Литица
Литица или клиф (енгл. cliff), назив је за стрму абразиону падину насталу приликом разарања високе основне обале под утицајем таласа. Настанак клифа инициран је маринским процесом, док, по механизму процеса, припада колувијалном процесу. Временом се повлачи на рачун мора и тако повећава ширину абразионе обалске терасе, која лежи у његовом подножју. Висина и нагиб клифа зависе од иницијалног рељефа, литолошког састава и склопа обале. Клифови често достижу висине и хектометарског реда величина, а њихов нагиб може бити скоро вертикалан. У случају ниских, заравњених обала, које су изграђене од меких и растреситих стена, клиф је готово неприметан у рељефу.
Ескарп је врста литице, настала померањем геолошког раседа или клизишта, или можда одронима стена које се обрушавају што мења диференцијалну ерозију слојева стена селекционе или деформишуће тврдоће.
Етимологија
[уреди | уреди извор]
Енглески назив за литицу, енгл. cliff потиче од староенглеске речи clif са суштински истим значењем, која је сродна са холандским, доњенемачким и старонордијским klif.[1] Могуће је да сви они потичу из романске позајмљене речи у примитивном германском која води порекло од латинских облика clivus / clevus („нагиб“ или „брдо“).[2][3]
Велике и познате литице
[уреди | уреди извор]
С обзиром на то да литица не мора да буде тачно вертикална, може постојати нејасноћа око тога да ли је дата падина литица или не, као и колики део одређене падине треба рачунати као литицу. На пример, с обзиром на истински вертикални стенски зид изнад веома стрме падине, могао би се рачунати само зид од стене или комбинација. Листе литица су стога инхерентно непоуздане.
Неке од највећих литица на Земљи налазе се под водом. На пример, пад од 8.000 м на распону од 4.250 м може се наћи на гребену унутар рова Кермадек.
Највише стрме невертикалне литице на свету су Рупал Фаце Нанга Парбат и југоисточно лице Гјала Пери, које се обе уздижу око 4.600 m, или 15.000 стопа, изнад своје основе. Према другим изворима, највиша литица на свету, висока око 1.340 m, је источно лице Великог Транга у планинама Каракорам у северном Пакистану. Овде се користи прилично строг појам литице, пошто се цифра од 1340 m односи на скоро вертикални зид од два наслагана стуба; додавањем веома стрмог прилаза доводи укупан пад са Источног лица до оближњег глечера Данге на скоро 2.000 m.
Локација највиших морских литица на свету зависи и од дефиниције 'литице' која се користи. Гинисова књига рекорда наводи да је Калаупапа, Хаваји,[5]] на 1.010 m висине. Још један кандидат је северна страна врха Митре, који се спушта 1.683 m до Милфорд Соунда, Нови Зеланд.[6] Они подлежу мање строгој дефиницији, пошто је просечан нагиб ових литица у Каулапапи око 1,7, што одговара углу од 60 степени, а врх Митре је сличан. Вертикални пад у море може се наћи у Маујит Какарсујасији (такође познат као 'Тамнејл') који се налази у области Торсукатак фјорда на самом врху Јужног Гренланда и пада 1.560 m скоро вертикално.[7]
Списак
[уреди | уреди извор]Следи непотпуна листа светских литица.
Африка
[уреди | уреди извор]Изнад мора
- Анашке литице, Тенерифе, Канарска острва, Шпанија, 592 m (1.942 ft) изнад Атлантског океана
- Рт Хангклип, Западни Кејп, Јужна Африка, 453,1 m (1.487 ft) изнад залива Фалсе, Атлантски океан
- Кејп Појнт, Западни Кејп, Јужна Африка, 249 m (817 ft) изнад Атлантског океана
- Чапманов врх, Западни Кејп, Јужна Африка, 596 m (1.955 ft) изнад Атлантског океана
- Карбонкелберг, Кејптаун, Западни Кејп, Јужна Африка, 653 m (2.142 ft) изнад залива Хаут, Атлантски океан
- Когелберг, Западни Кејп, Јужна Африка, 1.289 m (4.229 ft) изнад залива Фалсе, Атлантски океан
- Лос Гигантес, Тенерифе, Канарска острва, Шпанија, 637 m (2.090 ft) изнад Атлантског океана
- Стона планина, Кејптаун, Западни Кејп, Јужна Африка, 1.086 m (3.563 ft) изнад Атлантског океана
Изнад копна
- Безбројни врхови у планинама Дрејкенсберг у Јужној Африци сматрају се формацијама литица. Венац Дрејкенсберг се, заједно са етиопским планинама Симиен, сматра једним од два најбоља ерозиона планинска ланца на Земљи. Због њихове скоро јединствене геолошке формације, опсег има изузетно висок проценат литица које чине његову дужину, посебно дуж највишег дела ланца. Овај део ланца су готово непрекидне литице, у распону од 600 m (2.000 ft) до 1.200 m (3.900 ft) на висини за скоро 250 km (160 mi). Од свих, најпознатији је „Дракенсберг амфитеатар“ (горе поменути). Остале запажене литице укључују Тројански зид, Клефт Пик, Инџисути триплет, Врх Катедрале, Монахова капа, Мнвени Бутрес, итд. Литице кањона реке Блајд, технички још увек део Дрејкенсберга, могу бити преко 800 m (2.600 ft), са главним лицем Свадини Батреса око 1.000 m (3.300 ft) високим.
- Амфитеатар Дрејкенсберг, Јужна Африка 1.200 m (3.900 ft) изнад базе, дужине 5 km (3,1 mi). Водопад Тугела, други највиши водопад на свету, пада 948 m (3.110 ft) преко ивице литице.
- Карамбони, Мадагаскар, 380 m (1.250 ft) изнад базе.
- Планина Меру, стене калдере у Танзанији, 1.500 m (4.900 ft)
- Цараноро, Мадагаскар, 700 m (2.300 ft) изнад базе
Америка
[уреди | уреди извор]Север
[уреди | уреди извор]
Неколико великих гранитних лица у арктичком региону надмеће се за титулу „највећег вертикалног пада на Земљи“, али поуздана мерења нису увек доступна. Могући кандидати укључују (мере су приближне):
- Планина Тор, Бафиново острво, Канада; укупно 1.370 m (4.500 ft); врх 480 m (1600 ft) је надвишена. Ово се обично сматра највећим вертикалним падом на Земљи[2] са 1.2500 m (4.100 ft).
- Чисто северно лице Полар Сан Спајера, Бафиново острво, уздиже се 4.300 ft изнад равног залеђеног фјорда, иако се доњи део лица одваја од вертикалног зида низом избочина и потпора.[8]
- Западне стране Кетила и његовог суседа Уламерторсуака у Тасермиуту на Гренланду су пријављене као високе преко 1.000 m.[9][10][11] Још једна релевантна литица на Гренланду је Агдлерусакаситов Тамнејл.[12]
Хабитат
[уреди | уреди извор]Рељеф литице пружа јединствене станишне нише за различите биљке и животиње, чијим преференцијама и потребама одговара вертикална геометрија овог типа рељефа. На пример, бројне птице одлучију да бирају локације на литици за гнежђење,[13] често вођене одбрамбеношћу ових локација, као и одсуством одређених предатора.
Флора
[уреди | уреди извор]Популација ретке Borderea chouardii, током 2012. године, постојала је само на два литична станишта унутар западне Европе.[14]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Oxford English Dictionary, 1971
- ^ а б Monika Buchmüller-Pfaff: Namen im Grenzland - Methoden, Aspekte und Zielsetzung in der Erforschung der lothringisch-saarländischen Toponomastik, Francia 18/1 (1991), Francia-Online: Sex nstitut historique allemand de Paris - Deutsches Historisches Institut Paris: Onlineressource Архивирано 2015-01-29 на сајту Wayback Machine
- ^ Max Pfister. „Altromanische Relikte in der östlichen und südlichen Galloromania, in den rheinischen Mundarten, im Alpenraum und in Oberitalien”. Ур.: : Sieglinde Heinz, Ulrich Wandruszka [ed.]:. Fakten und Theorien : Beitr. zur roman. u. allg. Sprachwiss.; Festschr. für Helmut Stimm zum 65. Geburtstag, Tübingen 1982, Heinz, Sieglinde; Wandruszka, Ulrich (1982). Fakten und Theorien: Beiträge zur romanischen und allgemeinen Sprachwissenschaft : Festschrift für Helmut Stimm zum 65. Geburtstag. стр. 219—230. ISBN 3-87808-936-8.
- ^ „Natural world: the solar system: highest cliffs”. Guinness World Records. Архивирано из оригинала 2006-05-21. г. Приступљено 2014-11-16.
- ^ „Highest Cliffs”. Guinness World Records. Архивирано из оригинала 2005-11-27. г. Приступљено 2006-05-02.
- ^ Lück, Michael (2008). The Encyclopedia of Tourism and Recreation in Marine Environments By Michael Lück. ISBN 9781845933500. Архивирано из оригинала 2017-12-06. г. Приступљено 2009-08-01.
- ^ „Planet Fear”. Архивирано из оригинала 2012-03-26. г. Приступљено 2009-08-04.
- ^ „Polar Sun Spire”. SummitPost.Org. Архивирано из оригинала 2008-12-02. г. Приступљено 2008-07-31.
- ^ „Climbing in Tasermiut”. bigwall.dk. Архивирано из оригинала 2008-12-05. г. Приступљено 2008-09-02.
- ^ „The American Alpine Journal” (PDF). 1986. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 10. 2008. г. Приступљено 2008-09-02.
- ^ The Summer 1998 Slovak Expedition to Greenland (Jamesák International) Архивирано 2016-03-04 на сајту Wayback Machine
- ^ Jon Roberts. Agdlerussakasit (1750 m), east face, new route on east face; The Butler (900 m) and Mark (900 m), first ascents.. American Alpine Journal (AAJ) 2004, pp. 266–267
- ^ C.Michael Hogan. 2010. Abiotic factor. Encyclopedia of Earth. eds Emily Monosson and C. Cleveland. National Council for Science and the Environment Архивирано јун 8, 2013 на сајту Wayback Machine. Washington DC
- ^ González, García; Begoña, María; Espadaler, X; Olesen, Jens M (12. 9. 2012). Bente Jessen Graae, ур. „Extreme Reproduction and Survival of a True Cliffhanger: The Endangered Plant Borderea chouardii (Dioscoreaceae)”. PLOS ONE. digital.csic.es: Public Library of Science. 7 (9): e44657. Bibcode:2012PLoSO...744657G. PMC 3440335
. PMID 22984539. doi:10.1371/journal.pone.0044657 . hdl:10261/56308.
Литература
[уреди | уреди извор]- Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. 2003. Геоморфологија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства
- Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултете, Београд
- „Catalogue of place names in northern East Greenland”. Geological Survey of Denmark. Приступљено 20. 9. 2019.
- „Backpacking - Kootenay National Park”. National Park Service. Архивирано из оригинала 2019-09-29. г. Приступљено 2020-09-23.
- „Geology Fieldnotes”. National Park Service. Архивирано из оригинала 2013-05-22. г. Приступљено 2010-11-28.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
„Cliff”. Encyclopedia Americana. 1920.
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
