Пређи на садржај

Opstipacija

С Википедије, слободне енциклопедије
Opstipacija
SinonimiZatvor
Zatvor kod malog deteta viđen na rendgenskom snimku. Krugovi predstavljaju područja [fekalne materije] (stolica je bela okružena crnim crevnim gasom).
Specijalnostigastroenterologija
KomplikacijeHemoroidi, analna fisura, fekalna impakcija
Faktori rizikaHipotiroidizam, dijabetes, Parkinsonova bolest, rak kolona, divertikulitis
Frekvencija2–30%

Opstipacija ili zatvor je nefiziološko retko pražnjenje stolice koja je promenjenog oblika i konzistencije. Stolica je tvrda, suva (zbog reabsorpcije vode nakon dugog zadržavanja u debelom crevu ) i količinski je ima jako malo. Uzroci opstipacije mogu biti organski i funkcionalni [1][2]

Definicija

[уреди | уреди извор]

Definicija opstipacije ili zatvora nije jednostavna jer se ritam pražnjenja creva razlikuje od osobe do osobe. U najširem smislu opstipacija predstavlja poremećaj tog ritma i otežano pražnjenje creva.[2]

Opstipacija je simptom, a ne bolest. Najčešće se smatra retkim crevnim pokretima, obično manje od 3 stolice nedeljno.[3][4] Međutim, ljudi mogu imati i druge tegobe, uključujući:[5][6]

  • Naprezanje sa kretanjem creva
  • Prekomerno vreme potrebno za prolazak hrane kroz utrubu
  • Bol sa pokretima creva sekundarnim do naprezanja
  • Bol u stomaku
  • Nadutost trbuha .
  • Osećaj nepotpune evakuacije creva.[7]

U nameri da pomogne pacijentu da opiše svoju stolicu, dizajnirana je Bristolska skala izmeta (лат. Bristol Stool Scale) koja klasifikuje ljudski izmet u 7 tipova:[1]

  • Tipovi 3 i 4 su normalne stolice.
  • Tipovi 1 i 2 mogu predstavljati opstipaciju.
  • Tipovi 5, 6 i 7 ukazuju na dijareju (proliv).
Bristolska skala izmeta ili kriterijumi kao skup simptoma koji pomažu u standardizaciji dijagnoze opstipacije u različitim starosnim grupama. Ovi kriterijumi pomažu pacijentima da lakše opišu a lekarima da bolje definišu zatvor na standardizovan način

Etiologija

[уреди | уреди извор]

Gotovo trećina svetske populacije prema mnogim istraživanjima, u 21. veku ima problem sa neurednom probavom i opstipacijom.[1] Ona nije samo čest pratilac savremenog načina života i ishrane, već može da bude i jedan od znakova oboljenje ili simptom neke bolesti.[8]

Nastaje zbog poremećaja punjenja ili pražnjenja rektuma:[9][10]

  • Poremećaji punjenja mogu biti izazvani lezijom zida debelog creva, neadekvatnom ishranom, lekovima (opijati, antiholinergici).
  • Poremećaj pražnjenja može biti izazvan lezijom rektuma i anusa, oboljenjima nerava i muskulature rektuma.

Faktori rizika

[уреди | уреди извор]

U faktore rizika koji mogu uticati na pojavu hronične opstipacije ubrajaju se [11][12]

  • Nedovoljno unošenje tečnosti i biljnih vlakana
  • Smanjena pokretljivost (dnevna neaktivnost)
  • Ženski pol
  • Životna dob (preko 65 godina starosti)

Tipovi opstipacije

[уреди | уреди извор]

Opstipacija prema vremenu trajanja može biti akutna (povremena ) i hronična (dugotrajna). I dok je akutna opstipacija prolazna pojava, hronična opstipacija najčešće ukazuje na postojanje nekog poremećaja u organizmu koji zahteva medicinsko ispitivanje i odgovarakuće tretman[13].[1]

Razlike između akutne i hronične opstipacije.[14]
Akutna opstipacija Hronična opstipacija
  • Retko se javlja i kratko traje
  • Kraktkoročan je problem koji utiče na svakodnevni život.
  • Izazvana je promenom ishrane, smanjenim aktivnostima, akutnom bolešću ili lekovima.
  • Terapija se zasniva na reguciji ishrane, fiziučkim vežbama i prema potrebi primeni lekova.
  • Traje duže od 6 nedelja neprekidno, mesecima, pa i godinama.
  • Dugotrajan je problem koji remeti svakodnevni život pacijenta.
  • Ne mora biti povezana samo sa ishranom, aktivnošću, bolešću i lekovima, već i sa organski problemi.
  • Lečenje zahteva detaljno ispitivanje uzroka

Opstipacija organskog porekla

[уреди | уреди извор]

Organski uzroci opstipacije su:

  • mehaničke prepreke u debelom crevu,
  • strikture i priraslice nakon upale ili operacije,
  • anomalije položaja creva (kolonoptoza),
  • divertikuloza
  • tumori creva koji sužavaju lumen ili ga komprimiraju creva sa spoljašnje strane.
  • Stečeni megakolon (veoma prošireni kolon) koji može biti posledica stenoze rektuma ili sigme. Karkteriše se tvrdokornom opstipacijaom koja je vodeći simptom megakolona.
  • Kongenitalni megakolon (Hirschprungova bolest) je urođena anomalija creva uzrokovana nedostatkom ili nerazvijenošću nervnih spletova creva (Auerbachov, Meissnerov pleksus) što ima za poslediicu

izostanak peristaltike u aganglionarnom segmentu ceva. Iznad tog mesta se crevo proširuje i u njemu zadržava sadržaj.

Funkcionalna opstipacija

[уреди | уреди извор]

Funkcionalna opstipacija je spastična opstipacija, a nastaje kao posledica pojačanog delovanja parasimpatikusa. Rezultat je spazam cirkularne muskulature debelog creva, što rezultuje pojačanim crevnim naborima (haustracijama). Stolica je oskudna, okrugla i tvrda s malo sluzi, prećnika kao olovka .

Može biti praćena grčevitim bolovima (kolikama). U donjem desnom ili levom kvadrantu trbuha moguće je napipati valjkaste, bolno osjetljive mase kolon ascendensa, češće kolon descendensa.

Osim vagotonije i psihički uzroci (brige i strahovanja) mogu biti uzrok nastanka ovog tipa opstipacije. Nakon određenog perioda opstipacije može uslediti proliv.

Funkcionalna opsipavija koja se ne detektuje mehanički
Vrsta Karakteristike
Opstipaciju sa normalnim tranzitom
  • Podrazumeva nekompletnu evakuaciju sa ili bez abdominalnog bola (koji i kada postoji nije dominantni simptom)
Opstipaciju sa usporenim tranzitom
  • Podrazumeva manje od jedne stolice nedeljno, gubitak defekacionog nagona, slab odgovor na laksative i opšte simptome kao što su malaksalost i brzo zamaranje.
  • Češće se javlja kod mladih žena i dijagnostikuje se retencijom u kolonu više od 20% radioopalescentnih markera 5 dana nakon njihovog uzimanja
Defekacioni poremećaji
  • Poznati su i kao disfunkcija pelvičnog poda, anizam, sindrom spuštenog perineuma, rektalni prolaps. Ovi poremećaji uključuju često napinjanje, nepotpunu evakuaciju stolice, potrebu za manuelnim manevrima koji omogućavaju defekaciju.
  • Dijagnostikuju se anorektalnom manometrijom.[15][16][17][18]
Disinergička defekacija sa IV tipa promena
  • tip I kod koga postoji paradoksalni rast rezidualnog analnog pritiska u prisustvu adekvatnog propulzivnog tj. rektalnog pritiska,
  • tip II koji podrazumeva paradoksalni rast rezidualnog analnog pritiska bez porasta intrarektalnog pritiska,
  • tip III kod koga ne postoji rast u nivou anusa ali postoji nedovoljano smanjenje (manje od 20%) pri čemu je normalan intrarektalni pritisak i
  • tip IV kod koga ne postoji dovoljan intrarektalni pritisak uz nedostatak ili inkompletnu redukciju rezidualnog intraanalnog pritiska.

Atonična opstipacija

[уреди | уреди извор]

Atonična opstipacija, je česta pojava kod starijih osoba i u trudnoći. Uzrokovana je oslabljenom inervacijom Auerbachovog pleksusa sa posledično oslabljenim motiliteteom creva.

Proktogena opstipacija

[уреди | уреди извор]

Proktogena opstipacija (dyshezia) je svjsno ili nesvesno zadržavanje stolice u rektumu.

Nastaje zbog suzbijanja ili gašenja refleksa pražnjenja (psihogeni činioci, stid, žurba, način života u nekim profesijama, promena načina života).

Alimentarna opstipacija

[уреди | уреди извор]

Alimentarna opstipacija nastaje zbog nedostatka nesvarljive celuloze u hrani koja normalno pnadražuje crevo i omogućava njegovo pražnjenje.

Simptomatska opstipacija

[уреди | уреди извор]

Simptomatska opstipacija nastaje u sklopu drugih bolesti kao viscero-visceralni refleks (holelitijaza, nefrolitijaza, čir želuca i dvanaestepalaćnog creva) [19][10]

Opstipaciju mogu izazvati sledeće bolesti:

  • centralnog nervnog sistema, npr. multipla skleroza,
  • endokrine bolesti npr. hipotireoza
  • trovanje morfinom,
  • hipokaliemija
  • bolesti kičme.

Klinička slika

[уреди | уреди извор]
Najčešći klinički znaci i simptomi opstipacije Ostali klinički znaci i simptomi opstipacije
  • Otežano ili usporeno pražnjenje creva
  • Osećaj nedovoljnog pražnjenja nakon defekacije
  • Veliki napor prilikom pražnjenja creva
  • Smanjena količina stolice, tvrda ili suva stolica
  • Ritam pražnjenja ređi od tri puta nedeljno
  • Iznenadni, neplanirani, gubitak tekesne težine.
  • Bolno krvarenje iz završnog crvara (rektuma).
  • Povraćanje.
  • Temperatura.
  • Pozitivna porodična anamneza (tumor, sindrom iritabilnog creva, celijačna bolest).
  • Anemija.

Dijagnoza

[уреди | уреди извор]

Uobičajene dijagnostičke procedure su:[20][21][1]

  • osnovne laboratorijske analize.[22]
  • rektalni tuše i inspekcija analnog otvora.[23]
  • koprokultura i pregled na parazite
  • rektosigmoidoskopija sa biopsijom
  • kolonoskopija se radi kada postoje jasne indikacije (sumnja na karcinom).[24]
  • specijalna ispitivanja manometrija, provera tranzita, defenografija (prolaps sluzokože.[2]

Terapija

[уреди | уреди извор]
Pre upotrebe laksativa treba proučiiti uputstvo za upotrebu
Laksativ u tabletama

Opstipacija se može lečiti na više načina, koji se primenjuju kombinovano: [25][19]

Suplementi

[уреди | уреди извор]

Suplementi rastvorljivih vlakana kao što je psilijum se generalno smatraju tretmanom prve linije za hroničnu konstipaciju, u poređenju sa nerastvorljivim vlaknima kao što su pšenične mekinje. Neželjeni efekti dodataka vlaknima uključuju nadimanje, proliv i moguću malapsorpciju gvožđa, kalcijuma i nekih lekova. Međutim, pacijenti sa opstipacijom izazvanom opijatima verovatno neće imati koristi od dodataka vlaknima.[26]

Laksativi

[уреди | уреди извор]

Ako se koriste laksativi, mleko od magnezijuma ili polietilen glikol se preporučuju kao agensi prve linije zbog njihove niske cene i bezbednosti.[27] Stimulanse treba koristiti samo ako ovo nije efikasno. U slučajevima hronične konstipacije, polietilen glikol je superiorniji od laktuloze.[28]

Prokinetici se mogu koristiti za poboljšanje gastrointestinalnog motiliteta. Brojni novi agensi su pokazali pozitivne rezultate kod hronične konstipacije; ovo uključuje prukaloprid i lubiproston. I dok je cisaprid široko dostupan u zemljama trećeg sveta, on je povučen u većem delu zapadnih zemalja. Nije dokazano da ima koristi kod opstipacije, dok potencijalno može da izazove srčane aritmije i smrt.[29]

Klistir

[уреди | уреди извор]
Mehanička stimulacija rektuma klistiranjem.

Klistir se može koristiti za pružanje oblika mehaničke stimulacije. Može se dati velika zapremina ili veliki klistir da bi se što veći deo debelog creva očistio od fecesa,[30] a rastvor koji se obično primenjuje sadrži kastilski sapun koji iritira sluzokožu debelog creva što dovodi do povećane hitnosti za defekacijom.[31] Međutim, niski klistir je generalno koristan samo za stolicu u rektumu, a ne u crevnom traktu.

Fizička intervencija

[уреди | уреди извор]

Opstipacija koja se odupire gore navedenim merama može zahtevati fizičku intervenciju kao što je ručna deimpakcija (fizičko uklanjanje oštećene stolice rukama).

Redovno vežbanje

[уреди | уреди извор]

Redovno vežbanje može pomoći u poboljšanju hroničnog zatvora.[тражи се извор]

Hirurške intervencije

[уреди | уреди извор]

U upornim slučajevima, mogu se izvršiti procedure koje pomažu u ublažavanju opstipacije. Pokazalo se da je stimulacija sakralnog nerva efikasna u manjem broju slučajeva.

Kolektomija sa ileorektalnom anastomozom je još jedna intervencija koja se izvodi samo kod pacijenata za koje se zna da imaju sporo vreme prolaska kroz debelo crevo i kod kojih je poremećaj defekacije ili lečen ili nije prisutan.[27] Pošto je ovo velika operacija, neželjeni efekti mogu uključivati znatan bol u trbuhu, opstrukciju tankog creva i post-hirurške infekcije. Štaviše, ima veoma promenljivu stopu uspeha i veoma zavisi od slučaja do slučaja.[26]

Prognoza

[уреди | уреди извор]

Komplikacije koje mogu nastati zbog opstipacije uključuju hemoroide, analne fisure, rektalni prolaps i fekalnu implikaciju.[32][33] Naprezanje za izlučivanje stolice može dovesti do hemoroida. U kasnijim fazama opstipacije, trbuh može postati nategnut, tvrd i difuzno osetljiv. Teški slučajevi („fekalna impaktacija“ ili maligni zatvor) mogu da ispolje simptome opstrukcije creva (mučnina, povraćanje, osetljiv rbuh) i enkopreze, gde meka stolica iz tankog creva zaobilazi masu pogođene fekalne materije u debelom crevu.

Izvori

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д „The Basics of Constipation”. WebMD (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05. 
  2. ^ а б в Noelting, Jessica; Ratuapli, Shiva K; Bharucha, Adil E; Harvey, Doris M; Ravi, Karthik; Zinsmeister, Alan R (2012). „Normal Values for High-Resolution Anorectal Manometry in Healthy Women: Effects of Age and Significance of Rectoanal Gradient”. American Journal of Gastroenterology. 107 (10): 1530—1536. ISSN 0002-9270. doi:10.1038/ajg.2012.221. 
  3. ^ Jamshed, Namirah; Lee, Zone-En; Olden, Kevin W (1. 8. 2011). „Diagnostic approach to chronic constipation in adults”. American Family Physician. 84 (3): 299—306. 
  4. ^ "Constipation" Архивирано 2007-03-29 на сајту Wayback Machine. eMedicine.
  5. ^ Peppas, G.; Alexiou, V. G.; Mourtzoukou, E.; et al. (фебруар 2008). „Epidemiology of constipation in Europe and Oceania: a systematic review”. BMC Gastroenterol. 8: 5. 
  6. ^ Martin, B. C.; Barghout, V.; Cerulli, A. (децембар 2006). „Direct medical costs of constipation in the United States”. Manag Care Interface. 19 (12): 43—9. 
  7. ^ Walia R, Mahajan L, Steffen R (oktobar 2009). „Recent advances in chronic constipation”. Curr Opin Pediatr. 21 (5): 661—6. PMID 19606041. doi:10.1097/MOP.0b013e32832ff241. 
  8. ^ US National Library of Medicine. Constipation. MedlinePlus. Available at https://medlineplus.gov/constipation.html. Updated: May 7, 2019; Accessed: July 5, 2019.
  9. ^ Peery, A. F.; Crockett, S. D.; Murphy, C. C.; et al. (јануар 2019). „Burden and cost of gastrointestinal, liver, and pancreatic diseases in the United States: update 2018”. Gastroenterology. 156 (1): 254—72. .e11.
  10. ^ а б „Constipation - Symptoms and causes”. Mayo Clinic (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05. 
  11. ^ Wald, A. (јануар 2015). „Constipation: pathophysiology and management”. Curr Opin Gastroenterol. 31 (1): 45—9. 
  12. ^ Sonnenberg, A.; Koch, T. R. (јануар 1989). „Epidemiology of constipation in the United States”. Dis Colon Rectum. 32 (1): 1—8. 
  13. ^ „Constipation”. medlineplus.gov. Приступљено 2021-02-05. 
  14. ^ Bouras, E. P.; Tangalos, E. G. (септембар 2009). „Chronic constipation in the elderly”. Gastroenterol Clin North Am. 38 (3): 463—80. 
  15. ^ Zerbib F, Dapogny M, Coffin B. et al. Les Exsplorations fonctionnelles digestives, 2010, Elsevier Masson SAS
  16. ^ Andromanakos N, Skandalakis P, Troupis T, Filippou D (април 2006). „Constipation of Anorectal Outlet Obstruction: Pathophysiology, Evaluation and Management”. J Gastroenterol Hepatol. 21 (4): 638—46. .
  17. ^ Alkhatib, A. (2010). „Tuteja A.Constipation – Recent Advances in Treatment”. US Gastroenterol and Hepatol Review. 6: 43—7. 
  18. ^ Leroi AM, Berkelmans I, Denis P, Hémond M, Devroede GAnismus as a marker of sexual abuse (јул 1995). „Consequences of abuse on anorectal motility”. Dig Dis Sci. 40 (7): 1411—6. .
  19. ^ а б „Constipation; Symptoms, Causes, Treatment & Prevention”. Cleveland Clinic. Приступљено 2021-02-05. 
  20. ^ „Constipation”. nhs.uk (на језику: енглески). 2017-10-20. Приступљено 2021-02-05. 
  21. ^ „Constipation Remedies, Causes, Symptoms, Medicines, Treatment”. MedicineNet (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05. 
  22. ^ Bharucha, A. E.; Lacy, B. E. (април 2020). „Mechanisms, evaluation, and management of chronic constipation”. Gastroenterology. 158 (5): 1232—49. .e3. [Medline].
  23. ^ Gladman, M. A.; Knowles, C. H. (јул 2008). „Novel concepts in the diagnosis, pathophysiology and management of idiopathic megabowel”. Colorectal Dis. 10 (6): 531—8. ; discussion 538-40.
  24. ^ „Concerned About Constipation?”. National Institute on Aging (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05. 
  25. ^ „13 home remedies to relieve constipation naturally”. www.medicalnewstoday.com (на језику: енглески). 2020-05-07. Приступљено 2021-02-05. 
  26. ^ а б Bharucha, Adil E.; Pemberton, John H.; Locke, G. Richard (2013). „American Gastroenterological Association Technical Review on Constipation”. Gastroenterology (на језику: енглески). 144 (1): 218—238. doi:10.1053/j.gastro.2012.10.028. 
  27. ^ а б Bharucha, Adil E.; Dorn, Spencer D.; Lembo, Anthony; Pressman, Amanda (2013). „American Gastroenterological Association Medical Position Statement on Constipation”. Gastroenterology (на језику: енглески). 144 (1): 211—217. PMID 23261064. doi:10.1053/j.gastro.2012.10.029. 
  28. ^ Lee-Robichaud, Heather; Thomas, Kathryn; Morgan, Jenna; Nelson, Richard L (2010-07-07). Cochrane Colorectal Cancer Group, ур. „Lactulose versus Polyethylene Glycol for Chronic Constipation”. Cochrane Database of Systematic Reviews (на језику: енглески) (7): CD007570. PMID 20614462. doi:10.1002/14651858.CD007570.pub2. 
  29. ^ Aboumarzouk, Omar M.; Agarwal, Trisha; Antakia, Ramez; Shariff, Umar; Nelson, Richard L. (2011). „Cisapride for Intestinal Constipation”. Cochrane Database of Systematic Reviews (1): CD007780. PMID 21249695. doi:10.1002/14651858.cd007780.pub2. 
  30. ^ Rhodora Cruz. "Types of Enemas". Fundamentals of Nursing Practice. Professional Education, Testing and Certification Organization International. Retrieved 17 February 2018.
  31. ^ Schmelzer, Marilee; Schiller, Lawrence R.; Meyer, Richard; Rugari, Susan M.; Case, Patti (2004). „Safety and effectiveness of large-volume enema solutions”. Applied Nursing Research (на језику: енглески). 17 (4): 265—274. doi:10.1016/j.apnr.2004.09.010. 
  32. ^ Bharucha, A. E. (2007). „Constipation”. Best Practice & Research Clinical Gastroenterology. 21 (4): 709—31. PMID 17643910. doi:10.1016/j.bpg.2007.07.001. 
  33. ^ National Digestive Diseases Information Clearinghouse. (2007) NIH Publication No. 07–2754. http://digestive.niddk.nih.gov/ddiseases/pubs/constipation/#treatment Архивирано 18 август 2010 на сајту Wayback Machine, Retrieved 7-18-2010.

Literatura

[уреди | уреди извор]
  • Kwan KY. Abdominal pain. In: Olympia RP, O'Neill RM, Silvis ML, eds. Urgent Care Medicine Secrets. Philadelphia, PA: Elsevier; 2018:chap 19.
  • Nurko, S.; Zimmerman, L. A. (2014). „Evaluation and treatment of constipation in children and adolescents”. American Family Physician. 90 (2): 82—90. 
  • Sreedharan R, Liacouras CA. Major symptoms and signs of digestive tract disorders. In: Kliegman RM, Stanton BF, St. Geme JW, Schor NF, eds. Nelson Textbook of Pediatrics. 20th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2016:chap 306.

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Klasifikacija
Spoljašnji resursi
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Opstipacija&oldid=28497433”