Српско-турски ратови
Српско-турски ратови у историји су били многобројни. Први овакви ратови вођени су када су Турци тек дошли на Балкан, до 1459. године, када је Србија коначно покорена. Тада су се одиграле велике битке: Маричка битка и Косовска битка. Потом су вођени за проширење територије 1876-1878. Следећи српско-турски ратови вођени су Балканским ратовима и у Првом светском рату.
Српско-турски ратови | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Османског освајања Балкана | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Моравска Србија Српска деспотовина Краљевина Зета Кнежевина Србија Књажевина Црна Гора Руска Империја(1806-1812 и 1877—1878) |
| ||||||
Команданти и вође | |||||||
Српски цареви Српски деспоти Српски хајдуци Српски кнежеви |
Турски везири Турске паше | ||||||
Јачина | |||||||
|
| ||||||
Жртве и губици | |||||||
|
|
Српске битке у средњем веку
уредиПред царско доба
уреди- Битка код Галипоља 1312.
- Битка код Стефанијане 1344 године.
У царско доба
уреди- Битка код Дидимотике октобра 1352.год.
- Маричка битка 26 септембра 1371.год.
Након распада царства
уреди- Битка на Дубравници 1381.год.
- Битка на Саурском пољу 1385.год.
- Битка код Плочника 1386.год.
- Косовска битка 28. јун.1389.год.
- Битка на Ровинама 1395.год
- Битка код Никопоља 1396.год.
- Пад српских земаља под турску власт
Српска десотовина и Турско царство
уреди- Битка код Ангоре 1402.год
- Грачаничка битка 1402.год.
- Опсада Новог Брда (1440–1441)
- Османски поход на Србију 1425.
- Османски поход на Србију 1427.
- Османски поход на Србију 1437.
- Османски поход на Србију 1438.
- Османски поход на Србију 1439–1444
- Косовска битка 1448
- Османски поход на Србију (1454–1455)
- Битка код Лесковца 1454.
- Османски поход на Србију 1456.
Османско-угарски ратови
уреди- Опсада Београда (1456)
- Опсада Смедерева (1456)
- Пад Београда (1521)
- Османски поход и освајање Србије 1459.
- Османски поход и освајање Босне 1463.
- Опсада Јајца 1463, за време похода на Војводство Светог Саве.
- Османско освајање Црне Горе1499
Од 1447. српски деспот се нашао у избеглиштву, као угарски вазал до њеног распада 1540. год. провео је у непрестаној борби против Турака. Држава је обезбеђивала пуну подршку и помоћне трупе Угарском краљевству.
- Битка на Хлебовом пољу 1479.
- Мохачка битка 1526.
Османски период
уреди- Дуги рат (Османски рат) (1593–1606)
- Банатски устанак 1594.
- Српска буна (1596–1597)
- Велики турски рат (1683–99)
- Кочина крајина 1788.
Астријско-турски ратови
уредиРатови Српске револуције
уреди- Први српски устанак (од 1804. до 1813. године), предвођен Карађорђем,
- Хаџи Проданову буну (1814. године),
- Други српски устанак (1815. године), предвођен Милошем Обреновићем
Као последице ових догађаја сматрају се се ослобођење Србије од турске власти.
Српско-турски ратови (1876—1878)
уредиСрпско-турски ратови вођени су у периоду од 1876—1878, вођени су за ослобођење појединих српских територија под Турском. У њима је предвиђено да Србија и Црна Гора имају заједничке акције, међутим до тога није дошло. Први српско-турски рат вођен је 1876-1877 и у њима је Србија изгубила од Турске, али је Цариградским миром задржала све територије које је имала пре ратовања. У Другом српско-турском рату Срби су имали више успеха и ослобођена су многа места: Ниш, Пирот, Грделица, Врање и још нека. Санстефанским миром припојена су јој четири управна округа. Краљ Милан Обреновић је наредио извршење ових акција.
Српска акција у Македонији
уредиПрви балкански рат
уредиПрви балкански рат, који је трајао од 8. октобра 1912. до 30. маја 1913. године су водиле балканске земље: Србија, Црна Гора, Грчка и Бугарска (чланице Балканског савеза) против Османског царства. Армије балканских држава су успеле да савладају бројчано слабије и стратешки лоше организоване армије Османског царства што им је омогућило да постигну брзу победу. Рат је окончан миром по коме је Османско царство било принуђено да се одрекне скоро свих својих територија на Европском континенту (Балканском полуострву) које су касније подељене међу савезницима и на којима је касније створена нова држава – Кнежевина Албанија. Упркос њиховој апсолутној победи у Првом балканском рату, чланице Балканског савеза су биле незадовољне постигнутим мировним уговором јер је мировни уговор, који су скројиле велике силе, био противан ранијим договорима и плановима које су чланице савеза међусобно закључиле и договориле. Отклањањем претње коју је представљало Османско царство и незадовољство мировним уговором подигле су се тензије међу доскорашњим савезницама што ће ускоро резултовати Другим балканским ратом.