Аустралијска антарктичка територија
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Аустралијска антарктичка територија Australian Antarctic Territory | |
---|---|
Главни град | Станица Дејвис |
Владавина | |
Облик државе | Аустралијска спољна територија |
Историја | |
| |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 5.896.500 km2 (*) |
Становништво | |
— 2009. | 1.000 (*) |
— густина | 0 ст./km2 |
Привреда | |
Остале информације | |
Временска зона | UTC |
Позивни број | +672 |
*Територија није међународно призната. |
Аустралијска антарктичка територија (енгл. Australian Antarctic Territory) је међународно непризната територија на Антарктику. Аустралија сматра поменути простор својом „спољном територијом“. Нема сталних становника, осим око 1.000 истраживача у научним станицама.
Географија
[уреди | уреди извор]Територија коју Аустралија сматра својим поседом на Антарктику захвата 5.896.500 км и простире се од Земље Краљице Мод до Росовог ледника, са изузетком једног мањег дела који Француска сматра својим (Аделина земља). Тај простор обухвата копно и сва острва јужно од 60° јгш и између 45° и 160° игд. Аустралијска територија налази се у региону Великог Антарктика, где се пружају и бројни ледници (Емери, Шеклтонов, Западни).
Тло је у потпуности прекригеном дебелим слојем снега и леда. Највиша тачка је 4.572 метра на Трансантарктичким планинама. Клима је изузетно сурова и хладна. Температуре се крећу у распону —30°C до —70°C, са апсолутним минимумом од —89,2°C (Станица Восток). Дувају снажни ветрови велике брзине. Живи свет чине неке врсте лишајева и маховина, док је фауна разноврснија (пингвини, фоке, китови и др).
Административна подела
[уреди | уреди извор]У административном погледу, аустралијски посед се може поделити у девет региона: Ендербијева земља, Кемпова земља, Мек Робертсонова земља, Земља принцезе Елизабете, Земља краља Виљема II, Вилксова земља, Земља Џорџа V и Оутсова земља. Привремени становници распоређени су по истраживачким станицама, а највећи део је у руској станици Восток, док је мањи број стациониран у станицама Мосон, Дејвис, и Кејси.
Историја
[уреди | уреди извор]Велика Британија је присвојила Викторијину земљу 9. јануара 1841. године, а Ендербијеву земљу током 1930. Већ 1933. сва овлашћења пренела је Аустралију, предавши јој простор између 45° и 160° игд. Спор око Аделине земље са Француском решен је 1938. године. Тринаестог фебруара 1954. године Аустралија је на Антарктику уз обалу Индијског океана у Ендербијевој земљи основала први сопствену истраживачку станицу — Мосон. Антарктичким споразумом из 1959. године потписаним у Вашингтону замрзнути су сви територијални захтеви држава, а забрањена је свака привредна и војна делатност јужно од 60° јгш.
Види још
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Шабић, Д. (2009): Антарктик — континент окован ледом, Географски факултет, Београд
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Административна подела Територије (језик: енглески)
- Мапе Територије (језик: енглески)