Пређи на садржај

Коминтерна

Извор: Wikipedija
Лењин држи говор током другог конгреса Коминтерне у Петрограду 1920.

Коминтерна је кратица која се усталила као назив за Комунистичку интернационалу и то Трећу интернационалу, основану у Москви 1919. године, која је радила до 1943 кад је службено распуштена.

Хисторија Коминтерне

[уреди | уреди извор]
Слика Бориса Кустодјева Други Конгрес Коминтерне, 1921.

Оснивање Коминтерне је била Лењинова идеја, - та организација требала је помоћи младој совјетској држави да преброди Руски грађански рат. Тако да је Коминтерна успила окупити оне партије, настале из радничког покрета, које су прихватиле лењинистичку теорију и бољшевистичку тактику, насупрот тзв. ревизионистима из Друге интернационале који су се одрекли оружане борбе као револуциоларне методе и пихватили борбу за радничка права путем синдиката, слободе штампе и слободних избора унутар институција парламентарне демокрације.

Насупрот ревизиониста, који су већином задржали назив социјалдемократи који су многе радничке партије прихватиле прије Првог свјетског рата, припадници револуционарне струје су, по узору на руску партију, усвојили за себе име комунисти, па одатле и Комунистичка интернационала.

Коминтерна је одржала седам свјетских конгреса између 1919 и 1935. У том времену Коминтерна је одржала и тринајест "Проширених пленума" свог Извршног комитета, који је у основи имао исту улогу као и пуно већи Конгрес.

Оснивачки конгрес

[уреди | уреди извор]
Коминтернина чланска исказница швеђанина Карла Килбома

Коминтерна је свој оснивачки конгрес одржала у Москви од 2. - 6. марта 1919[1]. На конгесу је било 52 делегата који су представљали 34 партије.[2] Конгрес је одлучио основати Извршни комитет састављен од представника најважнијих секција и представника партија које би се прикључиле Интернационали. Одлука је била да се изабере петерочлани биро који је требао водити свакодневни посао у Интернационали. Али такав биро никад није био основан, па су Лењин, Троцки и Христијан Раковски касније изабрани да руководе Интернационалом уз предсједника Извршног комитета Зиновјев. Зиновјевљеву су у раду помагали Анжелика Балабанов (секретарица), Вицтор Серге[3] и Владимир Осипович Мазин.[4] Главну ријеч на конгресу имали су Лењин, Троцки и Александра Колонтај.

Главне теме конгреса биле су разлика између "Буржоаске демокрације" и "Диктатуре пролетаријате".[5]

Слиједеће партије и покрети позвани су на оснивачки Конгрес:

На конгрес су дошли: Комунистичка партија Русије, Њемачке, Аустрије, Мађарске, Пољске, Финске, Украјине, Латвије, Литве, Бјелорусије, Естоније, Арменије, представници комунистичких групација из; Чехословачке, Бугарске, Србије, Британије, Француске и Швицарске. представници њемачке мањине из Волге, Лијева социјалдемократска партија Шведске, представници Балкана из Русије, Лијево крило социјалистичког удружења Зиммерwалд из Француске, Низоземски социјалдемократи, Социјалистичка партија Америке и Лига социјалистичке пропаганде Америке, Социјалистичка радничка партија Кине, Корејска радничка унија. Те Туркестанска, Турска, Грузијска, Азербајџанска и Перзијска секција из Централног бироа за источне народе и Комисија Зиммерwалда [2]

Коминтерна и њене чланице

[уреди | уреди извор]
Секретаријат Коминтерне 1935. С лева на десно, седе: Г. Димитров, П. Тоглиатти, W. Флорин; стоје: О. Куусинен, D. Мамулски, К. Готтwалд, W. Пиецк

Партије у разним земљама, које су приступиле Коминтерни, проглашене су секцијама те наднационалне организације. То је био случај и са Комунистичком партијом Југославије, основаном 1919. Већином је дјеловање тих партија у њиховим земљама било забрањено (у Краљевини СХС то се догодило доношењем Закона о заштити државе 1921. док је прије тога Обзнаном забрањена комунистичка пропаганда), па су наставиле дјеловати у илегали. То је наравно придонијело томе да углавном посве изгубе самосталност, те је, особито 1930-их година, политика Коминтерне била потпуно подређена државним интересима СССР-а.

Многи комунисти из целог света су имали слепу веру у Коминтерну. Родољуб Чолаковић је 1933. године, приликом своје посете представнику КПЈ у Коминтерни, Гргуру Вујовићу, забележио следеће:

Коминтерна је била смјештена у вишеспратну зграду, зеленкасте фасаде, у Моховој улици. Ушао сам у њу свечано расположен. Ту у тој нелијепој згради, која подсјећа на к у ће р ину за изнајмљивање, је штаб свјетске револуције; овдје раде, мислио сам, најодабранији људи међународног комунистичког покрета. За све нас, комунисте, који нисмо учествовали у раду међународних форума, те нисмо знали шта се све догађа иза фасаде чувене монолитности, колико у њиховом раду долазе до изражаја сукоби разних амбиција и интереса, Коминтерна је била оличење комунистичке начелности, будности, мудрости, и далековидости, чије смо одлуке и резолуције не само примали као војници, него тврдо вјеровали у непогрешивост сваког њиховог слова.[7]

– Родољуб Чолаковић

У складу с тим интересима, Стаљин је у вријеме Другог свјетског рата 1943 распустио Коминтерну, да не квари односе са западним савезницима. Јачањем хладног рата, године 1947 као насљедник Коминтерне основан је Информбиро.

Биљешке

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ Берг, Нилс Ј. I камп фöр Социалисмен - Кортфаттад фрамстäллнинг ав дет свенска коммунистиска партиетс хисториа 1917-1981. Конгрес је отворен комеморацијом на Карла Либкнехта и Росу Луxембург, који су недавно убијени од фрајкора (Фреикорпс) за вријеме Спартакистичког устанка. Стоцкхолм: Арбетаркултур, 1982. стр. 19.
  2. ↑ 2,0 2,1 Марxист Интернет Арцхиве
  3. ↑ Серге, Вицтор: Мемоирс оф а Револутионарy (Он се заправо звао Виктор Љвович Кибаљчич, а касније се презвао у 'Виктор Серге', био је бивши анархист, који се успео до члана Централног комитета Руске комунистичке партије. Вјеровао је да је за свој успон у партијској хијерархији - било одлучујуће то што је добро знао бројне европске језике)
  4. ↑ Фирст Цонгресс оф тхе Цоммунист Интернатионал
  5. ↑ Марxист Интернет Арцхиве
  6. ↑ Фирст Цонгресс оф тхе Цоммунист Интернатионал
  7. ↑ Петар Пожар, Југословени жртве стаљинских чистки (стр. 221-231), Београд, 1989.

Екстерни линкови

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Kominterna&oldid=41561048”