6. 5.

6. мај/свибањ (6. 5.) је 126. дан године по грегоријанском календару (127. у пријеступној години). До краја године има још 239 дана.

Догађаји

1237. — У манастиру Милешева сахрањене су мошти Растка Немањића – Светог Саве, првог српског архиепископа, који је умро 27. јануара 1235. у Великом Трнову у Бугарској. Турци су 1594. извадили мошти и спалили их на Врачару у Београду.
1527. — Пљачка Рима приликом које су хабсбуршке трупе под војводом Карлом Бурбонским заузеле и опљачкале Рим и побиле око 4.000 његових становника.
1626. — Холандски насељеник Петер Минуит купио је од Индијанаца острво Менхетн, на којем је касније изграђен Њујорк, за бижутерију у вредности од 25 долара.
1757. — У Седмогодишњем рату пруски краљ Фридрих II освојио је Праг, који су браниле аустријске трупе.
1840. — Пуштене су у промет прве поштанске марке у Великој Британији од једног и два пенија с ликом краљице Викторије I.
1919. — На Версајској мировној конференцији Немачкој су одузете колоније у Африци.
1932. — Француског председника Пола Думеа у Паризу је убио руски емигрант.
1974. — Западнонемачки канцелар Вили Брант поднео је оставку због шпијунске афере у којој је откривено да је његов блиски сарадник Гинтер Гијом био источнонемачки шпијун.
1979. — На изборима у Аустрији победила је Социјалистичка демократска партија Бруна Крајског.
1981. — САД су протерале све либијске дипломате, тврдећи да влада Либије подржава међународни тероризам.
1989. — Група Рива побиједила на Пјесми Еуровизије одржаној у швицарској Лаусанни.
1991. — У Сплиту су избиле демонстрације против ЈНА у којима је убијен војник Сашко Гешовски.
1993. — Рат у БиХ: Скупштина Републике Српске на Палама одлучила је да се о Венс-Овеновом мировном плану за Босну изјасни народ. На референдуму 15. и 16. маја против плана је гласало 96 одсто бирача.
1994. — Отворен је тунел испод Ламанша.
1996. — Влада председника Гватемале Алвара Арсуа и вође левичарске гериле су потписали споразум о окончању 35-годишњег грађанског рата.
1999. — Министри иностраних послова седам најразвијенијих земаља Запада и Русије (Група 8) договорили су се на састанку у Бону о принципима за окончање рата на Косову.
2000. — У близини Нанта на југу Француске у изгорелом аутомобилу "фиат уно" пронађено је тело папараца Жан-Пола Андансона, који је последњих десет година фотографисао краљевске породице и филмске звезде.
2001. — У Ирану, на фудбалском стадиону у Сари, два лица су погинула, а око 300 повређено, када се током утакмице, коју је посматрало око 30.000 гледалаца, срушио кров на стадиону.
2003. — Савет безбедности УН продужио је санкције уведене Либерији 2001. због њене наводне помоћи побуњеницима у Сијери Леонеу.
2004. — Суд у Либији осудио је пет медицинских сестара из Бугарске и једног палестинског лекара на смрт због наводног инфицирања око 400 либијске деце верусом Сиде у педијатријској болници у Бенгазију.

.

Рођења

1758. — Маxимилиен Робеспиерре, француски револуционар († 1794.).
1841. — Иван Дежман, хрватски књижевник и лијечник († 1873.).
1856. — – Сигмунд Фреуд, аустријски неуролог и оснивач психоанализе.
- Едвин Пири, амерички истраживач. Водио прву експедицију која је 1909. стигла на северни пол.
1861. — – Рабиндранатх Тагоре, индијски филозоф и добитник Нобелове награде за књижевност 1913.
1868. — Михаило Петровић Алас, српски математичар, члан Српске краљевске академије.
1870. — – Сафвет-бег Башагић, босански књижевник, пјесник, преводилац и политичар.
1871. — Вицтор Григнард, француски хемичар.
1880. — Ернст Лудwиг Кирцхнер, њемачки сликар и графичар.
1895. — Рудолпх Валентино, амерички филмски глумац († 1926.).
1915. — – Орсон Wеллес, амерички режисер и глумац.
1920. — - Камисесе Мара, оснивач државе Фиџи и предсједник државе Фиџи († 2004.).
1926. — - Слободан Перовић, српски глумац († 1978.).
1941. — – Ивица Осим, босански ногометаш и тренер.
1943. — - Андреас Баадер, њемачки оснивач банде Фракција Црвене Армије († 1977.).
1952. — -Цхристиан Цлавиер, француски глумац, сценарист и филмски продуцент.
1953. — – Тонy Блаир, британски политичар и државник.
1961. — – Георге Цлоонеy, амерички глумац и продуцент.
1966. — - Маја Новељић Ромчевић, српска филмска, телевизијска и позоришна глумица.
1971. — - Роберт Књаз, хрватски ТВ водитељ и аутор.
1975. — Марио Цвитановић, хрватски ногометаш и тренер.
1976. — –Ивáн де ла Пеñа, бивши шпањолски ногометаш.
1979. — -Ратко Варда, српски кошаркаш.
1980. — —Димитрис Диамантидис, грчки кошаркаш.
1980. — —Рицардо Оливеира, бразилски ногометаш.
1983. — — Дани Алвес, бразилски ногометаш.
1986. — Горан Драгић, словенски кошаркаш, српског поријекла.
1988. — Алеxис Ајинçа, француски кошаркаш.
1989. — Доминика Цибулковá, словачка тенисачица.
1993. — Урош Ковачевић, српски одбојкаш.
1995. — Немања Антонов, српски ногометаш.
1995. — Марко Пјаца, хрватски ногометаш.

.

Смрти

1859. — Алеxандер вон Хумболдт, њемачки природословац и истраживач (* 1769.).
1862. — Хенри Дејвид Торо, амерички писац.
1879. — Бедřицх Хрознý, чешки археолог и језикословац.
1910. — Едвард VII, краљ Велике Британије и Ирске.
1942. — Хасан Кикић, босанскохерцеговачки књижевник.
1949. — Морис Метерлинк, белгијски писац фламанског порекла, Нобеловац (* 1862.).
1951. — Éлие Цартан, француски математичар.
1952. — Мариа Монтессори, талијанска лекарка, образовни радник и педагог (* 1870.).
1992. — Марлене Диетрицх, њемачко-америчка глумица и пјевачица.
2001. — Божидар Тимотијевић, српски књижевник, песник и новинар (*1932.)
2002. — Пим Фортуyн (Фортуијн), низоземски политичар (* 1948.).
2005. — Јое Грант, дизнијев амерички умјетник и писац (* 1908.).

.

Благдани/Празници

Српска православна црква слави:.

.

Дан гардијске бригаде Војске Србије (Кнез Милош установио Гвардију 1830).
Дан Војнообавештајне агенције Војске Србије (оснивање Обавештајног одељења Главног ђенералштаба 1920).

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар