Мистицизам
„Мистик” преусмјерава овдје. За остала значења, в. Мистик (разврставање).Мистицизам (од грчког μυω [мyо] – мио = "сакрити", "начинити тајним", "утајити") представља пут тражења ка постизању и остваривању спајања или заједништва или сједињења с крајњом Стварношћу, која је представљена као крајња Истина, односно права и једина Стварност. Та Стварност и Истина имају божанску природу и једнаке су самом Богу, тј. Истини, Бићу, или Постојању (Егзистенцији). Дакле, мистицизам је егзистенцијални пут религијског вјеровања у постојање Бога-Истине као Стварности, мимо чувствених или разумских схваћања таквог бића. Мистицизам је лично (индивидуално) искуство и директан пут ка Богу-Истини-Стварности, и као такав представља посебну врсту знања, које је изнад и изван сваког научног и према томе интелектуалног знања. У хеленистичко доба, мистицизам је често био повезан с вјерским обредима.
Мистицизам је био веома значајан за развој кршћанства и још увијек је снажно присутан у православној и католичкој цркви.
У исламу, тасавуф или суфизам су облици мистичког вјеровања у крајњу Стварност, Истину, Бога, или Аллаха.
У јеврејству, мистицизам је присутан у учењу кабале.
Будући да се многи елементи мистицизма заснивају на старогрчком гностицизму, у неким научним круговима мистицизам се често назива и теозофија, тј. пут на средини између теологије и филозофије.
