Јулијана Лула Вучо
| Јулијана Лула Вучо | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Пуно име | Јулијана Вучо, рођ. Симеоновић |
| Датум рођења | 1899. |
| Место рођења | Пожаревац, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 17. децембар 1985. (85/86 год.) |
| Место смрти | Београд, СФРЈ |
| Уметнички рад | |
| Правац | надреализам |
| Утицаји од | Александар Вучо, Душан Матић |
Јулијана Лула Вучо (Пожаревац, 1899 – Београд, 1985) била је српска уметница, чланица београдске групе надреалиста. Била је супруга познатог српског писца Александра Вуча.
Биографија
[уреди | уреди извор]Јулијана Вучо Рођена је 1899. године у Пожаревцу, у угледној породици Јована Симеоновића и Ружице Угричић. Школовала се у Београду и Ници где је и матурирала. Године 1917. уписала је медицински факултет у Паризу, на коме је завршила само прве две године, јер се 1920. удала се Александра Вуча и преселила у Београд. Брачни пар Вучо имао је два сина, Ђорђа и Јована. Старији син Ђорђе погинуо је 1943. године у Ваљеву. [1] Ћерка њиховог млађег сина Јована је Јулијана Вучо, професор италијанског језика[2] и носилац ордена Витеза звезде солидарности Републике Италије (Cavaliere della stella della solidarietà Republike Italije) за заслуге у области ширења италијанског језика и културе.[3]
Током живота Јулијана Лула Вучо бавила се различитим делатностима у области уметности и културе. Умрла је у Београду 1985. године.[1]
Уметнички рад у оквиру београдске групе надреалиста
[уреди | уреди извор]Године 1926. Млада породица Вучо прешла је у своју нову кућу у којој су се радо окупљали авангардни песници и интелектуалци. Јулијана активно учествује у активностима око оснивања београдске групе надреалиста и објављивања алманаха Немогуће – L’impossible (1930), прве заједничке публикације београдских надреалиста у коме је објављен њихов оснивачки манифест, који је потписало тринаест надреалиста.[4] Јулијана није била међу потписницима јер прве уметнице надреализма, јер је жена уметница остала невидљива и у оквиру авангардног дела, исто као што је била и током читаве историје уметности. Уметнице прве генерације надреализма „стидљиво”, првенствено као супруге, музе и сараднице, преиспитују хијерархијске односе у уметничкој групи, не доводећи у питање водеће позиције мушких аутора и читаву лидерску хијерархију. Ипак, она активно учествује и у стварању дела београдских надреалиста, а њен ауторски допринос авангардним надреалистичким токовима је, готово један век касније, ипак јасно позициониран и доведен у исту раван са много познатијим мушким колегама.[5] Заједно са супругом Александром Вучом, Марком и Шевом Ристић и француским писцем надреалистом Андре Тирионом (André Thirion) направила је серију Le cadavre exquise. Године 1930. са Вучом и Душаном Матићем урадила је асамблаж Une atmosphère du printemps et de jeunesse, а 1932. са Вучом и Радојицом Живановићем Ноем организовала је изложбу надреализма у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић” у Београду.[1]
Ангажовање у свету моде
[уреди | уреди извор]Године 1932. отворила је са Елом Попс[а] модни салон који је следио модне трендове Париза. Салон се прво налазио у Париској улици, а касније је пресељен у палату Реуниона. Уништен је током шестоаприлског бомбардовања Београда.[1]
Делатност у области културе
[уреди | уреди извор]Одмах после рата, 1945. године Лула Вучо отворила је на Теразијама књижару „Култура”, а две године касније била је један од оснивача чувене књижаре „Југословенска књига” у Палати Албанија, у Кнез Михаиловој улици. Од 1950. до 1955. радила је као заменик директора у издавачком предузећу „Југославија”. Године 1950. сарађивала је на организовању велике изложбе Уметност на тлу Југославије која је представљена у Паризу и Риму.
Јулијана Лула Вучо била уредник многих фотомонографија о градовима. Предано је радила на редакцији свих издања књига и текстова Александра Вуча. Године 1967. уредила је и објавила Савремени кувар.[1]
Занимљивости
[уреди | уреди извор]Кадa су републиканци, међу којима је био и Коча Поповић поражени у Шпанском грађанском рату, било је велики проблем како да се извуку из Шпаније. Лула Вучо имала је врло добре везе у Паризу, и преко својих пријатеља успела је да извуче Кочу.[7]
Када су се Иво Андрић и Милица Бабић венчали, у београдској општини Стари град, кумови су им били брачни пар Александар и Јулијана Лула Вучо.[8][9]
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Ела Попс била је ћерка адвоката Фридриха Попса и супруга чувеног фудбалера и лекара Милутина Ивковића[6]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д „JULIJANA LULA VUČO”. Nadrealizam. Projekat “Evropski kontekst srpskog nadrealizma”. Приступљено 9. 3. 2020.
- ^ „Добри дух Београда”. Новости. 25. 9. 2010. Приступљено 9. 3. 2020.
- ^ Ćetković, Kristina. „VUČO: Poznavanjem većeg broja jezika lakše do evropskog identiteta”. Аналитика. Portal Press doo. Приступљено 9. 3. 2020.
- ^ Tešmanović, Anđelko. „Beogradski nadrealizam”. Serbian modern art. Anđelko Tešmanović. Приступљено 4. 3. 2020.
- ^ Todić 2020, стр. 60-61
- ^ „BIO JE U IDEALNOM TIMU MONDIJALA U MONTEVIDEU Deda mu je bio veliki srpski vojskovođa, a po njemu se zove jedan srpski klub”. Alo. 14. 2. 2020. Приступљено 9. 3. 2020.
- ^ Drčelić, Zora (22. 1. 2015). „Milica Polićević Jevtić, sestričina Koče Popovića: Kako sam premontirala ujaka”. Vreme. Приступљено 9. 3. 2020.
- ^ Đuričić, Aleksandar (30. 1. 2020). „Tajne slavnih Srba (2): Andrić naljutio kuma”. Vesti online. Приступљено 8. 3. 2020.
- ^ Đuričić 2019
Литература
[уреди | уреди извор]- Đuričić, Aleksandar (2019). Tajne slavnih Srba. Beograd: Vukotic media. ISBN 978-86-81510-02-5.COBISS.SR 279588364
- Todić, Milanka (2020). SUPRUGA, MUZA, UMETNICA: ŽENA U BEOGRADSKOM NADREALIZMU. Beograd: Fakultet primenjenih umetnosti Univerzitetа umetnosti u Beogradu. Приступљено 9. 3. 2020.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Une atmosphère du printemps et de jeunesse (А. Вучо, Д. Матић, Ј. Вучо)”. Nadrealizam. Projekat “Evropski kontekst srpskog nadrealizma”. Приступљено 9. 3. 2020.
- „Песме на канапчету”. Новости. 24. 9. 2010. Приступљено 9. 3. 2020.
