Пређи на садржај

Боувет (оток)

Извор: Wikipedija
Ортографска пројекција са средиштем у Отоку Боувет
Карта Отока Боувет

Боувет (норвешки: Боуветøyа) је ненастањени суб-антарктички вулкански оток у Јужном Атлантику, југо-југозападно од Рта Добре Наде у (Јужној Африци). Суверенитет над њим је прогласила Норвешка.

Географија

[уреди | уреди извор]

Оток Боувет се налази на 54°26′С, 3°24′Е. Површина му износи 58.5 км² (22.6 квадартних миљас), 93% од чега покривају ледењаци који блокирају прилаз са јужне и источне обале.

Не постоје никакве луке, те се може пристајати једино чамцима уз велике потешкоће. Ледењаци су створили дебели слој леда који пада с високих стијена у море или црне плаже од вулканског пијеска. Обала од 29.6 км (18.4 миља) је често покривена слојем леда. Највиши врх на отоку се зове Олавтоппен, а висина му износи 780 м (2,600 фт) изнад морске разине. Наслаге лаве на западној обали, које су се створиле између 1955 и 1958, чине гнијездилиште за морске птице.

Оток Боувет се сматра једним од најудаљенијих отока на свијету, заједно с другим малим изолираним отоцима као што су Тристан да Цунха, Ускршњи оток и Питцаирн. Најближе копно је Земља Краљице Мауд на Антарктици, преко 1,600 км (1,000 миља) на југу, и сама ненастањена.

Хисторија

[уреди | уреди извор]
Зрачна фотографија

Оток Боувет је откривен 1. 1., 1739. од Јеан-Баптисте Цхарлеса Боувета де Лозиера, који је заповиједао француским бродовима Аигле анд Марие. Но, положај отока није био фиксиран нити га је Боувет опловио са сваке стране па није било јасно је ли ријеч о отоку или дијелу континента.

Оток се није видио све до године 1808. када га је примијетио извјесни Линдсаy, капетан китоловца Сwан у власништву Ендербy Цомпанy. Иако није пристао, био је први морепловац који је исправно забиљежио положај отока.

Прво успјешно искрцавање датира из децембра 1822, када је капетан Бењамин Моррелл с туљаноловца Wасп дошао на оток ловећи туљане. У томе је био успјешан и оток напустио с неколико туљанових кожа.

10. 12. 1825. извјестан капетан Норрис, заповједник китоловаца Спригхтлy и Ливелy у власништву Ендербy Цомпанy, искрцао се на оток, именовао га Оток Ливерпоол и преузео га за рачун британске круне.

Године 1898. њемачка експедиција Валдивиа на челу Царлом Цухном посјетила је оток али није пристала. Први дужи боравак на отоку збио се године 1927. када је норвешка посада остала тамо око мјесец дана; то је основ за територијално присизање од стране Норвешке, која је оток именовала Боуветøyа (Оток Боувет на норвешком). Уједињено краљевство се свог присизања одрекло у корист Норвешке слиједеће године.

Године 1964. напуштени чамац за спашавање је откривен на отоку, заједно с разним залихама; међутим, путници с чамца нису никад пронађени.

Године 1971. Оток Боувет и његове територијалне воде су проглашене природним резерватом. Оток је остао ненастањен, иако је године 1977. од стране Норвежана постављена аутоматска метеоролошка станица.

Дана 22. 9. 1979. сателит је забиљежио свјетлосни бљесак (који се касније тумачио као експлозија нуклеарне бомбе или природни догађај као удар метеора) у појасу јужног Индијског Оцеана између Отока Боувет и Оток Принца Едwарда. Ова детонација, која се отада назива Инцидент Вела, разбацала је радиоактивни отпад по широком подручју (детектирали су је научници у Аустралској антарктичкој територји). Ниједна земља није преузела одговорност за догађај за евентуални нуклеарни покус, а сумња се на Јужну Африку, Израел и Тајван.

Иако је ненастањен, Оток Боувет има властити Интернетски наставак .бв, мада се не користи Архивирано 2009-02-07 на Wаyбацк Мацхине-у. Неколико радио-аматерских експедиција које су отишле на ово удаљено мјесто су користили (радио-аматерски знакове који почињу с 3Y. Оток Боувет спада у УТЦ З временску зону. Атлантиц/Ст_Хелена је назив која користи у бази података за временске зоне.

Оток Боувет у популарној култури

[уреди | уреди извор]
Југоисточна обала Отока Боувет године 1898.

Боувет, беспотребно назван "Оток Боуветøyа", био је мјесто радње у филму Алиен вс. Предатор из 2004. године. Такођер има важну улогу у књизи Остаци леда Геоффреyа Јенкинса.

Повезано

[уреди | уреди извор]

Вањске везе

[уреди | уреди извор]

норвешке прекономске тетиторије су острво се састоје од архипелага Сварбалд он се налази у артичком архипелагу и има мали број становника