava pri promeni relativnog hoda od 0
do 30% za male vrednosti autoriteta ventila (0,5 > Ave ≥ 0,1). Za velike vrednosti autoriteta ventila
(Ave ≥ 0,5) odavanje toplote približno je linearno u celom opsegu promene relativnog hoda ventila.

1,00

0,90

0,80
Q/Q100

0,70 A ve = 1,0

A ve = 0,5
0,60
Relativna toplotna snaga

A ve = 0,1

0,50

0,40
A ve = 1,0

0,30 A ve = 0,5
A ve = 0,1

0,20 ——— a = 0,80

- - - - - a = 1,00

0,10

0,00
0,00 0,10 0,20 0,30 0,40 0,50 0,60 0,70 0,80 0,90 1,00
Re lativni hod h

Slika 7. Dijagram pogonske karakteristike za linearni ventil (a: 0,8 i 1,0)

strana 9
 Povratak na sadržaj

5. ZAKLJUČAK

Na osnovu prethodnih razmatranja i izvršene analize može se zaključiti sledeće:

1. Za regulaciju temperature zagrejanog vazduha preporučuje se korišćenje istoprocentnih
ventila čiji je autoritet Ave ≥ 0,3. Ne preporučuje se korišćenje linearnih ventila.
2. Istoprocentni ventili sa velikim autoritetom obezbeđuju promenu protoka nosioca toplote
po eksponencijalnoj zakonitosti i samim tim i njegov ravnomerni priraštaj. Promenom protoka po
eksponencijalnoj zakonitosti i njegovim ravnomernim priraštajem stvoreni su svi neophodni uslovi
za stabilnu i kvalitetnu regulaciju temperature PTV.
Za regulaciju temperature PTV preporučuje se korišćenje istoprocentnih ventila čiji je
autoritet Ave ≥ 0,5.
3. Za regulaciju temperature vode u napojnom vodu instalacije za radijatorsko grejanje
preporučuje se korišćenje istoprocentnih ventila čiji je autoritet Ave ≥ 0,5.
U instalacijama sa konstantnim protokom prijemnika toplote mogu se koristiti i linearni
ventili čiji je autoritet Ave ≥ 0,5.

LITERATURA

Knjiga

[1] Reknagel H, Šprenger E, Šramek E-R, Čeperković S: Grejanje i klimatizacija sa pripremom

tople vode i rashladnom tehnikom, Interklima, Vrnjačka Banja, 2002.

Konferencije

[2] Benonysson A, Boysen H: Karakteristike motornih ventila u podstanicama daljinskog grejanja,

29. kongres o KGH, Beograd, 1998, strana 67-80.
[3] Benonysson A, Boysen H: Optimum control of heat exchangers An analysis of the common
theory and an example on control development, 5th International Symposium on Automation of
District Heating systems, Finland, August 1995.
[4] Boysen H: District heating house substations and selection of regulating valves, DBDH no. 2,
Kopenhagen, 1999.

strana 10