Традицијска музика
Традицијска, традиционална или народна музика или глазба називи су који се у најширем смислу примјењују за сваку врсту музике која је настала у обичном народу и коју слуша обични народ. У правилу је изводе сви чланови одређене заједнице, а не само професионални музичари, а преноси се усменом предајом.
Народна музика је обично чврсто везана уз точно одређену регију или културу, а у посљедње вријеме се под тим појмом подразумијева музика на коју нису имали никакав утјецај масовни медији.
Тиме се настоји народну музику разликовати од забавне музике, иако је због појаве масовних медија и културних трендова глобализације дошло до професионализације народне музике, односно стварања популарних музичких традиција које нису директно везане уз одређену регију или културу.
Традицијска или традиционална музика народа је у ствари народна музика. То је изворна музика, музика специфична за неки крај, у чему је посебан сваки дио на земљиној планети који се очитује различитошћу свог вокалног и инструменталног музицирања. Тако народи Африке, се разликују од народа Америке, или Азије тј. Оријента (оријентални инструменти, арапска култура, муслиманска музика), египатска музика, жидовска музика, индијска музика (ситар), кинеска музика, јапанска музика), Европе (античка музика, грчка музика, бизантска музика, римска музика) или наших сеоских вокала (бечарац, ојкача, ганга, или свирање (тамбура, гусле, дипле, фрула, двојнице, гајде, шаргија, саз, итд.). Та музика дакле није наметнута, већ ту створена, или ако је и пренесена то није онај ниво којим нас засипа данашња забавна музика. Традицијска музика варира од примитивног музицирања, до развијених композиција.
Везано за традиционалну или народну музику, често је у пратњи и играње у виду кола, плеса, итд.
У традицијску музику можемо убројити и музику старих народа, антике, музику Сумера, Мезопотамија, итд.
