Пређи на садржај

Културни предео долине Орхона

С Википедије, слободне енциклопедије
Културни предео долине Орхона
Культурный ландшафт долины реки Орхон
Светска баштина Унеска
Званично имеКултурни предео долине Орхона
МестоМонголија Уреди на Википодацима
Координате47° 33′ 24″ С; 102° 49′ 53″ И / 47.5567° С; 102.8314° И / 47.5567; 102.8314
Површина121.967, 61.044 ha (1,31284×1010, 6,5707×109 sq ft)
Укључује
  • Erdene Zuu Monastery
  • Orkhon inscriptions Edit this on Wikidata
КритеријумКултурно добро: ii, iii, iv
Упис2004. (28. седница)
Веб-сајтhttp://whc.unesco.org/en/list/1081

Долина Орхона се простире дуж обала реке Орхон у средишњој Монголији, око 360 км западно од главног града Улан Батора. Долина Орхона је вековима била седиште степских владара Монголије (и шире) о чему сведоче најстарији рунски натписи владара Гектирк царства из 8. века, Билге Кана. Његова номадска престоница (Ерди), се налазила у сенци свете планине Етикен (за коју се веровало како је дом духова-предака кагана и бегова и како захваљујући њеном ваздуху владари долазе на власт[1]), око 40 км северно од стеле с натписима. Када је долином домирао народ Кидани стели је додан превод на још три језика како би се забележиле њихове заслуге.

Поред туркијских споменика гектирских владара, Билге Кана и Кул Тигина, и споменутих орхонскин натписа, у Долини Орхона налазе се и бројни други историјски споменици:

  • Остаци Кар Балгаса, престонице Ујгурског каганата из 8. века.
  • Рушевине Каракорума, престонице Џингис-кана, првог владара Монголског царства.
  • Самостан Ердене Зу, први будистички самостан у Монголији којег је делимично уништила комунистичка власт 1937—40.
  • Пустињски самостан Тувун на 2,600 метара надморске висине, такође делом уништен
  • Остаци монголске палате на брду Доит из 13. и 14. века; вероватно резиденција Егедеј Кана.

Због тога је културни предео долине Орхона уписан на УНЕСКОСписак места Светске баштине у Азији и Аустралазији 2004. године.[2]

  1. ^ Herbert Franke, The Cambridge History of China, Cambridge University Press. 1994. ISBN 978-0-521-21447-6. pp. 347
  2. ^ Dolina Orhona na UNESCO-vim stranicama 28. јуна 2011. Преузето 3. августа 2011.