Средња Европа

Средња Европа
Земље средње Европе
Површина	1.253.368 km2
Рељеф	различит (мешовит)
Клима	умереноконтинентална
Биом	мешовита шума
Територије	Државе Немачка, Пољска, Мађарска, Румунија, Чешка, Словачка, Швајцарска, Аустрија, Лихтенштајн

Средња или централна Европа је географска регија која обухвата површину од 1.253.371 km², односно 11,9% површине Европе. Простире се од Балтичког мора, на северу, до Црног мора и високих веначних планина на југу, које чине северну границу јужне Европе.

Осим тога, може се сматрати да се и северна, јужна и југоисточна Европа у одређеној мери граниче и преклапају са средњом Европом тј. положај ове регије је веома значајан јер повезује све остале регије Европе.

Сви главни путеви који повезују западну и источну, северну и јужну Европу прелазе преко територије средње Европе. Ова регија обухвата девет земаља: Мађарску, Чешку, Словачку, Словенију, Швајцарску, Аустрију, Лихтенштајн, Немачку и Пољску.

Од ових девет земаља само три излазе на море, тако да у овој европској регији преовлађују континенталне земље.

Подела

На основу географског положаја могу се поделити на:

• подунавске земље (Мађарска, Чешка и Словачка),
• алпске земље (Швајцарска, Аустрија, Словенијa и Лихтенштајн),
• балтичке земље (Немачка и Пољска).

Историја појма

Средња Европа (тамнозелено) и историјске области (светлозелено), P. Jones (Leibniz Institute for Regional Geography)

Средња Европа, The World Factbook (2009), Encyclopaedia Britannica i Brockhaus Enzyklopaedie (1998)

Појам „средња Европа“ био је први пут употребљен на Бечком мировном конгресу, када је тим термином био обележен простор данашње Немачке и Бенелукса као Europe intermediaire.

Пре него физичка окупљеност појам „средња Европа“ је симбол уједињења у односу на контраст са „Истоком“ који репрезентује Османлијска империја и Руска Империја и до Првог светског рата се разликује од „Запада“ тиме да су стварани областима релативног конзервативизма за разлику од либерализма на Западу Француске и Велике Британије и утицаја Француске револуције. У 19. веку када је Француска постала република а Британија била парламентарна монархија у којој је владар имао веома малу моћ, Аустроугарска и Прусија на другој страни остале су конзервативне монархије у којима је владар са црквом играо кључну улогу.

Посебан став средње Европе се најбоље огледало у постављању Немачке које се налазило у средњем положају и у доба Првог светског рата развијало концепт Немачком овладан средњоевропски простор тзв. „Mitteleurope“.

После Првог светског рата и у то више после Другог светског рата. Либералне и конзервативне разлике између Истоком и Западом се нарушавају и били су замењени политичком поделом међу капиталистичким и социјалистичким уређењем земље.

Употреба појма „средња Европа“ је јако ослабила у доба хладнога рата али се у последње доба стално више употребљава и то углавном у вези са недавним размештајем Европске уније.

С времена на време се чује шаљиво тумачење да је средња Европа део континента које су Западоевропејци сматрали за исток а Источни Европљани сматрали за запад.

Физичко-географске одлике

Регион је географски положен у центру Европе између Северног, Балтичког и Јадранског мора. Због положаја у центру Европе важна је за саобраћај ту су се због тога често водили ратови.

На северу проходност омогућује низак рељеф, испресецан пловним каналима, рекама и густином саобраћајне мреже. У средишњем делу то су долине река а у планинском простору то су тунели и превоји. Земље с излазом на море су: Немачка (Балтичко и Северно), Пољска (Балтичко) и Словенија (Јадранско).

Рељеф

Рељеф средње Европе је јако различит. На југу регије налазе се Алпи, после њих се настављају Татре и Карпати.

Унутар зоне набирања веначних планина налазе се две низије:

• Панонска (на југу регије између Алпа, Карпата и Динарских планина) и
• Влашка (између Карпата и Старе планине).

Средишњи и северни део регије је део старог европског копна. На северу регије, у дужини од 600 km пружа се Средњоевропска низија или другачије Прибалтичка низија, која захвата северне делове Немачке и Пољске, па је и названа Немачко-пољска низија.

У средишту регије а на југу старог европског копна су громадне планине без одређеног правца пружања.

Клима

У Средњој Европи преовладава умереноконтинентална клима која се понекад назива и средњоевропска, различити делови регије имају различите варијације континенталне климе.

Средњоевропска низија је под утицајем сувог хладног ваздуха са севера, али и топлијег, влажнијег ваздуха са Атлантског океана. Тако западни делови регије имају умерено-континенталну климу са већом количином падавина. Како идемо према истоку падавине су све ређе, а утицај хладног ваздуха са севера је све већи – овде влада тзв. оштра континентална клима. Централни део где су громадне планине, има умерену климу, али са повећањем надморске висине мења се у планинску климу.

Вегетација

Вегетацију сачињава мешовита шума која је у великој мери промењена на земљорадничку земљу и шумовитост је релативно ниска.

Реке

С обзиром да средњоевропске земље немају море које би их повезивало, ту улогу имају реке Рајна и Дунав. Речна мрежа средње Европе је добро развијена. Већина река тече ка северу и улива се у Балтичко и Северно море.

Велике реке средње Европе: Дунав, Рајна, Лаба, Одра, Висла извиру у Алпима и Карпатима, где им је и разводница. Уливају се у Црно, Балтичко и Северно море. Водостај зависи од падавина и отапања снега, па је највиши у прољеће. Река Рајна има уједначен водостај што је важно за пловидбу па је она најпрометнија европска река.

Река Дунав извире под планином Шварцвалд и тече ка Црном мору. У горњем току Дунав је каналом повезан са Мајном, притоком Рајне.

Тај јединствени пловидбени речно-каналски пут Рајна-Мајна-Дунав повезује међу собом државе средње Европе, али и те државе са западним деловима Европе.

Језера

Велики број језера налази се у Прибалтичкој низији, посебно њеном источном делу. То су језера балтичке језерске области.

На подручју Алпа такође постоје језера, већином ледничка. У Панонској низији у западној Мађарској постоји језеро Балатон, које је тектонско.

Друштвено-географске одлике

Становништво

Становништво Средње Европе обухвата 27% европске популације, односно 186.038.442 становника.

С обзиром на положај Средње Европе, ту живе представници свих значајнијих европских група народа. Половина становника регије су Германи, а затим по бројности следе Словени (30%), Романи (12,5%) и Угро-Финци (7%).

Ако погледамо структуру становништва, примећујемо разлику међу државама, која се огледа у животном стандарду, односу градског и сеоског становништва, ангажованости становништва по привредним секторима. Једна ствар је заједничка свуда – низак природни прираштај.

Природни услови у значајној су мери одредили положај становништва. Највећа концентрација се јавља около речних долина и на местима бивше или садашњих копова угља. Државе у средњој Европи се карактеришу високом настањеношћу и великом структуром градова и насеља. Смањење броја становништва надокнађује се миграцијом становништва нарочито у Немачкој и Швајцарској од стране Турака.

Народи

Средњу Европу настањују следећи народи.

• 1. Германи - Немци, Аустријанци, Германошвајцарци
• 2. Словени - Пољаци, Чеси, Словаци, Моравци, Лужички Срби, Шлезијци, Кашуби
• 3. Романи - Франкошвајцарци, Италошвајцарци, Реторомани
• 4. Угро-Финци - Мађари

Религија

• 1. католици - Пољаци, Чеси, Словаци, Моравци, Шлезијци, Кашуби, Аустријанци, 1/2 - 3/5 Мађара, Реторомани, делом Немци, Франкошвајцарци, Италошвајцарци
• 2. протестанти - већи део Немаца, Лужички Срби, 1/4 Мађара
• 3. православци - Румуни

Европска унија

Све државе осим Швајцарске су чланице Европске уније, а шест држава које су примљене 2004. имају ограничена права, пре свега у кретању.

Привреда

Економски гигант је Немачка. Економски ниво се смањује како се иде према истоку. У индустрији преовладава машинска индустрија и саобраћајна средства, металургија и хемија. У земљорадњи преовлађује сточна производња над биљном. Та се усредсређује на гајење обиља, шећерне репе и кромпира. Густа и фреквентна је саобраћајна мрежа.

Земље региона

Регион Средње Европе

Регион обухвата следећих девет земаља:

• Аустрија
• Чешка
• Немачка
• Мађарска
• Лихтенштајн
• Пољска
• Словачка
• Словенија
• Швајцарска

Регион понекад обухвата делове суседних земаља из историјских и културолошких разлога као што су:

• Хрватска
• Румунија
• Србија
• Украјина
• Русија
• Француска
• Италија

Подунавске земље

Река Дунав

Дунав и Подунавље

Главни чланак: Дунав

Дунав је једна од најважнијих водених саобраћајница у Европи. Он повезује најразвијенија пољопривредна и индустријска подручја и окосница је велике регије – Подунавља, у којој живи више од двеста милиона људи. Подунавље чине делови свих земаља кроз које протиче Дунав, а међу њима и делови наше земље. Припадају му и четири земље Средње Европе, које због тога чине подрегију Подунавске земље. То су: Мађарска, Чешка, Словачка, и Румунија. Све су оне чланице Европске уније.

Подунавске земље - основни статички подаци

Земља	Површина (км2)	Број становника (у милионима)	Главни град и број становника
Мађарска	93 030	10,1	Будимпешта (1 700 000)
Румунија	237 500	21,6	Букурешт (1 900 000)
Чешка Република	78 864	10,2	Праг (1 200 000)
Словачка Република	49 035	5,4	Братислава (430 000)

Минерални ресурси и главне пољопривредне културе подунавских земаља

Земља	Минерални ресурси	Главне пољопривредне културе
Мађарска	кокс, угаљ, природни гас	пшеница, кукуруз, сунцокрет, кромпир, шећерна репа
Румунија	нафта, природни гас, угаљ, руда гвожђа	пшеница, кукуруз, воће (шљива), сунцокрет, шећерна репа, кромпир
Словачка	угаљ, лигнит, руде гвожђа и бакра	жито, кромпир, шећерна репа, хмељ, воће
Чешка	угаљ, каолин	жито, шећерна репа, кромпир, хмељ, воће

Подунавске земље све више јачају привредну сарадњу и договарају се око заштите и коришћења Дунава. Тако су заједничким напорима Србије и Румуније изграђене две хидроелектране („Ђердап 1” и „Ђердап 2”), а сарадњом Словачке и Мађарске хидроелектрана „Гобчиково”.

Литература

• Ситарица, Рада; Тадић, Милутин (Београд, 2016). Географија 6 за 6. разред основне школе, Завод за уџбенике и наставна средства
• „Средња Европа”. Shtreber. Приступљено 5. 1. 2017.. 
• „Средња Европа - Географски преглед”. Приступљено 5. 1. 2018..