ФК Хајдук Сплит
ХНК Хајдук Сплит | ||||
---|---|---|---|---|
Пуно име | Хрватски ногометни клуб Хајдук Сплит | |||
Надимак | хајдуци, били, мајстори с мора | |||
Основан | 13. фебруар 1911. | |||
Стадион | Пољуд, Сплит | |||
Капацитет | 34.198 | |||
Директор | Иван Билић | |||
Тренер | Ђенаро Гатузо | |||
Лига | Прва лига | |||
2023/24. | Прва лига, 2. | |||
|
ХНК Хајдук Сплит је један од најстаријих фудбалских клубова у Хрватској, који се такмичи у Првој лиги Хрватске. Клуб је основан 1911. године.
Историја клуба
[уреди | уреди извор]Оснивање
[уреди | уреди извор]Идеја о оснивању настала је, у прашком кафићу У Флеку, од групе сплитских студената технике, који су студирали у Прагу: Фабијан Калитерна, Луцијан Стела, Иван Шакић и Вјекослав Иванишевић, после утакмице у којој су гледали утакмицу популарних тамошњих клубова Спарте и Славије.
Клуб је основан у Сплиту 13. фебруара 1911. као Прво ногометно друштво у Далмацији. Оснивачи су били поменути студенти и Владимир Шоре. Први председник је био професор Круно Колумбатовић.
Период 1911—1918.
[уреди | уреди извор]Прву јавну утакмицу Хајдук је одиграо 11. јуна 1911. године против локалног италијанског клуба Калчо (Calcio) и победио 9:0. Године 1913, осваја првенство Јадрана, а затим до почетка Првог светског рата 1914, одиграо је 74 утакмице од којих је 57 решио у своју корист, 4 играо нерешено и 24 изгубио, са гол-разликом 317:122.
Између 1914-1918 није деловао.
Период 1919—1941.
[уреди | уреди извор]Обновивши се пред крај рата Хајдук је до Првог првенства Југославије 1923. одржао је велики број домаћих и међународних сусрета, отворио школу за подмладак, основао секције лаке атлетике, бејзбола, бокса и хазене, уредио игралишта на којем је подигао клупску бараку (дашчару) и трибине.
У периоду од 1924. до 1941. двапут је освојио првенство Југославије 1927 и 1929, четири пута заузео друго место, учествовао у Митропа купу 1927, дао два играча за олимпијску репрезентацију Југославије 1924 и 1928. Гостовао је у Тунису, Алжиру и Француској(1924), Египту (1925) и Малти (1925) и 1927. Године 1931. Хајдук је отишао на велику турнеју по Јужној Америци, а 1932. поставља рекорд по броју одиграних утакмица у једној години (87). Те године саградио је властити клупски дом. Поново иде на Малту 1934...
Период 1941—1945.
[уреди | уреди извор]Пре упада италијанских фашиста у Сплит 1941, клуб престаје са радом. У 1942, велики број клупских играча одлази у партизане. Број се повећао 1943. а крајем 1944. последња група играча пребачена је на ослобођену територију острво Вис. На Вису је 7. маја 1944. одржана скупштина Хајдука, а обновљени клуб добија име Хајдук, тим Народноослободилачке војске Југославије. Од неколико утакмица одиграних на Вису и Италији најзначајнија је утакмица у Барију 23. новембра 1944. са војничком репрезентацијом Велике Британије. Утакмица је одиграна пред 50.000 гледалаца, а Хајдук је изгубио са 7:2. Утакмица је значајна по томе што се на јарболу игралишта први пут вијорила застана нове Југославије.
Хајдук се вратио у ослобођени Сплит 3. новембра 1944, одакле 1945. наставља пропагандну мисију по Малти, Египту, Сирији, Либану и Палестини. Као екипа Југословенске армије играо је до краја 1945. године, када су играчи били демобилисани. У септембру исте године на армијском слету у Београду, екипу је примио Маршал Тито и одликовао је Орденом заслуга за народ II реда.
После Ослобођења до распада СФРЈ
[уреди | уреди извор]После Другог светског рата Хајдук је обновио игралиште и друштвени дом и покренуо рад многих секција. Захваљујући улози клуба у току НОР-а Хајдук је под својим именом објединио све спортске снаге у Сплиту и развио делатност у 14 секција са преко 500 активних такмичара. У тим послератним годинама, Хајдук често иде на турнеје по : Албанија 1946, Чехословачка, 1946 и 1948, Италија, Мађарска, Пољска, Француска, Белгија, Луксембург, Сарска област 1948. Одласком на велику турнеју по Аустралији 1949. постао је први клуб из Југославије који је играо на свим континентима. На тој турнеји одиграо је 21 утакмицу, а победио 19 пута.
Клуб осваја 1946. Првенство Хрватске и тако постаје члан новоосноване Прве лиге Југославије. Хајдук је први пут освојио Првенство Југославије 1950. године без изгубљеног сусрета, што је рекорд који до распада Савезне лиге нико није успео постићи.
Исте године, прије одлучујуће утакмице са Црвеном звездом (2:1) основана је навијачка организација Торцида (названа по бразилским навијачима) и тако постала међу првим организованим навијачким групама у Европи. Првенство Југославије освојио је још 6 пута: 1952. 1954/55, 1970/71, 1973/74., 1974/75. и 1978/79. Хајдук је био део „велике четворке“ југословенског фудбала и једини је клуб који је постао првак у обе Југославије, а да није био из главног града југословенских република/покрајина. Хајдук је био једини фудбалски клуб који је учествовао у свим прволигашким такмичењима у Југославији од 1923. до 1991.
Куп Маршала Тита освојио је 9 пута од тога пет година за редом у периоду од 1971/72. до 1976/77.
Последњи куп освојио је 8. маја 1991. када је у финалној утакмици као аутсајдер, победио тадашњег европског првака Црвену звезду са 1:0. Гол је постигао Ален Бокшић. Пошто је то било последње куп такмичење у СФРЈ Хајдук је тај пехар задржао да краси његове витрине. Значај овог успеха је у томе што је те сезоне Хајдук у јесењем делу првенства био на последњем месту, што је и у најлошијим сезонама било непојмљиво за клубове „велике четворке“, док је Звезда те сезоне била надмоћна у првенству, а исте сезоне је била и победник Купа европских шампиона.
После 1992.
[уреди | уреди извор]По одвајању од Југославије, НК Хајдук је променио име у ХНК Хајдук (Хрватски ногометни клуб Хајдук).
У прве четири године играња у Првој лиги Хрватске Хајдук је био успешнији од ривала из Загреба освојивши 3 титуле првака, а успео је и да се пласира у четвртфинале Лиге шампиона.
Међутим, колико је екипа била стручно вођена, толико је клуб био финансијски лоше вођен, те му је у то време блокиран рачун, што је довело до неуспеха на домаћој и међународној сцени а навијачи су почели да траже смену управе. Приватизацији клуба се приступило 2008. године и Хајдук је тада постао спортско деоничарско друштво (Hajduk š.d.d.).
Клуб се полако опоравља и од 2001/02. до 2004/05. је био првак Хрватске. Куп Хрватске је освојио 7, а Суперкуп 6 пута.
Као и у Југославији, Хајдук је и у Првенству Хрватске клуб који је у свим првенствима играо у највишем рангу такмичења, што заједно чини непрекинути низ од 79 сезона редовног учествовања у елитном фудбалском такмичењу.
Симболи клуба
[уреди | уреди извор]Дрес
[уреди | уреди извор]Хајдук је своју прву утакмицу одиграо у дресу са комбиновано црвено-белим окомитим пругама што је симболизовало боје хрватског грба. Тадашње аустријско поглаварство града није хтело да се на било који начин манифестује хрватство Сплита па није дозволило да боја новонасталог клуба буде хрватска тробојка. Кад је забрањена тробојка, кренуло се с црвеном (Хрватска) и модром бојом (море) и преко њих је белим словима писало Хајдук.
Након тога на дресу превладава бела боја и главни дрес се састоји од беле мајице, плавог шорца и плавих чарапа, а та комбинација симболизује бело једро на плавом мору. Бела боја је постала симболом клуба и због ње је екипа Хајдука добила популарни надимак 'били'. Резервни дрес се састоји од црвено-плаве мајице са окомитим пругама (некад ужим, некад ширим), плавог шорца и плавих чарапа, а симболизује боје из хрватске заставе. Једно се време за главни дрес помињала морнарска комбинација, са водоравним бело плавим пругама, али тај је дрес је само 2 пута носио голман Плетикоса.
Грб
[уреди | уреди извор]Хајдуков грб је хрватска шаховница у кругу, оивиченој плавом траком, са на свакој страни по две окомите црте које представљају осниваче Хајдука: Иванишевића, Шакића, Калитерну и Стеллу. Изнад шаховнице пише Хајдук, а испод Сплит. Шаховница се састоји од 25 црвено-белих поља која су исте дебљине као и плави круг.
Грб је 1911. конструисао Вјекослав Иванишевић, а најстарија сестра Фабијана и Луке Калитерне, Ана Калитерна, је однела тај цртеж у самостан гдје су часне сестре ручно извезле 20-30 комада. Грб се први пут појавио у јавности 1926. године приликом извођења Тијардовићеве оперете 'Краљица балуна' као део сценографије. Хајдук је 30 година играо без грба на дресу и први пут га је поставио 1941. када је стављена оригинална верзија. Након тога Хајдук је одиграо утакмицу у Барију 1944. са црвеном звездом у средини играјући под другим именом и од тада је избачена шаховница. Након тога годинама на дресу егзистира само црвена петокрака као симбол слободе која стоји до 1990. године када у задњем првенству Југославије 1990/91. Хајдук игра са старим грбом, са хрватском шаховницом, која се одржала до данас.
У међувремену се јавила и друга верзија, с хрватском шаховницом, али уз звезду петокраку у горњем делу грба, на саставу венаца.
Стадион
[уреди | уреди извор]Хајдук своје утакмице игра на Градском стадиону на Пољуду од 1979. Од 1911. до 1979. утакмице је играо на игралишту званом „Код старе Плинаре“, где данас игра Рагби клуб Нада. Терен се изворно звао „Краљева њива“. Откако је преселио на Пољуд, старо игралиште се у сплитском говору назива „Стари плац“ или „Старо Хајдуково“. Стадион се налазио крај родилишта не би ли сваком новом Сплићанину то било прво што угледа. На северној трибини стадиона налазила се навијачка група Торцида, на њему је одиграно 3148 утакмица, пало 9542 голова и освојено 11 првенстава и 6 купова.
Навијачи
[уреди | уреди извор]Навијачи Хајдука су Торцида, основали су 28. октобра 1950. године група студената у Загребу, Анте Дорић, Анте Иванишевић и Вјенцеслав Жувела, и сматрају се најстаријом организованом групом навијача у Европи. Име су добили од бразилске навијачке групе коју су идолизирали, а која долази од португалског 'торцер', што значи 'навијати'. "Хајдук живи заувијек" је њихов слоган.
Чланови Торциде и други жестоки навијачи окупљају се на сјеверном штанду на Пољудском стадиону одакле подржавају свој клуб. Хајдуково срце је годишња фудбалска награда која је основана 1994. године и коју званично додељују навијачи Хајдука у Сплиту за најбољег играча тима током сезоне. Додељује се током годишњег футсал такмичења Торцида Kуп.
Клупски успеси
[уреди | уреди извор]- Првенство Краљевине СХС/Краљевине Југославије (2)
- Првенство Бановине Хрватске (2)
- 1940/41. и 1941.
- Првенство НР Хрватске (1) (то првенство је било квалификационо такмичење за улазак у Прву лигу Југославије)
- 1946.
- Првенство ФНР Југославије/СФР Југославије (7)
- Прва лига Хрватске (6)
- Куп Маршала Тита (9)
- Куп Хрватске (8)
- Суперкуп Хрватске (6)
- 1992, 1993, 1994, 1995, 2004, 2005.
Хајдук у европским такмичењима
[уреди | уреди извор]Збирни резултати
[уреди | уреди извор]26. јул 2018.[1]
Такмичење | Од. | П | Н | И | ГД | ГП |
---|---|---|---|---|---|---|
Европски куп / Лига шампиона | 40 | 18 | 10 | 12 | 58 | 47 |
УЕФА куп / Лига Европе | 126 | 57 | 25 | 44 | 199 | 137 |
Куп победника купова | 30 | 10 | 3 | 17 | 31 | 46 |
Интертото куп | 6 | 3 | 0 | 3 | 7 | 8 |
Митропа куп | 12 | 5 | 3 | 4 | 17 | 27 |
Куп сајамских градова | 4 | 2 | 0 | 2 | 5 | 4 |
Укупно | 218 | 95 | 41 | 82 | 317 | 266 |
Сви Хајдукови тренери
[уреди | уреди извор]1911—1992. | |||
---|---|---|---|
тренер од - до | Држава | Тренер | Успеси |
1911. | Јуст Олдрих | ||
1912. | Јосип Швагровски | ||
1913. | Ото Бохата | ||
1914. | Норберт Зајичек | ||
1915—1918. | Зденко Јан | ||
1919. | Карел Стјасни | ||
1920. | Рудолф Штапл | ||
1920. | Франо Зоубек | ||
1921. | Франц Мантлер | ||
1922. | Јиндрих Шолтис | ||
1922. | Вацлав Пинц | ||
1923. | Јарослав Бохата | ||
1923—1930. | Лука Калитерна | 2 првенства | |
1930. | Ервин Пушнер | ||
1931—1936. | Лука Калитерна | ||
1937. | Karel Senecky | ||
1937. | Лука Калитерна | ||
1938—1939. | Илеш Шпиц | ||
1939. | Љубо Бенчић | ||
1940. | Јири Соботка | ||
1940. | Љубо Бенчић | ||
1941. | Јири Соботка | 1 првенство | |
1941—1948. | Љубо Бенчић | 2 првенства | |
1948—1951. | Лука Калитерна | 1 првенство | |
1951. | Бранко Бакотић | ||
1952—1954. | Јозо Матишић | 1 првенство | |
1954—1955. | Александар Томашевић | 1 првенство | |
1955—1957. | Фране Матошић | ||
1957—1958. | Иве Радовниковић | ||
1958—1961. | Милован Ћирић | ||
1961—1962. | Лео Лемешић | ||
1963. | Флоријан Матекало | ||
1963. | Милован Ћирић | ||
1964. | Крешимир Араповић | ||
1964—1965. | Озрен Недоклан | ||
1965—1969. | Душан Ненковић | 1 куп | |
1969—1971. | Слвко Луштица | 1 првенство | |
1972. | Томислав Ивић | 1 куп | |
1972. | Бранко Зебец | ||
1973—1976. | Томислав Ивић | 3 купа и 2 првенства | |
1976—1977. | Јосип Дувамчић | 1 куп | |
1977—1978. | Влатко Марковић | ||
1978—1980. | Томислав Ивић | 1 првентво | |
1980—1982. | Анте Младинић | ||
1982—1984. | Петар Надовеза | 1 куп | |
1984—1985. | Станко Поклеповић | ||
1986. | Сергије Крешић | ||
1986—1987. | Јошко Скоблар | 1 куп | |
1987. | Иван Вуцов | ||
1988—1989. | Петар Надовеза | ||
1990. | Лука Перузовић | ||
1991—1992. | Јошко Скоблар | 1 куп |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Hajduk Split”. UEFA.com. Приступљено 17. 1. 2019.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- ХНК Хајдук Сплит – службена страница (језик: хрватски)