Женска штампа у Србији
Женска штампа у Србији први пут се појављује половином 19. века. Први женски часопис - Воспитател женскии, покренуо је Матија Бан, васпитач деце кнеза Александра Карађорђевића, 1847. године.
Женски часописи покренути пре Првог светског рата
[уреди | уреди извор]Први женски часопис - Воспитател женскии, покренуо је Матија Бан, васпитач деце кнеза Александра Карађорђевића, 1847. године, а био је намењен „красном полу јужнословенских народа". Намера издавача је била да утиче на просвећивање српских жена и на подизање њихове културе. Осим Бана, у часопису су сарађивали и књижевници Милан Милићевић и Милорад Шапчанин. Часопис је садржавао књижевне прилоге, поуке из медицине, текстове о васпитању и нези деце, вођењу домаћинства, али и прилоге са темама из области етике, науке, историје, географије, као и вести о акцијама жена у свету, положају жене у словенским земљама и друго. Колико је познато, изашле су три свеске овог часописа. Идеје које је Бан заступао о женама биле су за тадашње српско друштво врло револуционарне, часопис је штампан на народном језику, па се претпоставља да је стога било забрањено његово излажење.[1]
Први женски часопис у Србији који је излазио у континуитету био је часопис Домаћица, основан као гласило Београдског женског друштва. часопис се одржао чак до почетка Другог светског рата.[2]
Часописи који су излазили у Србији
[уреди | уреди извор]- Воспитатељ женски (1847, изашло само 3 броја)
- Домаћица (1879-1941, Београд)
- Једнакост (1910-1914, Београд; орган жена социјалдемократкиња)
- Ручни рад (1898-19??, Београд; илустровани педагошки лист : орган Друштва за ручни рад у школи)
- Матерински лист (1901-1903, Београд; илустровани месечник за домаће васпитање и неговање деце, испитивање детињства и рад у забавишту)
- Париска мода (током 1902, Београд; лист за лепу ношњу, најновије кројење, ручне радове, домаће савете и лепу забаву)[3]
Часописи који су излазили у Војводини
[уреди | уреди извор]- Српкиња (1882-1883; 1886, Панчево)[4]
- Женски свет (1886-1914, Нови Сад)
- Посестрима (током 1890, Панчево, Велика Кикинда)
- Српска везиља (1903; 1905-1906, Вршац; илустровани лист за ручни рад, домаћу потребу и забаву)
- Жена (1911-1921, Нови Сад)[3]
Часописи који су излазили у Босни и Херцеговини
[уреди | уреди извор]- Српска жена (1912-1913, Сарајево; орган Савеза добротворних задруга Српкиња за БиХ)[4]
Женски часописи покренути у Србији између два светска рата
[уреди | уреди извор]Жене ове генерације покрећу своје независне феминистичке листове и сарађују у другој прогресивној штампи широм тадашње Краљевине Југославије, па тако и у Србији.[1] Часописи овог периода промовишу женственост и еманципацију, али не у смислу родне равноправности у мери у којој се то десило после Другог светског рата, него у афирмацији саме жене.[5]
- Женски покрет (1920-1938, Београд; орган Друштва за просвећивање жене и заштиту њених права)
- Жена данас (од 1936, Београд)[2][4][а]
- Жена и свет (1925-1941, Земун)[3]
Женски часописи покренути у Србији после Другог светског рата
[уреди | уреди извор]- Практична жена (часопис) - женски часопис
- Политика Базар - женски часопис
- Нада (часопис 1976-1993) - женски часопис
Савемени женски часописи
[уреди | уреди извор]- Про Фемина - српски и југословенски часопис за књижевност и културу и представља један од првих часописа о феминизму у Југославији. Излазио је од 1994. до 2011. године.[6]
- Женске студије - часопис за феминистичку теорију. Излазио је од 1995. до 2002. године.[7]
- Генеро
Електронски женски часописи
[уреди | уреди извор]Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Бр. 30 (1940) заплењен и забрањено даље излажење часописа. Јануара 1943. године у Дринићима изашао први и други ратни број, трећи ратни број припремљен је у Барију, али је рукопис изгубљен. Ратни бројеви настављају нумерацију предратних, па је први ратни број нумерисан са 31. Поднаслов од бр. 38/39 (1946) „Орган Антифашистичког фронта жена Југославије”. Од 1946. излази у два изд. ћир. и лат.; од бр. 88 (1951), из „техничких разлога”, укидају се оба издања, а наставља раније издање са текстовима ћир. и лат. Од бр. 259 (1960) часопис само лат. Од 1949. са прилогом Моје дете.[4]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Božinović 1996, стр. 85,86,121,123,179,196
- ^ а б Femić, Bojana. „Od listova za domaćice do glasila feminizma”. Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS). Архивирано из оригинала 18. 09. 2016. г. Приступљено 14. 10. 2016.
- ^ а б в Peković, Slobodanka. „Ženski časopisi u Srbiji na početku 20. Veka” (PDF). Universita degli studi di Trieste. Приступљено 20. 9. 2016.
- ^ а б в г Виртуелна библиотека Србије
- ^ Gočanin, Sonja. „Šta su nam poručivale naslovne strane?”. B92. Приступљено 21. 10. 2016.
- ^ Петровић, Јелена. „Југословенски феминизми”. Academia edu. Архивирано из оригинала 4. 4. 2019. г. Приступљено 8. 4. 2019.
- ^ „Elektronska izdanja časopisa za feminističku teoriju "Ženske studije" od 1995-2002. godine”. Zvanični veb-sajt. Centar za ženske studije. Архивирано из оригинала 05. 12. 2020. г. Приступљено 18. 11. 2020.
Литература
[уреди | уреди извор]- Todorović-Uzelac, Neda (1987). Ženska štampa i kultura ženstvenosti. Beograd: Naučna knjiga. ISBN 978-86-23-06001-4.
- Božinović, Neda (1996). Žensko pitanje u Srbiji : u XIX i XX veku (PDF). Beograd: "Devedesetčetvrta". ISBN 978-86-82449-09-6. Приступљено 14. 10. 2016.
- Менковић, Мирјана. „Савремена жена : однос међу половима у Србији у XX веку у светлу антрополошких проучавања одевања и женске штампе”. NaRDuS. Приступљено 21. 10. 2016.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Skrozza, Tamara (13. jun 2002). „Kozmetika i glamur u ekspanziji”. VREME. Приступљено 21. 10. 2016.
- Тодоровић, Неда. „Од штампе срца до штампе новчаника: савремени женски часописи”. Књиженство. Универзитет у Београду, Филолошки факултет. Приступљено 21. 10. 2016.
- „Од женственог до феминистичког – женска периодика од Домаћице до Жене данас”. Народна библиотека Србије. Приступљено 21. 10. 2016.