Карлос Аројо
Карлос Аројо | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Пуно име | Карлос Алберто Аројо Бермудез | ||
Датум рођења | 30. јул 1979. | ||
Место рођења | Фахардо, Порторико | ||
Држављанство | Порторико | ||
Висина | 1,88 m | ||
Информације о каријери | |||
НБА драфт | 2001. / није изабран | ||
Проф. каријера | 1996—2019 | ||
Позиција | плејмејкер | ||
Сениорска каријера | |||
Године | Клуб | ||
1996—1997 1998—2003 2001—2002 2002 2002 2002—2005 2005—2006 2006—2008 2008—2009 2009—2011 2011 2011—2012 2013—2015 2015 2015—2016 2016—2017 2017—2019 |
Каридурос де Фахардо Кангрехерос де Сантурсе Торонто репторси Денвер нагетси Саски Басконија Јута џез Детроит пистонси Орландо меџик Макаби Тел Авив Мајами хит Бостон селтикси Бешикташ Галатасарај Кангрехерос де Сантурсе Барселона Леонес де Понсе Каридурос де Фахардо | ||
Репрезентативна каријера | |||
Порторико | |||
Статистика на basketball-reference.com | |||
Статистика на nba.com | |||
Карлос Аројо (шп. Carlos Alberto Arroyo Bermúdez; Фахардо, 30. јул 1979) је бивши порторикански кошаркаш. Играо је на позицији плејмејкера.
Каријера
[уреди | уреди извор]Клупска
[уреди | уреди извор]Аројо је четири године студирао на Флорида Интернационал Универзитету, али није изабран на НБА драфту 2001. године. Карлос је на наведеном универзитету поставио одређене рекорде по броју асистенција и поена. Наиме, он је најбољи додавач у историји универзитета са 459 асистенција, као и стрелац у једној сезони са 600 поена. Број 30 повучен је из употребе када је Аројо завршио студије на ФИУ.
Након прекратких епизода у Торонту, Денверу и Таукерамици почевши од 2002. провео је три најуспешније сезоне у НБА у дресу Јуте. Ипак, због неслагања са тренером Џеријем Слоуном био је трејдован у Детроит.[1] Са Пистонсима је у сезони 2004/05. играо велико финале против Сан Антонија, које су Спарси добили у серији 4:3, тако да Аројо није успео да постане први Порториканац који се окитио титулом у НБА.
Касније је играо за Орландо, да би се за сезону 2008/09. вратио у европску кошарку и потписао за Макаби Тел Авив.[2] Након тога игра за Мајами, који је напустио због неслагања са тренером Ериком Сполстром и прешао у Бостон, који је уједно био и његов последњи клуб у НБА. Следи играње у Турској - једну сезону провео је у Бешикташу а непуне две у Галатасарају. Аројо је са оба тима био шампион Турске, са Бешикташем 2012, а са Галатом 2013. Током 2015. је кратко играо у Порторику да би за сезону 2015/16. потписао уговор са Барселоном.[3] Од 2016. до 2019. је наступао у Порторику након чега је завршио каријеру.
Репрезентативна
[уреди | уреди извор]Аројо је скоро 15 година бранио боје Порторика и са репрезентацијом освојио укупно 12 медаља - 6 златних, 2 сребрне и 4 бронзане.
Сениорски деби је имао на Светском првенству 2002. године и сместа остварио изузетан учинак од 11,6 поена и 6,4 асистенције по утакмици, одвевши своју домовину до четвртфиналног дела такмичења. Након повлачења порториканске легенде Хосеа Ортиса, Аројо је постао капитен репрезентације. Једине Олимпијске игре на којима је Аројо наступио су оне из 2004. године у Атини, када је носио заставу своје земље на отварању, а Порторико је на том турниру заузео шесто место. Тада је са Порториком остварио историјску победу над селекцијом Сједињених Америчких Држава.[4]
Последњи пут је за репрезентацију наступио у Београду на квалификационом турниру за Олимпијске игре 2016.[5] Аројо је остварио учинак од 13,2 поена током овог турнира, потом 4,5 асистенција, међутим његова репрезентација није успела да забележи пласман на ОИ.
Успеси
[уреди | уреди извор]Клупски
[уреди | уреди извор]- Макаби Тел Авив:
- Првенство Израела (1): 2008/09.
- Бешикташ:
- ФИБА Еврочеленџ (1): 2011/12.
- Првенство Турске (1): 2011/12.
- Куп Турске (1): 2012.
- Галатасарај:
- Првенство Турске (1): 2012/13.
- Барселона:
- Суперкуп Шпаније (1): 2015.
Појединачни
[уреди | уреди извор]- Најкориснији играч финала Првенства Израела (1): 2008/09.
- Најкориснији играч финала Првенства Турске (1): 2011/12.
- Најкориснији играч Центробаскета (1): 2003.
Репрезентативни
[уреди | уреди извор]- Америчко првенство: 2009, 2013, 2003, 2007.
- Панамеричке игре: 2011, 2003.
- Центробаскет: 2003, 2008, 2010, 2006.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Аројо у Детроиту, Кемпбел у Јути”. b92.net. 22. 1. 2005. Приступљено 4. 10. 2016.
- ^ „Макаби довео Ароја из НБА лиге”. b92.net. 4. 8. 2005. Приступљено 4. 10. 2016.
- ^ „Аројо годину дана у Барселони”. b92.net. 24. 7. 2015. Приступљено 4. 10. 2016.
- ^ „Аројо тројкама разбио Американце”. glas-javnosti.rs. 16. 8. 2004. Архивирано из оригинала 10. 05. 2021. г. Приступљено 4. 10. 2016.
- ^ „Аројо се пензионисао у Арени”. b92.net. 11. 7. 2016. Приступљено 4. 10. 2016.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Рођени 1979.
- Порторикански кошаркаши
- Плејмејкери
- Кошаркаши Барселоне
- Кошаркаши Бешикташа
- Кошаркаши Бостон селтикса
- Кошаркаши Галатасараја
- Кошаркаши Денвер нагетса
- Кошаркаши Детроит пистонса
- Кошаркаши Јута џеза
- Кошаркаши Мајами хита
- Кошаркаши Орландо меџика
- Кошаркаши Саски Басконије
- Кошаркаши Торонто репторса
- Кошаркаши на Летњим олимпијским играма 2004.
- Порторикански олимпијци на Летњим олимпијским играма 2004.
- Кошаркаши на Светском првенству 2002.
- Кошаркаши на Светском првенству 2006.
- Кошаркаши на Светском првенству 2010.
- Кошаркаши на Светском првенству 2014.