Prijeđi na sadržaj

Cela nota

Izvor: Wikipedija
cela nota

Nota (lat. znak) je znak kojim beležimo trajanje tona ili zvuka.

Oblici nota su raznovrsni: itd. Njima određujemo i beležimo različita trajanja tonova. Najduži ton po trajanju u današnjoj notaciji označava se znakom i zove se cela nota (fr. ronde, engl. whole note)[1]. Njenim deljenjem stvaramo manje notne vrednosti, što najbolje ilustruje sledeći primer:

Deljenjem cele note stvaramo manje notne vrednosti.

Čime se produžava notna vrednost

[uredi | uredi kod]

Svaka notna vrednost, pa i cela nota[2][3], može da se produži:

  1. tačkom iza notne glave
  2. lukom koji spaja dve iste visine
  3. koronom iznad ili ispod note

Povezano

[uredi | uredi kod]

Izvori

[uredi | uredi kod]
  1. Vlastimir Peričić, Višejezični rečnik muzičkih termina
  2. R. Lazić - V. Peričić, Osnovi teorije muzike.
  3. Radivoj Lazić, Škola za klarinet: Učim klarinet I.