Светско првенство у атлетици на отвореном 1999.
Град домаћина | Севиља, Шпанија | ||
---|---|---|---|
Време одржавања | 20. август - 29. август 1999. | ||
Стадион | Олимпијски стадион у Севиљи | ||
Број атлетичара | 1.821 | ||
Број држава | 201 | ||
Број дисциплина | 46 | ||
|
7. Светско првенство у атлетици на отвореном, под покровитељством ИААФ (Међународна асоцијација атлетских федерација), одржано је на Олимпијском стадиону у Севиљи, Шпанија између 21. и 29. августа 1999.
Конкуренција за града домаћина у Шпанији је била велика, јер је ово највећи међународни спортски догађај који се до тада одржао у Шпанији и избор је пао на Севиљу. На сатанку ИААФ у Торину марта 1997. одлучено је да организатор првенства буде Севиља. У конкуренцији су били: Њу Делхи, Хелсинки и Станфорд.[1]
На првенству је учествовало 1.821. учесника из 201. земље што је највећи број учесника и земаља учесница до тада.[2]
Такмичило се у 46 атлетских дисциплина 24 у мушкој и 22 у женској конкуренцији. Разлика је била дисциплинама 50 км ходање и 3.000 метара препреке у којима се тада жене нису такмичиле.
Дисциплине скок мотком и бацање кладива у женској конкуренцији биле су први пут на програму светских првенстава у атлетици.
На овом првенству постигнута су 2 светска рекорда, 11 континенталних, 93 национална, 9 рекорда светских првенстава и преко 100 личних рекорда, најбољих резултата у сезони.
Земље учеснице
[уреди | уреди извор]На Светском првенству на отвореном 1999. учествовало је 1.750 атлетичара из 200 земаља. Број спортиста одређене земље дат је у загради поред њеног имена.[3]
Резултати такмичења
[уреди | уреди извор]Мушкарци
[уреди | уреди извор]- 1 Првобитно је Герман Скуригин из Русије освојио златну медаљу на 50 км ходање са 3:44:23, али је у новембру 2001. дисквалификован јер је био позитиван на допинг тесту.
- 2 Штафета Нигерије (Иносент Асонзе, Франсис Обиквелу, Данијел Ефионг, Дежи Алиу) првобитно је освојила бронзану медаљу са 37,91, али је дисквалификована, 31. августа 2005, након што је утврђено да је Асонзе пропустио допинг тест у јуну 1999.
- 3Штафета САД (Џером Дејвис, Антонио Петигру, Анџело Тејлор, Мајкл Џонсон) првобитно је освојила златну медаљу са 2:56,45, али је дисквалификована у 2008, пошто је Антонио Петигру признао да је користио HGH и EPO између 1997 и 2003.
Легенда: СР = Светски рекорд, РСП = Рекорд светских првенстава, ЕР = Европски рекорд, ЈАР = Јужмоамерички рекорд, СРС = Светски рекорд сезоне (најбољи резултат сезоне на свету), ЛРС = Најбољи лични резултат сезоне, НР = Национални рекорд, ЛР = Лични рекорд
Жене
[уреди | уреди извор]Легенда: СР = Светски рекорд, РСП = Рекорд светских првенстава, ЕР = Европски рекорд, ЈАР = Јужмоамерички рекорд, СРС = Светски рекорд сезоне (најбољи резултат сезоне на свету), ЛРС = Најбољи лични резултат сезоне, НР = Национални рекорд, ЛР = Лични рекорд
Биланс медаља
[уреди | уреди извор]Медаље земље домаћина |
Биланс медаља, мушки[уреди | уреди извор]
|
Биланс медаља, жене[уреди | уреди извор]
|
Биланс медаља, укупно
[уреди | уреди извор]Држава | |||||
---|---|---|---|---|---|
1. | Сједињене Државе | 10 | 3 | 4 | 17 |
2. | Русија | 5 | 4 | 3 | 12 |
3. | Немачка | 4 | 4 | 4 | 12 |
4. | Грчка | 2 | 2 | 2 | 6 |
5. | Мароко | 2 | 2 | 1 | 5 |
6. | Куба | 2 | 2 | 0 | 4 |
Италија | 2 | 2 | 0 | 4 | |
8. | Шпанија | 2 | 1 | 1 | 4 |
9. | Етиопија | 2 | 0 | 3 | 5 |
10. | Румунија | 2 | 0 | 2 | 4 |
11. | Чешка | 2 | 0 | 1 | 3 |
12. | Уједињено Краљевство | 1 | 4 | 2 | 7 |
13. | Кенија | 1 | 4 | 1 | 6 |
14. | Француска | 1 | 2 | 0 | 3 |
15. | Аустралија | 1 | 1 | 2 | 4 |
Украјина | 1 | 1 | 2 | 4 | |
17. | Кина | 1 | 1 | 0 | 2 |
18. | Бахами | 1 | 0 | 0 | 1 |
Данска | 1 | 0 | 0 | 1 | |
Финска | 1 | 0 | 0 | 1 | |
Северна Кореја | 1 | 0 | 0 | 1 | |
Пољска | 1 | 0 | 0 | 1 | |
23. | Јамајка | 0 | 2 | 4 | 6 |
24. | Бразил | 0 | 2 | 1 | 3 |
25. | Канада | 0 | 2 | 0 | 2 |
26. | Јапан | 0 | 1 | 1 | 2 |
Нигерија | 0 | 1 | 1 | 2 | |
Јужна Африка | 0 | 1 | 1 | 2 | |
29. | Бугарска | 0 | 1 | 0 | 1 |
Еквадор | 0 | 1 | 0 | 1 | |
Мађарска | 0 | 1 | 0 | 1 | |
Мозамбик | 0 | 1 | 0 | 1 | |
33. | Мексико | 0 | 0 | 2 | 2 |
34. | Алжир | 0 | 0 | 1 | 1 |
Америчка Самоа | 0 | 0 | 1 | 1 | |
Белгија | 0 | 0 | 1 | 1 | |
Израел | 0 | 0 | 1 | 1 | |
Норвешка | 0 | 0 | 1 | 1 | |
Словенија | 0 | 0 | 1 | 1 | |
Шведска | 0 | 0 | 1 | 1 | |
Швајцарска | 0 | 0 | 1 | 1 | |
Сирија | 0 | 0 | 1 | 1 | |
Укупно (42) | 46 | 46 | 47 | 139 |
Рекорди
[уреди | уреди извор]У току светског првенства постигнуто је више разних рекорда од којих су најзначајнији: 2 светска, 10 континенталних, 9 рекорда светских првенстава, 93 национална рекорда, и преко 100 личних рекорда и исто толико, најбољих резултата у сезони.
Светски рекорд (2)
[уреди | уреди извор]Датум | Дисциплина | Нови рекорд | Стари рекорд | |||
---|---|---|---|---|---|---|
Атлетичари | Резултат | Атлетичари | Резултат | Датум | ||
26. август 1999. | 400 м, М | Мајкл Џонсон Сједињене Државе |
43,18 Финале | Мајкл Џонсон Сједињене Државе |
43,68 | 12. август 1998. |
21. август 1999. | скок мотком Ж | Стејси Драгила Сједињене Државе |
=4,60 Финале | Ема Џорџ Аустралија |
4,60 | 20. фебруар 1999. |
Континентални рекорди (10)
[уреди | уреди извор]Рекорди светских првенстава на отвореном (9)
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Избор града домаћина”. Архивирано из оригинала 28. 02. 2014. г. Приступљено 18. 5. 2013.
- ^ „Историја Светских првенстава у атлетици на отвореном на сајту ИААФ”. Архивирано из оригинала 26. 08. 2007. г. Приступљено 18. 5. 2013.
- ^ Преглед учесника на светским првенствима на отвореном
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Резултати Светског првенства 1999. на сајту ИААФ”. Архивирано из оригинала 05. 08. 2011. г. , Приступљено 7. 06. 2013.
- „Резултати Светског првенства 1999. на сајту athleticsdb.com”. Архивирано из оригинала 11. 06. 2015. г. , Приступљено 18. 05. 2013.