Савезничка инвазија Сицилије

Савезничка инвазија Сицилије
Део Другог светског рата
Амерички брод класе Либерти Роберт Роуен експлодира након што га је погодио немачки бомбардер Јункерс Ju 88 код места Ђела.
Време 9. јул – 17. август 1943. Место Сицилија Исход Победа Савезника
Сукобљене стране
Уједињено Краљевство САД Канада Слободна Француска Аустралија Јужна Африка	Италија Немачка
Команданти и вође
Двајт Ајзенхауер Харолд Александер Бернард Монтгомери Џорџ Патон Артур Тедер Ендру Канингам	Алберт Кеселринг Алфредо Гуцони Фридолин фон Сенгер унд Етерлин Ханс-Валентин Хубе
Јачина
Почетна снага: 160.000 војника 14.000 возила 600 тенкова 1.800 топова Највећа снага: 467.000 војника	230.000 италијанског особља 60.000 немачког особља 260 тенкова 1400 авиона
Жртве и губици
24.850 жртава (5.837 мртвих и несталих, 15.683 рањених, 3.330 заробљених)	Немачка: ~20.000 жртава Италија: 131.359-147.000 убијених, рањених или заробљених

Савезничка инвазија Сицилије (шифровано име операција Хаски) је била важна кампања Другог светског рата у којој су Савезници преотели Сицилију од сила Осовине (Италије и Немачке). Операција Хаски је почела у ноћи између 9. и 10. јула 1943, а окончала се 17. августа. Операција је изведена великим амфибијским и падобранским десантима, после којих је уследило 6 недеља борбе на копну. Инвазијом су испуњени сви циљеви савезничких планера: савезници су протерали осовинске ваздушне, копнене и поморске снаге са острва, осигурали поморске путеве кроз Средоземно море и уздрмали власт Бенита Мусолонија. Операција Хаски је отворила пут за инвазију Италије.

Закључак

Иако је острво Сицилија имало доста снага за одбрану - 11 италијанских и око 3 ½ немачке дивизије ~ рачунајући и накнадна појачања, оне нису пружиле онај отпор који би одговарао њиховом броју и условима за борбу. Морал код већине италијанских снага је био толико низак да без непосредне подршке Немаца нису уопште биле способне за борбу. Поред тога, њихово вођство није уопште било на нивоу савременог ратовања што веома лепо може илустровити чињеницом да и поред више него очигледних непосредних савезничких припрема за напад на Сицилију, које су почеле масовним нападима из ваздуха још 3. јула, није томе придавал посебну пажњу.

У погледу организације одбране острва дошао је до изражаја недостатак добрих путева који би омогућавали бржи маневар и лакшу концентрацију јединица. Због тога је требало много виише времена за груписање снага на добрим положајима код Етне. Такође, ипак треба нагласити да је недостатак добрих путева отежавао и успоравао и дејство Савезника.

Линијски распоред доста слабих утврђења дуж целе обале, без довољно артиљерије и са слабим посадама, био је само беспотребно расипање снага. Интересантно је да осовинске радарске станице на острву нису откриле огромну масу бродова која се ноћу између 9. и 10. јула, по невремену, појавила пред обалом иако су још током касног поподнева 9. јула извиђачки авиони опазили поједине групе бродова и конвоја на подручју око Малте и Туниса. На Сицилији је одмах дата узбуна и све је било у стању приправности. Најреалније објашњење за то што радари нису открили толику масу бродова је то што се напад очекивао на западни део острва који је најближи афричкој обали, док је десант је био извршен на јужни и југоисточни део.

Савезничка десантна операција била је одлично припремљена и изведена. Нарочито је била ефикасна подршка артиљерије и авијације чиме је брзо био сломљен сваки отпор на обали и искрцавање је извршено на време на предвиђеним местима. Савезничка бродска артиљерија се показала као одлична подршка искрцаним снагама у домету својих тешких топова – од 30 до 40 километара. Савезничка авијација је имала константну и апсолутну превласт наносила је Осовниским трупама тешке ударце, гађајући саобраћај, технику и живу силу, стекла је овде многа корисна искуства за касније операције у Нормандији.

Ваздушно-десантне снаге, и поред свих неспоразума, дале су видан учинак и потврдиле да је ваздушни десант нераскидиви део поморског десанта. Што се тиче операција командоса и "Ренџера", они су одиграли изузетну улогу у заузимању мостова, раскрсница и у смелим препадима на положаје Осовинске положаје.

У овој операције први пут је постигнута највећа концентрација специјалних десантних средстава – бродова, чамаца, десантних јуришних чамаца и других – чија су искуства много допринела будућој организацији и успешном извршењу десанта у Нормандији 1944. године.

И поред пораза на Сицилији и интензовног савезничког бомбардовања и гранатирања луке у Месини немачке трупе успеле су да извуку преко Месинског мореуза готово сво људство и највећи део тешке опреме - што је заиста изванредан успех. Иако је вршена практично веома примитивним средствима - на скелама и пре свега на дрвеним чамцима – евакуација је потпуно успела. Поред највећег дела људства на италијанско копно пребачено је и око 17.000 тона муниције, 10.000 возила, 4000 рањеника и неколико хиљада савезничких заробљеника. Оклопна дивизија „Херман Геринг“ повукла се последња, водећи заштитне борбе и правећи одступницу остатку трупа. Битка је окончана уласком америчких трупа у разрушену Месину 17. августа 1943. године. Трајала је 38 дана. Евакуација је пре свега успела услед недовољне будности и слабог анагажовања савцезниче флоте и авијације на том делу. Генерал Двајт Ајзенхауер написао је у својим послератним мемоарима је да „током целог рата није срео квалитетније противничке јединице од оних који су бранили Сицилију“. Он се осврнуо и на истрајност одбране, тврдећи да је сваки немачки положај могао бити заузет само ако би био претходно уништен, мислећи у првом реду на припаднике дивизије „Херман Геринг“ и падобранце.

Према савезничким подацима, Немци и Италијани су имали око 167.000 мртвих, рањених или заробљених војника, већином Италијана, од чега је Немаца погинуло око 24.000, а уништено је 188 тенкова и 267 авиона. Савезници су имали 31.160 мртвих и несталих и 7455 рањених војника. Поред тога, Савезници су, према соптвеним подацима изгубили 85.000 тона разних транспортних бродова, један амерички и два британска разарача, једну америчку подморницу и осам чамаца за искрцавање.

По немачким подацима Савезници су изгубили: 383 тенка, 63 топа, 652 авиона и 61 транспортни брод – што би укупно било око 1/3 целокупних снага употребљених у десанту на Сицилију.

Литература

• Alexander, Harold (1948). The Conquest of Sicily from 10 July 1943 to 17 August 1943. Alexander's Despatches. 
• Atkinson, Rick (2007). Volume II: The Day of Battle, The War in Sicily and Italy, 1943–1944. The Liberation Trilogy. New York: Henry Holt. стр. 816pages. ISBN 978-0-8050-6289-2. 
• Bimberg, Edward L. (1999). The Moroccan Goums. Westport, Conn.: Greenwood Publishing. ISBN 978-0-313-30913-7. 
• Birtle, Andrew J. (1993). Sicily 1943. The U.S. Army WWII Campaigns. Washington: United States Army Center of Military History. ISBN 978-0-16-042081-8. CMH Pub 72-16. 
• Brown, Shaun R.G. (1984). The Loyal Edmonton Regiment at war, 1943–1945 (Теза). Wilfrid Laurier University. 
• Carver, Field Marshal Lord (2001). The Imperial War Museum Book of the War in Italy 1943–1945. London: Sidgwick & Jackson. ISBN 978-0-330-48230-1. 
• Copp, Terry; McGreer, Eric (2008). The Canadian Battlefields in Italy: Sicily and Southern Italy. Matt Symes. Waterloo: Laurier Centre for Military, Strategic and Disarmament Studies. </ref>
• Costanzo, Ezio (2003). Sicilia 1943 : breve storia dello sbarco alleato (на језику: Italian). Catania, Italy: Le Nove Muse. ISBN 978-88-87820-21-8. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• D'Este, Carlo (2008). Bitter Victory: The Battle for Sicily 1943. London: Arum Press Ltd. ISBN 978-1-84513-329-0. 
• Dickson, Keith (2001). World War II for Dummies. New York, New York. 
• Ferguson, Gregor (1984). The Paras 1940–1984: British airborne forces 1940–1984. Lyles, Kevin. Oxford: Osprey. ISBN 978-0-85045-573-1. 
• Follain, John (2005). Mussolini's Island: The Invasion of Sicily Through The Eyes Of Those Who Witnessed The Campaign. Hodder & Stoughton. 
• Grigg, John (1982). 1943: The Victory that Never Was. Kensington Pub Corp. ISBN 978-0-8217-1596-3. 
• Hoyt, Edwin P. (2007) [2002]. Backwater War: The Allied Campaign in Italy, 1943–45. Mechanicsburg, PA: Stackpole Books. ISBN 978-0275974787. 
• Jowett, Philip S. (2001). The Italian Army 1940–45. Andrew, Stephen. Oxford: Osprey Publishing. ISBN 978-1-85532-866-2. 
• Mitcham, Samuel W.; von Stauffenberg, Friedrich (2007) [1991]. The Battle of Sicily: How the Allies Lost Their Chance for Total Victory. Mechanicsberg, PA: Stackpole Books. ISBN 978-0-8117-3403-5. 
• Molony, Brigadier C.J.C.; with Flynn, Captain F.C. (R.N.); Davies, Major-General H.L. & Gleave, Group Captain T.P. (2004) [1st. pub. HMSO:1973]. Butler, Sir James, ур. The Mediterranean and Middle East, Volume V: The Campaign in Sicily 1943 and The Campaign in Italy 3 September 1943 to 31 March 1944. History of the Second World War, United Kingdom Military Series. Uckfield, UK: Naval & Military Press. ISBN 978-1-84574-069-6. 
• Shaw, A (2002) [2000]. World War II: Day by Day. Hoo: Grange. ISBN 978-1-84013-363-9. 
• Tomblin, Barbara (2004). With Utmost Spirit: Allied Naval Operations in the Mediterranean, 1942–1945. Lexington: University Press of Kentucky. ISBN 978-0-8131-2338-7. 
• Zuehlke, Mark (2010). Operation husky : the Canadian invasion of Sicily, July 10 – August 7, 1943. Douglas & McIntyre. ISBN 978-1-55365-539-8. 

• Борис Карпов, Обалска одбрана, Војноиздавачки завод ЈНА "Војно дело", Београд 1957. г.
• Gordon Williamson, The 'Hermann Göring' Division, Osprey Publishing Elms Court, Chapel Way, Botley, Oxford OX2 9LP, United Kingdom 2003.
• Peter McCarthy & Mike Syron, PanzerKrieg – A History of the German Tank Division in World War II, Constanble&Robinson Ltd, London 2003.