Nedavno sam u ormaru naišao na nastavne materijale iz SOŠ-a (Sanitetska oficirska škola, Beograd). Potsetilo sam se na 1965. godinu kada sam u vojnoj školi proveo pet meseci. Svake godine u njoj su bili pitomci tek svršeni lekari iz cele Jugoslavije, a rukovodilac svake čete nije bio profesionalni vodnik veċ jedan od pitomaca.

Kada je kapetan Papak pregledao sve biografije budućih rezervnih sanitetskih oficira, izabere me za rukovodioca prve (od četiri) čete; jer sam na izgradnji autoputa u Makedoniji bio komandant brigade Dr Simo Milošević u kojoj je, 1960. godine, mesec dana radilo 120 studenata medicine. Moji su odnosi sa svim vojnicima bili kolegijalni, a podržavao me je dobronamerni, blag i tolerantan kapetan.

Evo nekoliko događaja iz života u SOŠ-u. Kada je drug iz moje čete, rodom iz sela Smokvice u Makedoniji, dobio sina, nije mu dozvoljeno da na nekoliko dana prekine nastavu i otputuje kući i vidi prvorođenog sina. Odlučio je da će bez dozvole krenuti na put, a ako ga „uhvati” vojna policija, provešće nekoliko dana u strogom zatvoru. Srećom dobro je prošao, ali na početku jednog časa, strog pukovnik-predavač posumnjao da sam mu u raportu pre predavanja nisam dao ispravan broj prisutnih i on nas izbroji. „Jedan nedostaje”. Brzo sam i uspešno reagovao: „Druže Pukovniče, mene niste brojali”” To je bila opasnost da se uoči odbegli vojnik, ali i za moj ugled. Rizik je prevaziđen i stekao sam veliko poštovanje svih drugova u četi.

Noću su se neki vojnici ispod žičane ograde našeg logora provlačili i donosili alkoholna pića. To je saznao pukovnik koji je nadzirao kapetana Papka i sve nas. Postrojio je čete i u stavu mirno nas držao dok mu ne saopštimo gde drżimo piće i počinioce izgreda. Na suncu smo dugo stajali. Da stvar bude i komična, ispred stroja je svo vreme pukovnik šetao tamo-amo i možda stotinu puta pregazio poklopac vodovodnog šahta u kome su bile flaše. Niko se nije oglasio.

Upravi škole sam predložio da povremeno izdajemo bilten. To je odobreno i uredio sam dva broja; u jednom sam objavio par svojih stihova jer niko drugi nije hteo da ih piše. Ni ranije ni kasnije, nisam pokušavao da pišem poeziju, sve dok NATO nije bombardovao Srbiju i Crnu Goru. Tada sam počeo pisati antiratne pesme i nastavio s nekolicinom drugih pesama.

General Isidor Papo, čuveni kardiohirurg, držao je predavanje u velikom amfiteatru. Raportirao sam mu broj slušalaca i da smo spremni za nastavu. Potom je neko, usred predavanja, nešto glasno kazao. General se uznemiri i vikne: Mirno! Svi utinemo i stojimo u mirnom stavu, a on zahteva da mu se kaže ko je narušio mir. Stajali smo dugo. Tajac je vladao minutima. Niko se ne javlja i general napušta predavanje. Ostade samo mučan utisak među mladim lekarima. Shvatili smo da poneki vrhunski stručnjak poseduje veliku manu.

Na kraju, u sećanje dolazi lep momenat. Moja četa kreće od našeg logora koji je samo stotinak metara udaljen od dekanata Medicinskog fakulteta u vojnu bolnicu i odeljenje za opekotine na predavanje i vežbe. Ta je ustanova bila u blizini zgrade VMA u izgradnji; nazirao se veličansven objekat, mada su na njemu još uvek dominirale dizalice, skele, oplate i podupirači. Na pola našeg prekog puta, uličicom ispred nas, trotoarom s leve strane hoda veoma zgodna dama od blizu 30 godina. Četa korača kolovozom i svi tu ženu posmatramo. Kada smo joj se sasvim približili, izdam naredbu: „Pogled-na-levo!”. Dama je sa simatijom taj gest primila, a mi smo taj momenat dugo pamtili.

Nema više Jugoslavije, ni četa u kojim su izmešani vojnici od Makedonije, Crne Gore, Srbije (s Kosovom), Bosne i Hercegovina, do Hrvatske i Slovenije. Šezdesetih godina prošlog veka, nismo ni pomišljali da ćemo se jednog dana razdvojiti. 

Povodom Svetskog dana knjige i autorskih prava, koji se obeležava 23. aprila, Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki“ organizuje predstavljanje romana nagrađenog NIN-ovom nagradom za 2024. godinu. Reč je o romanu neobičnog naziva „NGDL“ Marinka Arsića Ivkova.

Uz autora, o knjizi će govoriti i prof. dr Aleksandar Jerkov. Domaćin večeri je Nataša Turkić, direktorka Biblioteke.

Program će biti održan u sredu u 18 časova u sali Srpske čitaonice „Laza Kostić“.  

Noć slavuja će trajati od 25. do 27. aprila. Biće organizovano 23 izleta širom Srbije. U Zapadnobačkom okrugu ovaj svojevrsni „lov” biće priređen u Deronjama i Apatinu.

Rok za prijave je utorak, 22. april. Zainteresovani treba da pošalju online prijavu, koja je dostupna na internet stranici organizatora, Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

- Slavuji su preleteli nekoliko hiljada kilometara da bi se gnezdili na našem podneblju, a njihova specifična pesma traje samo do početka juna. Zato vas pozivamo da nam se pridružite na izletima u kojima ćemo uživati u njihovoj pesmi, upoznaćemo se sa njihovim navikama i pokušaćemo da otkrijemo zašto vekovima fasciniraju ljude. Izlete će predvoditi ornitolozi i poznavaoci ptica Društva za zaštitu i proučavanje ptica Sbrije - navodi se u pozivu te organizacije.

Izleti su besplatni, prijava je obavezna, ali je broj učesnika ograničen na 20. Planirano vreme početka izleta je u sumrak, a očekivano trajanje najviše dva sata, navedeno je u programu Noći slavuja.

Sivčani su ovim trijumfom prišli na bod najozbiljnijem takmacu u borbi za viši rang. Polet - Kordun (Kljajićevo) 2:1 (1:0). Domaća ekipa je povela u nadoknadi prvog poluvremena sa bele tačke. Precizan je bio Miloš Bosnić. Nekoliko napada ranije u sličnoj situaciji nije bilo penala za goste. Kordun je posle pet minuta igre u nastavku pogotkom Bojana Macanovića stigao do izjednačenjam, koje uspeo da sačuva u narednih pola sata. Strahinja Furtula je u 85. minutu obezbedio pobedu sivačkom sastavu. 

Jedinstvo Stanišić je golovima imenjaka, Nebojše Napijala i Ibrahimovića pa talentovanog Dimitrija Panića, prebrodilo, 0:3 (0:1), neugodno gostovanje Terekvešu iz Svilojeva. 

Fudbaleri somborskih crveno-beli doživeli su peti poraz u poslednjiih šest mečeva. Lipar - Radnički 1:0 (0:0). Domaći su pobedu izborili golom u 77. minutu, iako su u najvećem delu susreta bili u podređenom položaju. Sledeće nedelje somborski kolektiv dočekuje poslednjeplasirani Hercegovac iz Gajdobre. 

Derbi najbolje rangiranih timova poslednjeg fudbalskog ranga završen je pobedom kolutskog Jedinstva 1947. Posle preokreta savladali su Panoniju iz Lalića sa 3:1 (0:0). Strelci za domaći sastav bili su Jovan Petronijević, Strahinja Karalić i Marko Subotić. 

rezultati - tabele - raspored

- Somborski SNS „čestitao” je Uskrs mališanima u Predškolskoj ustanovi „Vera Gucunja” brendiranim lizalicama s potpisom Aleksandra Vučića. Iako se od naprednjaka svašta može očekivati, ovaj vid političke zloupotrebe dece nas je iznenadio i šokirao, jer je pokazao da više ne prezaju ni od čega, budući da režim sve teže podnosi činjenicu da ih građani ne žele i – ono što ih još više brine – niko se više ne plaši da im to i pokaže.

Ono što u ovom slučaju posebno zabrinjava, jeste činjenica da je, i pored strogih pravila za ne unošenje bilo kakvih namirnica, lizalice unelo neovlašćeno lice. Sva opravdanja rukovodstva ustanove toliko su besmislena da ih ne vredi komentarisati. Nakon niza neregularnosti u radu ove ustanove, ovo je kap koja je prelila čašu, jer dokazuje da su deca izložena zdravstvenoj opasnosti i životnoj ugroženosti čak i tamo gde moraju biti najzaštićenija - u zabavištu.

Podsetimo da u PU „Vera Gucunja” postoje liste čekanja za najmlađe, a roditelji sami popravljaju dečija igrališta i sufinansiraju košenje trave u pojedinim objektima – što je sve zanemarljivo u odnosu na ovaj poslednji faul neodgovornog rukovodstva. Ukoliko direktorka iz moralnih razloga sama ne podnese ostavku, roditelji svih vrtića u Somboru, preko saveta roditelja imaju pravo i obavezu da to zatraže, kako se više ne bi manipulisalo decom, a pre svega – kako više nikada nikada ne bi bila dovedena u opasnost zbog jeftine naprednjačke kampanje - navodi se u saopštenju Gradskog odbora Stranke slobode i pravde, koje je potpisao predsednik IO Pavle Firanj.