1836
Изглед
- Ово је чланак о години 1836.
Миленијум: | 2. миленијум |
---|---|
Вјекови: | 18. вијек – 19. вијек – 20. вијек |
Деценија: | 1800-е 1810-е 1820-е – 1830-е – 1840-е 1850-е 1860-е |
Године: | 1833 1834 1835 – 1836 – 1837 1838 1839 |
Грегоријански | 1836. (MDCCCXXXVI) |
Аб урбе цондита | 2589. |
Исламски | 1251–1252. |
Ирански | 1214–1215. |
Хебрејски | 5596–5597. |
Бизантски | 7344–7345. |
Коптски | 1552–1553. |
Хинду календари | |
• Викрам Самват | 1891–1892. |
• Схака Самват | 1758–1759. |
• Кали Yуга | 4937–4938. |
Кинески | |
• Континуално | 4472–4473. |
• 60 година | Yанг Ватра Мајмун (од кинеске Нг.) |
Холоценски календар | 11836. |
Подробније: Календарска ера |
Година 1836 (MDCCCXXXVI) била је пријеступна година која почиње у петак по грегоријанском календару одн. пријеступна година која почиње у сриједу по 12 дана заостајућем јулијанском календару.
Догађаји
[уреди | уреди извор]Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак
[уреди | уреди извор]- 1. 1. - Илирски покрет: Гајеве "Новине Хорватске" прелазе на штокавско наречје и мењају име у "Илирске народне новине".
- 1. 1. - Португалска краљица Марија II се удала за принца од Саxе-Цобург и Готхе Фердинанда.
- фебруар - Побуна против ливањског мутеселима Ибрахим-бег Фирдуса приликом прикупљања низама, која се шири и на бихаћко подручје[1].
- 23. 2. - Тексашка револуција: почиње Битка за Аламо, мексички генерал Антонио Лóпез де Санта Анна напада малобројне тексашке бранитеље утврђења у Сан Антонију.
- 25. 2. - Самуел Цолт добио амерички патент за Цолт Патерсон - прво оружје са окретним буренцетом.
- 2. 3. - Проглашена Република Тексас (сепарација од Мексика, прикључиће се САД 1845/46); касније током месеца донесен устав по угледу на САД, с тим што је легализовано ропство и ускраћено држављанство црнцима и индијанцима.
- 6. 3. - Изгинули сви бранитељи Аламоа.
- 15. 3. - Почела изградња првог женског затвора у Србији.
- 17. 3. - На подстицај боливијског маршала Санта Цруза проглашена Република Јужни Перу (део пројекта Перуанско-боливијске конфедерације, траје до 1839).
- 27. 3. - Голиадски масакр: по наређењу Санта Анне убијена 342 тексашка заробљеника на челу са генералом Фаннином.
- 28. 3. - Потписан Wасхингтонски уговор којим су Оттаwе и Ојибwе дале САД 37% територије данашње државе Мичиген.
- март - Излази први месечни наставак Дикенсовог "Пиквиковог клуба" (Тхе Пицкwицк Паперс).
Април/Травањ – Јун/Липањ
[уреди | уреди извор]- 21. 4. - Битка на Сан Јацинту је одлучујућа тексашка победа над мексичком војском, генерал Санта Анна сутрадан заробљен (место битке ће 1939. бити означено стубом висине 172 м).
- 15. 5. - Након помрачења Сунца Францис Баилy први егзактно објашњава појаву названу Баилyјеве перле (бројаница).
- мај - Масакр у Форт Паркеру: Индијанци убили и заробили по пет чланова породице Паркер, девојчица Цyнтхиа Анн ће касније родити Qуану, последњег поглавицу Команча.
- 23. 5. - Ратификован Уговор из Неw Ецхоте по којем се Цхерокееји требају преселити на запад.
- ц. 29. 5. - Духовска скупштина у Крагујевцу - донесено Начертаније о духовној власти у Србији, први закон о православној цркви у Кнежевини Србији.
- 6. 6. - Фриедрицх Аугуст II. је нови краљ Саксоније.
- 15. 6. - Аркансас постаје 25. држава САД.
- 18. 6. - У пијемонтској војсци формирани берсаљери ("стрелци"), препознатљиви по шеширу са перјем.
- 28. 6. - Хирам Мооре и Јохн Хасцалл патентирали комбајн (жетелица + вршалица)[2].
Јул/Српањ – Септембар/Рујан
[уреди | уреди извор]- 2. 7. - Аустријанци нападају турски Изачић, из одмазде за убиство аустријског граничара 9/10. јуна[3].
- 3. 7. - Формирана Територија Висконсин (издвојена из Територије Мичиген).
- 7. 7. - Француско освајање Алжира: ген. Тхомас Роберт Бугеауд однео победу над Алжирцима.
- 29. 7. - Инаугурирана Тријумфална капија у Паризу.
- 4. 8. - Саборски закључак о оснутку "друштва за узгајање народног језика и литературе у Загребу"[4]; покровитељ бискуп Алаговић.
- 6. 8. - Напад Али-паше Ризванбеговића и Смаил-аге Ченгића на Грахово које је отказало послушност (војвода Јаков Даковић одбио плаћање харача[5]). Погинуло девет Његошевих рођака и Црногорци који су дошли у помоћ. Ове године је и велика глад у Црној Гори[6][7]. Овом догађају је посвећена песма "Први ударац Турски на Грахово" (текст Архивирано 2015-01-06 на Wаyбацк Мацхине-у)
- 11. 8. - Валија Мехмед Веџихи-паша погубио бањалучког мутеселима Хифзи-ефендију и Мустафа-бега из Травника - страх међу босанским првацима[8].
- 17. 8. - Закон о браку омогућава грађански брак у Енглеској и Велсу од следећег 1. јануара.
- 30. 8. - Основан Хоустон у Теxасу.
- 5. 9. - Сам Хоустон изабран за првог председника Тексаса (служи од 22. октобра).
- 9. 9. - Септембарска револуција у Португалу, пуч "септембриста", левих либерала.
- 11. 9. - Фаррапоски рат: у бразилској држави Рио Гранде до Сул проглашена Риогранденска република (траје до 1845).
- 13. 9. (1. 9. по ј.к.) - У Београду почела с радом Богословија[9].
- 14. 9. - Отворен аустријски конзулат у Србији, први конзул Антун Михановић.
- 16. 9. - Посавска буна Бошњака: Али-паша Фидахић кренуо према Травнику против валије. Побуна угушена већ после 12 дана[10].
- 23. 9. - Умро карловачки митрополит Стефан Стратимировић.
Октобар/Листопад – Децембар/Просинац
[уреди | уреди извор]- 2. 10. - Завршено Друго путовање ХМС Беагле, Цхарлес Дарwин се вратио у Енглеску.
- 13. 10. - Кнез Милош шаље писмо владици Раду, замера му због ортографије која се користи у црногорској штампарији[11].
- октобар - Прва државна апотека у Крагујевцу - Књажеско-придворна апотека, тј. Правитељствена апотека[12].
- 25. 10. - Луксорски обелиск постављен на париском тргу Цонцорде.
- 28. 10. - Проглашена Перуанско-боливијска конфедерација на челу са Андрéс де Санта Црузом. Убрзо долази до рата са Аргентином и Чилеом који се завршава распуштањем конфедерације 1839.
- 7. 12. - Избори за председника САД: демократа Мартин Ван Бурен победио wхиговца W. Х. Харрисона.
- 9. 12. - Праизведба Глинкине опере "Живот за цара" у Санкт Петерсбургу.
- 28. 12. - Основана британска Колонија Јужна Аустралија, главни град је новооснована Аделаиде.
- 28. 12. - Шпанија признала независност Мексика.
- децембар - Први случајеви куге на југу данашње Србије[13].
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Јернеј Копитар користи израз "српскохрватски" ("илирски дијалекат, тачније српскохрватски или хрватскосрпски")[14].
- Словница (граматика) Вјекослава Бабукића.
- Вук Караџић написао студију "Срби сви и свуда" (објављена 1849).
- Цетињско издање "Народних српских пословица" - Вук додао слово "х" ("х") у азбуку.
- Епидемија колере у Босни и Херцеговини, Србији и Војводини.[15]
- У београдској Савамали основан "Солдатски шпитаљ", претеча данашње ВМА.
- Порта издала ферман о преносу права помоћне ђумрукане (царине) у Нишу на нови српски ђумрук у Алексинцу[16].
- Мисија руског царског емисара Рикмана у Србији (захтева се ограничење кнежевог апсолутизма)[17].
- Кнежев указ по коме сви затечени страни житељи Србије могу добити српско поданство[18].
- Пиротска, берковачка и белоградчичка буна, Милош код прве две посредује на Порти[19][20].
- Суша у Црној Гори, слаба летина, глад и незадовољство у народу. Некадашњи председник Сената Иван Вукотић води кампању против Његоша у Русији[21].
- Порта преко Хисмет-паше смирује непокорне арбанашке паше у Призрену, Пећи и Приштини[22].
- Основан Народни музеј у Загребу, отворен за јавност 1846.
- Први број "Српско-далматинског магазина" у Боки.
- Божидар Петрановић покренуо "Српски далматински алманах" у Шибенику.
- Проширена зграда Магистрата у Земуну.
- Тхеодор Сцхwанн открио ензим пепсин.
- Немачки емигранти у Паризу основали Савез праведних (отцепљени од Савеза одметника).
- На Кипру пронађена Цхатсwортхска глава.
- Сукоб Цреекова и белих уљеза у Алабами.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 27. 1. - Леополд вон Сацхер-Масоцх, аустријски писац († 1895)
- 21. 2. - Лéо Делибес, композитор († 1891)
- 9. 3. - Степхан вон Милленковицх, књижевник († 1915)
- 27. 4. - Сара Карађорђевић, рођ. Анастасијевић († 1931)
- 14. 5. - Wилхелм Стеинитз, шахиста († 1900)
- 27. 5. - Јаy Гоулд, финансијер († 1892)
- 12. 7. - Димитрије Караџић, Вуков син († 1883)
- 13. 8. - Николај Јапански, светац († 1912)
- 20. 10. - Димитрије Нешић, српски математичар († 1904)
- ? - Аћим Чумић, професор права, политичар († 1901)
- ? - Давид Штрбац, Кочићев јунак († 1906)[23]
Смрти
[уреди | уреди извор]- 2. 2. - Летизиа Рамолино, Наполеонова мајка (* 1750)
- 6. 3. - Давy Цроцкетт, амерички народни јунак (* 1786)
- 16. 3. - Натханиел Боwдитцх, математичар (* 1773)
- 17. 3. - Никола Коца Марковић, српски трговац, политичар (* 1795)
- 7. 4. - Wиллиам Годwин, књижевник анархиста (* 1756)
- 10. 6. - Андрé-Марие Ампèре, француски физичар и математичар (* 1775)
- 20. 6. - Еммануел Јосепх Сиеyèс, француски политичар (* 1748)
- 26. 6. - Цлауде Јосепх Роугет де Лисле, композитор Марсељезе (* 1760)
- 28. 6. - Јамес Мадисон, бивши председник САД (* 1751)
- 28. 7. - Натхан Маyер Ротхсцхилд, лондонски банкар (* 1777)
- 21. 8. - Цлауде-Лоуис Навиер, француски физичар (* 1785)
- 14. 9. - Аарон Бурр, бивши потпредседник САД (* 1756)
- 23. 9. - Стефан Стратимировић, митрополит карловачки (* 1757)
- 6. 11. - Шарл X, бивши француски краљ (* 1757)
- новембар - Тенскwатаwа, индијански верски и политички лидер (* 1768)
- 26. 11. - Јохн Лоудон МцАдам, градитељ путева (* 1756)
- 27. 12. - Степхен Ф. Аустин, колонизатор Тексаса (* 1793)
- ? - Јаков Ненадовић, војвода (* ца. 1765)
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Растодер, Шаботић, ПДФ п. 10
- ↑ Цоин, Ларрy L., Тхе Граин Харвестер анд тхе Каламазоо Цоннецтион, каламазоосхоw.цом
- ↑ Културно наслијеђе УСК
- ↑ Добрица, Ладислав (2007). Извори за проучавање Јанка Драшковића у Хрватскоме државноме архиву Архивирано 2015-01-09 на Wаyбацк Мацхине-у, матица.хр
- ↑ Историја с. н. V-1, 194
- ↑ Драшковић, Бојан (23. јул 2013). Време глади и побуна. Вечерње новости
- ↑ Ћоровић, Владимир. Црна Гора као световна држава, растко.рс
- ↑ Растодер, Шаботић, ПДФ п. 11
- ↑ Марковић, монах Игнатије, Кончаревић, др Ксенија. Сто седамдесет пет година деловања обновљене београдске Богословије[мртав линк], православље.спц.рс
- ↑ Растодер, Шаботић, ПДФ п. 12-13
- ↑ Његош - Изабрана писма, растко.рс
- ↑ Апотека Крагујевац - Историјат, апотекакг.рс
- ↑ Ћирић, Дејан. Здравствене прилике и хигијенске навике у Пироту у 19. и почетком 20. века, растко.рс
- ↑ Одбор за стандардизацију српског језика (1998). У одбрану достојанства српске језичке науке, растко.рс
- ↑ "Политика", 17. март 1921
- ↑ Историја с. н. V-1, 125
- ↑ Историја с. н. V-1, 132
- ↑ Историја с. н. V-1, 137
- ↑ Историја с. н. V-1, 145
- ↑ Историја с. н. V-1, 240
- ↑ Историја с. н. V-1, 198
- ↑ Историја с. н. V-1, 238
- ↑ Кочић, Петар. Јазавац пред судом, растко.рс
- Литература
- Растодер, Шаботић Посавска буна из 1836. године[мртав линк], архивтк.цом
- Историја српског народа, Од Првог устанка до Берлинског конгреса 1804-1878, Београд 1981
- Пета књига први том (V-1)