Пергам

Rekonstruisan Trajanov hram u Pergamu

Pergam (antgrč. Pérgamon, лат. Pergamum) је антички град у северозападном делу Мале Азије, недалеко од данашње Бергаме у Турској.

За време хеленизма био је развијено утврђено средиште Пергамске државе. Сам град био је подељен на доњи град с продавницама, средњи град с гимназијама и светилиштима, те горњи град с Атининим храмом из 3. века пре Христа. Највећи успон Пергам је доживео у доба владавине краљева Атала I Сотера и Еумена II

Модел античког изгледа Пергама, Берлин.

Пергамска библиотека (с око 200.000 свитака) убрајала се, уз александријску, у водеће библиотеке хеленистичког културног света. Открили су је немачки археолози приликом ископавања 1878.-1886. Пергамент (пергамена), писаћи материјал добивен прерадом коже оваца или коза је добио име управо према граду Пергаму. Наиме, у 2. веку пре Христа, због нараслих потреба новоосноване краљевске библиотеке и након што су египатски владари забранили извоз папируса у тај град, Пергам је био приморан повећати производњу пергамента.

Зевсов жртвеник из Пергама, Пергамски музеј у Берлину.

У 19. веку откривен је и Зевсов жртвеник у Пергаму, подигнут 180. веку пре Христа у славу заједничке победе Пергама, Римљана и Родоса над сиријским владаром Антиохом III (189.-182. пре Христа). Цели храм је заправо победа скулптуре над архитектуром; грађевина је подређена кипарским украсима слободних скулптура дотад невиђене покретљивости и рељефа драматичних ситуација борбе богова и гиганата, као и призорима из живота Телефа, легендарног утемељивача Пергама. Зевсов жртвеник је данас реконструисан у Пергамском музеју у Берлину. У граду се налазе и остаци римских здања као што су позориште, стадион и амфитеатар. Изван града је Асклепијево светилиште.