Пређи на садржај

БМ-21 Град

С Википедије, слободне енциклопедије
Борбено возило БМ-21
Теренски ракетни систем М-21

Производ 2Б5 у парку Патриот.


Класификација вишецевни бацач ракета
Шасија породице камиона Урал-375Д и Урал-4320
Историја
Земља развоја  СССР
Период производње 1960 — 1988.
Период употребе 1963 — до данас
Број произведених јединица више од 8.500 ком.
Димензије
Тежина у борбеном положају 13.700 кг
Дужина у маршевом положају 7.350 мм
Ширина у маршевом положају 2.400 мм
Висина у маршевом положају 3.090 мм
Клиренс 400 мм
Наоружање
Калибар 122 мм
Број цеви 40
Минимални домет паљбе ЕФП  : 4.000'
КАС : 2.500
ВПО : 1.600 м
Максимални домет паљбе ЕФП : 40.000
КАС : 33.000
ВПО : 42.000 м
Ударна површина 145.000 м²
Максимални угао гађања 55 °
Тачност (расипање) На максималном домету, РМС у опсегу је био 1/130, а бочни 1/200. М
Нишански уређај Панорамски уређај ПГ-1М
Посада 5 (командант борбеног возила; тобџија (старији нишанџија); два обрачунска броја; возач (возач-пуњач, возач)) људи.
Прелазак система из маршевог у борбни положај 3,5 мин
Трајање плотуна 20 с
Потребно време за напуштање ватреног положаја након плотуна 1 мин
Погон
Тип мотора Урал-375
Снага мотора 180 КС
Максимална брзина на аутопуту 75 км/ч
Досег возила 750 км
Врста погонског система на точковима 6×6

БМ-21 ракетни лансер (рус. БМ-21 Град) је совјетски мобилни вишецевни бацач ракета калибра 122 mm, који испаљује ракете М-21ОФ развијене раних 60-тих година. БМ је скраћеница од рус. боевая машина, или у преводу „борбено возило”. Познат је под надимком „град”. По кодификацији НАТО, означава се као M1964. Неколико земаља је копирало и на основу њега развијало сличне системе.

Пољски ракетни систем М21 на лансирном возилу МБ21, односно вишецевни бацач ракета калибра 122 mm уврштен је у наоружање Црвене армије 1963. уместо застарелог 140 милиметарског система БМ-14. Лансирно возило се састоји од камионске шасије УРАЛ-375Д 6 x 6 на коју је мотирано 40 лансирних цевних уређаја правоугаоног облика, који се приликом дејствовања окрећу у страну да би се спречила оштећења незаштићене кабине. Возило покреће водено хлађени мотор V8 јачине 180 коњских снага, који на путу развија максималну брзину од 75 km на час. Радијус кретања на путевима износи 750 km, а може да савлада удубљења дубине до 1,5 метар. Оригинално возило заједно са пратећом опремом (укључујући возило за пуњење 9T254 са 60 ракета) носи службену ознаку Руске главне ракетне управе 9K51. Лансер носи сопствену индустријску ознаку 2B5. Од 1976 год. БМ-21 се уграђује на нови камион УРАЛ-4320 са погоном 6 x 6.

Трочлана посада може разместити систем и припремити га за дејство у року од 3 минута. Посада може лансирати ракете директно из кабине или са одстојања од возила, помоћу ручног окидача који се налази на крају кабла дужине 64 метара. Свих 40 ракета може бити испаљено за нешто мање од 20 секунди, али могу бити испаљиване и појединачно или у мањим групама у интервалима од неколико секунди. Панорамски телескоп ПГ-1M са К-1 колиматором се може користити за нишањење. БМ-21 се може може склопити и припремити за покрет за свега 2 минута, у случају да буде угрожен од противничке ватре. Пуњење се врши ручно у року од 10 минута.

Свака од 2,87 метара дугачких ракета споро ротира кроз своју олучену цев све до њеног излаза, а након изласка из цеви се одржава на задатом правцу својим крилцима(стабилизаторима). Ракете могу носити високо експлозивне, запаљиве или хемијске бојеве главе, а дејствују на даљинама до двадесет километара. Нове високо експлозивне и теретне (задужене за достављање противтенковских мина) ракете имају домет од 30 km и већи. Маса бојаве главе износи 20 кг зависно од типа.

Број ракета које свако возило може испалити на неприатељски циљ чини га веома ефективним, нарочито на кратким растојањима. Један батаљон од 18 лансера способан је да у једном плотуну сручи 720 ракета. Систем има нешто мању прецизност од класичне артиљерије, и не може бити коришћен у гађању циљева које треба погодити тачно у метар. Он се ослања на велики број пројектила којима засипа цело подручје што му омогућава сигуран погодак специфичних мета, чиме надокнађује своју непрецизност . Ипак због, свог муњевитог дејства за које испаљује комплетан плотун, БМ-21 се још увек сматра застрашујућим оружијем данашњице.

Совјетски Савез

[уреди | уреди извор]
  • БМ-21: Оригинална верзија позната је као БМ-21 лансирно возило. Лансирни уређај је монтиран на прилагођену камионску шасију Урал-375Д.
    • БМ-21-1:Лансирно возило је монтирано на камионској шасији Урал-4320.
    • 2Б17 или БМ-21-1: Унапређена верзија, први пут представљена 2003. Развијена је у фабрици Молотовилихински завод у граду Перму. Лансер је опремљен сателитским навигационим системом НАП СНС, аутоматским системом за контролу ватре АСУНО, системом за полагање АПП и у стању је да испаљује нову генерацију ракета домета 40 km. Носеће возило је Урал-43201.
  • 9П138 "Град-1": на лакшој верзији има 36 цеви, монтираних на шасију 6 x 6 ЗИЛ-131. Возило са пратећом опремом ( ракетама, транспортером 9T450 и за допуну 9Ф380) се означава као комплекс 9K55. Модел 9П138 користи само ракете краћег домета од 15 km. На западу је познат под називом БM-21б или M1976.
  • БM-21В "Град- В"(Ваздушно десантни), (НАТО класификација М1975) : Развијен за ваздушно десантне јединице 1969. Год. Шасија камиона ГАЗ-66Б са погоном 4 x 4, опремљена је са 12 цеви калибра 122 мм. Возило је довољно чврсто израђено како би могло да буде избачено током ваздушног десанта путем падобрана. Делови возила као што је платнени кров кабине могу се скинути или оборити надоле како би му се смањила величина током транспорта. Као и БМ-21, и БМ-21В има стабилизаторе тј. пнеуматске подизаче на задњем делу возила као ослонац који му пружа стабилност приликом паљбе. Лансирно возило има индустријски индекс 9П125.
  • 9А51 "Прима": 50 цевни лансер постављен је на Урал 4320 шасији од пет тона. Возило је уз систем аутоматске контроле ватре опремљено и, транспортером муниције ТЗМ 9T232M и новим ракетама 9M53Ф и означава се као комплекс 9K59. Претпоставља се да су произвени у мањем броју.
  • "Град-П Лаки преносни ракетни систем": Цео систем се састоји од 9П132 једноцевног ручно преносивог лансера(може бити напуњен и поново коришћен), 9M22M од 122 mm са високо експлозивним парчадним ракетама и са контролном таблом, за управљање ватром. Систем је развијен средином 1960-тих за потребе Северно Вијетнамских снага у рату против САД. Није уврштен у наоружање Црвене армије, али је био и популаран код паравојних формација и герилских снага.
  • БМ-21ПД "Дамба" (Противдиверзиони): 40 цевни лансер монтиран на камионску шасију Урал-375Д или 43201. Развијен је ради заштите поморских база од подводних инфилтрација. Користи специјалну муницију ПРС-60 (Просивдиверзиони Реактивни Снарјад). Возило заједно са транспортером муниције носи ознаку ДП-62 "Дамба".
  • А-215 "Град-М" 22 цевна поморска верзија, која је у служби од 1978 године.

Варијанте овог ракетног система су биле у произвоњи у неколико земаља света међу којима су Кина, Чехословачка, Египат, Иран, Северна Кореја, Пољска и Румунија.

Борбена употреба

[уреди | уреди извор]

Систем Град коришћен је у следећим војним сукобима:

Врсте пројектила

[уреди | уреди извор]

Оригиналне "Град" ракете имају домет од 20 km. А њихова прва модификација названа је "Г-М" којој је повећан домет до 27,5 km, док је друга модификација "Г-2000" додатно повећан домет на 40 km. Домет такође може да варира у зависности од типа бојеве главе.

Порекло Врста муниције Минимални домет Максимални домет Дужина Маса Маса бојеве главе
метра миља метра миља метара фунти килограма lb кг лб
9М22У (М-21ОФ) СССР/Русија Парчадно- високо-експлоз 5.000 3,1 20.380 12,66 2,87 9 ft 5 in 66,6 147 18,4 41
9М28Ф СССР/Русија Парчадно-високо-експлоз 1,500 0,000932 15,000 0,009321 2,27 7 ft 5 in 56,5 125 21,0 46,3
9М28К СССР/Русија Против-тенк мина 13,400 0,008326 3,04 10 ft 0 in 57,7 127 22,8 50
9М43 СССР/Русија Димна 20,000 0,012427 2,95 9 ft 8 in 66 146 20,2 45
9M217 СССР/Русија Против-тенк касетна 30,000 0,018641 3,04 10 ft 0 in 70 150 25 55
9М218 СССР/Русија Вис-екс-прот-тенк касетна 30,000 0,018641 3,04 10 ft 0 in 70 150 25 55
9M519 СССР/Русија Радиоометајућа 18,500 0,011495 3,04 10 ft 0 in 66 146 18,4 41
9M521 СССР/Русија Парчадно-високо-експлоз 40,000 0,024855 2,87 9 ft 5 in 66 146 21 46
9M522 СССР/Русија Парчадно-високо-експлоз 37,500 0,023301 3,04 10 ft 0 in 70 150 25 55
ПРЦ-60 СССР/Русија Подводно пуњење (за БМ-21ПД) 300 0,19 5,000 0,003107 2,75 9 ft 0 in 75,3 166 20 44
Тип 90A Кина Парчадно-високо-експлоз 12,700 0,007891 32,700 0,020319 2,75 9 ft 0 in 18,3 40
М21-ОФ-ФП Румунија Парчадно-високо-експлоз 5.000—6.000 3,1—3,7 20,400 0,012676 2,87 9 ft 5 in 65,4 144 6,35 14,0
М21-ОФ-С Румунија Парчадно-високо-експлоз 1,000 0,000621 12,700 0,007891 1.927 6.322 ft 2 in 46,6 103 6,35 14,0
Сакр-45А Египат АТ / АП касетна 42,000 0,026098 3.310 10.859 ft 7 in 67,5 149 24,5 54
Сакр-45Б Египат Парчадно-високо-експлоз 45,000 0,027962 2.900 9.514 ft 5 in 63,5 140 20,5 45

Такође постоје и запаљиве, хемијске, осветљавајуће и протвпешадијске мине.

Корисници

[уреди | уреди извор]
Мапа корисника БM-21 означена плавом а бивших корисника црвеном бојом

Тренутни корисници

[уреди | уреди извор]
  • Multiple Rocket Launchers, Romania – Jane's Armour and Artillery, 2003.
  • Russia's Arms Catalog 2004
  • EDISI KOLEKSI ANGKASA PERANG HIZBULLAH ISRAEL, Edition of September 2006.

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]