Тхомас Јефферсон

Тхомас Јефферсон
3. предсједник Сједињених Држава
Мандат 4. ожујка 1801. – 4. ожујка 1809.
Потпредсједник	Аарон Бурр Георге Цлинтон
Претходник	Јохн Адамс
Насљедник	Јамес Мадисон
2. потпредсједник Сједињених Држава
Мандат 4. ожујка 1797. – 4. ожујка 1801.
Предсједник	Јохн Адамс
Претходник	Јохн Адамс
Насљедник	Аарон Бурр
1. државни тајник Сједињених Држава
Мандат 22. ожујка 1790. – 31. просинца 1793.
Предсједник	Георге Wасхингтон
Претходник	Јохн Јаy (в.д.)
Насљедник	Едмунд Рандолпх
Рођење	13. травња 1743. Схадwелл, ВА, Сједињене Државе (тада Британска Америка)
Смрт	4. српња 1826. Цхарлоттесвилле, ВА, Сједињене Државе
Политичка странка	Демократско-републиканска странка
Супружник	Мартха Јефферсон
Потпис

Тхомас Јефферсон (13. травња 1743. - 4. српња 1826.) био је један од оснивача Сједињених Америчких Држава, главни аутор Декларације о независности (1776.) и трећи Предсједник САД-а (1801. - 1809.). На почетку Америчке револуције, служио је у континенталном конгресу представљајући државу Виргинију, а након тога служио је и као ратни гувернер Виргиније (1779. - 1781.). Након што је рат окончан средином 1784. године Јефферсон је постао дипломат у Паризу. У свибњу 1785. године постао је амерички министар у Француској. Јефферсон је био први Државни тајник САД-а (1790. - 1793.) служећи под водством тадашњег Предсједника Георгеа Wасхингтона. Са својим блиским пријатељем Јамесом Мадисоном створио је демократско-републиканску странку те касније дао оставку из Wасхингтоновог кабинета. Године 1796. изабран је за Потпредсједника САД-а након што је изгубио утрку за Предсједника од Јохна Адамса. Јефферсон и Адамс нису се слагали, па је Јефферсон заједно с Мадисоном у тајности написао Резолуције Кентуцкyја и Виргиније.

У ономе што је сам назвао Револуцијом 1800. године, Јефферсон је изабран за Предсједника САД-а те је надзирао купњу огромног дијела територија данашње државе Лоуисиана од Француске (1803. године), а такођер је послао и експедицију Леwис и Цларк (1804. - 1806.) да истраже подручја новог запада. Његов други мандат углавном су означиле невоље попут пропалог суђења за издају његовог бившег Потпредсједника Аарона Бурра. Уз ескалирајуће проблеме с Британијом која је оптуживала Америку због неутралности и пријетила обуставом доставе путем мора, у господарском рату који је услиједио покушао се борити низом Закона о ембаргу које је донио, а који су само додатно нашкодили америчкој трговини. Године 1807. Предсједник Јефферсон је у Закон ставио чланак о забрани увоза робова у Сједињене Државе. Премда се у знанственим истраживањима и школским уџбеницима Јефферсон и данас сматра једним од највећих америчких предсједника, од друге половице 20. стољећа многи повјесничари су га учестало критизирали управо због питања ропства.

Као један од вођа раздобља Просвјетитељства, Јефферсон је био полимат који је течно говорио пет језика и био заинтересиран за подручја знаности, изума, архитектуре, религије и филозофије, а који ће га сви довести до оснивања Свеучилишта у Виргинији након што му заврши други мандат за Предсједника САД-а. Сам је дизајнирао своју велику палачу на имању које се простирало на 5 тисућа јутара у Цхарлоттесвиллеу (држава Виргиниа), а коју је назвао Монтицелло. Премда није био јак говорник, Јефферсон је био вјешт писац и често се дописивао с многим угледним људима у Америци и Еуропи тијеком свог одраслог живота.

Иако је у свом власништву држао стотине робова, Јефферсон се тијеком цијелог свог живота службено и приватно противио институцији ропства сматрајући контрадикторним идеје о заједничком ропству и слободи те њихове некомпатибилности с главном идејом Америчке револуције. Ипак, повјесничари су се често налазили на супротним странама у вези Јефферсонове посвећености и искрености о антиропству. Након што је Мартха Јефферсон умрла 1782. године (његова супруга с којом се налазио у браку 11 година), Јефферсон је до краја живота остао удовац; у својем браку имали су шестеро дјеце од којих је само двоје преживјело до зрелих година. Године 1802. појавиле су се гласине да је Јефферсон такођер отац дјеце Саллy Хемингс, његове ропкиње. Године 1998. године ДНК текстом откривена је повезаност између посљедњег дјетета и Јефферсонове обитељске линије. Премда повјесничари истичу да потоњи доказ може указивати и на то да је нетко други отац, већина је закључила да је Јефферсон имао дугогодишњу везу с Хемингс и да је управо он отац најмање једног дјетета, а највјеројатније свих шестеро дјеце, од којих је четверо преживјело до зрелих година.

Рани живот и каријера

Као треће од десетеро дјеце, Тхомас Јефферсон рођен је 13. травња 1743. године у обитељској кући у Схадwеллу (држава Виргиниа). Његов отац био је Петер Јефферсон, власник плантаже и надзорник. Могуће је да Јефферсон има wелшко подријетло, премда то до данас није сигурно доказано. Његова мајка била је Јане Рандолпх, кћерка Исхама Рандолпха, капетана брода и власника плантаже. Петер и Јане оженили су се 1739. године. Тхомас Јефферсон није показивао претјерани интерес за своје претке; једино је знао за постојање свог дједа с очеве стране.

Прије своје смрти 1745. године, удовац Wиллиам Рандолпх - стари пријатељ Петера Јефферсона - именовао је Петера да буде управитељ Туцкахое плантаже те да се брине за његових четверо дјеце. Те године обитељ Јефферсон преселила се у Туцкахое гдје ће остати живјети наредних седам година прије повратка у Схадwелл, 1752. године. Петер Јефферсон умро је 1757. године, а имање Јефферсонових подијељено је између његова два сина: Тхомаса и Рандолпха. Тхомас је наслиједио отприлике 5 тисућа јутара земље, укључујући и Монтицелло, те између 20 и 40 робова. Преузео је контролу над имањем након што је напунио 21 годину живота.

Образовање

Јефферсон је своје образовање у дјетињству започео под водством тутора. Године 1752. започео је похађати локалну школу коју је водио шкотски презбитеријански свећеник. У доби од девет година живота, Јефферсон је започео учити латински, грчки и француски језик; научио је јахати коње и започео је проучавати природу. Од 1758. до 1760. године учио је под окриљем Велечасног Јамеса Маурyја близу Гордонсвиллеа, држава Виргиниа. Док се дружио с Маурyјевом обитељи, учио је повијест, знаност и класику.

У доби од 16 година живота, Јефферсон је започео похађати колеџ Wиллиам & Марy у Wиллиамсбургу и тада је први пут упознао професора права Георгеа Wyтхеа који ће му постати ментор и јако утјецати на његов каснији живот. Професор Wиллиам Смалл, који је упознао ентузијастичног Јефферсона с дјелима аутора попут Јохна Лоцкеа, Франциса Бацона и Исааца Неwтона, учио га је математици, метафизици и филозофији. У то је вријеме Јефферсон такођер радио на побољшању свог знања из француског и грчког те је свирао виолину. Као марљив ученик, Јефферсон је показивао страствену знатижељу на готово свим подручјима те дипломирао 1762. године завршивши студиј за само двије године. Док је радио као правни службеник за Wyтхеа, проучавао је право. У том раздобљу такођер је читао разне енглеске класичне текстове и упознавао се с политичким радовима. Примљен је у одвјетничку комору државе Виргиније 1767. године.

Кроз цијели свој живот Јефферсон је учио из разних књига. Скупљао је на тисуће књига у својој књижници у Монтицеллу. Када му је умро отац Петер, Тхомас је - скупа с још неким другим стварима - наслиједио и књижницу. Већину његове касније књижнице такођер су садржавале и књиге које му је након своје смрти у опоруци оставио Георге Wyтхе. Након што су Британци спалили конгресну књижницу 1814. године, Јефферсон је понудио на продају своју колекцију од преко шест тисућа књига по цијени од четири долара по књизи. Касније, након што је схватио да више не посједује већину књига у колекцији, написао је писмо Јохну Адамсу у којем је истакнуо: "Не могу живјети без књига." Увијек жељан знања, Јефферсон је готово инстантно започео куповати нове књиге и наставио читати и учити из њих готово цијелога живота.

Брак и обитељ

Након што је неколико година радио као путујући одвјетник, Јефферсон се оженио с 23-годишњом удовицом Мартхом Wаyлес Скелтон, 1. сијечња 1772. године. Мартха Јефферсон била је атрактивна, елегантна и популарна међу својим пријатељима; често је била Јефферсонова хостеса и управљала је њиховим великим заједничким имањем. Имали су сретан брак; Мартха је пуно читала, плела и на аматерској разини се бавила глазбом. Јефферсон је свирао виолину, а Мартха га је пратила на гласовиру. Говорило се да је привукла Тхомаса првенствено због њихове заједничке љубави према глазби. Тијеком њиховог десетогодишњег брака, Мартха је родила шестеро дјеце: Мартху, звану Патсy (1772. - 1836.); Јане (1774. - 1775.); никад именованог сина (1777.); Марy Wаyлес, звану Поллy (1778. - 1804.); Луцy Елизабетх (1780. - 1781.) и Луцy Елизабетх (1782. - 1785.). Једино су Мартха и Марy преживјеле до зрелих година.

Након што Јохн Wаyлес, Мартхин отац, умро 1773. године, она и њезин супруг Јефферсон наслиједили су његових 135 робова, 11 тисућа хектара земље и дугове његовог имања. Годинама су Јефферсон и остали насљедници отплаћивали те дугове, а због свега је обитељ Јефферсон упала у финанцијске проблеме. Недуго потом Мартха Јефферсон је оболила од дијабетеса, а учестала рађања додатно су погоршавала њезино стање. Неколико мјесеци након рођења њиховог посљедњег дјетета, у доби од 33 године живота Мартха је умрла (6. рујна 1782. године). Јефферсон је био присутан за вријеме њезине смрти поред кревета и цијели га је догађај изузетно погодио. Тијеком сљедећа три тједна, Јефферсон се затворио у собу гдје је ходао напријед-натраг до точке физичке изнемоглости. Касније је ишао у дугачке шетње напуштеним цестама како би туговао за супругом. Као што јој је и обећао прије смрти, никада се није поновно оженио.

Монтицелло

Монтицелло 2010. године

Године 1768. Јефферсон је започео градити своју примарну резиденцију, Монтицелло, на врху брда, на плантажи која се простирала до 5 тисућа хектара. Резиденцију су већином изградили локални зидари и тесари којима су помагали Јефферсонови робови. Јефферсон се 1770. године уселио у Јужни павиљон гдје му се двије године послије придружила и супруга Мартха. Претворивши Монтицелло у ремек-дјело неокласицизма он је постао Тхомасов дуготрајни пројект.

Док је радио као Министар у Француској између 1784. и 1789. године, Јефферсон је имао прилику видјети неке класичне грађевине о којима је читао у својим књигама, а такођер је открио и "модерне" трендове у француској архитектури који су у то вријеме посебно били популарни у Паризу. Године 1794., након што је престао бити Државни тајник (1790. - 1793.) започео је поновну изградњу Монтицелла темељену на свему ономе што је видио у Еуропи. Преградња је трајала готово цијело вријеме док је он био Предсједник САД-а (1801. - 1809.). Најупечатљивији додатак грађевини била је изградња осмерокутне куполе.

Одвјетнички посао

У колонијалној држави Виргиниа, Јефферсон је радио као одвјетник у раздобљу од 1768. до 1773. године са својим пријатељем и ментором Георгеом Wyтхеом. Листа његових клијената укључивала је чланове елитних обитељи из Виргиније, укључујући и чланове обитељи његове мајке, Рандолпхе. Уз то што се бавио правом, Јефферсон је у раздобљу од 11. свибња 1769. године до 20. липња 1775. године представљао округ Албемарле у Кући Бургессес у Виргинији. Након што је британски Парламент 1774. године донио Неподношљиви закон (Интолерабле Ацтс), Јефферсон је написао низ резолуција против истог. Касније ће те резолуције бити проширене и постати оно што се данас зове А Суммарy Виеw оф тхе Ригхтс оф Бритисх Америца, а у којима је Јефферсон истакнуо своје вјеровање да људи имају право управљати самима собом.

Политичка каријера од 1775. до 1800.

Декларација о независности,
Факсимил копија из 1823.

Декларација о независности

Убрзо након што је избио Амерички рат за неовисност, Јефферсон је од липња 1775. године започео служити као делегат на Другом континенталном конгресу САД-а. У самом Конгресу није познавао много људи, али се углавном слагао с Јохном Адамсом који се скупа са својим рођаком Самуелом наметнуо као вођа конвенције. Јефферсон и Адамс убрзо су постали пријатељи и њихово пријатељство потрајат ће до краја њихових живота; пријатељство је такођер довело до прве верзије Декларације о независности коју је написао управо Јефферсон. Када је Конгрес започео размишљати о прихваћању Резолуције о независности у липњу 1776. године, Адамс се побринуо да управо Јефферсон буде изабран међу петорицом оних који ће написати Декларацију која подупире њихову резолуцију. Након што су расправили о генералном садржају документа, одбор је одлучио да ће управо Јефферсон бити тај који ће написати његову прву верзију. Сам одбор, а поготово Јефферсон, мислили су да Адамс треба написати документ. Ипак, Адамс је наговорио одбор да изаберу Јефферсона који је невољко пристао и обећао да ће се конзултирати с млађим члановима. Тијеком сљедећих седамнаест дана, иако је имао ограничено вријеме за писање, Јефферсон је успио саставити прву верзију. Конзултирајући се с другим члановима одбора, Јефферсон се такођер служио и својим ранијим радом - Уставом државе Виргинија; затим Виргинијином Декларацијом о правима, аутора Георгеа Масона и другим изворима. Остали чланови одбора у његовом су тексту направили неке измјене. Једна од њих је била и Јефферсонова реченица: "Сматрамо да су ове истине свете и да их је немогуће оповргнути...", а Франклин је то промијенио у: "Сматрамо ове истине јаснима и очевиднима." Коначна верзија Декларације представљена је Конгресу 28. липња 1776. године. Назив документа гласио је: "Декларација представника Сједињених Америчких Држава окупљених у Конгресу".

Након што су 2. српња изгласали Резолуцију о независности, Конгрес је своју пажњу посветио самој Декларацији. Кроз сљедећа три дана дебата, Конгрес је направио промјене и избрисао готово четвртину текста од којих се посебно мора истакнути онај који је говорио о трговини робовима. Јефферсону се промјене никако нису свидјеле, али одлучио је не говорити јавно о томе. Дана 4. српња 1776. године Конгрес је ратифицирао Декларацију о независности и делегати су потписали документ. Декларација ће касније постати једно од Јефферсонових највећих животних постигнућа; његов предговор и данас се сматра трајном изјавом о људским правима. Сви људи рођени су једнакима често је називана "једном од најбоље познатих реченица на енглеском језику свих времена" која у себи такођер садржава и "најпотентније и најзначајније ријечи америчке повијести." Сам тај одломак представља морални стандард на којем Сједињене Државе као такве почивају. Управо ово гледиште о једнакости људи у својој кампањи промовирао је Абрахам Линцолн који је на њему темељио цијелу своју филозофију и често истицао да Декларација као изјава принципа треба бити оно према чему се интерпретира Устав САД-а.

Јефферсонов портрет Роберта Фиелда (1800. године)

Гувернер Виргиније

Године 1779., у доби од 36 година живота, Јефферсон је изабран за гувернера савезне државе Виргиниа. Тадашњи мандат гувернера износио је годину дана па је поновно изабран за исто мјесто и 1780. године. Те године као гувернер главним градом државе прогласио је Рицхмонд умјесто дотадашњег Wиллиамсбурга. Јефферсон је служио као ратни гувернер док су уједињене колоније водиле револуционарни рат против Велике Британије. Касне 1780. године као гувернер припремио је град Рицхмонд за напад на начин да је премјестио све војне намирнице у љеваоницу која се налазила неколико километара ван града. Генерал Бенедицт Арнолд сазнао је за то и ускоро заузео љеваоницу. Такођер му је предуго требало да подигне војску на ноге. У сијечњу 1781. године евакуирао је Рицхмонд како се рат приближавао. Цорнwаллис је раног липња исте године на тајну мисију послао коњицу од 250 војника којима је на челу био Банастре Тарлетон са задатком да ухвате гувернера Јефферсона и чланове његовог кабинета у Монтицеллу, али Јацк Јоуетт из војске Виргиније сазнао је за план и на вријеме обавијестио своје колеге. Јефферсон је успио побјећи у Поплар. Управо су га због одлуке да побјегне из главног града у то вријеме снажно критизирали, а повјесничари га због исте ствари критизирају и данас. Чланови кабинета брзо су се састали у липњу 1781. године у граду Стаунтон. Одредили су да ће наградити Јоуетта с паром пиштоља и мачем, али су такођер наредили даљњу истрагу Јефферсонових дјела будући су заједно вјеровали да није преузео одговорност коју је требао као гувернер. Након тога није поновно изабран за исту позицију.

Члан Конгреса и министар у Француској

Спомен-плоча на Цхампс-Éлyсéесу у Паризу која означава мјесто на којем је Јефферсон боравио док је био министар САД-а у Француској.

Након побједе у рату и мировног споразума с Великом Британијом, 1783. године САД су основале Конгрес Конфедерације (неслужбено зван Континентални конгрес) у којем је Јефферсон служио као делегат државе Виргиниа. Као члан одбора основаног за одређивање течајних стопа, предложио је да америчка валута буде изражена у децималном систему; план је прихваћен. Такођер је предложио оснивање Одбора САД-а који ће функционирати као извршна рука Конгреса. План је прихваћен, али у пракси се показао неостваривим. Јефферсон је написао и пропис у којем се на свим територијима САД-а укида ропство, али исти није уведен у закон. Када је изабран за министра у Француској, дао је оставку на своје мјесто у Конгресу.

Након што му је умрла супруга, пријатељи попут Јохна Адамса примијетили су да је Јефферсон толико депресиван да им се чинио како би могао бити на рубу суицида. Вјеровали су да ће, ако га пошаљу у Француску, барем мало престати мислити на мртву супругу па су га поставили за тамошњег министра, 1785. године. Јефферсоново вријеме проведено у Француској прошло је доста незапажено, дјеломично и због тога што му је било јако тешко наћи се на мјесту свог претходника Бењамина Франклина који је у то вријеме био један од најпознатијих људи на свијету. Уживао је у архитектури, умјетности и култури салона у Паризу. Често је вечерао с најугледнијим људима тога града те складиштио вина које ће касније понијети са собом у САД. За вријеме боравка у Паризу, Јефферсон се дописивао с многим људима који су имали важну улогу у надолазећој Француској револуцији.

Јефферсонова најстарија кћерка Мартха, позната под именом Патсy, отишла је с њим у Француску 1784. године. Његове двије млађе кћери остављене су на скрб пријатељима у САД-у. За испомоћ, Јефферсон је купио неколико робова укључујући и Јамеса Хемингса који се увјежбавао за француског кухара како би му што боље служио. Јефферсонова најмлађа кћерка Луцy умрла је од хрипавца 1784. године у САД-у што га је додатно девастирало. Године 1786. Јефферсон је упознао и заљубио се у Марију Цосwаy, признату талијанско-енглеску умјетницу и глазбеницу у доби од 27 година живота. Тијеком периода од шест тједана учестало су се виђали. Као удана жена, Марија се ускоро вратила у Велику Британију, али њих двоје наставили су се дописивати дуго година након сусрета. Годину дана касније Јефферсон је позвао своју најмлађу кћерку Поллy, тада деветогодишњу дјевојчицу, да га дође посјетити. Такођер је тражио да малу Поллy на прекооцеанском путовању прати и нетко од робова. Игром случаја то је била Саллy Хемингс, млађа сестра Јамеса која је живјела двије године у Јефферсоновој кући у Паризу. Према свједочењу њезиног сина Мадисона Хемингса, Саллy и Јефферсон у Паризу су започели сексуалну везу и она је затрудњела. Пристала је вратити се у САД као његова конкубина након што јој је Јефферсон обећао да ће ослободити њезину дјецу када одрасту.

Државни тајник

У рујну 1789. године Јефферсон се из Француске вратио у САД са своје двије кћерке и робовима. Одмах након повратка, предсједник Wасхингтон му је писао и замолио га да прихвати мјесто у његовом кабинету као Државни тајник. Јефферсон је пристао.

Као Wасхингтонов државни тајник (1790. - 1793.), Јефферсон се учестало свађао с министром финанција Алеxандером Хамилтоном о питањима националне фискалне политике, а поготово око питања финанцирања ратних дугова. Касније је Јефферсон прогласио Хамилтона и Федералисте "ројалистима" и написао: "Хамилтон и његови присталице уздишу над крунама, дијадемама и митрама." Због свог противљења Хамилтону, Јефферсон и Јамес Мадисон организирали су и водили анти-администрацијску странку (названу Републиканском странком, касније знаном и као Демократи-Републиканци). Радио је с Мадисоном и својим водитељем кампање Јохном Ј. Бецклyјем како би створио националну мрежу републиканских савезника. Због својих политичких акција и његових учесталих окршаја с Хамилтоном, предсједник Wасхингтон му је скоро уручио оставку. Премда је Јефферсон сам дао оставку, Wасхингтон му никад није опростио и њих двојица до краја живота више нису разговарали.

Јефферсон је подупирао Французе у њиховој борби против Британаца 1793. године. Вјеровао је да домаћи политички успјех овиси о успјеху француске војске у Еуропи. Исте године Француски министар Едмонд-Цхарлес Генêт проузроковао је кризу након што је покушао утјецати на јавно мнијење америчког народа, нешто што је Јефферсон покушао спријечити.

С британским министром вањских послова у САД-у од 1791. године, Георгеом Хаммондом, Јефферсон је покушао остварити три важна циља: осигурати британско признање кршења Споразума у Паризу (1783.); напуштање својих мјеста на сјеверозападу (териториј између планина Аппалацхиан и ријеке Миссиссиппи, сјеверно од државе Охио); те компензацију САД-у којом би се наплатили амерички власници робова за оне робове које је Британија ослободила или евакуирала на крају рата. Према биљешкама Јохна C. Миллера, након што се њих двојица нису успјела договорити о ничему, Јефферсон је дао оставку у просинцу 1793. године.

Избори 1796. године и Потпредсједник

Као предсједнички кандидат Демократа-Републиканаца (тада званих само Републиканци) 1796. године Јефферсон је изгубио од Јохна Адамса, али је добио довољно електорских гласова да постане Потпредсједник (1797. - 1801.). Једна од главних задужења Потпредсједника је била и управљање Сенатом, а Јефферсон је био забринут недостатком његових правила којима су одлуке падале на предсједника службе. Годинама прије него је дошао на прву позицију, Јефферсон је провео доста времена проучавајући процедуре и правила управничких тијела. Као студент преписао је биљешке из британског парламентарног закона у мали приручник којег ће касније прозвати Парламентарном џепном књижицом. Јефферсон је такођер био члан одбора који је основан како би донио правила Континенталног конгреса 1776. године. Као Потпредсједник био је спреман реформирати сенаторске процедуре.

Док је трајао Квази-рат, Федералисти су под водством Јохна Адамса започели новачење, уводили нове порезе и донијели Закон о странцима и побуни (Алиен анд Седитион Ацтс). Јефферсон је вјеровао како је главна намјера тих закона сузбијање Демократа-Републиканаца прије него опасних странаца премда су сви закони имали рок трајања. Јефферсон и Мадисон потајно су писали Резолуције Кентуцкyја и Виргиније које су биле темељем права држава, а у којима је истакнуто да федерална власт нема права употријебити своју моћ на остале државе. Утјецај Јефферсонове доктрине о правима држава одјекнуо је тијеком Америчког грађанског рата, а и касније. У једном тренутку Јефферсон је написао верзију пријетње државе Кентуцкy за одцјепљење. Јефферсонов биограф Думас Малоне тврди да, у случају да су остали знали у то вријеме што ради, Јефферсон би био оптужен за издају.

Предсједник

Слика Тхомаса Јефферсона сликара Рембрандта Пеалеа (1805. године)

Блиско сурађујући с Аароном Бурром, Јефферсон је окупио своју странку и кандидирао се на предсједничким изборима 1800. године. Јефферсон и Бурр добили су већину електорских гласова, али будући нитко од њих није имао потребну већину избори су се одлучили у Заступничком дому Конгреса којим је управљала Федералистичка већина. Премда Федералисти нису хтјели за Предсједника ни Јефферсона ни Бурра, Хамилтон је наговорио своју странку да би Јефферсон био мање политичко зло од Бурра те да би скандал с електорским процесом могао уздрмати нови Устав. Дана 17. вељаче 1801. године Заступнички дом изабрао је Јефферсона за Предсједника САД-а, а Бурра за Потпредсједника. Своју побједу Јефферсон је увелике дуговао броју електорских гласова с Југа. Управо због тога неки су га прозвали "Црним Предсједником", а критичари попут Мерцурy анд Неw-Енгланд Палладиум оф Бостон истакнули су да је Јефферсон имао петљу славити изборе као побједу демокрације унаточ томе што је освојио "храм слободе на раменима робова". Јефферсон је заклетву положио 4. ожујка 1801. године у вријеме када су страначке разлике између Демократа-Републиканаца и Федералиста расле до алармантних пропорција. Због посла којег су обављала његова два претходника, као и због тренутног стања у Еуропи, Јефферсон је наслиједио предсједништво с релативно мало хитних послова. Премда су он и његови присташе покушали подривати неколико успјеха његова два претходника - укључујући националну банку, војску и федерални порезни сустав - били су тек дјеломично успјешни у својој накани.

Берберска обала Сјеверне Африке 1806. године. Лијево је Мароко код Гибралтара, у средини је Тунис; десно се налази Триполи који се протеже према истоку

Први берберски рат

Десетљећима су пирати Сјеверне Африке нападали америчке бродове и поробљавали чланове посаде те тражили велике откупнине за њихово пуштање. Прије проглашења независности, амерички трговачки бродови били су заштићени од берберских пирата морнарским и дипломатским утјецајем Велике Британије. Када је започела Америчка револуција, Француска је до 1778. године штитила америчке бродове потписом савезништва у којем је наведено да Французи морају штитити "америчку флоту против свих облика насиља, увреда и напада..." Дана 20. просинца 1777. године марокански султан Мохаммед III објавио је да ће амерички трговачки бродови бити под заштитом султаната и да слободно могу пловити према Медитерану и уздуж његове обале. Мароканско-Амерички споразум пријатељства најстарији је амерички споразум који никада није прекршен.

Након проглашења независности, САД су морале заштитити своје трговачке бродове. У то вријеме САД су плаћале 80 тисућа долара берберским државама своју заштиту од напада пирата, баш као што су радиле Британија и Француска. Након што је Триполи послао нове захтјеве новом Предсједнику у којима је наведено да им се мора одмах платити 225 тисућа долара (уз додатну годишњу суму од 25 тисућа долара), предсједник Јефферсон је одбио и у том тренутку одлучио да би једноставније било упустити се у битку с пиратима него пристати на њихове увјете. Као резултат, паша Триполија је објавио рат САД-у дана 10. свибња 1801. године и тако је започео Први берберски рат. Прије него је изабран за Предсједника, Јефферсон се противио финанцијским трошковима које је захтијевала морнарица и сматрао је да се исти требају користити искључиво за обалну обрану. Међутим, након учесталих и непрекидних напада пирата на америчке бродове на Атлантику и Медитерану те систематских отмица америчких чланова посаде, Јефферсон исто више није могао игнорирати.

Дана 15. свибња Јефферсонов кабинет једногласно је изгласао одлуку да се пошаљу три фрегате према Медитерану с наредбама да покажу властиту снагу у биткама, али да првенствено пробају наћи мировно рјешење; будући је на снази ратно стање, сами могу одлучити што је најбоље направити. Фрегате су се састојале од данас свјетски познатих УСС Пхиладелпхиа, УСС Пресидент и УСС Ессеx уз шкуну УСС Ентерприсе те су постале прве фрегате у повијести које су прешле Атлантски оцеан. Под водством комодора Рицхарда Далеа ескадрила је упловила у Медитеран 1. српња гдје се зауставила код Гибралтара како би побрала намирнице и дознала нове информације. Управо ту је Дале сазнао да је Триполи већ објавио рат САД-у. Јефферсон и млада америчка морнарица натјерали су Тунис и Алжир да прекину своје савезништво с Триполијем што га је у коначници и коштало рата. Јефферсон је такођер наредио пет одвојених морнаричких бомбашких напада на Триполи, а резултат свега је била обнова мира на Медитерану (барем неко вријеме). Ипак, Јефферсон је до краја своје администрације настављао плаћати новчану накнаду берберским државама за заштиту својих трговачких бродова од пирата.

Купња колоније Лоуисиане

Карта купљене колоније Лоусиане и ондашњих САД-а.

Године 1803. док су Наполеонски ратови између Француске и Британије били у пуном јеку, Тхомас Јефферсон ауторизирао је купњу Лоуисиане, великог земљишног посједа Француске која је у то вријеме била двоструко већа од САД-а. Већина француског богатства у Новом свијету дошла је од шећерних плантажа у Санта Доменици и Гвадалупи на Карибима, али продукција је опала након успона ропства. Након слања више од 20 тисућа трупа како би одржали колонију 1802. године, Француска је касне 1803. године повукла 7 тисућа преживјелих, недуго прије него што ће Хаити прогласити независност. Изгубивши приходе од Хаитија док је у исто вријеме ратовао с остатком Еуропе, Наполеон је одустао од свог царства у Сјеверној Америци и употријебио зарађени новац како би помогао ратним походима на домаћој фронти.

Јефферсон је 1802. године послао Јамеса Монроеа и Роберта Р. Ливингстона у Париз како би покушали купити град Неw Орлеанс и сусједна обална подручја. На његов захтјев, Пиерре Самуел ду Понт де Немоурс, француски племић који је имао блиску сурадњу с Јефферсоном и Наполеоном такођер је помогао у купопродајним преговорима. Наполеон је предложио продају комплетног територија за цијену од 15 милијуна долара што је Министар финанција Алберт Галлатин врло лако исплатио. Уграбивши прилику Јефферсон је поступио супротно прописаном уставном ауторитету и премда ће га Федералисти критизирати због тога што се није савјетовао с њима, већина је ипак сматрала да је то била прилика која није смјела бити пропуштена. Дана 20. просинца 1803. године у Неw Орлеансу је спуштена француска застава и подигнута америчка на тај начин симболизирајући трансфер комплетног територија Лоуисиане.

По питању главног играча купопродаје Лоуисиане мишљење повјесничара се разликује; Јефферсонов биограф Петерсон истиче да мишљења варирају од оних који заслуге придају Наполену до оних који заслуге придају Јефферсону, његовом државном тајнику Јамесу Мадисону и његовом главном преговарачу Јамесу Монроеу. Петерсон се слаже с мишљењем Јефферсоновог љутог ривала, Алеxандера Хамилтона, да се заправо радило о "лудој срећи". Јосепх Еллис, још један Јефферсонов биограф, вјерује да је купопродаји придонио низ различитих елемената. Повјесничар Георге Херринг рекао је да, иако је купња донекле била резултат Јефферсонове и Мадисонове "лукаве и понекад ратоборне дипломације", ипак је "често и оправдано проглашавана дипломатском изненадном срећом - резултатом случајности, среће и хира Наполеона Бонапартеа." Посјед над територијем није био финализиран све док се Енглеска и Мексико службено нису одрекли својих права на сјеверна и јужна подручја, тијеком предсједништва Јамеса Полка. Премда је Француска изузета као пријетња, Јефферсон је одбио признати нову републику, другу у западној хемисфери, те јој је увео ембарго на трговину и оружје. Управо је то отежало опоравак земље након ратова.

Експедиција Леwис и Цларк

Након купње територија Лоуисиана, Јефферсон је требао истражити то већином непознато подручје и мапирати га. Стога је 1804. године одредио Мериwетхера Леwиса и Wиллиама Цларка као вође експедиције (1804. - 1806.) чији је задатак био истражити териториј Лоуисиане те стећи знанствено и географско знање и у коначници придонијети еуропско-американској насеоби Запада. Дотадашње знање о западном дијелу континента било је оскудно и непотпуно, ограничено само на оно што се сазнало од ловаца на крзна, трговаца и других истраживача. Леwис и Цларк, по којима је експедиција и постала позната, регрутирали су 45 људи за своју пратњу те провели цијелу зиму увјежбавајући их у близини Ст. Лоуиса. Јефферсон је експедицији поставио неколико циљева укључујући "директну и изводљиву везу с водом кроз цијели континент за потребе трговине" (дуго-тражени Пролаз на сјеверозапад). Експедиција је требала пратити и мапирати ријеке и скупљати знанствене податке. До студеног 1805. године експедиција је дошла до Пацифика. У вријеме свог повратка, 1806. године, експедиција је испунила сва Јефферсонова очекивања скупивши хрпу нових података о топографским одликама земље и њезиним природним изворима, с детаљима о флори и фауни као и подацима о индијанским племенима на западу с којима је Јефферсон желио повећати трговину.

Wест Поинт

Идеје о националној институцији за војно образовање постојале су још тијеком трајања Америчке револуције. У свибњу 1801. године Министар рата Хенрy Деарборн изјавио је да је Предсједник именовао мајора Јонатхана Wиллиамса, сина нећака Бењамина Франклина, који је требао организирати све како би се таква школа покренула. Слиједећи савјете Георгеа Wасхингтона, Јохна Адамса и других Јефферсон и Конгрес су се 1802. године сложили да одобре оснивање и конструкцију Војне академије Wест Поинт на ријеци Худсон у Неw Yорку. Дана 16. ожујка 1802. године Јефферсон је потписао Закон о успостави војног мира којим корпус инжењера оснива и "успоставља војну академију". Дана 4. српња 1802. године Војна академија Wест Поинт службено је започела с радом као институција за знанствено и војно образовање.

Избори 1804. и други мандат

Тијеком његовог другог мандата, Јефферсонова популарност била је у паду због проблема с којима се суочавао понајвише онима које су проузрочили ратови у Еуропи, а које је постало све теже рјешавати. Односи с Великом Британијом одувијек су били лоши, дјеломично и због особне антипатије коју су осјећали Јефферсон и тадашњи британски амбасадор Антхонy Меррy. За вријеме Јефферсоновог првог мандата, Наполеонова позиција у Еуропи била је релативно слаба па су преговори били олакшани. Међутим, након његове одлучујуће побједе у битци код Аустерлитза 1805. године, Наполеон је постао пуно агресивнији и већина америчких покушаја преговора с њим је пропала. На све то Јефферсон је одговорио Законом о ембаргу 1807. године такођер усмјереним и против Велике Британије. Управо је тај закон проузрочио економски каос у САД-у и у то је вријеме био снажно критизиран (а и данас). Због политичких напада на Јефферсона, поготово оних чији је зачетник био Алеxандер Хамилтон и његови присташе, Јефферсон је искористио Закон о странцима и побуни како би узвратио својим политичким противницима. Године 1807. Јефферсон је наредио да се његовом потпредсједнику Аарону Бурру суди за издају. Бурр је оптужен за уроту наметања рата против САД-а у покушају одвајања конфедерације односно западних држава и територија; ипак, био је ослобођен оптужби. Устав САД-а из 1787. године пружао је заштиту међународној трговини робљем пуна два десетљећа за вријеме којих су власници плантажа на крајњем Југу земље увозили тисуће и тисуће робова, више него у било којем другом 20-годишњем раздобљу. Године 1807. Конгрес је донио Закон о забрани увоза робова којег је Јефферсон потписао и који је ступио на снагу 1. сијечња 1808. године. Закон је прописивао велике казне за међународну трговину робљем, али није регулирао ону домаћу.

Ембарго

Политички цртић који приказује трговце који избјегавају "Ограбме", што значи "ембарго" написано унатраг (1807. године).

Јефферсон је заговарао проведбу Закона о ембаргу 1807. године како би задржао америчку неутралност тијеком Наполеонских ратова што је и било у складу с политиком француске континенталне блокаде усмјерене против Британије. Јефферсон се надао да ће с једне стране избјећи национално понижење, а с друге стране рат. У коначници је био одговоран за оба догађаја; господарство комплетног сјевероистока је снажно опало, он сам био је изразито критизиран, а његова је странка изгубила потпору. Ипак, умјесто да се повуче Јефферсон је послао савезне агенте да тајно прате кријумчаре и остале прекршитеље.

Сам ембарго представљао је финанцијску катастрофу због тога што Американци нису могли извозити робу, а раширено непоштивање закона само је значило још тежу његову проведбу. Својим већим дијелом, ембарго је негативно утицао на америчку прекоморску трговину. Сви простори у САД-у су патили због ембарга. У комерцијалној Новој Енглеској те у државама средњег Атлантика бродови су трунули у лукама, а што се пољопривреде тиче - поготово оне на Југу - фармери и власници плантажа нису могли извозити своје усјеве. Јефферсонов Министар финанција, Алберт Галлатин, био је против ембарга, успјешно предвидјевши његову немогућност провођења и негативни одјек у јавности.

Иако је често заговарао што мању савезну владу, Јефферсону је у овом тренутку била потребна национална влада с великом полицијском моћу како би провела политику ембарга. Предсједнички избори 1808. године које је Јамес Мадисон добио показали су да Федералисти поновно добивају на снази, а помогли су и у наговарању Конгреса на укидање ембарга. Недуго прије него је отишао с мјеста Предсједника, у ожујку 1809. године, Јефферсон је потписао укидање тог катастрофалног ембарга. Умјесто њега донесен је нови Закон који није био пуно ефектнији од претходног. Влада је схватила да је немогуће спријечити америчке бродове у трговини с еуропским трговцима након што напусте своје луке. Јефферсон је устрајно вјеровао да проблем лежи у трговцима који нису имали "републиканске врлине" и све до своје смрти заговарао ембарго за којег је сматрао да би без проблема избјегао рат који је након тога услиједио да су се сви становници САД-а придржавали истога.

У већини случајева повјесничари и данас критизирају Јефферсона због ембарга. Дорон Бен Атар сматра да је Јефферсонова комерцијална и међународна политика била погрешна, без ефекта и штетна за америчке интересе. Каплан остаје при мишљењу да је рат 1812. године био логичан слијед догађаја након ембарга и да су, ушавши у Наполеонске ратове против Британије, САД изгубиле своју предност неутралности.

Касније године

До 1815. године Јефферсонова књижница састојала се од чак 6.487 књига које је продао Конгресној књижници за суму од 23.950 долара како би замијенили мању колекцију уништену у рату 1812. године. Иако је са зарађеним новцем намјеравао покрити дио свог великог дуга, готово одмах је започео куповати још књига. У част Јефферсоновој контрибуцији, интернет страница књижнице савезног законодавства названа је ТХОМАС. Године 2007. Јефферсоново дводијелно издање Курана из 1764. године употријебио је републиканац Кеитх Еллисон како би положио заклетву у Заступничком дому. У вељачи 2011. године Неw Yорк Тимес је написао да је на свеучилишту Wасхингтон откривен дио Јефферсонове књижнице који је садржавао 24 књиге.

Свеучилиште у Виргинији

Свеучилиште у Виргинији

Након одласка с мјеста Предсједника САД-а, Јефферсон је наставио бити активан у јавном животу. Желио је основати нову институцију за високо образовање, поготово ону која је слободна од црквеног утјецаја и у којој се студенти могу специјализирати у многим новим подручјима која остала свеучилишта тада нису нудила. Вјеровао је да је образовање људи добар начин оснивања организираног друштва. Такођер је вјеровао да би такве школе требали плаћати сви како би и они мањег имовинског стања имали прилику постати студенти и образовати се. Писмо упућено Јосепху Приестлеyју у сијечњу 1800. године указује на то да је Јефферсон планирао покретање Свеучилишта десетљећима прије његовог стварног оснутка.

Године 1819. основао је Свеучилиште у Виргинији. Након свечаног отварања 1825. године то је било прво свеучилиште које је својим студентима нудило пуну листу изборних предмета. Као један од највећих конструкцијских пројеката тог времена у Сјеверној Америци, свеучилиште је било познато по томе што се у његовом средишту налазила књижница, а не црква што је додатно подупирало принцип одвајања цркве од државе. У Јефферсоновим оригиналним плановима црквена капелица није постојала. Све до своје смрти, Јефферсон је позивао студенте и особље свеучилишта у свој дом.

У стилском смислу, Јефферсон је био заговорник грчког и римског стила за које је вјеровао да најбоље представљају америчку демокрацију. Сваки академски дио састоји се од два ката који су "лицем" окренути према четверокуту док је сама књижница моделирана према римском Пантеону. Према истраживању проведеном међу члановима Америчког института архитеката, Јефферсонов кампус представља најзначајнији архитектонски рад у Америци. Свеучилиште је осмишљено као камен темељац образовног сустава државе Виргиније. У Јефферсоновој визији сваки грађанин државе могао је похађати свеучилиште уз само један увјет: да је способан за исто.

Посљедњи дани

Јефферсонов надгробни споменик

У српњу 1825. године Јефферсоново здравље почело се погоршавати и до липња 1826. године био је углавном везан за кревет. Узроцима његове смрти углавном се сматрају комбинације различитих болести и стања укључујући и упалу плућа. До свибња 1826. године Јефферсоново здравље било је толико лоше да је већину времена био затворен у соби, а тијеком раздобља док је био будан углавном се бавио својим финанцијама и дуговима. Дана 22. свибња Јефферсон је уписао посљедње ријечи у своју књигу Фарм Боок истакнувши да цијена уља за лампе износи један долар и двадесет и пет центи те је такођер ставио и укупне трошкове освјетљења свог имања за претходни мјесец. Дана 24. липња написао је своје посљедње писмо новинама у Wасхингтону - Тхе Натионал Интеллигенцер - у којем је још једанпут истакнуо своју вјеру у принципе истакнуте у Декларацији о независности. Дана 3. српња Јефферсона је за кревет везала грозница. Схвативши да никада више неће напустити Монтицелло био је присиљен одбити позив у Wасхингтон на прославу педесете годишњице Декларације.

Тијеком посљедњих неколико сати живота друштво су му правили његов унук Тхомас Јефферсон Рандолпх и његов доктор, Роблеy Дунглисон те остали чланови обитељи и пријатељи. Био је помирен с идејом смрти и спреман на њу. Када је у једном тренутку доктор ушао у његову собу, Јефферсон је рекао: Видите докторе, још увијек сам ту. Након што га је прегледао, члан обитељи и пријатељ су му подарили ријечи наде и истакнули да изгледа боље на што је Јефферсон само одговорио: Немојте нити на тренутак помислити да не знам какав ће бити резултат свега овога. Након тога је смирено обзнанио своје жеље за погребом, забранивши било какав облик славља или параде. Неколико тренутака касније позвао је остале чланове своје обитељи и пријатеље да му се придруже око кревета и рекао:

Учинио сам за своју земљу, за цијело човјечанство све што сам могао
и сада предајем своју душу, без страха, мојем Богу - моју кћерку мојој домовини.

Након што је заспао Јефферсон се пробудио око осам сати навечер и прозборио своје посљедње ријечи: Је ли већ четврти? (српња, оп. а.) Његов доктор му је одговорио: Ускоро ће бити.

Дана 4. српња 1826. године, десет минута прије један сат послије поноћи Јефферсон је умро у 83 години живота, точно на педесету обљетницу Декларације о независности и неколико сати након што су посљедње ријечи Јохна Адамса биле Независност заувијек и Тхомас Јефферсон је преживио.

Већ сљедећег дана одржан је Јефферсонов погреб којег је водио велечасни Цхарлес Цлаy. Покопан је на гробљу Монтицелло у пет сати послијеподне, дан након своје смрти. Према властитом захтјеву Јефферсонов спровод био је једноставан и тих. Нису слане никакве позивнице, иако је неколико пријатеља и гостију дошло на погреб. Његове посмртне остатке до обитељског погребног мјеста носили су "слуге, обитељ и пријатељи".

Јефферсон је написао свој властити епитаф на надгробном споменику:

“Овдје лежи

Тхомас Јефферсон

Аутор Декларације о америчкој независности

Закона о вјерским слободама

I отац Свеучилишта у Виргинији.”

(Хере wас буриед Тхомас Јефферсон, аутхор оф тхе Децларатион оф Америцан Индепенденце, Оф тхе Статуте оф Виргиниа фор религиоус фреедом анд Фатхер оф тхе Университy оф Виргиниа)

Премда је рођен у богатој робовласничкој обитељи, Јефферсон је имао многих финанцијских потешкоћа и у вријеме смрти налазио се у великим дуговима. У својој опоруци оставио је инструкције о подјели имања, а након његове смрти његово имање, ствари и робови продани су на јавним аукцијама које су започеле већ 1827. године. Године 1831. Монтицелло су продали Мартха Јефферсон и преживјели насљедници Јамесу Турнеру Барцлаyју, а 1834. године Барцлаy је продао кућу и остатак земље Уриаху П. Левyју.

Особни живот

Мариа Цосwаy

Тијеком раздобља проведеног у Паризу гдје је обнашао дужност Министра, удовац Јефферсон је 1786. године упознао Марију Цосwаy, енглеску умјетницу, глазбеницу и складатељицу. Била је то високо образована, удана жена у коју се Јефферсон заљубио. Њих двоје одмах су постали блиски, а о њиховој наводној вези биографи су често расправљали; она је постала дио његовог интимног друштва блиских пријатеља, а заједно су провели готово сваки дан тијеком њиховог шесто-тједног познанства. Исте године Цосwаy се вратила у Лондон, а Јефферсон јој је написао љубавно писмо од готово четири тисуће ријечи које је постало познато под називом Дијалог главе против срца. Након што је Јефферсон напустио Париз, он и Цосwаy остали су пријатељи и дуго година су се међусобно дописивали. Сватко је сачувао писма онога другога.

Контроверзе Јефферсон - Хемингс

Већ више од два стољећа тврдња да је Тхомас Јефферсон отац дјеце своје ропкиње Саллy Хемингс предметом је многих расправа и несугласица. Године 1802. новинар Јамес Т. Цаллендер, након што му је Јефферсон одбио захтјев да буде управник поште, објавио је оптужбе да је Хемингс Јефферсонова конкубина и да је он прави отац неколико њезине дјеце. Прича се поновила у Федералистичким новинама тијеком изборних кампања 1802. и 1804. године; већина повјесничара сматра да је Јефферсон приватно негирао наведене трачеве 1805. године.

Средином 20. стољећа повјесничари су устврдили да је у 13-годишњем периоду у којем је често избивао, Јефферсон заправо био у Монтицеллу, сваки пута точно девет мјесеци прије рођења сљедећег дјетета Саллy Хемингс. Године 1998., како би се установила мушка ДНК линија, неколико истражитеља је провело студију Y-ДНК живућих насљедника Јефферсоновог ујака Фиелда те насљедника Саллyног сина Естона Хемингса. Резултати су показали да се Y-ДНК подудара с мушком Јефферсоновом обитељском линијом, а све је објављено у магазину Натуре. Године 2000. окупљен је тим повјесничара који су у свом коначном извјештају закључили да, скупа с ДНК-ом и повијесним доказима, постоји велика вјеројатност да је Јефферсон прави отац Естона и вјеројатно остале дјеце Саллy Хемингс. Године 2012. Институција Смитхсониан и Удруга Тхомаса Јефферсона организирали су изложбу под називом Ропство и Јефферсонов Монтицелло: Парадокс слободе у Националном музеју америчке повијести тврдећи да већина повјесничара прихваћа чињеницу да је због ДНК анализа и повијесних доказа Јефферсон отац дјеце Саллy Хемингс.

Откад су ДНК тестови јавно објављени, већина биографа и повјесничара закључила је да се удовац Јефферсон налазио у дугогодишњој вези с Хемингс. Остали повјесничари, укључујући и скупину професора повезаних с насљедништвом Тхомаса Јефферсона, остају при мишљењу да су изнесени докази недовољни како би се стопостотно закључило да је Тхомас Јефферсон отац те дјеце те додатно истичу могућност да је нетко други из обитељи Јефферсон - понајприје Тхомасов брат Рандолпх или нетко од његових петеро синова - могао бити отац дјеце Саллy Хемингс.

Споменици и почасти

Тхомас Јефферсон на планини Русхморе

Јефферсонова скулптура у Меморијалном центру Тхомаса Јефферсона

Јефферсону је одана почаст на многе начине, укључујући зграде које носе његово име, скулптуре те новчану валуту. Меморијални центар Тхомас Јефферсон службено је отворен 13. травња 1943. године у Wасхингтону точно на 200-ту обљетницу његовог рођења. Унутарње уређење краси Јефферсонова скулптура висока чак шест метара те угравирани одломци из његових књига. Најпознатије су ријечи угравиране око споменика, близу крова: Заклео сам се пред божјим олтаром на вјечно непријатељство против тираније која угрожава сваког човјека. Тијеком раздобља Неw Деал 30-их година прошлог стољећа, Демократи су одали почаст Јефферсону и Андреwу Јацксону које су прозвали својим оснивачима и вјечном инспирацијом. Јефферсона су портретирали као гласноговорника демокрације и обичног човјека. Предсједник Франклин D. Роосевелт помогао је у одобравању израде његовог споменика у Wасхингтону.

Лик Тхомаса Јефферсона налази се на америчким поштанским маркама још откад су се започеле радити, 1856. године. Јефферсон је био други предсједник који се почео налазити на поштанским маркама. Његов портрет такођер се налази и на новчаници од два америчка долара те на новчаници предсједничког долара које су пуштене у циркулацију 16. коловоза 2007. године.

Јефферсона је заједно с Георгеом Wасхингтоном, Тхеодореом Роосевелтом и Абрахамом Линцолном изабрао кипар Гутзон Борглум за своју монументалну гранитну скулптуру на планини Русхморе (клесање је одобрио тадашњи предсједник Цалвин Цоолидге).

Библиографија

• Апплебаум, Херберт А. (1996). Цолониал Америцанс ат Wорк. Ланхам, Марyланд: Университy Пресс оф Америца, Инц.. стр. 318. ИСБН 0-7618-0431-5.  Урл
• Апплебy, Јоyце (2003). Артхур M. Сцхлесингер. ур. Тхомас Јефферсон. Неw Yорк: Тимес Боокс. ИСБН 0-8050-6924-0. 
• Баргер, Херберт. Тхе Јефферсон-Хемингс ДНА Студy. Ангелфире интернет домаин. Архивирано из оригинала на 13. коловоза 2001.. Преузето 4. травња 2012.
• Беар, Јамес Адам (1967). ТЈефферсон ат Монтицелло. Университy оф Виргиниа Пресс. стр. 144. ИСБН 0813900220.  Урл1 Урл2
• Бецкер, Царл (1970). Тхе Децларатион оф Индепенденце: А Студy ин тхе Хисторy оф Политицал Идеас. Винтаге Боокс. ИСБН 978-0-394-70060-1. 
• Беннетт, Wиллиам Ј. (2006). „Тхе Греатест Револутион”. Америца: Тхе Ласт Бест Хопе. Фром тхе Аге оф Дисцоверy то а Wорлд ат Wар. I. Нелсон Цуррент. ИСБН 978-1-59555-055-2. 
• Бернстеин, Рицхард Б. (2005) [2003]. Тхомас Јефферсон. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-518130-2. 
• Блессинг, Тим Х.; Мурраy, Роберт К. (1993). Греатнесс Ин Тхе Wхите Хоусе: Ратинг Тхе Пресидентс, Фром Георге Wасхингтон. Пенн Стате Университy Пресс. стр. 180.  – урл
• Боyд, Јулиан П.; Гаwалт, Герард W. (1999). Тхе Децларатион оф Индепенденце: Тхе Еволутион оф тхе Теxт. Университy Пресс оф Неw Енгланд. ИСБН 978-0-8444-0980-1. 
• Бродие, Фаwн (1974). Тхомас Јефферсон: Ан Интимате Хисторy. W. W. Нортон & Цомпанy. стр. 594.  Урл
• Бурстеин, Андреw (2006). Јефферсон'с Сецретс: Деатх анд Десире ат Монтицелло. Басиц Боокс. ИСБН 978-0-465-00813-1. 
• Цхерноw, Рон (2004). Алеxандер Хамилтон. Пенгуин Пресс. ИСБН 978-1-59420-009-0. 
• Цоглиано, Францис D (2006). Тхомас Јефферсон: Репутатион анд Легацy. Единбургх Университy Пресс. ИСБН 978-0-7486-2499-7. 
• Цраwфорд, Алан Пелл (2008). Тwилигхт ат Монтицелло: Тхе Финал Yеарс оф Тхомас Јефферсон. Рандом Хоусе. ИСБН 978-1-4000-6079-5. 
• Ду Боис, Wиллиам Едwард Бургхардт (1904). Тхе суппрессион оф тхе Африцан славе-траде то тхе Унитед Статес оф Америца. Лонгманс, Греен анд Цо., Неw Yорк, Лондон. стр. 335.  Урл
• Еллис, Јосепх Ј. (1996). Америцан Спхинx: Тхе Цхарацтер оф Тхомас Јефферсон. Алфред А. Кнопф. ИСБН 978-0-679-44490-9. 
•    (2007). Америцан Цреатион: Триумпхс анд Трагедиес ин тхе Фоундинг оф тхе Републиц. Кнопф. ИСБН 978-0-307-26369-8. 
•    (2008) [2000]. Фоундинг Бротхерс: Тхе Револутионарy Генератион. Алфред А. Кнопф. ИСБН 978-0-375-40544-0. 
• Ферлинг, Јохн (2000). Сеттинг тхе Wорлд Аблазе: Wасхингтон, Адамс, Јефферсон, анд тхе Америцан Револутион. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-513409-4. 
•    (2004). Адамс вс. Јефферсон: Тхе Тумултуоус Елецтион оф 1800. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-516771-9. 
• Финкелман, Паул (Април 1994). „Тхомас Јефферсон анд Антиславерy: Тхе Мyтх Гоес Он” (ПДФ). Тхе Виргиниа Магазине оф Хисторy анд Биограпхy (Виргиниа Хисторицал Социетy) 102 (2): 193–228. ЈСТОР 4249430. 
• Гордон-Реед, Аннетте (1997). Тхомас Јефферсон анд Саллy Хемингс: Ан Америцан Цонтроверсy. Университy Пресс оф Виргиниа. ИСБН 978-0-8139-1698-9. 
• Гуттридге, Леонард Ф (2005). Оур Цоунтрy, Ригхт Ор Wронг: Тхе Лифе оф Степхен Децатур.
  Том Дохертy Ассоциатес, ЛЛЦ, Неw Yорк, НY, 2006. стр. 304. ИСБН 978-0-7653-0702-6.  Урл
• Хале, Едwард Еверетт (1896). Иллустриоус Америцанс, Тхеир Ливес анд Греат Ацхиевементс. Интернатионал Публисхинг Цомпанy, Пхиладелпхиа, ПА., анд Цхицаго, ИЛЛ, Либрарy оф Цонгресс, Wасхингтон, DC. ИСБН 9781162227023. 
• Халлидаy, Е. M. (2001). Ундерстандинг Тхомас Јефферсон. Перенниал Харпер Цоллинс. ИСБН 978-0-06-019793-3. 
• Хаyес, Кевин Ј. (2008). Тхе Роад то Монтицелло: Тхе Лифе анд Минд оф Тхомас Јефферсон. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-530758-0. 
• Хитцхенс, Цхристопхер (2005). Тхомас Јефферсон: Аутхор оф Америца. ХарперЦоллинс. ИСБН 978-0-06-059896-9. 
• Ходгес, Грахам Русселл (2008). Фриендс оф Либертy: А Тале оф Тхрее Патриотс, Тwо Револутионс, анд тхе Бетраyал тхат Дивидед а Натион: Тхомас Јефферсон, Тхаддеус Косциусзко, анд Агриппа Хулл. Басиц Боокс. ИСБН 0-465-04814-5. 
• Каплан, Лаwренце С (Април 1957). „Јефферсон, тхе Наполеониц Wарс, анд тхе Баланце оф Поwер”. Wиллиам анд Марy Qуартерлy (Омохундро Институте оф Еарлy Америцан Хисторy анд Цултуре) 14 (2): 196–217. ЈСТОР 1922110. 
• Киернер, Цyнтхиа А. (2012). Мартха Јефферсон Рандолпх, Даугхтер оф Монтицелло: Хер Лифе анд Тимес. Унив оф Нортх Царолина Пресс. стр. 400. ИСБН 0807835528.  Урл
• Колцхин, Петер (1993). Америцан Славерy, 1619–1877. Хилл анд Wанг. ИСБН 978-0-8090-2568-8. 
• Маиер, Паулине (1997). Америцан Сцриптуре: Макинг тхе Децларатион оф Индепенденце. Кнопф. ИСБН 978-0-679-45492-2. 
• Малоне, Думас (1948). Јефферсон, Тхе Виргиниан. Јефферсон анд Хис Тиме. 1. Литтле Броwн. ОЦЛЦ 1823927. 
•    (1974). Јефферсон тхе Пресидент: Сецонд Терм, 1805–1809. Јефферсон анд Хис Тиме. 5. Литтле Броwн. ОЦЛЦ 1929523. 
•    (1992). Тхе Саге оф Монтицелло. Јефферсон анд Хис Тиме. 6. Литтле Броwн. ИСБН 978-0-316-54478-8. 
• Маyер, Давид Н. (2012). Тхе Тхомас Јефферсон – Саллy Хемингс Мyтх анд тхе Политицизатион оф Америцан Хисторy. Асхланд Университy, Асхброок Центер. Преузето 6. травња 2012.
•    (1994). Тхе Цонститутионал Тхоугхт оф Тхомас Јефферсон (Цонститутионалисм анд Демоцрацy). Университy оф Виргиниа Пресс. стр. 397. ИСБН 0813914841.  Урл1 Урл2 Урл3 Архивирано 2013-02-12 на Wаyбацк Мацхине-у
• МцДоналд, Роберт M. С. (2004). Тхомас Јефферсон'с Милитарy Ацадемy: Фоундинг Wест Поинт. Јефферсониан Америца. Университy оф Виргиниа Пресс. ИСБН 978-0-8139-2298-0. 
• МцЕwан, Барбара (1991). Тхомас Јефферсон, Фармер. МцФарланд. ИСБН 978-0-89950-633-3. 
• Мерwин, Хенрy Цхилдс (1901). Тхомас Јефферсон. Хоугхтон, Миффлин. стр. 164.  Урл
• Миллер, Јохн Цхестер (1980). Тхе Wолф бy тхе Еарс: Тхомас Јефферсон анд Славерy. Неw Америцан Либрарy. стр. 323. Урл
• Миллер, Роберт Ј. (2008). Нативе Америца, Дисцоверед анд Цонqуеред: Тхомас Јефферсон, Леwис & Цларк, анд Манифест Дестинy. Университy оф Небраска Пресс. ИСБН 978-0-8032-1598-6. 
• Тхомас Јефферсон Фоундатион, Монтицелло. Монтицелло. Тхомас Јефферсон Фоундатион, Инц. Преузето 14. листопада 2012.
• Онуф, Петер С. (Јануарy 2000). „Еверy Генератион Ис Ан 'Индепендент Натион': Цолонизатион, Мисцегенатион анд тхе Фате оф Јефферсон'с Цхилдрен”. Тхе Wиллиам анд Марy Qуартерлy (Омохундро Институте оф Еарлy Америцан Хисторy анд Цултуре) 57 (1): 153–170. ЈСТОР i326101. 
• Перкинс, Брадфорд (Јулy 1980). „Јефферсон'с Енглисх Црисис: Цоммерце, Ембарго, анд тхе Републицан Револутион бy Буртон Спивак”. Wиллиам анд Марy Qуартерлy (Омохундро Институте оф Еарлy Америцан Хисторy анд Цултуре) 37 (3): 518–520. ЈСТОР i306041. 
• Петерсон, Меррилл D. (1986). Тхомас Јефферсон анд тхе Неw Натион; а Биограпхy. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-500054-2. 
•    (1960). Тхе Јефферсон Имаге ин тхе Америцан Минд. Университy оф Виргиниа Пресс.. стр. 548. ИСБН 0-8139-1851-0.  Урл
•    (1977). Тхе Портабле Тхомас Јефферсон. Пенгуин Пресс. стр. 589. ИСБН 978-1-101-12766-7.  Урл
• Рандалл, Wиллард Стерне (1994). Тхомас Јефферсон: А Лифе. Харпер Цоллинс. стр. 736. ИСБН 0-06-097617-9.  Урл
• Робертс, Присцилла Х.; Робертс, Рицхард С. (2008). Тхомас Барцлаy (1728–1793: Цонсул ин Франце, Дипломат ин Барбарy. Лехигх Университy Пресс. ИСБН 978-0-934223-98-0. 
• Слоан, Херберт Е. (2001). Принципле анд Интерест: Тхомас Јефферсон анд тхе Проблем оф Дебт. Университy Пресс оф Виргиниа. ИСБН 978-0-8139-2093-1. 
• Туцкер, Роберт W. (1992). Емпире оф Либертy: Тхе Статецрафт оф Тхомас Јефферсон. Цоглиано Пресс. стр. 232. 
• Wоод, Гордон С (2006). Револутионарy Цхарацтерс: Wхат Маде тхе Фоундерс Дифферент. Пенгуин Пресс. ИСБН 978-1-59420-093-9. 
• Wоодгер, Елин; Торопов, Брандон (2009). Енцyцлопедиа оф тхе Леwис анд Цларк Еxпедитион. Инфобасе Публисхинг,. стр. 438. ИСБН 0-8160-4781-2.  Урл
•    (2010). Емпире оф Либертy: А Хисторy оф тхе Еарлy Републиц, 1789–1815. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-503914-6. 
• У.С. Депт. оф Стате (1911). Тхе Децларатион оф Индепенденце. У.С. Депт. оф Стате,. стр. 11.  Урл
•    (2011). Тхе Идеа оф Америца: Рефлецтионс он тхе Биртх оф тхе Унитед Статес. Пенгуин Пресс. ИСБН 978-1-59420-290-2. 

Примарни извори

• Апплебy, Јоyце; Балл, Теренце, ур. (1999). Тхомас Јефферсон, Политицал Wритингс. Цамбридге Университy Пресс. стр. 623. ИСБН 0-521-64051-2.  Урл1 Гоогле еБоок
• Јефферсон, Тхомас (1999). Едwард M. Беттс. ур. Тхомас Јефферсон'с Фарм Боок. Университy оф Виргиниа: Тхомас Јефферсон Мемориал Фоундатион, Инц.. ИСБН 1-8828886-10-0. 
• Бергх, Андреw А.; Липсцомб, Алберт Еллерy, ур. (1903). Тхе Wритингс Оф Тхомас Јефферсон 19 вол.. Издана под покровитељством спомен удруге Тхомаса Јефферсона из САД-а,. стр. 494.  Урл1 Архивирано 2020-06-26 на Wаyбацк Мацхине-у Гоогле еБоок
  Биљешка: Не толико исцрпно и точно као Боyдово издање које иде само до 1802. године; ово је ТЈ од рођења до смрти. Јавна домена.
• Цаппон, Лестер Ј., ур. (1988). Тхе Адамс-Јефферсон Леттерс. Унив оф Нортх Царолина Пресс. стр. 638. ИСБН 0-8078-1807-0.  Урл1
• Фолеy, Јохн П., ур. (1900). Тхе Јефферсониан цyцлопедиа. Функ & Wагналлс цомпанy, 1900. стр. 1009. 
  Тхе Јефферсон Цyцлопедиа ат Университy оф Виргиниа; Ноте:ТЈ qуотатионс аррангед бy топицс
  Гоогле еБоок (Фолеy)
• Јефферсон, Тхомас (1984). Петерсон, Меррилл Даниел. ур. Тхомас Јефферсон: Wритингс: Аутобиограпхy / Нотес он тхе Стате оф Виргиниа / Публиц анд Привате Паперс / Аддрессес / Леттерс. Тхе Либрарy оф Америца. ИСБН 978-0-940450-16-5.  Урл1 Урл2 Биљешка: Постоје бројне колекције првог издања; ово је вјеројатно она коју је најлакше пронаћи.
• Јефферсон, Тхомас. Нотес он тхе Стате оф Виргиниа (1787). Ј.W. Рандолпх, 1853. стр. 275.  Гоогле еБоок
  Биљешка: Ово је била једина Јефферсонова књига; бројна издања

Вањске везе

Тхомас Јефферсон на Wикимедијиној остави

• Тхомас Јефферсон: А Ресоурце Гуиде у Конгресној књижници
• Тхомас Јефферсон Паперс: Ан Елецтрониц Арцхиве у Повијесном друштву државе Массацхусеттс
• Колекција Тхомаса Јефферсона у књижници Свеучилишта у Виргинији
• Тхомас Јефферсон у Бијелој кући
  • План Тхомаса Јефферсона за оснивање Свеучилишта у Виргинији: Лекције с травњака
• Монтицелло, дом Тхомаса Јефферсона
• Поплар Форест, други дом Тхомаса Јефферсона у Виригнији
• Папири Тхомаса Јефферсона у Авалон Пројецт
• Дјела чији је аутор Тхомас Јефферсон на Пројекту Гутенберг
• Тхомас Јефферсон на C-СПАН-у Амерички предсједници: Портрети
• Извјештаји стручњака о контроверзама Јефферсон-Хемингс (2011.) Архивирано 2016-09-18 на Wаyбацк Мацхине-у

Претходник:	Предсједник Сједињених Америчких Држава 1801. - 1809.	Насљедник:
Јохн Адамс 1797. - 1801.		Јамес Мадисон 1809. - 1817.