Д. Х. Лоренс

Д. Х. Лоренс
Д. Х. Лоренс
	Фотографија Лоренса
Лични подаци
Пуно име	Дејвид Херберт Ричард Лоренс
Датум рођења	11. септембар 1885.
Место рођења	Иствуд, Нотингамшир, Уједињено Краљевство
Датум смрти	2. март 1930. (44 год.)
Место смрти	Ванс, Прованса, Француска
Књижевни рад
Период	1907–1930.
Утицаји од	Езра Паунд, имажисти, Фридрих Ниче, Зигмунд Фројд
Утицао на	Дилан Томас
Најважнија дела	Синови и љубавници ; Дуга; Заљубљене жене; Љубавник леди Четерли

Дејвид Херберт Ричард Лоренс познатији као Д. Х. Лоренс (енгл. David Herbert Richards Lawrence; Иствуд, 11. септембар 1885 – Ванс, Француска, 2. март 1930) био је енглески писац. Писао је песме, приче, романе, драме, есеје, психолошко-филозофске студије и путописе, али је најзначајнији по својим романима и приповеткама у којима се бави психологијом људских односа, њиховом нагонском основом и индустријализацијом Енглеске и њеним утицајем на друштво. Његово најпознатије дело је роман Љубавник леди Четерли које је захваљујући отвореном тематизовању људске сексуалности и прељубе доспело на суд и дуго било цензурисано све док није 30 година након Лоренсове смрти коначно објављено у свом интегралном облику. И у другим својим делима Лоренс се није либио да отворено проговори о мушко-женским односима и репресивним друштвеним нормама енглеског друштва због чега се читав живот борио са цензуром. Уз Џејмса Џојса и Вирџинију Вулф данас се сматра једним од највећих писаца модернизма који су писали на енглеском језику. Бавио се и сликарством.

Биографија

Д. Х. Лоренс је рођен у Иствуду у средњој Енглеској у породици рудара као четврто од укупно петоро деце^[1] Артура Лоренса и Лидије Бирдсол.^[2] Отац му је био алкохоличар и готово неписмен, али је мајка, иначе учитељица која је радила као чипкарка да би издржавала породицу, много полагала на његово образовање, нарочито пошто је Лоренсов старији брат умро. У тринаестој години је пошао у вишу школу у Нотингему али је напустио пошто се запослио у фабрици хируршких помагала. Упознао је Џеси Чејмберс са којом је заједно читао и разоварао о прочитаним књигама. Она га је инспирисала да почне да пише.^[3] Похађао је разне курсеве и напослетку стекао диплому учитеља. Мајка му умире од рака 9. децембра 1910. и убрзо после тога Лоренс се верио са Луи Бароуз, пријатељицом са колеџа.^[3] Радио је као учитељ све док није објавио свој први роман Бели паун 1911. године. Након тога, живео је од свог књижевног рада.

Две године је провео на пропутовању кроз Немачку и Италију. Вративши се у Енглеску, јула 1914. оженио се Немицом Фридом Викли која је због њега напустила мужа, Лоренсовог професора Ернеста Виклија и троје деце. Био је прогањан због сумње да је био немачки шпијун за време Првог светског рата^[4] и дуго није могао да добије пасош.^[5] Године 1919, Лоренс је са Фридом напустио Енглеску и живео потом у Италији, Немачкој, Аустралији, Цејлону, Новом Зеланду, Тахитију, Француској, Сједињеним Државама, Мексику и Новом Мексику. У Таосу у Новом Мексику стекао је круг ученица чије свађе око његове пажње су постале основа легенде о њему.^[4]

Цео живот је био болешљив и умро је у 44. години од туберкулозе у Вансу у француским Приморским Алпима. Многи су га тада сматрали порнографом који је проћердао свој таленат. Књижевни углед му је порастао након позитивних мишљења значајних књижевних критичара попут Е. М. Форстера и нарочито Ф. Р. Ливиса.^[6] Његов пријатељ и поштовалац његовог дела Олдос Хаксли издао је 1932. избор Лоренсових писама,^[7] која дају живописну слику Лоренсовог луталачког живота и његовог односа са својим пријатељима и познаницима.^[8]

Књижевни рад

Лоренс је био плодан писац који је за двадесетак година свог књижевног рада написао око 30 томова различитих књижевних дела неједнаког квалитета.^[7] Најпре је писао песме под утицајем Езре Паунда и имажиста, објавивши их први пут у часопису English Review 1909. године, али је одбио Паундов позив да се придружи његовом књижевном кружоку одлучивши да остане независтан. Његова поезија црпи инспирацију из природе, пева о унутрашњем животу биљака и животиња, док с друге стране изражава отворено негативан став према конзервативном енглеском друштву и његовом пуританском моралу те индустријализацији која доводи до отуђења којима Лоренс супротставља нагонски живот, сексуалност, подсвесно и природу.^[4] Пошто је критиковао политичаре, Први светски рат и империјалистичку политику, цензура је толико уништила његове песме да су биле готово нечитљиве, а то је био само почетак његових борби са цензуром.^[9] Две његове најпознатије песме које су присутне у свим антологијама су "Snake" и "How Beastly the Bourgeoisie is"^[5] а његова најзначајнија збирка песама је Birds, Beasts and Flowers која је објављена 1923.^[8]

Већ у свом првом роману Бели паун предочио је све теме које ће касније развијати. Његов други роман Синови и љубавници објављен је 1913. То је аутобиографско дело које се ослања на традицију енглеског реалистичког романа инспирисано Лоренсовим односом са мајком^[1] те се може тумачити као психолошка студија о борби сина да се одвоји од мајке и, напослетку, о Едиповом комплексу.^[8] 1915. излази његов први велики роман Дуга на који се 1920. наставља роман Заљубљене жене. У првом роману Лоренс слика утицај постепене индустријализације на енглеску породицу чију историју прати кроз три генерације. Други роман је приказ већ индустријализоване Енглеске и њен утицај на Лоренсу савремено друштво. Историјске прилике су у оба дела основа на којој писац даје психолошки изнијансирану слику мушко-женских односа, подсвесно и инстинктивно у човеку и однос човека и природе.

Роман Аронова палица из 1922. показује утицај Ничеа, а у Кенгуру који је изашао 1923. Лоренс је приказао своју идеју натчовека.^[5]

Кад се појавио роман Љубавник леди Четерли, то је умногоме уздрмало пуританске слојеве енглеског друштва због отвореног тематизовања људске а нарочито женске сексуалности због чега је ово дело постало предмет оштре цензуре као пре њега Дуга у нешто мањем обиму.^[7] Роман је најпре изашао 1928. у Фиренци у Италији,^[5] а следеће године у Француској и Аустралији. Прво енглеско нецензурисано издање изашло је тек 1960. Када га је објавила, издавачка кућа Penguin Books је оптужена за опсценост. Главни тужилац Мервин Грифит Џонс питао је у току суђења: „Да ли бисте одобрили својим младим синовима, младим ћеркама - јер девојке могу да читају као и дечаци - да читају ову књигу? Да ли је то књига коју би оставили у вашој кући? Да ли је то књига коју бисте пожелели да ваша жена или ваше слуге прочитају?"^[10] Ипак, издавач је добио случај, и то једногласном одлуком пороте која се састојала од три жене и девет мушкараца. Овај судски процес је изазвао огроман публицитет због којег се роман продао у 3 милиона примерака.^[11] Судска одлука да дозволи објављивање интегралног романа сматра се прекретницом у историји слободе изражавања и отворене дискусије о сексу у популарној култури.^[12]

Дела

Романи

The White Peacock (1911)
The Trespasser (1912)
Sons and Lovers (1913)
The Rainbow (1915)
Women in Love (1920)
The Lost Girl (1920)
Aaron's Rod (1922)
Kangaroo (1923)
The Boy in the Bush (1924)
The Plumed Serpent (1926)
Lady Chatterley's Lover (1928)
The Escaped Cock (1929), касније преименовано у The Man Who Died

Збирке прича

The Prussian Officer and Other Stories (1914)
England, My England and Other Stories (1922)
The Horse Dealer's Daughter (1922)
The Fox, The Captain's Doll, The Ladybird (1923)
St Mawr and other stories (1925)
The Woman who Rode Away and other stories (1928)
The Rocking-Horse Winner (1926)
Mother and Daughter (1929)
The Virgin and the Gipsy and Other Stories (1930)
Love Among the Haystacks and other stories (1930)
The Lovely Lady and other tales (1932)
The Tales of D.H. Lawrence (1934) – Heinemann
Collected Stories (1994) – Everyman's Library

Поезија

Love Poems and others (1913)
Amores (1916)
Look! We have come through! (1917)
New Poems (1918)
Bay: a book of poems (1919)
Tortoises (1921)
Birds, Beasts and Flowers (1923)
The Collected Poems of D H Lawrence (1928)
Pansies (1929)
Nettles (1930)
The Triumph of the Machine (1930)
Last Poems (1932)
Fire and other poems (1940)
The Complete Poems of D H Lawrence (1964), ed. Vivian de Sola Pinto and F. Warren Roberts
The White Horse (1964)
D. H. Lawrence: Selected Poems (1972), ed. Keith Sagar
Snake and Other Poems

Есеји

Movements in European history (1921)
Psychoanalysis and the unconscious (1921)
Fantasia of the unconscious (1922)
Studies in classic American literature (1923)
Reflections on the death of a porcupine and other essays (1925)
Pornography and obscenity (1929)
Assorted articles (1930)
Apocalypse (1931)
Phoenix: the posthumous papers of D H Lawrence (1936)
Phoenix II: uncollected, unpublished and other prose works by D H Lawrence (1968)

Путописи

Paul Eggert, ур. (2015). Twilight in Italy. I. B. Tauris. ISBN 978-1-78076-965-3. (1916)
Sea and Sardinia. Cambridge University Press. 1997. ISBN 978-0-521-24275-2. (1921), edited by Mara Kalnins.
Mornings in Mexico and Other Essays. Cambridge University Press. 2009. ISBN 978-0-521-65292-6. (1927), edited by Virginia Crosswhite Hyde. .
Sketches of Etruscan Places and other Italian essays. Cambridge University Press. 1992. ISBN 978-0-521-25253-9. (1932), edited by Simonetta de Filippis.

Писма

James T. Boulton, ур. (1979). The Letters of D. H. Lawrence, Volume I, September 1901 – May 1913. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-22147-4. .
George J. Zytaruk and James T, ур. (1981). The Letters of D. H. Lawrence, Volume II, June 1913 – October 1916. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-23111-4. . Boulton.
James T. Boulton and Andrew Robertson, ур. (1984). The Letters of D. H. Lawrence, Volume III, October 1916 – June 1921. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-23112-1. .
Warren Roberts, James T. Boulton and Elizabeth Mansfield, ур. (1987). The Letters of D. H. Lawrence, Volume IV, June 1921 – March 1924. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-00695-8. .
James T. Boulton and Lindeth Vasey, ур. (1989). The Letters of D. H. Lawrence, Volume V, March 1924 – March 1927. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-00696-5. .
James T. Boulton and Margaret Boulton with Gerald M, ур. (1991). The Letters of D. H. Lawrence, Volume VI, March 1927 – November 1928. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-00698-9. . Lacy.
Keith Sagar and James T. Boulton, ур. (1993). The Letters of D. H. Lawrence, Volume VII, November 1928 – February 1930. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-00699-6. .
James T. Boulton, ур. (2001). The Letters of D. H. Lawrence, with index, Volume VIII. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-23117-6. .
The Selected Letters of D H Lawrence. Cambridge University Press. 1997. ISBN 978-0-521-40115-9. , Compiled and edited by James T. Boulton.

Преводи

Shestov, L (1920). All things are possible.
Bunin, I.A. The gentleman from San Francisco (1922)
Verga, G (1923). Maestro-Don Gesualdo.
Verga, G (1925). Little novels of Sicily.
Verga, G (1928). Cavalleria rusticana and other stories.
Grazzini, A.F. The story of Doctor Manente (1929)