Ана Леополдовна
Ана Леополдовна | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Параскева Ивановна |
Датум рођења | 18. децембар 1718. |
Место рођења | Росток, Мекленбург |
Датум смрти | 19. март 1746.27 год.) ( |
Место смрти | Холмогори, Руско царство |
Породица | |
Родитељи | Карл Леополд Катарина Ивановна |
Династија | Романов |
Ана Леополдовна (рус. А́нна Леопо́льдовна, рођена 18. децембра 1718. у Ростоку, умрла 19. марта 1746) рођена као Елизабета Катарина Кристин је била ћерка руске принцезе Катарине и унука цара Ивана V Алексејевича, и регент Руског царства неколико месеци током владавине свог сина Ивана VI.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Елизабета је била кћерка Катарине Ивановне, сестре руске царице Ане, и војводе Карла Леополда. Због злостављана од стране Карла Леополда, мајка се заједно са њом вратила у Русију 1722. године. 12. маја 1733. године, Катарина је прекстила своју ћерку Елизабету у православну веру, добијајући име Ана Леополдовна.[2]
Године 1739. удаје се за војводу Антони Урлиха са којим већ следеће године добија сина Ивана. 5. октобра императорка Ана усваја њеног сина и ппроглашава га наследником руског престола.[3] Он је тада био беба од 2 месеца и 5 дана, па су државом морали да управљају регенти.[4] Само неколико седмица након овог проглашења, 28. октобра царица умире остављајући упутства за сукцесију предлажући да њен љубимац Ернц Јохан вон Бирон остане као регент.[1] Међутим то није наишло на одобрење јавности. Ана је припремила државни удар и преузела улогу регента 8. новембра, узимајући титулу велике војвоткиње, а Бирон је убрзо ухапшен. међутим Ана није била вична у односима са људима и често се свађала са својим присталицама. Према речнику руске историје, наредила је истрагу у индустрији одеће када су утврдили да су нове војне униформе лошијег квалитета. Када је истрага открила и нехумане услове рада, она је издала уредбе којима је прописана минимална зарада и максимално радно време у тој индустрији, као и успостављање медицинских установа у свакој фабрици одеће. Током њеног регентства десила се победа руских снага у бици код Виллманстранда у Финској.
Ана је имала богат љубавни живот, што је њен муж покушавао да игнорише. Шта више он је маргинализован и морао је да спава у другој соби.[5]
Ипак економски проблеми су допринели да ћерка Петра Великог, Јелисавета, преуме власт мирним пучем уз помоћ гарде. Она је прво притворила Ану са породицом, да би их након тога протерала у Колмгори на реци Северна Двина. Ана је ту и умрла 18. марта 1746. године током порођаја. Њен син Иван је убијен 16. јула 1764. године, а супруг умро такође у Колигорију, док су остала деца пуштена на слободу.[6]
Породично стабло
[уреди | уреди извор]16. Џоан VII | ||||||||||||||||
8. Адолф Фредерик I | ||||||||||||||||
17. Софија од Холсен-Готорпа | ||||||||||||||||
4. Фредерик, Војвода од Мекленбур-Грабова | ||||||||||||||||
18. Јулијус Ернст | ||||||||||||||||
9. Марија Катарина | ||||||||||||||||
19. Љубавница Марија од Осфрисланда | ||||||||||||||||
2. Карл Леополд | ||||||||||||||||
20. Фредерик I | ||||||||||||||||
10. Вилијам Кристоф | ||||||||||||||||
21. Љубавница маргарета | ||||||||||||||||
5. Лангравин Кристин | ||||||||||||||||
22. Џорџ II од Хесе-Дамштрат | ||||||||||||||||
11. Ландгравин Елеонора | ||||||||||||||||
23. Софија Елеонора од Саксоније | ||||||||||||||||
1. Ана Леополдовна | ||||||||||||||||
24. Михаил I Фјодорович | ||||||||||||||||
12. Алексеј | ||||||||||||||||
25. Јевдокија Стрешнева | ||||||||||||||||
6. Иван V | ||||||||||||||||
26. Иља Милославски | ||||||||||||||||
13. Марија Милославскаја | ||||||||||||||||
3. Катарина Ивановна | ||||||||||||||||
28. Петар Михаилович Салтиков | ||||||||||||||||
14. Фјодор Петрович Салтиков | ||||||||||||||||
7. Параскева Салтикова | ||||||||||||||||
15. Ана Михајловна Татишчева | ||||||||||||||||
Потомци
[уреди | уреди извор]Ана је имала петоро деце:
- Иван VI (1740–1764)
- Катарина Антоновна (1741–1807)
- Елизабета Антоновна (1743–1782)
- Петар Антонович (1745–1798)
- Алексеј Антонович (1746–1787)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б EB 1911.
- ^ (језик: руски)„ЭСБЕ/Анна Леопольдовна”. ru.wikisource.org. Приступљено 13. 11. 2017.
- ^ EB 1878.
- ^ „ЧЕТИРИ ВЕКА ДИНАСТИЈЕ РОМАНОВИХ”. 7. 3. 2013. Приступљено 14. 11. 2017.
- ^ Troyat 2000, стр. 99.
- ^ Kamenskiĭ & Griffiths 1997, стр. 164.
Литература
[уреди | уреди извор]- Cowles, Virginia (1971), The Romanovs, London: William Collins
- Troyat, Henri (2000), Terrible Tsarinas: Five Russian Women in Power, New York: Algora Publishing
- Јелачић, Алексеј (1929). Историја Русије. Београд: Српска књижевна задруга.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- ЭСБЕ/Анна Леопольдовна (језик: руски)