Извор странице Рим

{{друго значење|античку цивилизацију|[[Стари Рим|Антички Рим]]}}
{{друге употребе}}{{добар}}{{Град у Италији
| назив = Рим
| изворни_назив = {{јез-ит|Roma}}
| слика = {{multiple image
| border = infobox
| perrow = 1/2/3/2
| total_width = 290
| align = center
| caption_align = center
| image1 = Rome skyline panorama.jpg
| caption1                 = Панорама Рима
| image2 = Trevi-Brunnen_abends.jpg
| caption2                 = [[Фонтана ди Треви]]
| image3 = Rom_Colosseum_Sept_2021_3.jpg
| caption3                 = [[Колосеум]]
| image4 = Barcaccia_e_scalinata.jpg
| caption4                 = Барача, [[Шпанске степенице]] и Тринита деј Монти
| image5 = Petersdom von Engelsburg gesehen crop.jpg
| caption5                = [[Базилика Светог Петра]]
| image6 = Engelsburg_und_Engelsbrücke_abends_(Zuschnitt).jpg
| caption6                 = [[Кастел Сант Анђело]]
| image7 = Pantheon_Rom_1_cropped.jpg
| caption7                 = [[Пантеон (Рим)|Пантеон]] и Трг де ла Ротонда
| image8 = Roma- Altare della Patria (Piazza Venezia) - 52347399654 (cropped).jpg
| caption8                 = Споменик Виктору Емануелу -{II}-
}}
| опис_слике = 
| градска_застава = Flag of Rome.svg
| грб = Insigne Romanum coronatum.svg
| држава = {{застава|Италија}}
| регија = {{застава|Лацио}}
| локација = Italyrome.png
| оснивање = [[21. април]], 753. п. н. е.
| површина = 1.285
| становништво = 2.705.603
| извор_становништво = 
| година_становништво = 
| густина = 2.105,5
| агломерација = 5.493.308
| извор_агломерација = 
| година_агломерација = 
| гшир = 41.883333
| гдуж = 12.483333
| надморска_висина = 20
| временска_зона = UTC+1
| поштански_код = 00100; 00121 to 00199
| позивни_број = 06
| регистарска_ознака = -{ROMA, RM}-
| дан_града = 
| веб-страна = [http://www.comune.roma.it/ comune.roma.it]
| градоначелник = [[Роберто Гвалтијери]]
|округ=|метропола={{застава|Метрополитански град Рим}}}}

'''Рим''' ({{Јез-итал|Roma}}) је главни град [[Италија|Италије]]. Такође је главни град регије [[Лацио]], центар [[Метрополитански град Рим|Метрополитанског града Рима]] и посебна општина под називом ''Comune di Roma Capitale''. Са 2.860.009 становника на 1.285&nbsp;km² , Рим је најнасељенија општина у земљи и трећи најнасељенији град у [[Европска унија|Европској унији]] по броју становника унутар градских граница. Метрополитански град Рим, са популацијом од 4.355.725 становника, је најнасељенији градски град у Италији. Рим се налази у централно-западном делу италијанског полуострва, у оквиру Лација, уз обале [[Тибар|Тибра]]. [[Ватикан]] (најмања држава на свету) је независна држава унутар градских граница Рима, једини постојећи пример државе у граду. Рим се често назива градом седам брда због свог географског положаја, као и „вечним градом“. Генерално се сматра „колевком западне цивилизације и хришћанске културе“, и центром [[Католичка црква|Католичке цркве]].

Док [[римска митологија]] датира [[Osnivanje Rima|оснивање Рима]] око 753. године пре нове ере, ово место је било насељено много дуже, што га чини великим људским насељем скоро три миленијума и једним од најстаријих градова у Европи који су непрекидно окупирани. Рано становништво града потиче од мешавине [[Латини|Латина]], [[Етрурци|Етрураца]] и [[Сабињани|Сабињана]]. На крају, град је сукцесивно постао престоница [[Римско краљевство|Римског краљевства]], [[Римска република|Римске републике]] и [[Римско царство|Римског царства]], и многи га сматрају првим царским градом и метрополом. Први пут га је назвао ''[[Urbs aeterna|Вечни град]]'' ({{Јез-лат|Urbs Aeterna}}) римски песник Тибул, у 1. веку пре нове ере, а израз су преузели и [[Овидије]], [[Вергилије]] и [[Ливије Андроник|Ливије]]. Рим се назива и ''Престоницом света'' ({{Јез-лат|Caput Mundi}}).

Након пада [[Западно римско царство|Римског царства на западу]], које је означило почетак средњег века, Рим је полако потпадао под политичку контролу папства, да би у 8. веку постао престоница [[Папска држава|Папске државе]], која је трајала до 1870. године. Почевши од [[Ренесанса|ренесансе]], скоро све папе од [[Папа Никола V|Николе V]] (1447–1455) су спроводиле кохерентан архитектонски и урбанистички програм током четири стотине година, са циљем да град постане уметнички и културни центар света. На тај начин, Рим је прво постао један од главних центара ренесансе, а затим је постао родно место и [[Барок|барокног стила]] и [[Неокласицизам|неокласицизма.]]Познати уметници, сликари, вајари и архитекте учинили су Рим средиштем својих активности, стварајући ремек-дела широм града. Рим је 1871. постао главни град [[Краљевина Италија|Краљевине Италије]], која је 1946. године постала [[Италија|република Италија]].

Рим је 2019. године био 14. најпосећенији град на свету, са 10,1 милион туриста и најпопуларнија туристичка дестинација у Италији. Његов историјски центар је Унеско уврстио на листу светске баштине. Град домаћин Летњих олимпијских игара 1960, Рим је такође седиште неколико специјализованих агенција Уједињених нација, као што су [[Организација за храну и пољопривреду]], [[Светски програм за храну]] и [[Међународни фонд за пољопривредни развој]]. Град је такође домаћин Секретаријата Парламентарне скупштине [[Унија за Медитеран|Уније за Медитеран]], као и седишта многих међународних предузећа, као што су Eni, Enel, TIM, Leonardo S.p.A. и националних и међународних банака као што су [[UniCredit|Unicredit]] и BNL. Римска пословна четврт ЕУР је дом многих нафтних, фармацеутских и компанија за финансијске услуге. Присуство реномираних међународних брендова у граду учинило је Рим важним центром моде и дизајна, а ''Cinecittà Studios'' је створио многе филмове награђене [[Оскар]]ом.

== Етимологија ==
Према миту о оснивању старих Римљана,<ref name=":1" /> име Рим потиче од оснивача и првог краља града, Ромула.<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/biography/Romulus-and-Remus|title=Romulus and Remus {{!}} Story, Myth, Definition, Statue, & Facts {{!}} Britannica|website=www.britannica.com|language=en|access-date=2022-02-14}}</ref>

Међутим, могуће је да је име Ромул заправо изведено из самог Рима.<ref>{{cite book|author=Cf. Jaan Puhvel |title=Comparative mythology.|location= |publisher=The Johns Hopkins University Press |year= |isbn=}}. Baltimore and London 1989, стр. 287.</ref> Већ у 4. веку су биле предложене алтернативне теорије о пореклу имена. Неколико хипотеза је напредовало фокусирајући се на његове лингвистичке корене које су међутим остале неизвесне.<ref>{{cite book|author=Claudio Rendina|title=Roma Ieri, Oggi, Domani |location= |publisher= |year= |isbn= }}. Newton Compton, Roma, 2007, стр. 17.</ref>

Формулисане су различите хипотезе о пореклу имена Рима;<ref>{{Cite book|url=|title=Roma ieri, oggi e domani : una storia insolita della Città Eterna attraverso i misteri, i segreti, le leggende e le curiosità|last=Rendina|first=Claudio|year=2007|isbn=978-88-541-1025-0|edition=Prima edizione in quest collana novembre 2007|location=Roma|oclc=645978791|pages=17}}</ref> име би могло да потиче од:

* ''Рома'', ћерка Итала, жена [[Енеј]]а или његовог сина Асканија;<ref name=":12">{{Cite journal|last=Pontani|first=Filippomaria|date=2020|title=In un caffè remoto: l'Alessandria greca e non greca di Ungaretti|url=http://dx.doi.org/10.1484/j.gsli.5.130010|journal=Giornale Storico della Letteratura Italiana|volume=197|issue=658|pages=205–222|doi=10.1484/j.gsli.5.130010|s2cid=246761298 |issn=0017-0496}}</ref>
* ''Романо'', син [[Одисеј]]а и Кирке;
* ''Ромо'', син Ематионин, кога је [[Диомед]] довео из [[Троја|Троје]];<ref name=":12" />
* ''Ромиде'', тиранин [[Латини|Латина]], који је протерао [[Етрурци|Етрурце]] из региона;<ref name=":12" />
* ''Ромилос и Ромос'' ([[Ромул и Рем]]), Асканијеви синови близанци који су основали град;<ref name=":12" />
* ''Румон или Румен'', архаично име Тибра, има корен аналоган оном грчког глагола ρεω и латинског глагола ruo, што значи „тећи“;{{Efn-la|Плутарх је написао: „на обалама залива стајала је дивља смоква, коју су Римљани назвали руминалис јер су тамо били дојени близанци; Римљани Румилију називају богињом коју призивају док доје бебе.}}
* ''Рума'', што на етрурском значи „груда“, па би се стога могло односити на мит о [[Ромул и Рем|Ромулу и Рему]], или и на конформацију брдовитог подручја Палатина и Авентина,{{Efn-la|Два врата су по облику упоредива са две дојке.}} или на окуку Тибра испред од њих<ref>{{Cite web|url=http://www.pittau.it/comune/roma.html|title=Massimo Pittau - Il toponimo Roma|website=www.pittau.it|access-date=2022-03-01}}</ref>
* ρωμη (роме) што на грчком значи „снага“;{{Efn-la|У овом случају Рим би значио „јаки град“; Плутарх је писао: „[…] Пелазги, који су, пошто су обишли скоро све усељиве земље и потчинили скоро све живе, населили се тамо где стоји Рим, и због сопствене снаге у рату дали граду име“.}}
* ''Рома'', тројанска девојка која је познавала вештину магије, наговештаји у списима песника Стезикора;<ref>{{Cite book|url=|title=Il grande libro dei misteri di Roma risolti e irrisolti : a caccia di enigmi e sorprese tra la storia e i luoghi di una città che regala a chi la ama sempre una nuova magia|last=Liverotti|first=Massimiliano|year=2007|publisher=Newton Compton|isbn=978-88-541-0894-3|edition=1.|location=Roma|oclc=175651487}}</ref>
* ''Амор'', је реч Рома, ако се чита с десна на лево: тумачење је дао византијски писац [[Ђовани Лидо]], који је живео између петог и шестог века.{{Efn-la|Хипотеза се сматрала могућом током средњег века, али, осим помпејског графита, нигде није документована.}}

=== Називи који се односе на Рим и њихово порекло ===
Рим такође има неколико назива.

* ''Urbs/Urbe'' ({{Јез-лат|Città}}, град), јер је у античко доба реч урбс означавала Рим, који се сматрао величанственим градом;
* ''Caput fidei'' ({{Јез-лат|Capitale della fede}}, ''Престоница вере'') јер је Рим вековима био главно седиште моћи [[Католичка црква|Католичке цркве]] (која се стога врло често назива и Римокатоличком црквом);
* ''Città dell'acqua'' или ''"regina aquarum"'', за његове аквадукте и фонтане, за симбиотски однос са Тибром и за велику доступност воде;
* ''Caput mundi'' ({{Јез-лат|Capitale del mondo}}, ''Престоница света''), објашњено растућим пространством Римског царства које је Рим учинило једним од најутицајнијих градова у историји, потиче од фразе из ''Фарсалије'' [[Марко Ане Лукан|Марка Анеа Лукана]] која гласи: „''Ipsa, Caput Mundi, bellorum maxima merces, Roma capi facilis''“ (Сам Рим, престоница света, најважнији плен рата, лако подјармљив);
* ''Urbs Aeterna'' ({{Јез-лат|Città Eterna}}, ''Вечни град''), која уместо тога потиче из фразе у ''Књизи елегија'' [[Албије Тибул|Албија Тибула]]: „''Romulus aeternae nondum formaverat urbis / moenia''.“ („Ни Ромул још није саградио зидине Вечног града“).<ref>{{Cite web|url=https://www.rerumromanarum.com/2017/01/perche-roma-e-detta-la-citta-eterna.html|title=Perché Roma è detta la Città Eterna?|access-date=2022-03-01}}</ref>

== Историја ==

=== Оснивање Рима ===
{{Детаљније|Osnivanje Rima}}
Иако је било открића археолошких доказа о људској окупацији римске области од пре отприлике 14.000 година, густи слој много млађих остатака заклања палеолитске и неолитске локалитете.<ref>{{cite book|author=Heiken, G, Funiciello, R. and De Rita, D |title=The Seven Hills of Rome: A Geological Tour of the Eternal City|location= |publisher=Princeton University Press |year=2005|isbn=}}</ref> Докази о каменом оруђу, оружју и грнчарији сведоче о око 10.000 година људског присуства.

Неколико ископавања подржава гледиште да је Рим израстао из пасторалних насеља на брду Палатин подигнут изнад подручја будућег римског форума. Између краја бронзаног и почетка гвозденог доба, на сваком брду између мора и Капитола налазило се село (на Капитолском брду село је посведочено од краја 14. века пре нове ере).<ref name=":0">{{harvnb|Coarelli|1984|pp=9}}</ref> Међутим, ниједан од њих још није имао урбани квалитет.<ref name=":0" /> Данас постоји широк консензус да се град постепено развијао кроз агрегацију („синоецизам“) неколико села око највећег, постављеног изнад [[Палатин (римски брежуљак)|Палатина]].<ref name=":0" />

Ово агрегирање је олакшано повећањем пољопривредне продуктивности изнад егзистенцијалног нивоа, што је такође омогућило успостављање секундарних и терцијарних делатности. Ово је, заузврат, подстакло развој трговине са грчким колонијама јужне Италије (углавном Искија и Кума).<ref name=":0" /> Овај развој догађаја, који се према археолошким доказима догодио средином 8. века пре нове ере, може се сматрати „рођењем“ града.<ref name=":0" /> Упркос недавним ископавањима на брду Палатин, став да је Рим намерно основан средином осмог века пре нове ере, као што легенда о Ромулу сугерише, остаје маргинална хипотеза.<ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2007/06/12/science/12rome.html|title=More Clues in the Legend (or Is It Fact?) of Romulus|last=Wilford|first=John Noble|date=2007-06-12|work=The New York Times|access-date=2022-02-14|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref>

==== Легенда о Ромулу и Рему ====
[[Датотека:Capitoline she-wolf Musei Capitolini MC1181.jpg|мини|179x179px|Античка етрурска бронзана капитолинска вучица доји близанце [[Ромул и Рем|Ромула и Рема.]]|лево]]
Традиционалне приче које су пренели сами стари Римљани објашњавају најранију историју њиховог града у смислу легенди и митова. Најпознатији од ових митова, а можда и најпознатији од свих римских митова, је прича о [[Ромул и Рем|Ромулу и Рему]], близанцима које је дојила вучица.<ref name=":1">{{cite book|author=Livy|title=The history of Rome |location= |publisher= |year=1797}}. George Baker (trans.). Printed for A.Strahan.</ref> Одлучили су да изграде град, али након свађе Ромул је убио свог брата и град је узео његово име. Према римским аналистима, то се догодило 21. априла 753. п. н. е.<ref>{{cite book|author=Kinder, Hermann; Hilgemann, Werner|title=Dtv-Atlas zur Weltgeschichte |location= |publisher= |year=1964|pages=73 }}. (in German). Vol. 1. Dtv. {{OCLC|887765673}}..</ref>

Ова легенда је морала да се помири са двоструком традицијом, постављеном раније, да је [[троја]]нски избеглица [[Енеја]] побегао у [[Италија|Италију]] и пронашао лозу Римљана преко свог сина Јула, имењака из династије [[Јулијевци-Клаудијевци|Јулије-Клаудије]].<ref>{{Cite book|last=Livy|others=Aubrey De Sélincourt, R. M. Ogilvie, S. P. Oakley|url=https://archive.org/details/livyearlyhistory00titu|title=The early history of Rome : books I-V of The history of Rome from its foundations|year=2002|publisher=Penguin Books|isbn=978-1-101-48750-1|location=London|oclc=1227380917}}</ref> То је поставио римски песник [[Вергилије]] у првом веку пре нове ере. Поред тога, [[Страбон]] помиње старију причу, да је град био аркадијска колонија коју је основао Евандер. Страбон такође пише да је Луције Колије Антипатар веровао да су Рим основали Грци.<ref>{{Cite web|url=https://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=urn:cts:greekLit:tlg0099.tlg001.perseus-grc1:5.3.3|title=Strabo, Geography, book 5, chapter 3, section 3|website=www.perseus.tufts.edu|access-date=2022-02-14}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Strabo/5C*.html|title=LacusCurtius • Strabo's Geography — Book V Chapter 3|website=penelope.uchicago.edu|access-date=2022-02-14}}</ref>

=== Монархије и република ===
{{Quote box|width=24em|align=|bgcolor=#F0BC42|title=Историјске припадности|fontsize=80%|quote={{flagicon image|Lapis-niger.jpg}} [[Латини (италско племе)]] 2. миленијум – 752. п. н. е.
{{flagicon image|Lapis-niger.jpg}} [[Албани (Латини)|Албани]] ([[Латини (италско племе)|Латини]]) 10. век – 752. п. н. е. <br>
{{flagicon image|Capitoline Wolf of Roman Kingdom.svg}} [[Римско краљевство]] 752–509. п. н. е.<br>
{{flagicon image|Vexiloid of the Roman Empire.PNG}} [[Римска република|Римска Република]] 509–27 <br>
{{flagicon image|Vexiloid of the Roman Empire.PNG}} [[Римско царство]] 27–395 <br>
{{flagicon image|Vexiloid of the Roman Empire.PNG}} [[Западно римско царство]] 395–476 <br>
{{flagicon image|Odovacar Ravenna 477.jpg}} [[Одоакар|Краљевина Одоакра]] 476–493 <br>
{{flagicon image|Teodorico re dei Goti (493-526).png}} [[Краљевина Острогота]] 493–553 <br>
{{flagicon image|Simple Labarum.svg}} [[Византија]] 553–754 <br>
{{flagicon image|Flag of the Papal States (1825-1870).svg}} [[Папска држава]] 754–1798, 1799–1809, 1814–1849, 1849–1870<br/>
{{flagicon image|Flag of the Repubblica Romana 1798.svg}} [[Римска Република (18. век)|Римска Република]] 1798–1799<br/>
{{застава|Прво француско царство}} 1809–1814 <br/>
{{flagicon image|Flag of the Roman Republic (19th century).svg}} [[Римска република (1849)]] 1849<br/>
{{flagicon image|Flag of Italy (1861-1946).svg}} [[Краљевина Италија]] 1870–1946 <br>
{{flagicon image|Flag of the Vatican City.svg}} [[Ватикан]] 1929– <br>
{{flagicon image|Flag of Italy.svg}} [[Италија]] 1946–}}Тај град се касније развио у престоницу [[Римско краљевство|Римског краљевства]] (којим је непрекидно управљало седам краљева, што је било у складу са традицијом), [[Римска република|Римске републике]] (од 510. п. н. е, којом је управљао [[Римски сенат|Сенат]]) и коначно [[Римско царство|Римског царства]] (од 31. п. н. е, којим је управља цар).

Након оснивања од стране Ромула, према легенди,<ref name=":2">Kinder & Hilgemann 1964, стр. 73.</ref> Римом је 244 године владао монархијски систем, у почетку са владарима латинског и сабинског порекла, а касније етрурски краљеви. Традиција је предала седам краљева: [[Ромул]]а, [[Нума Помпилије|Нума Помпилија]], [[Тул Хостилије|Тула Хостилија]], [[Анко Марције|Анка Марција]], [[Луције Тарквиније Приск|Тарквинија Приска]], [[Сервије Тулије|Сервија Тулија]] и [[Тарквиније Охоли|Тарквинија Охолог]].<ref name=":2" />

Римљани су 509. п. н. е. протерали последњег краља из свог града и успоставили олигархијску републику. Рим је тада започео период карактерисан унутрашњим борбама између [[Патрицији|патриција]] (аристократа) и [[Плебејци|плебејаца]] (малих земљопоседника), као и сталним ратовањем против становништва централне Италије: [[Етрурци|Етрураца]], [[Латини|Латина]], Волса, Екија и Марсија.<ref>Kinder & Hilgemann 1964, стр. 77.</ref> Пошто је постао господар Лацијума, Рим је водио неколико ратова (против [[Гали|Гала]], [[Самнити|Осци-Самнита]] и грчке колоније [[Таранто|Таранта]], у савезу са [[Пир]]ом, краљем [[Епир]]а) чији је резултат био освајање италијанског полуострва, од централне области до [[Велика Грчка|Велике Грчке.]]<ref>Kinder & Hilgemann 1964, стр. 79.</ref>

У трећем и другом веку пре нове ере дошло је до успостављања римске хегемоније над [[Средоземље|Медитераном]] и [[Балканско полуострво|Балканом]], кроз три пунска рата (264–146. п. н. е.) вођена против града [[Картагина|Картагине]] и [[Македонски ратови|три македонска рата]] (212–168. п. н. е.) против [[Македонија|Македоније]].<ref>Kinder & Hilgemann 1964, стр. 81–83.</ref> У то време су основане прве римске провинције: [[Сицилија]], [[Сардинија]] и [[Корзика]], [[Хиспанија]], [[Македонија]], [[Ахаја|Ахеја]] и Африка.<ref>Kinder & Hilgemann 1964, стр. 81–85.</ref>

Од почетка 2. века пре нове ере, власт је била оспоравана између две групе аристократа: [[Оптимати|оптимата]], који су представљали конзервативни део Сената, и [[Популари|популара]], који су се ослањали на помоћ плебејаца (урбане ниже класе) да би стекли власт. У истом периоду, банкрот ситних земљорадника и оснивање великих робовских имања изазвали су велике миграције у град. Непрекидно ратовање довело је до успостављања професионалне војске, која се показала лојалнијом својим генералима него републици. Због тога је у другој половини другог века и током првог века пре нове ере дошло до сукоба како у иностранству тако и изнутра: после неуспелог покушаја друштвене реформе популара [[Тиберије Семпроније Грах|Тиберија]] и [[Гај Семпроније Грах|Гаја Граха]],<ref name=":3">Kinder & Hilgemann 1964, стр. 89.</ref> и рата против [[Југуртин рат|Југурте]],<ref name=":3" /> дошло је до грађанског рата из којег је генерал [[Корнелије Сула]] изашао као победник. Уследила је [[Спартаков устанак|велика побуна робова]] под [[Спартак]]ом,<ref name=":4">Kinder & Hilgemann 1964, стр. 91.</ref> а затим успостављање првог тријумвирата са [[Гај Јулије Цезар|Цезаром]], [[Гнеј Помпеј Велики|Помпејем]] и [[Марко Лициније Крас|Красом]].<ref name=":4" />

Освајање Галије учинило је Цезара изузетно моћним и популарним, што је довело до [[Цезаров грађански рат|другог грађанског рата против Сената]] и [[Гнеј Помпеј Велики|Помпеја]]. После своје победе, Цезар се успоставио као доживотни [[Диктатор (магистрат)|диктатор]].<ref name=":4" /> Његово убиство довело је до другог тријумвирата између [[Октавијан Август|Октавијана]] (Цезаровог унука и наследника), [[Марко Антоније|Марка Антонија]] и [[Марко Емилије Лепид (тријумвир)|Лепида]], и до још једног грађанског рата између Октавијана и Антонија.<ref name=":5">Kinder & Hilgemann 1964, стр. 93.</ref>

Овакав успех је зависио од војних освајања, трговачке надмоћи и селективне асимилације суседних цивилизација, пре свега цивилизације Етрураца и Грка. Римска доминација се проширила на већи део [[Европа|Европе]] и обале [[Средоземно море|Средоземног мора]], тако да је број становника нарастао на изнад милион. Хиљадама година Рим је био политички најзначајнији, најбогатији и највећи град западног света, а то је остао и након пропасти и поделе Царства, чак и када је коначно изгубио свој престонички статус у корист [[Милано|Милана]] и потом [[Ravena|Равене]] и био надмашен престижом источне престонице [[Константинопољ]]а.

=== Царство ===
{{Детаљније|Римско царство}}{{Multiple image
| image1 = RomaPalatinoDalCircoMassimo.jpg
| image2 = Tramonto sull’acquedotto Appio Claudio.jpg
| direction = vertical
| background color = 
| caption2 = Залазак сунца на аквадукту Appio Claudio.
| caption1 = Рим, Палатинско брдо, остаци царских палата према циркусу Максимусу, централни сектор.
| header = Остаци Античког Рима
| header_background = 
| caption3 = Римски форум су остаци оних грађевина које су током већег дела времена Старог Рима представљале политички, правни, верски и економски центар града и неуралгични центар целе римске цивилизације.
| image3 = Foro Romano Musei Capitolini Roma.jpg
}}

Године 27. п. н. е, [[Октавијан Август|Октавијан]] је постао [[принцепс]] и узео титулу Августа, оснивајући [[принципат]], диархију између принцепса и сената.<ref name=":5" /> За време [[Нерон]]ове владавине, две трећине града је уништено после [[Велики римски пожар|Великог пожара у Риму]], а почео је прогон хришћана.<ref>{{Cite web|url=https://www.pbs.org/wnet/secrets/great-fire-rome-background/1446/|title=The Great Fire of Rome ~ Background {{!}} Secrets of the Dead {{!}} PBS|date=2014-05-29|website=Secrets of the Dead|language=en-US|access-date=2022-02-14}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.nationalgeographic.org/thisday/jul19/great-fire-rome/|title=Great Fire of Rome|last=Society|first=National Geographic|date=2021-04-22|website=National Geographic Society|language=en|access-date=2022-02-14}}</ref> Рим је успостављен као де факто царство, које је највеће ширење достигло у другом веку под царем [[Трајан]]ом. Рим је потврђен као Капут Мунди, односно престоница познатог света, израз који је већ коришћен у републиканском периоду. Током прва два века, царством су владали цареви из династије Јулије-Клаудије, [[Флавијевци|Флавијан]] (који је такође саградио истоимени амфитеатар, познат као [[Колосеум]]),<ref>Kinder & Hilgemann 1964, стр. 97.</ref> и Антонин.<ref name=":6">Kinder & Hilgemann 1964, стр. 99.</ref> Ово време је такође карактерисало ширење хришћанске религије, коју је проповедао [[Исус|Исус Христ]] у Јудеји у првој половини првог века (под Тиберијем) и коју су популаризовали његови апостоли кроз царство и шире.<ref>Kinder & Hilgemann 1964, стр. 107.</ref> Антонино доба се сматра врхунцем Царства, чија се територија простирала од [[Атлантски океан|Атлантског океана]] до [[Еуфрат]]а и од [[Британија (провинција)|Британије]] до [[Египат|Египта]].<ref name=":6" />

Након завршетка династије [[Севери (династија)|Севери]] 235. године, Царство је ушло у период од 50 година познат као [[Криза 3. века|криза трећег века]] током којег су долазили бројни пучеви од стране генерала, који су настојали да обезбеде регион царства који им је био поверен на слабост централне власти у Риму. Постојало је такозвано [[Галоримско царство|Галско царство]] од 260. до 274. и побуне [[Зенобија|Зенобије]] и њеног оца од средине 260-их које су покушавале да се одбију од упада Персијанаца. Неки региони - Британија, Шпанија и северна Африка - нису били скоро погођени. Нестабилност је изазвала економско погоршање, а дошло је и до брзог пораста [[Инфлација|инфлације]] пошто је влада смањила валуту како би покрила трошкове. Германска племена дуж [[Рајне]] и северно од [[Балканско полуострво|Балкана]] извршила су озбиљне, некоординисане упаде од 250-их до 280-их година које су више личиле на џиновске нападне групе него на покушај насељавања. [[Персијско царство]] је вршило инвазију са истока неколико пута током 230-их до 260-их, али је на крају поражено.<ref name=":7">Kinder & Hilgemann 1964, стр. 101.</ref> Цар [[Диоклецијан]] (284) предузео је обнову државе. Укинуо је [[принципат]] и увео [[Тетрархија|тетрархију]] која је настојала да повећа државну моћ. Најизраженија карактеристика била је невиђена интервенција државе све до нивоа града: док је држава поднела захтев за порез граду и дозволила му да додели намете, од његове владавине држава је то чинила све до нивоа села. У узалудном покушају да контролише инфлацију, наметнуо је контролу цена која није потрајала. Он или [[Константин Велики|Константин]] су регионализовали администрацију царства што је суштински променило начин на који се њиме управљало стварањем регионалних епархија. 
[[Датотека:Roman Empire Trajan 117AD.png|лево|мини|Мапа Римског царства 117. године нове ере.]]
Постојање регионалних фискалних јединица из 286. послужило је као модел за ову иновацију без преседана. Цар је убрзао процес уклањања војне команде са гувернера. Од сада, цивилна управа и војна команда би била одвојена. Он је намесницима дао више фискалних обавеза и ставио их на чело система логистичке подршке војске као покушај да га контролише уклањањем система подршке из њене контроле. [[Диоклецијан]] је владао источном половином, настањен у [[Никомедија|Никомедији]]. 296. године, уздигао је [[Максимијан]]а до Августа западне половине, где је владао углавном из Медиоланума када није био у покрету.<ref name=":7" /> Године 292. створио је два 'млађа' цара, Цезари, по један за сваког Августа, Констанције за [[Британија (провинција)|Британију]], [[Галија|Галију]] и [[Шпанија|Шпанију]] чије је седиште власти било у [[Трир]]у и [[Галерије]] у [[Сирмијум]]у на [[Балканско полуострво|Балкану]]. Именовање цезара није било непознато: Диоклецијан је покушао да претвори у систем нединастичке сукцесије. Након [[Абдикација|абдикације]] 305. године, цезари су успели и они су заузврат себи поставили двојицу колега.

Након абдикације [[Диоклецијан]]а и [[Максимијан]]а 305. године и низа грађанских ратова између ривалских претендента на царску власт, током година 306–313, тетрархија је напуштена. [[Константин Велики]] је предузео велику реформу [[Бирократија|бирократије]], не променом структуре, већ рационализацијом надлежности неколико министарстава током година 325–330, након што је победио Лицинија, цара на Истоку, крајем 324. године. Назван [[Милански едикт]] из 313. године, заправо фрагмент Лицинијевог писма намесницима источних провинција, даје слободу богослужења свима, укључујући и хришћане, и наређује враћање одузете црквене имовине на молбу новоствореним намесницима епархије. Финансирао је изградњу неколико цркава и дозволио свештенству да буде арбитар у грађанским парницама (мера која га није надживела, али је делимично обновљена много касније). Он је трансформисао град Византију у своју нову резиденцију, која, међутим, званично није била ништа више од царске резиденције попут Милана, Трира или Никомедије све док [[Констанције II]] није у мају 359. добио титулу префекта: Цариград.

==== Пад Царства ====
{{Детаљније|Пад Западног римског царства}}{{Multiple image
| image1 = Piazza di porta san Paolo 102 2167.jpg
| image2 = Rione X Campitelli, 00186 Roma, Italy - panoramio (128).jpg
| direction = vertical
| background color = 
| header = Остаци античког Рима
| header_background = 
| caption2 = Трајанов стуб, тријумфални стуб и место где су положене мошти цара Трајана.
| caption1 = Пирамида Гаја Цестија.
| align = left
}}

[[Хришћанство]] у облику Никејског симбола вере постало је званична религија царства 380. године, преко Солунског едикта издатог у име три цара - [[Грацијан]]а, [[Валентинијан II|Валентинијана II]] и [[Теодосије I|Теодосија I]] - са Теодосијем који је очигледно био покретачка снага иза тога. Био је последњи цар уједињеног царства: после његове смрти 395. године, његови синови, Аркадије и Хонорије, поделили су царство на западни и источни део. Седиште владе у Западном римском царству пренето је у [[Равена|Равену]] након опсаде [[Милано|Милана]] 402. Током 5. века, цареви из 430-их су углавном боравили у главном граду Риму.

Рим, који је изгубио централну улогу у управљању царством, опљачкали су 410. [[Визиготи]] предвођени [[Аларих I|Аларихом]],<ref>Kinder & Hilgemann 1964, стр. 115.</ref> али је причињена врло мала физичка штета, која је већински поправљена. Оно што се није могло тако лако заменити су преносиви предмети као што су уметничка дела од племенитих метала и предмети за кућну употребу (плен). Папе су улепшале град великим базиликама, попут [[Санта Марија Мађоре]] (уз сарадњу царева). Становништво града је пало са 800.000 на 450–500.000 до тренутка када је град 455. године опљачкао [[Гејсерих]], краљ [[Вандали|Вандала]].<ref>Kinder & Hilgemann 1964, стр. 117.</ref> Слаби цареви петог века нису могли да зауставе пропадање, што је довело до свргавања [[Ромул Августул|Ромула Августула]] 22. августа 476. године, што је означило крај [[Западно римско царство|Западног римског царства]] и, за многе историчаре, почетак [[Средњи век|средњег века]].<ref>Kinder & Hilgemann 1964, стр. 103.</ref>

=== Средњи век ===
{{Детаљније|Италија у средњем веку}}[[Датотека:Sack of Rome by Alaric - sacred vessels are brought to a church for safety (2nd of 2).jpg|мини|Илустрација из 15. века која приказује пљачку Рима 410. године од стране [[Визиготско краљевство|визиготског]] краља [[Аларих I|Алариха I]].]]
Након пада [[Западно римско царство|Западног римског царства]] 476. године нове ере, Рим је прво био под контролом [[Одоакар|Одоакра]], а затим је постао део [[Краљевина Острогота|Остроготског краљевства]] да би се вратио под контролу [[Византија|Источног Рима]] након [[Готски рат|Готског рата]], који је разорио град 546. и 550. године. Његово становништво опало је са више од милион у 210. години нове ере на 500.000 у 273.<ref>{{Cite web|url=http://www.mandatory.com/2013/01/24/the-16-greatest-cities-in-human-history/9|title=travel, history, civilizations, greatest cities, largest cities, Rome - Mandatory|date=2013-01-30|access-date=2022-02-14|archive-date=30. 01. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20130130090938/http://www.mandatory.com/2013/01/24/the-16-greatest-cities-in-human-history/9|url-status=unfit}}</ref> затим на 35.000 након Готског рата (535–554),<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=cXuCjDbxC1YC&pg=PA185|title=Urban World History: An Economic and Geographical Perspective|last=Tellier|first=Luc-Normand|year=2009|publisher=PUQ|isbn=978-2-7605-2209-1|language=en}}</ref> сводећи град који се шири на групе насељених зграда испресецаних међу великим површинама рушевина, вегетације, винограда и баште на пијаци.<ref>{{cite book|author=Norman John Greville Pounds|title=An Historical Geography of Europe 450 B.C.–A.D. 1330 |location= |publisher= |year= |isbn= }}. стр. 192.</ref> Генерално се сматра да је популација града до 300. године н.е. износила 1 милион (процене се крећу од 2 милиона до 750.000), опадајући на 750–800.000 у 400. н.е, 450–500.000 у 450. н.е. и на 80–100.000 н.е.

Римски бискуп, звани Папа, био је важан од раних дана хришћанства због мученичке смрти оба апостола [[Апостол Петар|Петра]] и [[Апостол Павле|Павла]]. Римски [[бискуп]]и су такође виђени (и католици их још увек виде) као наследнике Петра, који се сматра првим бискупом Рима. Град је тако добијао све већи значај као центар католичке цркве.

Након [[Лангобарди|лангобардске]] инвазије на [[Италија|Италију]] (569–572), град је остао номинално византијски, али су у стварности папе водиле политику равнотеже између Византинаца, Франака и Лангобарда.<ref name=":8">{{harvnb|Bertarelli|1925|pp=19}}</ref> Године 729. лангобардски краљ [[Лијутпранд]] поклонио је Цркви северни латијумски град [[Сутри (Витербо)|Сутри]], чиме је започела њена власт.<ref name=":8"/> Године 756. [[Пипин Мали]], након што је победио Лангобарде, дао је папи временску [[Јурисдикција|јурисдикцију]] над римским војводством и Равенским [[егзархат]]ом, стварајући тако [[Папска држава|Папску државу]].<ref name=":8" /> Од овог периода три силе су покушавале да владају градом: папа, племство (заједно са шефовима милиција, судијама, Сенатом и становништвом) и франачки краљ, као краљ Лангобарда, патриције и цар.<ref name=":8" /> Ове три странке (теократска, републиканска и царска) биле су одлика римског живота током читавог средњег века.<ref name=":8" /> У Божићној ноћи 800. године, [[Карло Велики|Карла Великог]] је у Риму крунисао [[папа Лав III]] за цара [[Свето римско царство|Светог римског царства]]: том приликом је град први пут угостио две силе чија је борба за контролу требало да буде константа средњег века.<ref name=":8" />
[[Датотека:Detail coronation Charles the Great (Francis 1st of France) by Pope Leo III (Leo X) Vatican 11.jpg|лево|мини|231x231пиксел|Детаљни приказ [[Рафаело Санти|Рафаелове]] илустрације која приказује крунисање [[Карло Велики|Карла Великог]] у старој базилици [[Базилика Светог Петра|Светог Петра]], 25. децембра 800.]]
Године 846. муслимански Арапи су безуспешно упали на градске зидине, али су успели да опљачкају базилику Светог Петра и Павла, обе изван градског зида.<ref>{{Cite web|url=http://www.metmuseum.org/toah/ht/06/eust/ht06eust.htm|title=Italian Peninsula, 500–1000 A.D. {{!}} Heilbrunn Timeline of Art History {{!}} The Metropolitan Museum of Art|date=2008-12-05|access-date=2022-02-14|archive-date=05. 12. 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20081205030647/http://www.metmuseum.org/toah/ht/06/eust/ht06eust.htm|url-status=unfit}}</ref> Након распада каролиншке моћи, Рим је пао као плен феудалног хаоса: неколико племићких породица борило се против папе, цара и међусобно. То су била времена [[Теодора (сенатрикс)|Теодоре]] и њене ћерке [[Марозија|Марозије]], [[Конкубинат|конкубина]] и мајки неколико папа, и Кресценција, моћног феудалца, који се борио против царева [[Отон II, цар Светог римског царства|Отона II]] и [[Отон III, цар Светог римског царства|Отона III]].<ref name=":9">{{harvnb|Bertarelli|1925|pp=20}}</ref> Скандали овог периода натерали су папство да се реформише: избор папе био је резервисан за кардинале, а покушана је реформа свештенства. Покретачка снага иза ове обнове био је монах Илдебрандо да Соана, који је једном изабран за папу под именом [[Папа Гргур VII]], укључио се у контроверзу инвеституре против цара [[Хајнрих IV, цар Светог римског царства|Хенрија IV]]. Након тога, Рим су опљачкали и спалили [[Нормани]] под вођством Роберта Гискара који је ушао у град као подршка папи, а затим опколио [[Анђеоска тврђава|Анђеоску тврђаву]].<ref name=":9" />

Током овог периода, градом је аутономно управљао сенатор. У 12. веку, ова управа, као и други европски градови, еволуирала је у [[Комуна (вишезначна одредница)|комуну]], нови облик друштвене организације под контролом нових богатих класа.<ref name=":9"/> [[Папа Луције II]] се борио против римске комуне, а борбу је наставио његов наследник [[папа Евгеније III]]: у овој фази комуну је, у савезу са аристократијом, подржавао Арналдо да Бреша, монах који је био верски и друштвени реформатор.<ref name=":10">{{harvnb|Bertarelli|1925|pp=21}}</ref> Након папине смрти, Арналдо је заробљен од стране [[Папа Хадријан II|Адријана IV]], што је означило крај аутономије комуне.<ref name=":10" /> Под папом [[Папа Иноћентије III|Иноћентијом III]], чија је владавина означила апогеј папства, комуна је ликвидирала сенат и заменила га сенатором, који је био потчињен папи.<ref name=":10" />

У овом периоду, папство је играло улогу од секуларне важности у западној Европи, често се понашајући као арбитри између хришћанских монарха и вршећи додатна политичка овлашћења.<ref>Jarrett, Bede (1913). "Papal Arbitration" . In Herbermann, Charles (ed.). ''Catholic Encyclopedia''. New York: Robert Appleton Company.</ref>

Године 1266, [[Карло I Анжујски|Карло Анжујски]], који је кренуо на југ да се бори против [[Хоенштауфен]]а у име папе, именован је за сенатора. Карло је основао Сапијенцу, универзитет у Риму.<ref name=":10" /> У том периоду папа је умро, а кардинали, позвани у [[Витербо]], нису могли да се договоре око његовог наследника. Ово је разбеснело грађане града, који су потом скинули кров са зграде у којој су се састајали и затворили их док нису именовали новог папу; ово је означило рођење [[Папска конклава|конклаве]].<ref name=":10" /> У овом периоду град је такође био разбијен непрекидним борбама између аристократских породица: [[Анибалди]], [[Каетани]], Колона, [[Орсини]], Конти, угнежђени у својим тврђавама подигнутим изнад древних римских здања, међусобно су се борили да контролишу папство.<ref name=":10" />

[[Папа Бонифације VIII]], рођен као Каетани, био је последњи папа који се борио за универзални домен цркве; прогласио је крсташки рат против породице Колона и 1300. године позвао на први јубилеј хришћанства, који је довео милионе ходочасника у Рим.<ref name=":10" /> Међутим, његове наде је сломио француски краљ [[Филип I од Кастиље|Филип Лепи]], који га је заробио и убио у Анањију.<ref name=":10" /> Потом је изабран нови папа веран Французима, а папство је накратко премештено у [[Авињон]] (1309–1377).<ref name=":11">{{harvnb|Bertarelli|1925|pp=22}}</ref> Током овог периода Рим је био занемарен, све док плебејац, Кола ди Ријенцо, није дошао на власт.<ref name=":11" /> Идеалиста и љубитељ старог Рима, Кола је сањао о поновном рођењу Римског царства: након што је преузео власт са титулом Трибуно, његове реформе су одбачене од стране становништва.<ref name=":11" /> Приморан да побегне, Кола се вратио као део пратње кардинала Алборноза, који је био задужен да обнови власт Цркве у Италији.<ref name=":11" /> Вративши се на власт на кратко време, Кола је убрзо линчован од стране становништва, а Алборноз је преузео град. Године 1377. Рим је поново постао седиште папства под [[Папа Гргур XI|Гргуром XI]].<ref name=":11" /> Повратак папе у Рим те године је покренуо западни раскол (1377–1418), а наредних четрдесет година град је био погођен поделама које су потресле Цркву.<ref name=":11" />

=== Рана модерна историја ===
{{Детаљније|Римска ренесанса}}
{{Multiple image
| image1 = PonteSantAngeloRom.jpg
| image2 = Sistina-interno.jpg
| direction = vertical
| background color = 
| header = Рана модерна историја
| header_background = 
| caption2 = Сикстинска капела, поглед изнутра.
| caption1 = Поглед са Тибра на мост Сант'Анђело и базилику.
| align = right
| image3 = Ponte Sisto and Dome od St. Peter at night.jpg
| caption3 = Мост Систо на Тибру.
}}

Године 1418. [[Сабор у Констанцу]] је решио [[Западни раскол|Западну шизму]] и изабран је римски [[папа Мартин V]].{{sfn|Bertarelli|1925|p=22}} То је донело Риму век унутрашњег мира, који је означио почетак ренесансе.{{sfn|Bertarelli|1925|p=22}} Владајуће папе до прве половине 16. века, од [[Папа Никола V|Николе V]], оснивача Ватиканске библиотеке, до [[Папа Пије II|Пија II]], хуманисте и писменог, од [[Папа Сикст IV|Сикста IV]], папе ратника, до [[Папа Александар VI|Александра VI]], неморалног и непотисте, од [[Папа Јулије II|Јулија II]], војника и покровитеља, до [[Папа Лав X|Лава X]], који је дао име овом периоду („век Лава X“), сви су своју енергију посветили величини и лепоти Вечног града и покровитељству уметности.{{sfn|Bertarelli|1925|p=22}}

Тих година се центар италијанске ренесансе из [[Фиренца|Фиренце]] преселио у Рим. Настала су величанствена дела, као што су нова [[базилика Светог Петра]], [[Сикстинска капела]] и [[мост Систо]] (први мост који је изграђен преко [[Тибар|Тибра]] од антике, иако на римским темељима). Да би то постигли, папе су ангажовале најбоље уметнике тог времена, укључујући [[Микеланђело Буонароти|Микеланђела]], [[Перуђино|Перуђина]], [[Рафаело Санти|Рафаела]], [[Доменико Гирландајо|Гирландаја]], [[Лука Сињорели|Луку Сињорелија]], [[Сандро Ботичели|Ботичелија]] и [[Козимо Росели|Козима Роселија]].

Период је такође био злогласан по папској корупцији, са многим папама које су имале децу, и бавиле се непотизмом и симонијом. Корупција папа и огромни трошкови за њихове грађевинске пројекте довели су, делимично, до реформације и, заузврат, до контрареформације. Под екстравагантним и богатим папама, Рим је претворен у центар уметности, поезије, музике, књижевности, образовања и културе. Рим је постао способан да се такмичи са другим великим европским градовима тог времена у погледу богатства, величине, уметности, учења и архитектуре.

Период ренесансе је драматично променио лице Рима, делима попут [[Микеланђело Буонароти|Микеланђелове]] [[Пијета|Пијете]] и фрескама апартмана Борџија. Рим је достигао највишу тачку сјаја под папом [[Папа Јулије II|Јулијем II]] (1503–1513) и његовим наследницима [[Папа Лав X|Лавом Х]] и [[Папа Климент VII|Климентом VII]], обојица члановима [[Медичи|породице Медичи]].

У овом двадесетогодишњем периоду, Рим је постао један од највећих центара уметности на свету. Стара базилика Светог Петра коју је саградио [[Константин Велики|цар Константин Велики]]<ref>{{cite encyclopedia|url=http://www.newadvent.org/cathen/13369b.htm|encyclopedia=Catholic Encyclopedia|title=Basilica of St. Peter|publisher=Newadvent.org|date=1 February 1912|access-date=3 February 2010|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20100110133607/http://www.newadvent.org/cathen/13369b.htm|archive-date=10 January 2010}}</ref> (која је до тада била у трошном стању) је срушена и започета изградња нове. Град је угостио уметнике као што су [[Доменико Гирландајо|Гирландајо]], [[Перуђино]], [[Сандро Ботичели|Ботичели]] и [[Донато Браманте|Браманте]], који су изградили храм Темпјето Светог Петра у Монторију и планирали велики пројекат за реновирање Ватикана. [[Рафаело Санти|Рафаело]], који је у Риму постао један од најпознатијих сликара Италије, створио је фреске у вили Фарнезина, Рафаелове собе, као и многе друге познате слике. [[Микеланђело Буонароти|Микеланђело]] је започео украшавање плафона Сикстинске капеле и извео чувену статуу [[Мојсије|Мојсија]] за гробницу Јулија II.

Њена економија је била богата, уз присуство неколико тосканских банкара, укључујући [[Агостин Чиги|Агостина Чигија]], који је био Рафаелов пријатељ и покровитељ уметности. Пре своје ране смрти, Рафаело је такође по први пут промовисао очување древних рушевина. [[Италијански рат (1526—1530)]] изазвао је прву пљачку града у више од пет стотина година од претходне пљачке; 1527. године, [[ландскнехти]] цара [[Карло V, цар Светог римског царства|Карла V]] опљачкали су град, чиме су нагли крај златног доба ренесансе у Риму.{{sfn|Bertarelli|1925|p=22}}

Почевши од [[Тридентски сабор|Тридентског сабора]] 1545. године, Црква је започела контрареформацију као одговор на реформацију, преиспитивање ауторитета Цркве великих размера у духовним питањима и државним пословима. Овај губитак поверења довео је до великих померања моћи са Цркве. Под папама од [[Папа Пије V|Пија V]] до [[Папа Сикст V|Сикста V]], Рим је постао центар реформисаног католицизма и доживео је изградњу нових споменика који су славили папство. Папе и кардинали из 17. и раног 18. века наставили су кретање тако што су градски пејзаж обогатили барокним зградама.{{sfn|Bertarelli|1925|p=23}}

Ово је било још једно непотистичко доба; нове аристократске породице ([[Барберини]], [[Памфили]], [[Чиги]], [[Роспиљози]], [[Алтијери]], [[Одескалки]]) су штитиле њихове папе, које су градиле огромне барокне зграде за своје рођаке. Током доба [[Просветитељство|просветитељства]], нове идеје су стигле до Вечног града, где је папство подржало археолошка истраживања и побољшало добробит људи. Али није све ишло добро за Цркву у време [[Контрареформација|Контрареформације]]. Било је неуспеха у покушајима да се потврди моћ Цркве, а значајан пример је био 1773. када је [[папа Климент XIV]] био присиљен од стране секуларне власти да угуши језуитски ред.{{sfn|Bertarelli|1925|p=22}}

=== Касна модерна историја ===
{{Multiple image
| image1 = Engelsburg und Engelsbrücke abends.jpg
| image2 = Via Condotti, Roma, Italia - panoramio.jpg
| direction = vertical
| background color = 
| header = Модерна историја
| header_background = 
| caption2 = Позната улица "Via Condotti".
| caption1 = Тврђава Сант'Анђело са моста. Највиша статуа је статуа арханђела Михаила, по коме је зграда добила име.
| align = left
}}

Владавину папа прекинула је краткотрајна [[Римска република (18. век)|Римска република]] (1798–1800), која је успостављена под утицајем [[Француска револуција|Француске револуције]]. Папска држава је обновљена у јуну 1800, али током [[Наполеон I Бонапарта|Наполеонове]] владавине, Рим је припојен као департман Француске империје: прво као ''Département du Tibre'' (1808–1810), а затим као ''Département Rome'' (1810–1814). Након пада Наполеона, Папска држава је поново конституисана одлуком [[Бечки конгрес|Бечког конгреса]] 1814. године.

1849. је проглашена друга римска република током године револуција 1848. Две од најутицајнијих личности италијанског уједињења, [[Ђузепе Мацини]] и [[Ђузепе Гарибалди]], борили су се за краткотрајну републику.

Рим је тада постао жариште наде за поновно уједињење Италије након што је остатак Италије уједињен као [[Краљевина Италија]] 1861. са привременим главним градом у [[Фиренца|Фиренци]]. Те године је Рим проглашен престоницом Италије иако је још увек био под папином контролом. Током 1860-их, последњи остаци папске државе били су под заштитом Француске захваљујући спољној политици [[Наполеон III Бонапарта|Наполеона III]]. Француске трупе биле су стациониране у региону под папском контролом. Године 1870. француске трупе су повучене због избијања [[Француско-пруски рат|француско-пруског рата]]. Италијанске трупе су успеле да заузму Рим који је ушао у град кроз пробој у близини Порта Пија. [[Папа Пије IX]] прогласио се затвореником у Ватикану. 1871. главни град Италије премештен је из Фиренце у Рим. Године 1870. у граду је живело 212.000 становника, од којих су сви живели на подручју које је омеђивао древни град, а 1920. године становништво је било 660.000. Значајан део живео је ван зидина на северу и преко [[Тибар|Тибра]] у области [[Ватикан]]а.

==== Двадесети век ====
{{Детаљније|Краљевина Италија|Војна историја Италије у Другом светском рату}}[[Датотека:March on Rome 1922 - Mussolini.jpg|мини|[[Марш на Рим]] је био марш изведен 22. до 29. октобра који су извели италијански фашисти на челу са [[Бенито Мусолини|Бенитом Мусолинијим]].

Престрашен маршом и стањем у земљи (либерална влада [[Луиђи Факта|Луиђија Факте]] није успела да заустави ширење [[Анархија|анархије]]). Краљ [[Виторио Емануеле III Савојски|Виторио Емануеле III]] поверава му мандат за састављање владе (28. октобра [[1922]]), те Мусолини постаје премијер.]]
Убрзо након [[Први светски рат|Првог светског рата]], крајем 1922. Рим је био сведок успона италијанског [[Фашизам|фашизма]] предвођеног [[Бенито Мусолини|Бенитом Мусолинијем]], који је предводио [[Марш на Рим|марш на град]]. Укинуо је [[Демократија|демократију]] до 1926. године, на крају је прогласио ново [[Велика Италија|Италијанско царство]] и удружио Италију са [[нацистичка Њемачка|нацистичком Немачком]] 1938. Мусолини је срушио прилично велике делове центра града како би изградио широке авеније и тргове који су требало да славе фашистички режим и оживљавање и величање класичног Рима. У међуратном периоду дошло је до брзог пораста градске популације која је убрзо након 1930. године премашила милион становника. Током [[Други светски рат|Другог светског рата]], због уметничких ризница и присуства [[Ватикан]]а, Рим је у великој мери избегао трагичну судбину других европских градова. Међутим, 19. јула 1943. област Сан Лоренцо је била изложена савезничким бомбардовањем, што је резултирало око 3.000 мртвих и 11.000 повређених, од којих је још 1.500 умрло. Мусолини је ухапшен 25. јула 1943. На дан италијанског примирја 8. септембра 1943. град су окупирали Немци. Папа је прогласио Рим отвореним градом. Ослобођен је 4. јуна 1944. године.

Рим се увелико развио након рата као део „италијанског економског чуда“ послератне реконструкције и модернизације 1950-их и раних 1960-их. Током овог периода, година ла долце вита („слатког живота“), Рим је постао модеран град, са популарним класичним филмовима као што су [[Бен-Хур (филм из 1959)|''Бен Хур'']], ''[[Кво вадис (филм из 1951)|Кво вадис]]'', ''[[Празник у Риму]]'' и ''[[Слатки Живот]]'' снимљени у култним градским студијима Чинечита. Тренд раста становништва наставио се све до средине 1980-их када је општина имала више од 2,8 милиона становника. Након овога, становништво је полако опадало јер су људи почели да се селе у оближња предграђа, нарочито због нагомилавања [[саобраћај]]а и загађења животне средине.

== Географија ==
=== Положај ===
[[Датотека:Rome_by_Sentinel-2,_2020-12-21.jpg|мини|Сателитски снимак Рима.]]
Рим се налази у региону [[Лацио]] у централној Италији на реци [[Тибар]]. Првобитно насеље се развило на брежуљцима који су излазили поред острва Тибар, јединог природног острва у овој области. Рим краљева је саграђен на седам брда: [[Авентин|брду Авентин]], [[Брдо Целиј|брду Целиј]], [[Kapitol (Rim)|брду Капитол]], [[Есквилин|брду Есквилин]], [[Палатин (римски брежуљак)|брду Палатин]], [[Брдо Квиринал|брду Квиринал]] и [[Брдо Виминал|брду Виминал]]. Савремени Рим такође прелази друга река, Анијен, која се улива у Тибар северно од историјског центра.

Иако је центар града удаљен око 24&nbsp;km у унутрашњости [[Тиренско море|Тиренског мора]], градска територија се протеже до обале, где се налази југозападни округ [[Остија (Рим)|Остија]]. Надморска висина централног дела Рима креће се од 13 м надморске висине (у подножју Пантеона) до 139 м изнад нивоа мора (врх Монте Марио).<ref>{{Cite book|title=Roma anno 2750 ab Urbe condita|last=Ravaglioli|first=Armando|publisher=Tascabili Economici Newton|year=1997|isbn=978-88-8183-670-3|location=Rome|language=it}}</ref> Римска комуна покрива укупну површину од око 1.285&nbsp;km², укључујући многе зелене површине.

=== Територија ===
[[Датотека:Roma Septimontium PNG.png|мини|Мапа: Седам брда Рима. Брда су приказана браон бојом, низије зеленом.]]
Територија општине је велика, обухвата вековима напуштена подручја, углавном мочварна и непогодна за пољопривреду и која не припада ниједној општини: са површином од 1287,36&nbsp;km² највећа је у Италији и једна је од највећих проширених између европских престоница.<ref>{{Cite web|url=https://sso.comune.roma.it/ssoservice/XUI/?goto=https%3A%2F%2Fround-lake.dustinice.workers.dev%3A443%2Fhttps%2Fwww.comune.roma.it%3A443%2Fwps%2Fportal%2Fpcr%3Fahew%3DcontentId%3Ajp_pagecode%26contentId%3DNEW151060%26jp_pagecode%3Dnewsview.wp|title=Roma Capitale|website=sso.comune.roma.it|access-date=2022-03-01}}</ref> Рим је највећа општина у Италији и била је највећа у Европи до формирања општине [[Фјумичино]], остајући и након тога једна од највећих међу европским престоницама.<ref>{{Cite web|url=https://sso.comune.roma.it/ssoservice/XUI/?goto=https%3A%2F%2Fround-lake.dustinice.workers.dev%3A443%2Fhttps%2Fwww.comune.roma.it%3A443%2Fwps%2Fportal%2Fpcr%3Fahew%3DcontentId%3Ajp_pagecode%26contentId%3DNEW151060%26jp_pagecode%3Dnewsview.wp|title=Roma Capitale|website=sso.comune.roma.it|access-date=2023-08-26}}</ref> Густина насељености није велика, због присуства зелених површина раштрканих по целој општинској области:<ref>{{Cite web|url=https://romanatura.roma.it/|title=Sito Istituzioneale Roma NATURA|last1=RomaNatura|last2=Name <you@example.com>|first2=Your|website=romanatura.roma.it|language=it|access-date=2022-03-01|archive-date=02. 03. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220302231557/https://romanatura.roma.it/|url-status=}}</ref> Рим је јединствен у западном свету по пространству села која окружујују град и међусобном прожимању између града и села.<ref>{{Cite web|url=https://sso.comune.roma.it/ssoservice/XUI/?goto=https%3A%2F%2Fround-lake.dustinice.workers.dev%3A443%2Fhttps%2Fwww.comune.roma.it%3A443%2Fwps%2Fportal%2Fpcr%3Fahew%3DcontentId%3Ajp_pagecode%26contentId%3DNEW107992%26jp_pagecode%3Dnewsview.wp|title=Roma Capitale|website=sso.comune.roma.it|access-date=2022-03-01}}</ref> Штавише, Рим је италијанска општина са највећим бројем суседних општина, 29 (без енклаве [[Ватикан]]а).

==== Сеизмичка класификација ====

* зона 2B (средња сеизмичност, обухвата територијална подручја општина  IV, V, VI, VII, VIII и IX);<ref name=":13">{{Cite web|url=https://www.casaeclima.com/italia/regioni/ar_39475_classificazione-sismica-novita-lazio-modifiche.html|title=Classificazione sismica: novità in Lazio|date=6 September 2019|website=CASA&CLIMA.com|language=it|access-date=2022-03-01}}</ref>
* зона 3А (ниска сеизмичност, обухвата територијална подручја општина I, II, III, X, XI, XII, XIII, XIV и XV);<ref name=":13" />
* зона 3B (ниска сеизмичност, обухвата административно острво XV општине).<ref name=":13" />

=== Топографија ===
[[Датотека:Roma_dall'aereo.JPG|мини|Поглед из ваздуха на историјски центар Рима ({{Јез-итал|Centro Storico}}'').''|лево]]
Током историје Рима, урбаним границама града сматрало се подручје унутар градских зидина. Првобитно су се састојали од [[Сервијев зид|Сервијевог зида]], који је изграђен дванаест година након галског пљачкања града 390. године пре нове ере. Ово је садржало већину брда Есквилина и Целија, као и осталих пет. Рим је прерастао Сервијев зид, али више није било зидања све до скоро 700 година касније, када је 270. године нове ере [[Аурелијан|цар Аурелијан]] почео да гради [[Аурелијанов зид|Аурелијанове зидове]]. Биле су дугачке скоро 19 км и још увек су биле зидине које су трупе [[Краљевина Италија|Краљевине Италије]] морале да пробију да би ушле у град 1870.

Градско урбано подручје је пресечено на два дела кружним путем, Гранде Ракордо Ануларе („ГРА“), завршен 1962, који кружи око центра града на удаљености од око 10 километара. Иако је, када је прстен завршен, већина делова насељеног подручја лежала је унутар њега (један од ретких изузетака било је некадашње село [[Остија (Рим)|Остија]], које лежи дуж обале Тиренског мора), и у међувремену су изграђени квартови који се протежу и до 20 километара иза њега.

Општина покрива површину отприлике три пута већу од укупне површине унутар Ракорда и упоредива је по површини са целим метрополитанским градовима [[Милано]]м и [[Напуљ]]ем, и са површином која је шест пута већа од територије ових градова. Такође обухвата значајне површине напуштених мочвара које нису погодне ни за пољопривреду ни за урбани развој.

Као последица тога, густина општине није толико велика, њена територија је подељена између високо урбанизованих подручја и подручја означених као паркови, резервати природе и за пољопривредну употребу.{{wide image|View from Stpeters bottomcropped.jpg|1400px|Смањена верзија слике која приказује поглед од 360 степени са куполе базилике Светог Петра преко остатка Ватикана и Рима.|alt=
|dir=rtl}}
=== Хидрографија ===
Кроз град, поред [[Тибар|Тибра]], пролазе и [[Анијена]], њена притока на северу данашње урбане територије, и мали водени путеви као што су Алмоне и бројни ровови римског села. Општина Рим Х има поглед на [[Тиренско море]] (Рим је највећа приморска општина у Европи, са око 20 километара обале<ref>{{Cite web|url=http://www.romanotizie.it/porto-di-fiumicino-cutrufo-nuovo-tassello-del-secondo-polo-turistico-della-capitale.html|title=ROMANOTIZIE.IT - Porto di Fiumicino. Cutrufo: "Nuovo tassello del secondo polo turistico della Capitale"|date=2015-09-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20150924092026/http://www.romanotizie.it/porto-di-fiumicino-cutrufo-nuovo-tassello-del-secondo-polo-turistico-della-capitale.html|archive-date=24. 09. 2015|url-status=unfit|access-date=2022-03-01}}</ref>). Рим ХV општина гледа на језера Брачано и Мартињано.<ref>{{Cite web|url=https://www.parcobracciano.it/|title=Parco di Bracciano {{!}} Parco Regionale Naturale di Bracciano - Martignano|website=www.parcobracciano.it|access-date=2022-03-01}}</ref>

=== Клима ===
Рим има [[Средоземна клима|медитеранску климу]], са топлим, сувим летима и благим, влажним зимама.<ref>{{Cite web|url=http://koeppen-geiger.vu-wien.ac.at/index.htm|title=World Maps of the Köppen-Geiger climate classification updated|date=2011-05-31|website=web.archive.org|access-date=2023-08-26|archive-date=31. 05. 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110531195500/http://koeppen-geiger.vu-wien.ac.at/index.htm|url-status=unfit}}</ref> Децембар, јануар и фебруар су најхладнији месеци, са средњом дневном температуром од приближно 8°С. Температуре током ових месеци углавном варирају између 10 и 15 °С током дана и између 3 и 5 °С ноћу, са честим хладнијим или топлијим периодима. Снежне падавине су ретке, са слабим снегом или налетима који се јављају током неких зима, углавном без акумулације, а велике снежне падавине су веома ретке (најскорије су биле 2018, 2012. и 1986. године).<ref>{{Cite web|url=http://www.meteo-net.it/articoli/storiconeve.aspx|title=Storia della neve a Roma|date=2013-07-27|website=web.archive.org|access-date=2023-08-26|archive-date=27. 07. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20130727130551/http://www.meteo-net.it/articoli/storiconeve.aspx|url-status=unfit}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://roma.corriere.it/cronaca/cards/roma-tutte-nevicate-storiche-citta-56-ad-oggi/26-febbraio-2018-capitale-si-sveglia-sotto-neve_principale.shtml|title=Roma, tutte le nevicate storiche in città dal ‘56 ad oggi|date=2018-02-26|website=Corriere della Sera|language=it|access-date=2023-08-26}}</ref>

{{Клима града
| Град_генитив = Рима
| Извор = [http://www.svali.ru/catalog~41~16242~index.htm Туристический портал], [http://pogoda.ru.net/monitor.php?id=16242 Погода и Климат]
| Јан_ср_пад=80
| Феб_ср_пад=72
| Мар_ср_пад=69
| Апр_ср_пад=70
| Мај_ср_пад=57
| Јун_ср_пад=38
| Јул_ср_пад=15
| Авг_ср_пад=23
| Сеп_ср_пад=70
| Окт_ср_пад=118
| Нов_ср_пад=111
| Дец_ср_пад=100
| Год_ср_пад=823
| Јан_ср_мин=4.5  | Јан_ср_макс=11.1
| Феб_ср_мин=5.4  | Феб_ср_макс=12.6
| Мар_ср_мин=7.2  | Мар_ср_макс=15.2
| Апр_ср_мин=9.8  | Апр_ср_макс=18.8
| Мај_ср_мин=13.3 | Мај_ср_макс=23.4
| Јун_ср_мин=17.2 | Јун_ср_макс=27.6
| Јул_ср_мин=19.6 | Јул_ср_макс=30.4
| Авг_ср_мин=19.4 | Авг_ср_макс=29.8
| Сеп_ср_мин=16.9 | Сеп_ср_макс=26.3
| Окт_ср_мин=12.8 | Окт_ср_макс=21.5
| Нов_ср_мин=9.3  | Нов_ср_макс=16.1
| Дец_ср_мин=6.4  | Дец_ср_макс=12.5
| Год_ср_мин=11.8 | Год_ср_макс=20.4
| Јан_а_макс=20.8 | Јан_а_мин=-11.0
| Феб_а_макс=21.6 | Феб_а_мин=-6.9
| Мар_а_макс=26.6 | Мар_а_мин=-6.5
| Апр_а_макс=29.8 | Апр_а_мин=-2.4
| Мај_а_макс=33.1 | Мај_а_мин=1.8
| Јун_а_макс=37.8 | Јун_а_мин=5.0
| Јул_а_макс=39.4 | Јул_а_мин=9.1
| Авг_а_макс=40.6 | Авг_а_мин=9.3
| Сеп_а_макс=38.4 | Сеп_а_мин=4.3
| Окт_а_макс=30.7 | Окт_а_мин=0.8
| Нов_а_макс=26.5 | Нов_а_мин=-5.2
| Дец_а_макс=20.3 | Дец_а_мин=-5.6
| Год_а_макс=40.6 | Год_а_мин=-11.0
}}

== Архитектура ==
{{Детаљније|Римска архитектура}}
[[Римска архитектура|Архитектура Рима]] током векова се у великој мери развила од староримске архитектуре до италијанске модерне и савремене архитектуре. Рим је некада био главни светски епицентар класичне архитектуре, развијајући нове форме као што су лук, купола и свод. Романички стил у 11. 12. и 13. веку је такође био широко коришћен у римској архитектури, а касније је град постао један од главних центара ренесансне и барокне архитектуре.<ref>{{cite book|author=Ercolia, Olivia; Belford, Ros; Mitchell, Roberta|title=Rome |location= |publisher= |year=2006|isbn=1-4053-1090-1|pages=36–37 }}. Dorling Kindersley.. .</ref> Градски пејзаж Рима је такође у великој мери [[Неокласицистичка архитектура|неокласицистичког]] и [[Фашистичка архитектура|фашистичког]] стила. [[Датотека:Ruins-Rome.jpg|мини|лево|150п|[[Римски форум]].]]

=== Антички Рим ===
{{Детаљније|Стари Рим}}
Један од симбола Рима је [[Колосеум]] (70—80), највећи амфитеатар икада изграђен у [[Римско царство|Римском царству]]. Овај објекат је имао капацитет од 50.000 посетилаца и користио се за борбе гладијатора. Листа веома значајних споменика античког Рима укључује [[Римски форум|Форум]], Златну кућу ({{јез-лат|Domus Aurea}}), [[Пантеон (Рим)|Пантеон]], [[Трајанов стуб]], Трајанову тржницу, [[Римске катакомбе]], [[Циркус Максимус|Циркус максимус]] ({{јез-лат|Circus Maximus}}), [[Каракалина купатила]], [[Константинов славолук|Константинову капију]], [[Цестијусова пирамида]], Уста истине ({{јез-ита|Bocca della Verità}}).
[[Датотека:Piazza del Popolo (Roma, Italy).jpg|мини|лево|150п|[[Трг Пополо]].]]

=== Ренесанса и барок ===
Рим је био светски центар [[Ренесанса|ренесансе]], која је оставила дубок траг на сам град. Најимпресивнији примерак ренесансне архитектуре у Риму је [[Микеланђело Буонароти|Микеланђелов]] [[Трг Кампидољо]] ({{јез-ита|Piazza del Campidoglio}}) са Палатом Сенаторио ({{јез-ита|Palazzo Senatorio}}) која је седиште градске владе. Током овог периода велике аристократске породице Рима су градиле раскошне грађевине као што је [[Палата Квиринале|Квиринале]] ({{јез-ита|Palazzo del Quirinale}}), која је сада седиште председника италијанске републике, [[Палата Венеција (Рим)|Палата Венеција]] ({{јез-ита|Palazzo Venezia}}), [[Палата Фарнезе]] ({{јез-ита|Palazzo Farnese}}), [[Палата Барберини|Барберини]] ({{јез-ита|Palazzo Barberini}}), [[Палата Киђи|Киђи]] ({{јез-ита|Palazzo Chigi}}), седиште италијанског премијера, [[Палата Спада]] ({{јез-ита|Palazzo Spada}}), [[Палата дела Канчелерија]] ({{јез-ита|Palazzo della Cancelleria}}), [[Вила Фарнезина]] ({{јез-ита|Villa Farnesina}}).

Рим је познат и по великим и величанственим [[trg|трговима]], који обично у центру имају [[обелиск]], а углавном су изграђени у [[17. век]]у. Главни тргови су [[Трг Навона]] ({{јез-ита|Piazza Navona}}), [[Шпански трг]] ({{јез-ита|Piazza di Spagna}}), Трг цвећа ({{јез-ита|Campo de' Fiori}}), [[Трг Венеција (Рим)|Трг Венеција]] ({{јез-ита|Piazza Venezia}}), Трг Фарнезе ({{јез-ита|Piazza Farnese}}) и Минервин трг ({{јез-ита|Piazza della Minerva}}).

Најизразитији представник [[барок]]не уметности је [[Фонтана ди Треви]] ({{јез-ита|Fontana di Trevi}}) архитекте [[Никола Салви|Николе Салвија]]. Остала значајна места барока из седамнаестог века су [[Палата Мадама]] ({{јез-ита|Palazzo Madama}}), седиште италијанског Сената и [[Палата Монтечиторио|Монтечиторио]] ({{јез-ита|Palazzo Montecitorio}}), седиште Посланичких клубова Италије. 
[[Датотека:Altare della Patria (Roma).jpg|лево|мини|150x150пиксел|[[Споменик Виторију Емануелeу II]].]]

=== Неокласицизам ===
Неокласичну архитектуру карактеришу величанствене размере, једноставност геометријских облика, грчки - посебно дорски - или римски детаљи, драматична употреба стубова и склоност ка празним зидовима. Нови укус за античку једноставност представљао је општу реакцију на ексцесе рококо стила.<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/art/Neoclassical-architecture|title=Neoclassical architecture {{!}} Definition, Characteristics, Examples, & Facts {{!}} Britannica|website=www.britannica.com|language=en|access-date=2023-09-02}}</ref> Неокласични период у Италији трајао је од 1750-их до 1850-их.<ref>{{Cite web|url=http://www.justitaly.org/italy/architecture/neoclassicism.asp|title=Neoclassicism|date=2013-03-28|website=web.archive.org|access-date=2023-09-02|archive-date=28. 03. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20130328084932/http://www.justitaly.org/italy/architecture/neoclassicism.asp|url-status=unfit}}</ref> Рим је [[1870]]. године постао престоница нове [[Краљевина Италија|Краљевине Италије]]. Од тих година доминантан стил градње постаје [[Неокласицизам у архитектури|неокласицизам]] који је своје узоре налазио у Антици. У овом периоду су изграђене многе палате које су угостиле министре, амбасадоре и друге владине агенције. Један од најпознатијих споменика неокласицистичког стила у Риму је споменик [[Виторио Емануеле II Савојски|Виктору Емануелу II]] познат као „Олтар отаџбине“ у коме се налази гроб Незнаног Јунака као симбол 650.000 Италијана који су погинули у [[Други светски рат|Другом светском рату]].

=== Архитектура у доба фашизма ===
[[Фашизам|Фашистички режим]], који је управљао Италијом између [[1922]]. и [[1943]]. године, развио је оригиналан архитектонски стил, који је настао истраживањем веза са античком римском [[Архитектура|архитектуром]].<ref>{{Cite web|url=http://specialcollections.library.wisc.edu/exhibits/Fascism/Intro.html|title=Italian Life Under Fascism - Italian Fascism|date=2012-04-01|website=web.archive.org|access-date=2023-09-02|archive-date=01. 04. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120401024533/http://specialcollections.library.wisc.edu/exhibits/Fascism/Intro.html|url-status=}}</ref> Фашистички стилови архитектуре су грана модернистичке архитектуре која је постала популарна почетком 20. века. На италијански фашистички стил такође је у великој мери утицао рационалистички покрет у Италији 1920-их. Рационалистичка архитектура, уз помоћ италијанске владе, прославила је ново фашистичко доба културе и власти у Италији.<ref>{{Cite journal|last=Ghirardo|first=Diane Yvonne|date=1980-05-01|title=Italian Architects and Fascist Politics: An Evaluation of the Rationalist's Role in Regime Building|url=https://online.ucpress.edu/jsah/article/39/2/109/46023/Italian-Architects-and-Fascist-Politics-An|journal=Journal of the Society of Architectural Historians|language=en|volume=39|issue=2|pages=109–127|doi=10.2307/989580|issn=0037-9808}}</ref>

Фашистички стилови архитектуре преузели су дизајнерске трагове из Старог Рима у томе што су стилови зграда углавном били веома велики и симетрични са оштрим незаобљеним ивицама. Зграде су својом величином намерно преносиле осећај страхопоштовања и застрашивања, а направљене су од кречњака и другог издржљивог камена како би издржале читаво доба фашизма и створиле импресивне рушевине. Зграде су такође биле веома једноставне, са мало или без украса, и недостајало им је много сложености у дизајну. Ове опште карактеристике фашистичке архитектуре допринеле су једноставној естетици коју зграде приказују. Сви ови аспекти помогли су фашистичким диктатурама да испоље апсолутну и тоталну власт над становништвом. [[Адолф Хитлер|Хитлер]] и [[Бенито Мусолини|Мусолини]] су користили фашистичку архитектуру као још један извор пропаганде да покажу свету снагу, понос и моћ својих режима.<ref>{{Cite web|url=http://sitemaker.umich.edu/artunderfascism/architecture|title=Art Under Fascism: Architecture|date=2014-07-24|website=web.archive.org|access-date=2023-09-02|archive-date=24. 07. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140724085818/http://sitemaker.umich.edu/artunderfascism/architecture|url-status=unfit}}</ref>

Палата Фарнезина, актуелно седиште италијанског министарства спољних послова, изграђена је 1935. у фашистичком стилу.  Најпознатији споменик из тог периода је округ ''Универзална римска изложба'' ({{јез-ита|Esposizione Universale Roma}}), изграђен [[1935]]. године, и оригинално намењен за приказивање на Светској изложби [[1942]]. године. Како је Италија [[1940]]. године ушла у [[Други светски рат]], планирана Светска изложба никада није одржана. Најрепрезентативнија зграда овог стила је ''[[Палата италијанског народа]]'' ({{јез-ита|Palazzo della Civiltà Italiana}}, 1938 — 1943), иконични дизајн обележен [[коцка]]ма или [[Четвороугао|четвороугловима]].

[[Датотека:Villa Borghese (Rome) - Laghetto, tempio di Asclepio.jpg|мини|лево|150п|Вила Боргезе.]]

=== Виле и баште ===
Центар Рима је окружен великим зеленим површинама и раскошним античким вилама, које су остаци круне вила које су окруживале папски град. Многе од њих су значајно разорене кроз шпекулације са некретнинама крајем 19. века. Од преосталих је најзначајнија [[Вила Боргезе]] ({{јез-ита|Villa Borghese}}), са великом пејзажном баштом која је изграђена у натуралистичком енглеском стилу из 19. века. Та башта садржи бројне зграде, музеје ([[Галерија Боргезе]]) и атракције. Остале значајне су [[Вила Ада]] ({{јез-ита|Villa Ada}}) највећи јавни панорамски парк у Риму, [[Вила Дорија Памфили]] ({{јез-ита|Villa Doria Pamphili}}), друга по величини са површином од 1.8 -{km²}-, [[Вила Торлонија]] ({{јез-ита|Villa Torlonia}}), блистави пример [[Арс нова|Арс нове]], која је била римска резиденција диктатора [[Бенито Мусолини|Бенита Мусолинија]], [[Вила Албани]] ({{јез-ита|Villa Albani}}) у коју је Алесандро Кардинал Албани сместио своју колекцију антиквитета и римских скулптура.

=== Археолошка налазишта ===
{{Multiple image
| image1 = Fori imperiali.jpg
| caption1 = Поглед на Царски форум са Капитола.
| image2 = Thermae of Caracalla Panorama.jpg
| caption2 = Каракалине терме.
| direction = vertical
| total_width = 400
}}
Колевка историје Рима је брдо Палатин, испод којег се налазе [[Римски форум]], [[Царски форуми]] и [[Трајанова пијаца]], центри политичког, економског, верског и друштвеног живота античког света.<ref>{{Cite book|url=|title=Roma antica : viaggio nel tempo alla scoperta della città eterna|last=Lozzi Bonaventura|first=Maria Antonietta|year=2009|publisher=Iter|isbn=978-88-8177-143-1|location=Subiaco|oclc=955991103|pages=27–60}}</ref>

Недалеко је [[Колосеум]], симболични споменик старог Рима; на оближњем брду Опио налазе се остаци [[Домус Ауреа]], Неронове златне куће.{{Sfn|Lozzi Bonaventura,||p=61-69.}}

Идући од Пијаца Венеција према Тибру налазе се Крипта Балби (део античког Балбоовог позоришта), [[Сточни форум]], Марчелово позориште са храмовима области Сант'Омобоно и Форо Олиторио и света област [[Ларго ди Торе Аргентина]] (где је [[Гај Јулије Цезар|Цезар]] убијен).{{Sfn|Lozzi Bonaventura||p=71-83}}

Остала археолошка налазишта у граду су подземна базилика Порта Мађоре, терме Каракала,{{Sfn|Lozzi Bonaventura||p=125}} терме [[Диоклецијан]]а, Титове терме, Митреум Сан Клементе, Меценас аудиторијум, стадион Домицијана, остаци [[Лудус Магнус|Лудуса Магнуса]], Хадријанове Аудиторије и римских кућа Целиј, испод базилике Санти Ђовани и Паоло.{{Sfn|Lozzi Bonaventura||p=122}}

Изван града налазе се ископине Остије;{{Sfn|Lozzi Bonaventura||p=153-171}} маузолеј Цецилије Метеле, суседна Вила ди Максенције, Каструм Кетани, гробница Сципиона и вила Квинтилија на Апија Антика;{{Sfn|Lozzi Bonaventura||p=133-151}} Вила ди Ливија у Прима Порти,<ref>{{Cite book|url=|title=Enciclopedia di Roma. 4, S-Z.|year=2005|publisher=Newton & Compton|isbn=88-541-0304-7|volume=4|location=Roma|oclc=955111565|pages=987}}</ref> археолошком подручју Вејо, са етрурским светилиштем Аполона{{Sfn|Lozzi Bonaventura||p=133-151}} и парком Гробница ''Виа Латина''.

=== Природна подручја ===
[[Датотека:Roma - 2016-05-21 - Villa Borghese - 0697.jpg|мини|Башта језера и Ескулапов храм из 18. века.]]
Скуп слободних зелених површина покрива укупну површину од 86.000 хектара, 67% од 128.500 хектара Рима, што га чини најзеленијим европским градом у апсолутном износу. Међу њима су заштићена природна подручја, чије је станиште посебно богато биљним и животињским врстама, укључујући 19 копнених паркова и један морски, Тор Патерно.<ref>{{Cite web|url=https://sso.comune.roma.it/ssoservice/XUI/?goto=https%3A%2F%2Fround-lake.dustinice.workers.dev%3A443%2Fhttps%2Fwww.comune.roma.it%3A443%2Fwps%2Fportal%2Fpcr%3Fahew%3DcontentId%3Ajp_pagecode%26contentId%3DNEW360254%26jp_pagecode%3Dnewsview.wp|title=Roma Capitale|website=sso.comune.roma.it|access-date=2022-03-01}}</ref>

Заштићена подручја су недавна стварност, која је почела успостављањем урбаног регионалног парка Пинето 1987. године и античког регионалног парка Апија следеће године; 1997. године рођено је регионално тело RomaNatura, које је значајно проширило број заштићених подручја, додајући их чак 14.

Међу регионалним парковима и природним резерватима који спадају у општинско подручје Рима, поред парка Апија, резервата природе Марчиљана, природног резервата Дечима-Малафеде, државног резервата природе Литорале Романо, природе Вале дел'Анијен резерват, природни резерват Инсугерата и резерват природе Монте Марио, којима се додају паркови унутар вила у Риму и различити урбани паркови. Посебне зелене површине су намењене ботаничкој башти и општинском ружичњаку, док се у перифернијим подручјима налазе и пољопривредне површине.

Огромно рурално подручје, делимично равно, а делом брдовито, које се простире око града Рима дефинисано је као римско село, али које се разликује од осталих римских села по томе што је садржано у општинској територији.

Дуж Тибра налази се урбана оаза којом управља [[Svetska fondacija za prirodu|WWF]], а на ушћу реке налази се Медитерански центар за станиште, још једна урбана оаза којом управља LIPU.

=== Урбана фауна ===
[[Датотека:Gattara.jpg|мини|Римска гатара, жена која се брине о мачкама.]]
У Риму живи хиљаде врста животиња, кичмењака и бескичмењака. Типичне за област [[Колосеум]]а, на пример, су мачке, које су од 2001. године проглашене „биокултурним наслеђем Рима“<ref>{{Cite web|url=http://archiviostorico.corriere.it/2001/dicembre/11/gatti_romani_diventano_patrimonio_bioculturale_co_10_0112119659.shtml|title=I gatti romani diventano "patrimonio bioculturale|url-status=unfit|access-date=2022-03-01|archive-date=04. 03. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304104750/http://archiviostorico.corriere.it/2001/dicembre/11/gatti_romani_diventano_patrimonio_bioculturale_co_10_0112119659.shtml}}</ref> (једини пример такве одредбе у [[Италија|Италији]]). Римских мачака има око 300.000. Отприлике 120.000 живи у кућама, а остале су луталице, груписане у најмање 400 колонија мачака, које живе у слободним стаништима (предвиђено законом број 281 из 1991. и регионалним законом број 34 из 1997. године),<ref>{{Cite web|url=https://www.adnkronos.com/Archivio/AdnAgenzia/2003/02/20/Cronaca/ROMA-GIUNTA-COMUNALE-GATTI-PATRIMONIO-BIOCULTURALE_122400.php|title=ROMA: GIUNTA COMUNALE, GATTI 'PATRIMONIO BIOCULTURALE'|last=Adnkronos|date=2003-02-20|website=Adnkronos|access-date=2022-03-01}}</ref> и многи Римљани, углавном жене, које се понекад називају ''гатаре'' (од [[Италијански језик|итал]]. речи за мачку, ''gatta''), брину о њима.<ref>{{Cite web|url=http://www.udacomuneroma.it/colonie_feline/|title=.: UDA - Ufficio Diritti degli Animali - Colonie Feline :.|date=2015-09-08|access-date=2022-03-01|archive-date=08. 09. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150908083435/http://www.udacomuneroma.it/colonie_feline/|url-status=unfit}}</ref>

Међу птицама, у урбаној средини, издвајају се [[Чворак|обични чворци]], процењени на чак 5 милиона примерака,<ref>{{Cite web|url=http://www.enalcaccia-roma.it/roma-emergenza-storno/|title=Roma: Emergenza Storno - Unione EnalCaccia P.T. sezione provinciale di Roma {{!}} Unione EnalCaccia P.T. sezione provinciale di Roma|date=2015-09-24|access-date=2022-03-01|archive-date=24. 09. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150924000341/http://www.enalcaccia-roma.it/roma-emergenza-storno/|url-status=unfit}}</ref> као и [[голуб пећинар]] и друге типичне компоненте урбане фауне попут голубова, [[Сива врана|сивих врана]] и [[Гугутка|гугутки]]. Овим домаћим врстама, посебно последњих деценија, придружиле су се и друге врсте, укључујући папагаје. У односу на чворке, Рим је италијански град са највећим бројем ових птица, које су колонизовале урбану средину почевши од првог послератног периода, након уништења многих периферних мочвара, проналазећи мало предатора и лако склониште. У сезони миграције стварају велике проблеме са својим стајњаком.<ref>{{Cite web|url=https://roma.repubblica.it/cronaca/2020/11/11/news/guano_lungotevere-273983679/|title=Guano in strada, pericoli e sporcizia: lungotevere sotto scacco. "Ma è in arrivo il raggio verde"|date=2020-11-11|website=la Repubblica|language=it|access-date=2022-03-01}}</ref> Без обзира на то, објављено је више видео снимака спектакуларних плесова који се изводе на небу пред очима локалног становништва и туриста.<ref>{{Cite web|url=https://roma.repubblica.it/cronaca/2018/11/20/foto/uccelli_altare_patria_roma_tramonto-212166550/1/|title=La danza degli storni al tramonto nel cielo di Roma|date=2018-11-20|website=la Repubblica|language=it|access-date=2022-03-01}}</ref>

== Споменици и битна места ==
{{Цитат2|Рим је престоница света! На овом месту је повезана цела светска историја, и верујем да сам се по други пут родио, да сам васкрснуо, оног дана када сам крочио у Рим. Његове лепоте су ме мало по мало подигле до своје висине.|author=Јохан Волфганг фон Гете|authorlink=Јохан Волфганг фон Гете|publication=Viaggio in Italia, 1813-1817}}
Рим се појављује као резултат непрекидног преклапања архитектонских и урбанистичких сведочанстава различитих векова, у јединственом и сугестивном међусобном прожимању. Показује сложен однос који је град увек успостављао са својом прошлошћу, у смењивању хаотичног развоја, периода [[Декаденција|декаденције]], препорода и покушаја, у савременом добу, да се модернизује. Рим је град са највише споменика на свету како у апсолутном смислу,{{Sfn|Cutrufo, La Quarta Capitale, Roma, Gangemi Editore, 2010, {{ISBN|978-88-492-1950-0}}.|2010|p=48}} тако и по густини, односно у односу на површину (споменика по квадратном метру).<ref>{{Citation|title=Roma - Españoles en el mundo - RTVE.es|url=http://www.rtve.es/television/espanoles-en-el-mundo/roma/|accessdate=2023-08-28|language=es}}</ref>

=== Сакрална архитектура ===
{{Multiple image
| image1 = Rome Pantheon front.jpg
| image2 = RomaForoRomanoCasaVestali.jpg
| header = Религијске грађевине
| header_background = 
| footer_background = 
| direction = vertical
| caption1 = [[Пантеон (Рим)|Пантеон]] (-{{{јез-ит|Il Pantheon}}, Santa Maria ad Martyres}-).
| caption2 = Кућа [[Весталке|весталки]] (-{{{јез-ит|Casa delle vestali}}}-).
| background color = 
| image3 = PiusXItomb2.jpg
| caption3 = [[Ватиканске пећине]], место где су сахрањене многе папе.
}}

Најважније сакралне грађевине антике били су храмови; нису била места за састајање верника, већ су у њима биле само култне слике божанстава којима су били посвећени. Верује се да је у касно републиканско доба Рим имао око стотину храмова.<ref>{{harvnb|Giardina||pp=49}}.</ref>

Постоји неколико стотина хришћанских цркава и њихова историја је испреплетена са верском, друштвеном и уметничком историјом града. Катедрала римске бискупије је базилика Сан Ђовани Латерано, једна од четири главне папске базилике заједно са [[Базилика Светог Петра|базиликом Сан Пиетро]] у Ватикану, базиликом Сан Паоло ван зидина и базиликом Санта Мариа Мађоре. Четири базилике биле су део такозваног „обиласка седам цркава” који су ходочасници морали да заврше пешке и за један дан. Остале три цркве које су део овог итинерера су: базилика Сан Лоренцо ван зидина, базилика Санта Кроче у Герусалему и базилика Сан Себастиано ван зидина.

Иако је град центар Католичке цркве, нема мањка у примерима богомоља које припадају другим верским конфесијама хришћанства као што су Валденски храм на тргу Кавур ([[валдизам]]), Храм Рима у Италији ([[Црква Исуса Христа светаца последњих дана]]), црква Сан Теодоро ал Палатино ([[Православна црква|православна]]), црква Санта Катерина мартире ([[Руска православна црква|руска православна]]), црква Сан Паоло унутар зидина ([[Англиканска заједница|англиканска]]). Рим се стога може сматрати градом са највећим бројем цркава на свету.<ref>{{harvnb|Sgarbi||pp=177}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.palombieditori.it/collana.php?collana=17|title=Palombi Editori .::. Casa Editrice dal 1914|website=www.palombieditori.it|access-date=2022-03-10}}</ref>

Поред хришћанства, град је и референтна тачка за исламску заједницу и јеврејску заједницу. У округу Париоли, изграђена је највећа џамија у Европи, која заузима површину од 34.000 м².<ref>{{Cite book|title=The architecture of Rome: an architectural history in 400 individual presentations|url=https://archive.org/details/architectureofro0000unse_h2e1|last=Grundmann|first=Stefan|date=1998|publisher=Ed. A. Menges|isbn=978-3-930698-60-8|location=Stuttgart}}</ref> У јеврејском гету изграђена је и синагога ''Tempio Maggiore di Roma'', почетком двадесетог века.<ref>{{Cite web|url=http://www.sacred-destinations.com/italy/rome-great-synagogue|title=Great Synagogue - Rome, Italy|website=www.sacred-destinations.com|access-date=2023-08-28}}</ref>

=== Погребна архитектура ===
{{Multiple image
| image1 = Roma San Paolo fuori le mura BW 1.JPG
| image2 = Rom, Calixtus-Katakomben, Krypta der Päpste.jpg
| header = Погребна архитектура
| header_background = 
| footer_background = 
| direction = vertical
| caption1 = Базилика Светог Павла ван зидина (-{San Paolo fuori le mura}-).
| caption2 = Крипта папа у катакомби Сан Калисто требало је да садржи остатке неких од првих папа Цркве.
| background color = 
| align = left
}}

Град је такође разбацан са неколико примера погребне архитектуре укључујући: древне подземне [[катакомбе]], посебно хришћанске Присиле и Сан Калисто, маузолеје и монументалне гробнице, које су такође красиле конзуларне путеве, као што је Августов маузолеј у Кампо Марцио или гробнице Апијевог пута, приватна хипогеја великих римских породица, [[Некропола|некрополе]], концентрисане посебно ван града, па чак и ретки примерци пирамида, попут [[Цестијева пирамида|Цестијеве пирамиде]]. Овим споменицима, посебно после средњег века, додата су модерна гробља.

Иако су катакомбе у Риму најпознатије по хришћанским сахранама, било у одвојеним катакомбама или помешаним заједно, Јевреји, као и присталице разних паганских римских религија, сахрањивани су у катакомбама, почевши од 2. века нове ере. До овога је дошло због забране сахрањивања Римљана  унутар града, као и одговор на пренасељеност и недостатак земље за сахрањивање. Најобимнија и можда најпознатија је хришћанска катакомба Каликста се налази у близини парка Кафарела, али постоје и друга места, како хришћанска, тако и не, раштркана по граду, од којих су нека сада захваћена модерном урбанизацијом.<ref>{{Cite book|title=Death and burial in the Roman world|url=https://archive.org/details/deathburialinrom0000toyn_k7s1|last=Toynbee|first=Jocelyn M. C.|date=1996|publisher=Johns Hopkins Univ. Press|isbn=978-0-8018-5507-8|edition=Paperback ed|series=Aspects of Greek and Roman life|location=Baltimore, Md.}}</ref>

Хришћанске катакомбе су изузетно важне за историју ранохришћанске уметности, јер садрже велику већину примера из периода пре око 400. године нове ере, у фрескама и скулптурама, као и златне стаклене медаљоне (ови су, као и већина тела, уклоњени). Јеврејске катакомбе су на сличан начин важне за проучавање јеврејске културе у овом раном периоду.<ref>{{Cite web|url=https://www.nationalgeographic.com/history/article/rome-catacombs|title=Rome's Ancient Catacombs|date=2017-01-21|website=History|language=en|access-date=2023-08-28}}</ref>

Рим има укупно 11 општинских гробља: Верано, Сан Виторино, Остија, Лаурентино, Цезано, гробље Свете Марије Карминске, Изола Фарнесе, Кастел ди Гвидо, Макаресе, Света Марија, као и некатоличко ратно гробље. У састав се понакад и убраја Теутонско гробље, које се налази близу границе са [[Ватикан]]ом.

=== Цивилна архитектура ===
{{Multiple image
| image1 = Quirinale palazzo e obelisco con dioscuri Roma.jpg
| image2 = Palazzo di Giustizia a Roma 102 2049.jpg
| header = Цивилна архитектура
| header_background = 
| footer_background = 
| direction = vertical
| caption1 = Палата Квиринале (-{Palazzo del Quirinale}-)
| caption2 = Палата правде (-{Palazzo di giustizia}-).
| background color = 
| image3 = Palazzo della civiltà del lavoro (EUR, Rome) (5904657870).jpg
| caption3 = Палата италијанске цивилизације (-{Palazzo della Civiltà Italiana}-).
}}
{{Multiple image
| image1 = Arch of Constantine at Night (Rome).jpg
| image2 = Panorama of Trevi fountain 2015.jpg
| header = Цивилна архитектура
| header_background = 
| footer_background = 
| direction = vertical
| caption1 = Константинов славолук
| caption2 = Фонтана ди Треви
| background color = 
| align = left
| image3 = Фонтана де Треви Рим Миодраг Реџић Београд 28 06 2023.jpg
| caption3 = Фонтана де Треви детаљи
}}

Цивилну архитектуру Рима чини неколико стотина зграда и других споменика који су пратили историју града око 28 векова: од аркс Капитолина и домус старог Рима до племићких палата средњег века. Од луксузних вила папског Рима, преко модерних грађевина градске четврти ЕУР, као што је Палата италијанске цивилизације, до дела најважнијих савремених архитеката насталих у последње две деценије. Постоје и примери синтезе, односно случајеви у којима су зграде из претходних епоха биле интегрисане или трансформисане у наредним епохама, као што се десило у Табуларијуму или [[Кастел Сант Анђело|Кастелу Сант Анђело]].

У историјском центру града концентрисане су најпрестижније грађевине које датирају из средњег и модерног доба. То укључује: комплекс [[Кампидољо]], који је формирао палату Сенаторио, градску већницу и седиште Рома Капитале, Палацо деи Консерватори и Палацо Нуово, који се користе као седишта Капитолијских музеја, као и историјске резиденције великих племићких породица, укључујући папе и кардинале као што су Палацо Венеција, Палацо Фарнезе, Палацо Колона и Палацо Барберини. 
[[Датотека:Piazza del Campidoglio Roma.jpg|лево|мини|197x197п|<nowiki>Трг Кампидољо (-{Piazza del Campidoglio}-)</nowiki>]]
Многе од њих су, након припајања Рима Краљевини Италији, коришћене као седишта разних органа националне владе. Међу њима најзначајније су: Квириналска палата, седиште Председништва Републике, палата Мадама, седиште Сената Републике, палата Монтечиторио, седиште Представничког дома, палата Киђи, седиште италијанске владе, палата Кох, седиште Банке Италије, палата Спада, седиште Државног савета, Палата правде, позната и као Палацио и седиште Врховног касационог суда и палата дела Консулта, седиште Уставног суда. Град је такође домаћин седишта свих министарстава, као и разних амбасада у Републици Италији и већине оних при Светој столици. Коначно, у Риму постоје и главне канцеларије регије Лацио и палата Валентини, метрополитанског града Рима.

Ту су и бројне виле и баште, некада племићке резиденције, почев од урбаних башта, у власништву водећих личности старог Рима, до великих вила изграђених у модерном добу, од којих су главне: [[Вила Дорија Памфиљ]], [[Вила Боргезе]], вила Ада, вила Ђулија, вила Чиги, вила Албани и вила Торлонија.

У току своје вековне историје, Рим је био дом стотинама позоришта (најстарије зидано је било Помпејево позориште, а важна су и позоришта Марцела и Остије) и других разиграних грађевина, као што су циркуси (од којих је најпознатији [[Циркус Максимус]], који може да угости око 250.000 гледалаца) и амфитеатри (међу којима се истиче [[Колосеум]], који је постао симбол града и самог амфитеатра).

Надаље, Рим је богат фонтанама и аквадуктима: међу монументалним фонтанама, од којих су већину изградиле папе на почетку модерног доба, налазе се [[фонтана ди Треви]], [[фонтана Аква Феличе]] (или Мојсијева), Кватро Фонтане , фонтана Баркача, три фонтане Пијаца Навона (Кватро Фиуми, Моро и Нетуно), фонтана корњача, фонтана Тритон, фонтана Аква Паола и фонтана Најад.<ref>{{Cite web|url=https://www.geometriefluide.com/it/fontane-bernini/|title=Le fontane di Bernini|last=fluide|first=Geometrie|website=geometriefluide.com|language=it|access-date=2023-08-29}}</ref>

=== Фонтане и аквадукти ===
Рим је град познат по бројним фонтанама, грађеним у свим различитим стиловима, од класичног и средњовековног, до барока и неокласицизма. Град има фонтане више од две хиљаде година, а оне су давале воду за пиће и украшавале римске пијаце. Током Римског царства, 98. године нове ере, према [[Секст Јулије Фронтин|Сексту Јулију Фронтину]], римском конзулу који је именован кустосом акварума или чуваром воде у граду, Рим је имао девет аквадукта који су били повезани са 39 монументалних фонтана и 591 јавних базена, не рачунајући воду која је снабдевела царско домаћинство, купатилима и власницима приватних вила. Свака од главних фонтана била је повезана са два различита аквадукта, у случају да један буде затворен ради рада.<ref>Frontin, Les Aqueducs de la ville de Rome, translation and commentary by Pierre Grimal, Société d'édition Les Belles Lettres, Paris, 1944.</ref>

Током 17. и 18. века, римске папе су реконструисале друге деградиране римске аквадукте и изградиле нове изложбене фонтане да би обележиле њихов крај, започевши златно доба римских фонтана. Римске фонтане, као и Рубенсове слике, биле су израз новог стила барокне уметности. У овим фонтанама, скулптура је постала главни елемент, а вода се користила једноставно за анимирање и украшавање скулптура. Они су, попут барокних вртова, били „визуелни приказ самопоуздања и моћи“.<ref>''Italian Gardens, a Cultural History'', Helen Attlee. Francis Lincoln Limited, London 2006.</ref>

=== Статуе ===
[[Датотека:Marforio - Palazzo Nuovo - Musei Capitolini - Rome 2016 (2).jpg|мини|Статуа Марфорио, налази се у [[Капитолски музеји|Капитолском музеју]].]]
Рим је познат по својим статуама, али посебно по [[Статуе које говоре|статуама које говоре]] у Риму. То су обично древне статуе које су постале популарне кутије за политичке и друштвене дискусије и места на којима људи (често сатирично) изражавају своје мишљење. Постоје две главне статуе које говоре: Пасквино и Марфорио, али постоје још четири запажене: ил Бабуино, Мадама Лукреција, ил Факино и Абот Луиђи. Већина ових статуа су староримске или класичне, а већина њих такође приказује митске богове, древне људе или легендарне личности; ил Паскино представља [[Менелај]]а, Луиђи је непознати римски судија, ил Бабуино би требало да је [[Силен]], Марфорио представља [[Океан (митологија)|Океана]], мадама Лукреција је биста [[Изида|Изиде]], а ил Факино је једина неримска статуа, настала 1580. године, а не представљајући било кога посебно. Често су, због свог статуса, прекривени плакатима или графитима који изражавају политичке идеје и ставове. Друге статуе у граду, које нису повезане са статуама које говоре, укључују оне на мосту Сант Анђело, или неколико споменика раштрканих по граду, као што је онај [[Ђордано Бруно|Ђордану Бруну]] у Кампо деи Фјори.<ref>{{Cite web|url=https://www.wantedinrome.com/news/the-curious-story-of-romes-talking-statues.html|title=The curious story of Rome's talking statues|last=Rome|first=Wanted in|date=2023-08-25|website=Wanted in Rome|language=en|access-date=2023-08-29}}</ref>

=== Мостови ===
Град Рим садржи бројне познате мостове који прелазе [[Тибар]]. Једини мост који је остао непромењен до данас из класичног доба је Понте деј Кватро Капи, који повезује Острво Тиберину са левом обалом. Други сачувани, иако модификовани, древни римски мостови који прелазе Тибар су Понте Цестио, Понте Сант'Анђело и Понте Милвио. Узимајући у обзир Понте Номентано, такође изграђен током старог Рима, који прелази Анијену, тренутно у граду постоји пет древних римских мостова.<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/technology/bridge-engineering/The-Middle-Ages|title=Bridge - Medieval, Construction, Arches {{!}} Britannica|website=www.britannica.com|language=en|access-date=2023-08-29}}</ref>

Други мостови вредни пажње су Понте Систо, први мост изграђен у ренесанси изнад римских темеља; Понте Рото, заправо једини преостали лук античког Понс Емилиус, срушио се током поплаве 1598. и срушен крајем 19. века; и Понте Виторио Емануеле II, модеран мост који повезује Корсо Виторио Емануеле и Борго. Већина градских јавних мостова изграђена је у класичном или ренесансном стилу, али и у барокном, неокласичном и модерном стилу.<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/topic/SantAngelo-Bridge|title=Ponte Sant’Angelo {{!}} Rome, History, & Facts {{!}} Britannica|website=www.britannica.com|language=en|access-date=2023-08-29}}</ref>

=== Обелисци и стубови ===
У граду се налази осам староегипатских и пет староримских обелиска, заједно са низом модернијих обелиска; такође је раније (до 2005) постојао древни етиопски обелиск у Риму. Град садржи неке од обелиска на пијацама, као што су Навона, Трг Светог Петра,  Монтециторио и Трг дел Пополо, а други у вилама, термалним парковима и вртовима, као што су Вила Челимонтана, Диоклецијанове терме. Штавише, у центру Рима налазе се и Трајанов и Антонинов стуб, два староримска стуба са спиралним рељефом. Стуб Марка Аурелија налази се на Пијаца Колона и саградио га је Комод око 180. године нове ере у знак сећања на своје родитеље. Стуб Марка Аурелија је инспирисан Трајановим на Трајановом форуму, који је део Царског форума.

== Управа ==
{{Multiple image
| image1 = Map of comune of Rome (metropolitan city of Capital Rome, region Lazio, Italy).svg
| image2 = RomaPalazzoQuirinale.JPG
| direction = vertical
| caption2 = Палата Квиринал, седиште председника италијанске републике.
| alt1 = 
| caption1 = Територија општине (Рим, црвено) унутар Метрополитанског града Рима (Città Metropolitana di Roma, жуто). Бела тачка у центру је Ватикан.
| image3 = St Peter's Square, Vatican City - April 2007.jpg
| caption3 = Трг светог Петра у Ватикану.
}}

=== Статус престонице ===
Рим је [[главни град|престоница]] Италије и седиште председника републике, који има официјелну резиденцију у палати Квиринал. Рим је, осим тога, седиште парламента, председника владе и свих министарстава.

Градоначелник Рима је [[Роберто Гвалтијери]] који је изабран [[2021]]. године. Политичка дебата у Италији се фокусира на могућност да град са „посебним моћима“ у локалној јурисдикцији („-{Roma Capitale}-“ директиве),<ref>http://www.infrastrutturetrasporti.it/page/standard/site.php?p=cm&o=vh&id=146 {{Wayback|url=http://www.infrastrutturetrasporti.it/page/standard/site.php?p=cm&o=vh&id=146 |date=20070928010836 }} - -{Roma Capitale on the official website of the Italian Ministry for Infrastructures and Transportation}-</ref> постане општина за себе или „престонички дистрикт“<ref>http://www.camera.it/_dati/leg14/lavori/stampati/sk4000/articola/3885.htm - -{Proposal of Constitutional Law on the official website of the Camera dei Deputati}-</ref> независан од региона Лацио, по моделу осталих престоничких градова у Европи.

[[Датотека:Roma municipi locator map with numbers.svg|мини|лево|150п|Мапа 15 општина града Рима.]]

=== Територијалне јединице ===
Територија општине Рим је подељена на 15 „-{Municipi}-“ (територијалних јединица).<ref>http://www.comune.roma.it/was/wps/portal/!ut/p/_s.7_0_A/7_0_21L?menuPage=/Area_di_navigazione/Sezioni_del_portale/Municipi/ --{List of Municipi and definition of their territories on the official website of the Comune di Roma}-</ref>

Раније је град био подељен на 20 територијалних јединица, али је у 14. веку изгласано да Општина [[Фјумичино]] постане независна територијална јединица у односу на град Рим.

=== Остали суверени ентитети ===
Рим је јединствен град у свету по томе што садржи и два суверена ентитета. Једно од тих ентитета је [[Папа|Света столица]] која је политички и религијски ентитет који управља подручјем [[Ватикан|Ватиканског града]] („[[дефакто|де факто]]“ енклава од [[1870]], а службено је тако признат од [[1929]]), и која има вантериторијална права над неким палатама и црквама, већином у средишту града. У граду Риму налазе се амбасаде и за Италију и за Свету столицу.

Други ентитет чини [[Хоспиталци|Малтешки ред]] ({{јез-ит|Sovrano Militare Ordine di Malta}}) који се склонио у Рим након што је [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон]] освојио [[Малта|Малту]] [[1798]]. Овај ентитет нема своју посебну територију (што је често предмет расправа око његовог суверенитета), али има неколико вантериторијалних палата у средишту Рима.

=== Међународни односи ===
Рим је важан град у погледу европске политичке и економске интеграције. Године 1957, овде су потписани [[Римски уговор (1957)|Римски споразуми]] којима су основани [[Европска економска заједница]] (ЕЕЗ) која је претходница данашње [[Европска унија|Европске уније]] и [[Европска заједница за атомску енергију]] (Еуратом). Овде је потписан и договор о европском уставу у јулу [[2004]]. Рим је такође и седиште важних међународних институција, као што је [[Организација за храну и пољопривреду|Организација за прехрану и пољопривреду]] (ФАО) [[Уједињене нације|Уједињених нација]], а овде је формулиран и [[Римски статут међународног казненог суда]].

== Становништво ==

=== Античко доба ===
Рим је на почетку имао је површину од око 700 хектара и процењену популацију од 35.000 људи. Други извори сугеришу да је становништво било нешто мање од 100.000 од 600. до 500. године пре нове ере.<ref>{{harvnb|Cornell|1995|pp=204–205}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=vL2ntMk7j-4C&pg=PA78|title=Floods of the Tiber in Ancient Rome|last=Aldrete|first=Gregory S.|date=30 January 2007|isbn=978-0-8018-8405-4|access-date=13 July 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20151130043744/https://books.google.com/books?id=vL2ntMk7j-4C&pg=PA78|archive-date=30 November 2015|url-status=live}}</ref> Када је основана Република 509. године пре нове ере, попис је забележио 130.000 становника.<ref>{{cite journal|last=Ward|first=Lorne H.|year=1990|title=Roman Population, Territory, Tribe, City, and Army Size from the Republic's Founding to the Veientane War, 509 B.C.-400 B.C.|url=https://www.jstor.org/stable/295257|journal=The American Journal of Philology|volume=111|issue=1|doi=10.2307/295257|issn=0002-9475|access-date=12 February 2022|pages=5–39|jstor=295257 }}</ref> Република је обухватала сам град и ближу околину. Други извори говоре о популацији од 150.000 500. године пре нове ере. Прешао је 300.000 150. п. н. е.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=fHtvowE9bt8C&pg=PA168|title=The History of Human Populations: Forms of growth and decline|author=P.M.G. Harris|year=2001|isbn=978-0-275-97131-1|access-date=13 July 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160101113738/https://books.google.com/books?id=fHtvowE9bt8C&pg=PA168|archive-date=1 January 2016|url-status=live}}</ref><ref>{{cite journal|last=Herreros|first=Francisco|year=2007|title=Size and Virtue|url=https://www.academia.edu/1458998|journal=European Journal of Political Theory|volume=6|issue=4|pages=463–482|doi=10.1177/1474885107080651|archive-url=https://web.archive.org/web/20150904013536/http://www.academia.edu/1458998/Size_and_Virtue|archive-date=4 September 2015|access-date=13 July 2014|url-status=live|s2cid=145139011 | issn = 1474-8851}}</ref><ref>{{cite journal|last=Ward|first=Lorne H.|date=1 January 1990|title=Roman Population, Territory, Tribe, City, and Army Size from the Republic's Founding to the Veientane War, 509 B.C.–400 B.C.|journal=The American Journal of Philology|volume=111|issue=1|pages=5–39|doi=10.2307/295257|jstor=295257}}</ref>

Величина града у време цара [[Октавијан Август|Августа]] је ствар спекулација, са проценама заснованим на дистрибуцији жита, увозу жита, капацитету [[Акведукт|аквадукта]], границама града, густини насељености, пописним извештајима и претпоставкама о броју непријављених жена, деце. и робови који пружају веома широк спектар. Глен Стори процењује 450.000 људи, Витни Оутс процењује 1,2 милиона, Невил Морели даје грубу процену од 800.000 и искључује раније сугестије од 2 милиона.<ref>N.Morley, ''Metropolis and Hinterland'' (Cambridge, 1996) 33–39</ref><ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/worldhistoryto1500duik/page/149|title=World History|last1=Duiker|first1=William|last2=Spielvogel|first2=Jackson|year=2001|publisher=Wadsworth|isbn=978-0-534-57168-9|edition=Third|url-access=registration|pages=149}}</ref> Процене о броју становника града варирају. А.Х.М. Џонс је средином петог века проценио популацију на 650.000. Штета изазвана отпуштањем можда је прецењена. Становништво је већ почело да опада од касног четвртог века па надаље, иако се око средине петог века чини да је Рим и даље био најнасељенији град у два дела Царства.<ref>Arnold HM Jones The Decline of the Ancient World, Lonmans, Green and Co. Ltd, London 1966</ref>

Према Краутхеимеру, још увек је било близу 800.000 400. године нове ере; опао је на 500.000 до 452. године, а смањио се на можда 100.000 500. године нове ере. После [[Готски ратови|Готских ратова]], 535–552, становништво се можда привремено смањило на 30.000. Током понтификата [[Папа Гргур I|папе Гргура]] (590–604), можда је достигао 90.000, увећан избеглицама. Ланкон процењује да их има 500.000 на основу броја уписаних 'инцисија' који испуњавају услове за добијање оброка хлеба, уља и вина; број је пао на 120.000 у реформи 419.<ref>Bernard Lancon, Rome in Late Antiquity. {{page|year=2001|isbn=0-415-92976-8|pages=14}}</ref> Нил Кристи, наводећи бесплатне оброке за најсиромашније, процењује се на 500.000 средином петог века и још четврт милиона на крају века.<ref>Neil Christie, From Constantine to Charlemagne, An Archaeology of Italy 300-800 A.D. {{page|year=2006|isbn=978-1-85928-421-6|pages=61}}</ref>

=== Модерно доба ===
Према процени, у граду је 2010. живело 2.761.477 становника.<ref>{{cite web | url = http://demo.istat.it/bil2010/index.html | title = Istat demographic balance 2010 | publisher = Demo.istat.it | date = | accessdate = 13. 10. 2012. | archive-date = 22. 03. 2012 | archive-url = https://www.webcitation.org/66LtFis1g?url=http://demo.istat.it/bil2010/index.html | url-status = dead}}</ref>

{| border="0" cellspacing="2" cellpadding="5" style="margin:auto; border:1px solid #aaa;"
|- style="background:#aaf;"
|+ style="font-weight: bold; font-size: 1.1em; margin-bottom: 0.5em"| Кретање броја становника
|- style="background:#eef;"
! 330. !! 410. !! 530. !! 650. !! 1000. !! 1750. !! 1800. !! 1820. !! 1850. !! 1853. !! 1858. !! 1861.
|- style="background:#f7f9ff;"
| align=center| 1.000.000
| align=center| 400.000
| align=center| 100.000
| align=center| 20.000
| align=center| 20.000
| align=center| 156.000
| align=center| 163.000
| align=center| 139.900
| align=center| 175.000
| align=center| 175.800
| align=center| 182.600
| align=center| 194.500
|- style="background:#eef;"
! 1871. !! 1881. !! 1901. !! 1911. !! 1921. !! 1931. !! 1936. !! 1951. !! 1961. !! 1971. !! 1981. !! 1991.
|- style="background:#f7f9ff;"
| align=center| 212.432
| align=center| 273.952
| align=center| 422.411
| align=center| 518.917
| align=center| 660.235
| align=center| 930.926
| align=center| 1.150.589
| align=center| 1.651.754
| align=center| 2.188.160
| align=center| 2.781.993
| align=center| 2.840.259
| align=center| 2.775.250
|- style="background:#eef;"
! 2001.
| '''2011.'''
|'''2021.'''
|- style="background:#f7f9ff;"
| align=center| 2.663.182
|2.617.175
|2.770.226
|}

<small>Наведени подаци су процене све до [[1858]]. Од [[1861]]. до [[2001]]. наведени су подаци из пописа становништва.</small>
[[Датотека:Età imperiale, chiusino a forma di mascherone di divinità fluviale, detta bocca della verità, collocata qui nel 1632.jpg|д|мини|"Уста истине", базилика Свете Марије у Космедину.]]
Прича о Риму као насељеном месту почиње око [[800. п. н. е.]] удруживањем неколико мањих села чија је укупна насељеност била неколико стотина становника. Од тада је Рим у идућим вековима нарастао до милионског града, па је највероватније био највећи град на свету који је икад изграђен све до 19. века. Процене о броју становништва варирају, али се процењује да је град у врхунцу своје насељености имао од 450.000 па све до 3,5 милиона становника, а најреалније процене с којима се слажу већина историчара говоре о око један до два милина становника. Након пребацивања најважнијих функција [[Римско царство|царства]] у [[Цариград]] у 4. веку, и након пропасти [[Западно римско царство|Западног царства]] у 5. веку, број становника се континуирано смањивао, да би град [[530]]. године имао око 100.000 становника.

У раном [[средњи век|средњем веку]] Рим је у поређењу с данашњим временом са 20.000 становника био мањи град. Становништво града је стагнирало на око 50.000 или се чак смањивало све до [[ренесанса|ренесансе]], и тако је град у 17. веку поновно досегао број од 100.000 становника. Када је [[Краљевина Италија|Италијанско краљевство]] анексирало град [[1870]], он је имао већ око 200.000 становника.

За време фашистичке власти, режим је покушавао ограничити раст града, али је број становника свеједно досегао милион [[1931]]. Након рата град се наставио ширити због индустријског развоја, па су 1950-их и 1960-их створене нове четврти и предграђа.

Процењује се да град данас има око 2,7 милиона становника, а да заједно са ширим подручјем града овде живи око четири милиона становника. По попису у општини живи 156.833 странаца, што је 6,2% становништва.<ref>становништво http://demo.istat.it/strasa2006/index.html {{Wayback|url=http://demo.istat.it/strasa2006/index.html |date=20070930180108}}</ref>

=== Етничке припадности и стране мањине ===
Рим је италијанска општина са највећим бројем страних становника: од 31. децембра 2020. има укупно 356 573, што је 12,9% становништва Рима, број који је мало порастао од 2010. године, са економском кризом, док је пораст био значајан претходних година, са 169.000 у 2000. (6% становништва) на 346.000 у 2010. (12%), уз повећање од 126% између 2000. и 2018. године.<ref>{{harvnb|Cartufo||pp=35}}</ref> Највеће заједнице су оне из следећих земаља:{{div col}}
* {{застава|Румунија}} 75.305
* {{застава|Филипини}} 40.413
* {{застава|Бангладеш}} 33.975
* {{застава|Кина}} 19.633
* {{застава|Украјина}} 14.910
* {{застава|Перу}} 12.062
* {{застава|Индија}} 11.388
* {{застава|Египат}} 11.044
* {{застава|Шри Ланка}} 9.440
* {{застава|Пољска}} 8.945
{{div col end}}

== Друштво ==
=== Религија ===
[[Датотека:StPetersBasilicaEarlyMorning.jpg|мини|л|200п|Трг светог Петра ујутро.]]
У старом Риму најзаступљенија религија била је [[религија у античком Риму|римска религија]] ({{јез-ит|Religio Romana}}), заједно са [[религија у античком Риму|римском митологијом]] који су се поштовали у разним култовима. Због вишекултурног карактера града, јављале су се и друге религије као [[митраизам]] и разни мистични [[култ]]ови. За време [[Римска република|Римске републике]] јавља се и [[јудаизам]], чији су следбеници често кроз историју затварани у [[римски гето]]. Слична судбина пратила је и следбенике [[хришћанство|хришћанства]], чија се заједница врло рано јавља у граду, који су често били прогоњени. Упркос прогонима, хришћанство је до 4. века постало толико раширено, да га је на крају цар [[Константин Велики|Константин I Велики]] легализовао [[313]]. године, а [[380]]. године цар [[Теодосије I|Теодосије I Велики]] прогласио је хришћанство службеном религијом царства. Нешто касније, све остале религије су забрањене, па је тако и римска религија изумрла.

Рим је постао једно од средишта хришћанства (уз [[Антиохија|Антиохију]], [[Александрија|Александрију]], [[Цариград]] и [[Јерусалим]]), а римски бискуп ([[папа]]) постао је надређени свим хришћанским бискупијама и вођа хришћана, сматрајући се наследником [[апостол Петар|св. Петра]] који је, уз [[апостол Павле|св. Павла]] мученички умро у Риму у 1. веку. Од легализације хришћанства 313. године, бројни римски цареви и патрицији значајним донацијама помагали су Цркву, чиме је она кроз време добила знатну политичку моћ. Након пада [[Западно римско царство|Западног царства]] [[476]]. године, црква је мала све већи и већи политички утицај и власт над цивилним становништвом у Риму и околним подручјима. Временом, Рим је постао средиште [[Католичка црква|Католичке Цркве]] и главни град [[папска држава|папских држава]]. У периоду ренесансе у граду су изграђене бројне значајне цркве, укључујући [[Базилика св. Петра|базилику св. Петра]] на ватиканском брежуљку.

Папинство се прво налазило у [[Латеранска палата|Латеранској палати]], а касније је премештено у [[Квириналска палата|Квириналску палату]]. Након што је Рим припојен [[Краљевина Италија|Италијанском краљевству]] [[1870]], папа [[Папа Пије IX|Пије IX]] повукао се у [[Ватикан]] и прогласио се заробљеником [[Династија Савоја|Савојске династије]], што је изазвало дуготрајни сукоб између Католичке Цркве и Италије. Овај сукоб решен је [[1929]]. [[Латерански споразуми|Латеранским споразумима]] којим је [[Папа|Света Столица]] добила право управљања над [[Ватикан|Државом Ватиканског Града]] као самосталном државом.

==== Римокатолицизам ====
{{Детаљније|Католичка црква|Католицизам|Римска бискупија}}
Рим, вековима ходочасничко одредиште за милионе верника, главни је центар католицизма у којем се налази држава [[Ватикан]], којом управља римски бискуп, који је за потребе саме Цркве увек владајући [[папа]]. Из тог разлога се понекад назива главним градом две државе. Католичка религија римског обреда је такође тренутно најраспрострањенија међу становништвом, са око 82,0% становништва које је крштено овим исповедањем.<ref>Подаци из Папског годишњака за 2014, који се односе на римску бискупију.</ref>

==== Друге религије ====
[[Датотека:Moschea - sala principale 3082-6.JPG|196x196px|мини|Унутрашњост римске џамије.]]Поред католицизма, у Риму су распрострањени [[ислам]] и други хришћански култови; штавише, од касног републиканског доба у граду постоји велика јеврејска заједница.<ref>{{Cite book|author=Emilio Gabba|url=|title=Introduzione alla storia di Roma|year=1999|publisher=LED|isbn=88-7916-113-X|location=Milano|oclc=43667258}}</ref> Конкретно, ту је валденска [[Евангелизам|евангелистичка црква]] са валдензијским храмом на тргу Кавур, [[православље]] са црквом Санта Катерина Мартире и [[мормонизам]] са храмом Рима у Италији. Ислам има, као главно градско седиште, римску џамију (највећу џамију на Западу)<ref>{{Cite book|author=Stefan Grundmann, Ulrich Fürst|url=https://archive.org/details/architectureofro0000unse_h2e1|title=The architecture of Rome : an architectural history in 400 presentations|year=1998|publisher=Ed. Axel Menges|isbn=3-930698-60-9|location=Stuttgart|oclc=40093363}}</ref> у области Аква Ацетоза. [[Јудаизам]] има једну од највећих синагога у Европи, Темпио Мађоре у Риму, у зони гета.

=== Језици и дијалекти ===
{{Детаљније|Латински језик|Римски дијалекат}}
[[Датотека:Central Italian Dialects.svg|мини|Медијански дијалекти су дијалекти централне Италије.]]
[[Латински језик|Латински]] је био први језик Рима; претрпео је исту еволуцију и трансформацију града: у почетку се говорио само у граду и на Латиум ветус (са мало дијалекатских варијација, на пример у [[Фалерија|Фалерији]] и Пренесте), претрпео је утицај етрурског и пре свега грчког. Касније је латински језик пратио ширење Рима на италијанском полуострву и широм царства, све док није, заједно са политичком институцијом, прошао кроз фазу опадања. У средњем веку је потврђен као званични језик [[Римска црква|Римске цркве]] и као културни и интернационални језик западне Европе.<ref>{{Cite book|last=Traina|others=Giorgio Bernardi Perini, Claudio Marangoni|url=|title=Propedeutica al latino universitario|first=Alfonso|year=1998|publisher=Pàtron|isbn=88-555-2454-2|edition=6. ed. riveduta e aggiornata|location=Bologna|oclc=849313996|pages=22–27}}</ref>

Оно што се данас подразумева под римским дијалектом (Романеско){{Efn-la|Препознајући произвољност дефиниција, термин „језик“ се користи у номенклатури ставки према ИСО 639-1, 639-2 или 639-3. У другим случајевима се користи израз „дијалект”.}} је лингвистички код веома сличан италијанском, толико да се често сматра више „говорним“ (акцентом) него дијалектом.<ref>{{Cite book|last=Capek-Habekovic|others=Sandra Palaich|url=|title=Parola a te!|first=Romana|year=2009|publisher=Heinle|isbn=978-1-4130-2187-5|location=Boston|oclc=199447839}}</ref> Типолошки се може сматрати дијалектом у англо-француском смислу, али не и у италијанском смислу.
[[Датотека:Nove-bone.jpg|мини|десно|200п|Рекламна порука на римском дијалекту на станици подземне железнице у Риму]]Спада у групу медијанских дијалеката, али се од њих разликује по неким типично тосканским особинама,<ref>{{Cite web|url=https://www.treccani.it/magazine/lingua_italiana/speciali/italiano_dialetti/D_Achille.html|title=Italiano e dialetto a Roma {{!}} Treccani, il portale del sapere|website=www.treccani.it|language=it-IT|access-date=2022-03-01}}</ref> распрострањеним у граду током ренесансе од тада упадљивих (и веома богатих) тосканских нација стационираних у Риму и код папског двора. Због тога се његова граматика мало разликује од италијанске, која је заснована управо на тосканском, а говорник италијанског може лако да разуме велики део говора на римском дијалекту. Нарочито код говорника који припадају нижим класама, римски дијалекат има изразито изузетно богатство израза и идиома, у сталном развоју. Све више се повећава дистанца која одваја савремену варијанту Романеска од оне освештане у класичној дијалекатској књижевности (Белијевој).<ref>{{Cite web|url=https://poetidelparco.it/il-neoromanesco-di-tommasino/|title=Il neoromanesco di Tommasino|last=webmaster|date=2018-11-06|website=Poeti del Parco|language=it-IT|access-date=2022-03-01}}</ref>

Старији облик римског дијалекта који се употребљавао у средњем веку био је [[јужноиталијански дијалект]], који је био врло сличан напуљском дијалекту. Утицај фирентинске културе за време ренесансе, и пресељавање многих Фирентинаца у Рим (укључујући и папе из породице [[Медичи]], [[Папа Лав X|Лава X]] и [[Папа Климент VII|Клемента VII]]) узроковали су многе промене у дијалекту, који је више почео личити тосканским језичким верзијама. Овај дијалект већином се употребљавао само у Риму све до 19. века, али се од 20. века проширио на остала подручја [[Лацио|Лација]] захваљујући расту римског становништва и бољој саобраћајној повезаности. Римски дијалект одржавају и бројна књижевна дела која су на њему написана. Познатији аутори који су писали на овом дијалекту су [[Ђузепе Ђоакино Бели]], [[Трилуса]] и [[Чезаре Паскарела]]. Модернији римски дијалект умногоме промовишу филмски глумци као што су [[Алдо Фабрици]], [[Алберто Сорди]], [[Нино Манфреди]], [[Ана Мањани]], [[Ђиђи Пројети]], [[Енрико Монтесано]] и [[Карло Вердоне]].

=== Традиције и фолклор ===
Једна од главних прослава римске народне традиције био је, од петнаестог до деветнаестог века, римски карневал, који је општина Рим обновила, додуше у потпуно другачијем облику, 2010. Његово порекло сеже у ''[[Сатурналије]]'' антике.{{Sfn|Rendina||p=247}} Рим карактерише јавна забава, игре и маскенбали. Карневалске игре су се одржавале од 10. века на планини Тестачо; неколико векова касније, [[Папа Павле III|папа Павле]] је одлучио да се карневал одржи у Виа Лата, сада виа дел Корсо. Међу типичним маскама римског карневала су Ругантино, Мео Патака и генерал Манађа Ла Рока.{{Sfn|Rendina||p=247-248}}

== Туризам ==
{{Multiple image
| image1 = Piazza di Spagna, Roma - scalinata fc03.jpg
| image2 = Faber Village, Lido di Ostia RM, Lazio, Italy - panoramio (3).jpg
| direction = vertical
| image3 = Vatican Museums Spiral Staircase 2012.jpg
| caption1 = Шпанске степенице.
| caption2 = Плажа Остија, Лидо.
| caption3 = Ватикански музеји су трећи најпосећенији музеј уметности на свету.
| background color = 
| header_background = 
| header = Туристичка места
}}

Рим је данас једна од најважнијих туристичких дестинација света, због несагледиве неизмерности свог археолошког и уметничког блага, као и због шарма јединствене традиције, лепоте његових панорамских погледа и величанствености његових „вила“ (паркови). Међу најзначајнијим ресурсима су многи музеји – Музеји Капитолини, [[Ватикански музеји]] и [[Галерија Боргезе]] и други посвећени модерној и савременој уметности – аквадукти, фонтане, цркве, палате, историјске зграде, споменици и рушевине Римског форума и [[катакомбе]]. Рим је трећи најпосећенији град у [[Европска унија|ЕУ]], после [[Лондон]]а и [[Париз]]а, и прими у просеку 7–10 милиона туриста годишње, што се понекад удвостручи током светих година. Колосеум (4 милиона туриста) и Ватикански музеји (4,2 милиона туриста) су 39. односно 37. најпосећенија места у свету, према недавном истраживању.<ref name="itvnews.tv">{{cite web|url=http://www.itvnews.tv/Blog/Blog/the-50-most-visited-places.html|title=The 50 Most Visited Places in The World|date=2 October 2009|website=itvnews.tv|archive-url=https://web.archive.org/web/20091002073926/http://www.itvnews.tv/Blog/Blog/the-50-most-visited-places.html|archive-date=2 October 2009|url-status=dead|access-date=22 August 2019}}</ref>

Рим је главно археолошко средиште и један од главних светских центара археолошких истраживања. У граду се налазе бројни културни и истраживачки институти, као што су Америчка академија у Риму,<ref>{{cite web|url=http://www.romanculture.org/index.php?page=airc-hc-rome-program-in-archaeology-and-classical-studies|title=AIRC-HC Program in Archaeology, Classics, and Mediterranean Culture|publisher=Romanculture.org|archive-url=https://web.archive.org/web/20100329144605/http://www.romanculture.org/index.php?page=airc-hc-rome-program-in-archaeology-and-classical-studies|archive-date=29 March 2010|url-status=dead|access-date=3 February 2010}}</ref> и Шведски институт у Риму.<ref>{{cite web|url=http://www.isvroma.it/public/EN/index.php?option=com_content&task=view&id=13&Itemid=%20|title=Isvroma.it|publisher=Isvroma.it|archive-url=https://web.archive.org/web/20080418182423/http://www.isvroma.it/public/EN/index.php?option=com_content&task=view&id=13&Itemid=%20|archive-date=18 April 2008|access-date=3 February 2010}}</ref> Рим садржи бројне античке локације, укључујући [[Римски форум|Форум Романум]], [[Трајановa пијацa|Трајанову пијацу]], [[Трајанов форум]],<ref>{{cite magazine|last=Packer|first=James E.|date= 1998|title=Trajan's Glorious Forum|url=http://www.archaeology.org/9801/abstracts/trajan.html|magazine=Archaeology|publisher=Archaeological Institute of America|volume=51|issue=1|archive-url=https://web.archive.org/web/20100216035602/http://www.archaeology.org/9801/abstracts/trajan.html|archive-date=16 February 2010|access-date=2 October 2010|url-status=live}}</ref> [[Колосеум]] и [[Пантеон (Рим)|Пантеон]], да споменемо само неке. Колосеум, вероватно једно од најпознатијих римских археолошких налазишта, сматра се светским чудом.<ref name="brewers">I H Evans (reviser), ''Brewer's Dictionary of Phrase and Fable'' (Centenary edition Fourth impression (corrected); London: Cassell, 1975), p. 1163</ref><ref name="miller">{{Cite book|url=http://catalog.hathitrust.org/api/volumes/oclc/1538646.html|title=America, the Land We Love|last1=Miller|first1=Francis Trevelyan|last2=Wilson|first2=Woodrow|last3=Taft|first3=William Howard Taft|last4=Roosevelt|first4=Theodore|publisher=W. T. Blaine|year=1915|oclc=679498513|author-link=Francis Trevelyan Miller|author-link2=Woodrow Wilson|author-link3=William Howard Taft|author-link4=Theodore Roosevelt|access-date=22 August 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20200728111825/https://catalog.hathitrust.org/api/volumes/oclc/1538646.html|archive-date=28 July 2020|url-status=live|pages=201}}</ref>

Рим садржи огромну и импресивну колекцију уметности, скулптура, фонтана, мозаика, фресака и слика, из свих различитих периода. Рим је први пут постао велики уметнички центар током старог Рима, са облицима важне римске уметности као што су архитектура, сликарство, скулптура и мозаик. Метални радови, кованице и гравирање драгуља, резбарије у слоновачи, стакло за фигурице, грнчарија и илустрације књига сматрају се „мањим“ облицима римског уметничког дела.<ref>{{cite journal|last=Toynbee|first=J.M.C.|date=December 1971|title=Roman Art|url=https://archive.org/details/sim_classical-review_1971-12_21_3/page/439|journal=The Classical Review|volume=21|issue=3|pages=439–442|doi=10.1017/S0009840X00221331|issn=0009-840X|jstor=708631|s2cid=163488573 }}</ref> Рим је касније постао главни центар ренесансне уметности, пошто су папе трошиле огромне суме новца на изградњу грандиозних базилика, палата, трга и јавних зграда уопште. Рим је постао један од главних европских центара ренесансног уметничког дела, други после Фиренце, и способан да се пореди са другим великим градовима и културним центрима, као што су [[Париз]] и [[Венеција]]. Град је био под великим утицајем [[барок]]а, а Рим је постао дом бројних уметника и архитеката, као што су [[Ђовани Лоренцо Бернини|Бернини]], [[Каравађо]], [[Анибале Карачи|Карачи]], [[Франческо Боромини|Боромини]] и [[Пјетро да Кортона|Кортона]].<ref>{{cite web|url=http://www.trincoll.edu/depts/rome/curriculum/rome211.html|title=Baroque Art of Rome (ROME 211)|publisher=Trincoll.edu|archive-url=https://web.archive.org/web/20080530094548/http://www.trincoll.edu/depts/rome/curriculum/rome211.html|archive-date=30 May 2008|url-status=dead|access-date=3 February 2010}}</ref>

Крајем 18. века и почетком 19. века, град је био један од центара Гранд Тура,<ref>{{cite web|url=http://geography.about.com/od/historyofgeography/a/grandtour.htm|title=Grand Tour of Europe: The Travels of 17th & 18th Century Twenty-Somethings|last=Rosenberg|first=Matt|publisher=About.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20101205235817/http://geography.about.com/od/historyofgeography/a/grandtour.htm|archive-date=5 December 2010|url-status=live|access-date=3 February 2010}}</ref> када су богати, млади енглески и други европски аристократи посетили град да упознају древну римску културу, уметност, филозофију и архитектуру. Рим је угостио велики број неокласичних и рококо уметника, попут [[Ђовани Паоло Панини|Панинија]] и [[Бернардо Белото|Бернарда Белота]]. Данас је град велики уметнички центар, са бројним уметничким институтима<ref>{{cite web|url=http://www.trincoll.edu/depts/rome/curriculum/rome350.html|title=The Franca Camiz Memorial Field Seminar in Art History|publisher=Trinity College, Hartford Connecticlt|archive-url=https://web.archive.org/web/20080530094628/http://www.trincoll.edu/depts/rome/curriculum/rome350.html|archive-date=30 May 2008|url-status=dead|access-date=3 February 2010}}</ref> и музејима.{{wide image|Panoramic photograph of interior of Colosseum.jpg|1400px|Колосеум, изворно назван „Флавијев амфитеатар“, је амфитеатар у Риму. Изграђен од бетона и песка, он је највећи амфитеатар икад изграђен. Колосеум је лоциран непосредно источно од Римског форума. Грађевина је коришћена у древном Риму као место за јавне спектакле. Ови спектакли су варирали од дуела гладијатора, гладијатора и животиња (медведи, крокодили, лавови итд.) до симулације историјских битака и егзекуција. Здање су конструисали цареви Флавијевске династије, након владавине Нерона. Колосеум је стога био познат као Флавијев амфитеатар, по династији императора Флавија. Изградња Колосеума је започета 72. године н.е. за време владавине првог члана династије, Веспазијана, а завршена је од стране његовог сина и наследника Тита, 80. године н.е.|alt=
|dir=rtl}}
== Култура ==

=== Уметност ===
Рим се данас сматра једним од најважнијих градова уметности на свету; на његовој територији налазе се дела која сведоче о свим цивилизацијама које су га настањивале у разним епохама, од римских дела до средњовековних, ренесансних, барокних, романтичарских и савремених: из тог разлога је град који има више споменика у свету.<ref>Maria Antonietta e Lozzi Bonaventura, Roma antica. Viaggio nel tempo alla scoperta della città eterna, Guide ITER, Subiaco. {{page|year=2009|isbn=978-88-8177-143-1|pages= 27–60}}</ref>

Римска уметност била је под снажним утицајем две различите културне струје: [[Италски народи|италске културе]] (посебно [[Етрурска уметност|етрурске]]) и [[Хеленистичка Грчка|хеленистичке]] грчке културе; Римљани, међутим, нису придавали велики значај свету уметности, који се сматрао узроком кварења ''[[mos maiorum]]''.

=== Забава и сценска уметност ===
[[Датотека:Teatro_dell'Opera_a_Roma.JPG|десно|мини|Римски театар "Teatro dell'Opera di Roma".]]
Рим је важан центар за музику и има интензивну музичку сцену, укључујући неколико престижних музичких конзерваторијума и позоришта. У њему се налази Национална академија Санта Сесилија (основана 1585. године), за коју су изграђене нове концертне сале у новом ''Parco della Musica'', једном од највећих музичких простора на свету. Рим такође има оперску кућу, Театро дел'Опера ди Рома, као и неколико мањих музичких институција. Град је такође био домаћин такмичења за [[Песма Евровизије 1991.|Песму Евровизије 1991]]. и МТВ европских музичких награда 2004. године.

Рим је такође имао велики утицај на историју музике. [[Римска школа]] је била група композитора претежно црквене музике, који су били активни у граду током 16. и 17. века, дакле обухватајући доба касне ренесансе и раног барока. Термин се такође односи на музику коју су произвели. Многи од композитора су имали директну везу са [[Ватикан]]ом и папском капелом, иако су радили у неколико цркава; стилски су често у супротности са венецијанском школом композитора, паралелним покретом који је био много прогресивнији. Далеко најпознатији композитор римске школе је [[Ђовани Пјерлуиђи да Палестрина]], чије се име већ четири стотине година везује за глатко, јасно, полифоно савршенство. Међутим, у Риму су радили и други композитори, и то у различитим стиловима и облицима.

Између 1960. и 1970. Рим се сматрао „новим Холивудом” због многих глумаца и редитеља који су тамо радили; улица Via Vittorio Veneto се претворила у гламурозно место где су се могли видети познати људи.<ref>{{Cite web|url=http://www.unife.it/letterefilosofia/comunicazione/insegnamenti/storia_cinema/materiale_didattico/a-a-2016-2017/la-new-hollywood-il-contesto-politico-sociale-i-temi-lo-stile|title=LA NEW HOLLYWOOD: IL CONTESTO POLITICO-SOCIALE|last=|first=|date=|website=Unife.it|publisher=Università degli Studi di Ferrara|language=it|archive-url=https://web.archive.org/web/20210125210955/http://www.unife.it/letterefilosofia/comunicazione/insegnamenti/storia_cinema/materiale_didattico/a-a-2016-2017/la-new-hollywood-il-contesto-politico-sociale-i-temi-lo-stile|archive-date=25 January 2021|url-status=live|access-date=2021-01-31}}</ref>

=== Образовање ===
Рим је национални и велики међународни центар за високо образовање, који садржи бројне академије, факултете и универзитете. Има велики избор академија и колеџа, и одувек је био велики светски интелектуални и образовни центар, посебно током старог Рима и ренесансе, заједно са Фиренцом.<ref>{{cite encyclopedia|url=http://www.newadvent.org/cathen/01083b.htm|encyclopedia=Catholic Encyclopedia|title=Roman Academies|publisher=Newadvent.org|date=1 March 1907|access-date=3 February 2010|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20100112132437/http://www.newadvent.org/cathen/01083b.htm|archive-date=12 January 2010}}</ref> Према Индексу брендова градова, Рим се сматра другим историјским, образовним и културно занимљивијим и најлепшим градом на свету.<ref>{{cite web|url=http://www.gfkamerica.com/practice_areas/roper_pam/nbi_index/index.en.html/downloads/cbi2006-q4-free.pdf|title=Anholt-GfK Roper Nation Brands Index|date=18 December 2017|website=wayback.archive-it.org|archive-url=https://wayback.archive-it.org/all/20081217002737/http://www.gfkamerica.com/practice_areas/roper_pam/nbi_index/index.en.html/downloads/cbi2006-q4-free.pdf|archive-date=17 December 2008|url-status=usurped}}</ref>

Рим има много универзитета и колеџа. Његов први универзитет, [[Римски универзитет Сапијенца|Ла Сапијенца]] (основан 1303, ит. -{Università degli Studi di Roma "La Sapienza"}-), један је од највећих на свету, са више од 140.000 студената који га похађају; 2005. године рангиран је као 33. најбољи универзитет у Европи,<ref>{{Cite web|url=http://www.arwu.org/rank/2005/ARWU2005_TopEuro.htm|title=Top 100 European Universities|date=2005|website=Academic Ranking of World Universities|archive-url=https://web.archive.org/web/20090129082351/http://www.arwu.org/rank/2005/ARWU2005_TopEuro.htm|archive-date=29 January 2009|url-status=dead}}</ref> а 2013. године Универзитет Сапиенза у Риму је рангиран као 62. у свету и на врху у Италији на својој светској ранг листи универзитета.<ref>{{Cite web|url=https://cwur.org/2013.php|title=Top 100 Universities|date=2013|website=Center for World University Rankings|archive-url=https://web.archive.org/web/20191213080424/https://cwur.org/2013.php|archive-date=13 December 2019|url-status=live|access-date=22 August 2019}}</ref> и рангиран је међу 50 европских и 150 најбољих колеџа у свету.<ref>{{cite web|url=http://www.arwu.org/rank2008/ARWU2008_TopEuro%28EN%29.htm|title=Top 100 European Universities|date=2008|website=Academic Ranking of World Universities|archive-url=https://web.archive.org/web/20090521224840/http://www.arwu.org/rank2008/ARWU2008_TopEuro%28EN%29.htm|archive-date=21 May 2009|url-status=dead|access-date=22 August 2019}}</ref> Да би се смањила претрпаност Ла Сапијенце, током последњих деценија основана су два нова јавна универзитета: Тор Вергата 1982. и Рома Тре (Трећи Римски Универзитет) 1992. У Риму се налази и LUISS School of Government,<ref>{{cite web|url=http://www.sog.luiss.it/|title=LUISS School of Government|website=sog.luiss.it|language=it|archive-url=https://web.archive.org/web/20190710155033/https://sog.luiss.it/|archive-date=10 July 2019|url-status=live|access-date=22 August 2019}}</ref> најважнији италијански универзитет у области међународних односа и европских студија, као и LUISS Business School, најважнија италијанска пословна школа. Рим ISIA је основана 1973. године од стране Ђулија Карла Аргана и најстарија је институција у Италији у области индустријског дизајна.

У граду се налази и велики број папинских универзитета укључујући Универзитет св. Томе Аквинског и Грегоријански универзитет (најстарији [[исусовци|исусовачки]] универзитет на свету из [[1551]]).

Овде се такође налазе бројни приватни универзитети као ЛУМСА, Католички универзитет Светог Срца, ЛУИСС, Европски институт за дизајн, Универзитет Ђованија Кабота, ИУСМ, Амерички универзитет у Риму и многи други универзитети.

=== Мода ===
[[Датотека:Fontana.della.barcaccia.arp.jpg|мини|Улица у Риму, ''Via dei Condotti,'' где се налазе најлуксузније модне куће.]]
Рим је такође широко познат као светска престоница моде. Иако није толико важан као [[Милано]], Рим је четврти најважнији центар за моду у свету, после [[Милано|Милана]], [[Њујорк]]а и [[Париз]]а, и победивши Лондон.<ref>{{cite web|url=http://www.languagemonitor.com/popular-culture/fashion|title=The Global Language Monitor » Fashion|date=20 July 2009|publisher=Languagemonitor.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20091101191133/http://www.languagemonitor.com/popular-culture/fashion|archive-date=1 November 2009|url-status=dead|access-date=17 October 2009}}</ref>

Главне луксузне модне куће и ланци накита, као што су [[Валентино]], [[Булгари]], [[Fendi|Фенди]],<ref>{{cite web|url=http://www.fendi.com/|title=Fendi|publisher=fendi.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20100131001741/http://www.fendi.com/|archive-date=31 January 2010|url-status=dead|access-date=17 October 2009}}</ref> [[Лаура Бјађоти]], Бриони и [[Ренато Балестра]], имају седиште или су основани у граду. Такође, друге велике марке, као што су [[Gucci|Гучи]], [[Chanel|Шанел]], [[Прада]], [[Долче & Габана]], [[Армани]] и [[Versace|Версаће]], имају луксузне бутике у Риму, првенствено дуж његове престижне и луксузне улице ''Via dei Condotti''.

=== Музика ===
Рим је важан музички центар. У њему се налази Национална академија Санта Чечилија (основана 1585) за коју су изграђене нове концертне дворане у Парку музике („-{Parco della Musica}-“). У Риму се налази и опера -{Teatro dell'Opera di Roma}-, и више мањих музичких институција. Рим је био град домаћин [[Песма Евровизије 1991.|Песме Евровизије 1991.]] и [[MTV|МТВ]] европских музичких награда 2004.

=== Кухиња ===
{{Multiple image
| image1 = Spaghetti alla Carbonara.jpg
| caption1 = Шпагети карбонара, врло познат начин спремања шпагета.
| image2 = Concia di zucchine.jpg
| image3 = Gnocchi alla romana.jpeg
| caption3 = Њоке на римски начин.
| direction = vertical
| caption2 = "Concia di zucchine", пример јеврејско-римске кухиње.
| total_width = 200
| background color = 
| header_background = 
| header = Римска кухиња
| align = left
}}

Римска кухиња се, почев од средњег века, делила на папску, која се конзумирала на папском двору, и народну, која је сазрела до данашњих дана.{{Sfn|Rendina||p=366}} Ово последње се заснива на једноставним, али укусним састојцима, на употреби ароматичног биља, остатака и изнутрица, масти, уља и млевеног меса на бази масти, сланине и шунке.{{Sfn|Rendina||p=366}}

Међу типичним јелима су печена [[Jagnjetina i ovčetina|јагњетина]], воловски реп, коратела, ригатони са пајатом, салтимбока, воловска трипица, артичоке у римском стилу, аматрицијана, карбонара, качо и бибер, пангјало, бела пица и јеврејско-римска јела (укључујући јеврејски стил артичоке и калцоники).{{Sfn|Rendina||p=365-368}}

Касније, током [[Ренесанса|ренесансе]], Рим је постао познат као центар високе кухиње, пошто су неки од најбољих кувара тог времена радили за папе. Пример за то је био Бартоломео Скапи, који је био кувар који је радио за Пија IV у ватиканској кухињи, а славу је стекао 1570. када је објављена његова куварска књига ''Opera dell'arte del cucinare''. У књизи он наводи око 1000 рецепата ренесансне кухиње и описује технике кувања и алате, дајући прву познату слику виљушке.<ref>{{cite book|title=The food encyclopedia|url=https://archive.org/details/foodencyclopedia0000roll|last=Rolland|first=Jacques|publisher=Robert Rose|year=2006|isbn=0-7788-0150-0|location=Toronto|pages=[https://archive.org/details/foodencyclopedia0000roll/page/273 273]|oclc=70176309}}</ref>

Тестачо, римско трговачко и кланичко подручје, често је било познато као „трбух” или „кланица” Рима, а настањивали су је месари, или ''вачинари''.<ref name="Eyewitness Travel 2006 pg. 312 - 313">Eyewitness Travel (2006), pg. 312 - 313</ref> Старомодни ''coda alla vaccinara'' (волов реп куван на начин месара) је и даље један од најпопуларнијих оброка у граду и део је већине јеловника римских ресторана. Јагњетина је такође веома популаран део римске кухиње, а често се пече са зачинима и зачинским биљем.<ref name="Eyewitness Travel 2006 pg. 312 - 313" />

У модерном добу, град је развио своју кухињу, засновану на производима оближње Кампање, као што су јагњетина и поврће. Паралелно, римски Јевреји – присутни у граду од 1. века пре нове ере – развили су сопствену кухињу, јеврејско-римску кухињу. Примери римских јела укључују ''saltimbocca alla romana'' - телећи котлет, на римски начин, преливен сировом шунком и жалфијом и крчкан белим вином и путером; ''carciofi alla romana'' - артичоке на римски начин, са уклоњеним спољним листовима, пуњеним наном, белим луком, презлама и динстаним; ''carciofi alla giudia'' - артичоке пржене у маслиновом уљу, типичне за римско јеврејско кување, са уклоњеним спољним листовима, пуњеним наном, белим луком, презлама и динстаним; ''[[Шпагети Карбонара|spaghetti alla carbonara]]'' - шпагети са сланином, јајима и пекорином; и ''gnocchi di semolino alla romana,'' [[њоке]] на римски начин - кнедле од гриза, на римски начин.<ref>{{cite book|last1=Carnacina|first1=Luigi|title=Roma in Cucina|last2=Buonassisi|first2=Vincenzo|publisher=Giunti Martello|year=1975|location=Milano|language=it}}</ref>

=== Филм ===
У Риму се налази филмски студио [[Чинечита]], највећа филмска и телевизијска продукција у континенталној Европи и центар италијанске кинематографије, где се снимају многи од највећих хитова данашњице на благајни и укључујући многе класичне епове као што су ''[[Бен-Хур (филм из 1959)|Бен Хур]]'' и ''[[Клеопатра (филм из 1963)|Клеопатра]]''.<ref name="romefile1">{{cite web|url=http://www.romefile.com/culture/cinecitta.php|title=History of Cinecittà Studios in Rome|publisher=Romefile|archive-url=https://web.archive.org/web/20090501020709/http://www.romefile.com/culture/cinecitta.php|archive-date=1 May 2009|url-status=dead|access-date=17 October 2009}}</ref>

Чинечиту је отворио [[Бенито Мусолини|Мусолини]] у априлу 1937. са намером да кроз биоскоп промовише Италију и актуелне фашистичке идеале. Комплекс, на југоистоку Рима, дизајниран је као комплетан центар производње, са објектима који покривају све од обуке, преко производње филмова до постпродукције. У року од шест година, скоро 300 филмова снимљено је у новим студијима, уз помоћ Алфијеријевог закона, уведеног 1939. године, који је осмишљен да помогне домаћој филмској продукцији. Савезници су га бомбардовали током рата, а сам студио се од тог времена највише повезује са редитељем [[Федерико Фелини|Федериком Фелинијем]].<ref name="romefile1" />

Чинечита је приватизован средином 1990-их, а сада је домаћин многих телевизијских продукција, као и филмова. Студио је затворен за јавност, иако се повремено отвара за обиласке. Постоје планови да се у неком тренутку у блиској будућности отвори комплетна студијска турнеја, заједно са тематским парком под називом ''Чинечита Свет''.<ref name="romefile1" />

=== Музеји ===
Најстарији музеји у Риму су [[Капитолски музеји]] из [[1471]]. који се налазе на [[Kapitol (Rim)|Капитолу]], и који уз [[Ватикански музеји|Ватиканске музеје]] садрже највеће и најважније уметничке колекције у граду. У [[Национални римски музеј|Националном римском музеју]], смештеном на четири локације, чувају се важне римске уметнине, као и предмети из Старе Грчке и Египта.

У [[Национални етрурски музеј|Вили Ђулији]], летњиковцу [[Папа Јулије II|папе Јулија II]] која је изграђена средином 16. века, налази се колекција древне [[Етрурци|етрурске]] уметности. У близини се налази парк [[Вила Боргезе]] и у њему знаменита [[Галерија Боргезе|галерија]]. У њој се налази већина уметнина из колекције породице [[Боргезе]].

Важне галерије слика налазе се у палатама [[Галерија Дорија Памфили|Дорија Памфили]], [[Палацо Колона|Колона]] и [[Палацо Барберини|Барберини]], а у [[Палацо Венеција|Венецијанској палати]] налазе се уметнички предмети од ранохришћанског раздобља до ренесансе.

=== Медији ===
{| {{table}} border=1 cellspacing=0
|-
| valign = top|
* -{[[La Repubblica]]}-
* -{[[Il Messaggero]]}-
* -{[[Il Tempo]]}-
* -{[[L'Unità (новине)|L'Unità]]}-
* -{[[Il Riformista]]}-
* -{[[Il Manifesto]]}-
* -{[[Corriere dello Sport]]}-
* -{[[Liberazione (новине)|Liberazione]]}-
* -{[[L'Osservatore Romano]]}-
* -{[[QN]]}-
* -{[[Il Romanista]]}-
| valign = top|
* -{[[L'Espresso|L'espresso]]}-
* -{[[XL (ревија)|XL]]}-
* -{[[Audio Review]]}-
* -{[[Freqeency]]}-
| valign = top|
* -{[[RAI]]}- национално средиште
* -{[[Sky Italia]]}- национално средиште
* -{[[La7]]}- национално средиште
* -{[[Mediaset]]}-
* -{[[Roma Uno]]}-
* -{[[Teleroma 56]]}-
* -{[[Rete Oro]]}-
* -{[[Super 3]]}-
| valign = top|
* -{[[Radio Dimensione Suono|RDS]]}-
* -{[[Radio Capital]]}-
* -{[[Radio Globo]]}-
* -{[[Radio Rock]]}-
* -{[[Radio CNR]]}-
* -{[[Radio Radicale]]}-
* -{[[Radio Radio]]}-
* -{[[Radio Vaticana]]}-
* -{[[Radio Centro Suono]]}-
* -{[[M2o]]}-
|}

== Спорт ==

=== Фудбал ===
{{Multiple image
| image1 = FK Roma (2013).png
| caption1 = Грб фудбалског клуба [[ФК Рома|Роме]] из Рима.
| image2 = SS Lazio.svg
| image3 = 
| caption3 = 
| direction = vertical
| caption2 = Грб фудбалског клуба [[FK Lacio|Лацио]] из Рима.
| total_width = 180
| background color = 
| header_background = 
| header = Римски фудбалски дерби
}}

[[Фудбал]] је најпопуларнији спорт у Риму, као и у остатку земље. Град је био домаћин финалних утакмица Светског првенства у фудбалу [[Светско првенство у фудбалу 1934.|1934]]. и [[Светско првенство у фудбалу 1990.|1990.]] године. Потоњи је одржан на [[Стадион Олимпико|стадиону Олимпико]], који је уједно и заједнички домаћи стадион за локалне клубове [[Серија А|Серије А]] [[FK Lacio|С.С. Лацио]], основан 1900. године, и [[ФК Рома|А.С. Рома]], основан 1927. године, чије је ривалство у [[Римски дерби|римском дербију]] ({{Јез-итал|derby della Capitale}}) постало саставни део римске спортске културе.<ref>{{cite web|url=http://edition.cnn.com/2008/SPORT/football/10/22/first11.derbies/index.html|title=Football First 11: Do or die derbies|date=22 October 2008|publisher=CNN|archive-url=https://web.archive.org/web/20141017011443/http://edition.cnn.com/2008/SPORT/football/10/22/first11.derbies/index.html|archive-date=17 October 2014|url-status=live|access-date=5 October 2014}}</ref> Фудбалери који играју за ове тимове и који су такође рођени у граду имају тенденцију да постану посебно популарни, као што је био случај са играчима као што су [[Frančesko Toti|Франческо Тоти]] и [[Данијеле де Роси|Данијеле Де Роси]] (за [[ФК Рома|А.С. Рому]]) и [[Алесандро Неста]] (за [[FK Lacio|С.С. Лацио]]).<ref>{{Cite web|url=http://www.iffhs.de/?32a00e42f0ae2300bf11504e52d17f7370eff3702bb1c2bbb6e28e05|title=Index of /|website=www.iffhs.de|date=10 April 2020 |access-date=2022-02-27}}</ref>

Ово ривалство не само да је једно од најјачих ривалстава два клуба у [[Италија|Италији]], већ и у свету.<ref>{{cite web|url=http://edition.cnn.com/2008/SPORT/football/10/22/first11.derbies/index.html|title=Football First 11: Do or die derbies|date=22. 10. 2008.|publisher=[[CNN]]|accessdate=16. 11. 2008.|archive-date=17. 10. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20141017011443/http://edition.cnn.com/2008/SPORT/football/10/22/first11.derbies/index.html|url-status=}}</ref> Препуне трибине, инциденти, насиље и расистички транспаренти<ref>{{cite web|url=https://www.thescore.com/news/951791|title=Play stopped after Lazio supporters racially abuse Napoli's Kalidou Koulibaly|date=3 February 2016 |publisher=thescore.com}}</ref> карактеристични су за ове мечеве. За време једне од дерби утакмица током сезоне 1979/80 убијен је Виченцо Папарели, навијач [[FK Lacio|Лација]]. Папарелија је један навијач Роме погодио бакљом у главу.<ref>{{cite news|url=http://www.ultraslazio.it/ukstory.htm|title=Ultras History|date=29. 06. 2007.|access-date=25. 01. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20130616011746/http://www.ultraslazio.it/ukstory.htm|archive-date=16. 06. 2013|publisher=UltrasLazio.it|url-status=dead}}</ref><ref name="yahoo">{{cite web|url=https://sports.yahoo.com/news/police-high-alert-foreign-invasion-rome-derby-192812013--sow.html|title=Police on high alert for foreign invasion at Rome Derby|date=7 November 2015|publisher=yahoo.com|access-date=18 February 2017|archive-date=19. 02. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170219085303/http://sports.yahoo.com/news/police-high-alert-foreign-invasion-rome-derby-192812013--sow.html|url-status=}}</ref>

Ривалство ова два клуба је на неки начин је подстакнуто културолошким разликама између две групе навијача.<ref name=":14">{{Cite web|url=https://www.football-stadiums.co.uk/grounds/italy/rome/|title=Rome Football Clubs {{!}} Football Stadiums in Rome {{!}} Football-Stadiums.co.uk|website=www.football-stadiums.co.uk|access-date=2023-08-26}}</ref> Навијачи Лација обично долазе из богатијих делова северних области Рима, као што су Париоли, Прати, Фламинио, Касија и Монте Марио. Навијачи Роме, с друге стране, обично долазе из градских средина Рима, посебно из округа Тестаћо. Навијачи Роме имају репутацију да су насилнији од навијача Лација, будући да су претходно били умешани у насилне сукобе са навијачима енглеских екипа попут [[ФК Ливерпул|Ливерпула]], [[ФК Манчестер јунајтед|Манчестер јунајтеда]] и [[ФК Арсенал|Арсенала]]. Лацијеви навијачи, с друге стране, били су познати као ''Irriducibili Lazio'' и имају тенденцију да креирају величанствене кореографије када се клубови састану. Негују  пријатељски однос са присталицама [[ФК Интер Милано|Интера]] из [[Милано|Милана]]. За разлику од Роме, Лацио до данас није најавио никакве планове или жеље да напусти [[Стадион Олимпико Метрополитано|стадион Олимипико]].<ref name=":14" />{{wide image|Panoramica dello Stadio Olimpico (Roma).jpg|1400px|Стадион Олимпико, који се налази у римском спортском комплексу Форо Италико, је највећи стадион у Риму и други највећи у Италији. Осим градских ривала Роме и Лација, на овом стадиону домаће утакмице игра и репрезентација Италије. Отворен је 1937. године, а након реновирања 2008. године стадион има капацитет од 72.000 места. Северна и јужна трибина стадиона, због свог лучног облика, познатије су под именом Curva Nord и Curva Sud (Curva, итал. - лук, кривина). Северни део стадиона припада Лациовим навијачима, док је југ намењен за Ромине навијаче.|alt=
|dir=rtl}}
{{clear}}

=== Кошарка ===
Даље, Рим је био домаћин [[Евробаскет 1991.|Евробаскета 1991.]] и дом је међународно признатог кошаркашког тима [[КК Виртус Рома|Виртус Рома]].

=== Остали спортови ===
Сваког маја, Рим је домаћин тениског турнира [[АТП Мастерс 1000|АТП Мастерс]] серије на земљаним теренима Форо Италико. Рекордер по броју освојених мастерса у Риму је шпански тенисер [[Рафаел Надал]], који га је освојио десет пута. [[Бициклизам]] је био популаран у периоду после Другог светског рата, иако је његова популарност избледела. Рим је три пута био домаћин финалног дела [[Ђиро д’Италија|Ђиро д'Италије]], 1911, 1950. и 2009. Рим је такође дом других спортских тимова, укључујући одбојку (М. Рома Волеј), [[рукомет]] или [[ватерполо]].

Рагби унија добија на популарности. Стадион Фламинио је до 2011. године био домаћи стадион за репрезентацију Италије у рагбију, која од 2000. игра на првенству шест нација. Тим сада игра домаће утакмице на стадиону Олимпико јер су стадиону Фламинио потребни радови како би се побољшати капацитет и сигурност. Рим је дом локалних рагби тимова као што су Рагби Рома (основан 1930. и победник пет италијанских првенстава, последњег 1999–2000), Унионе Рагби Капитолина и С.С. Лацио 1927 (рагби огранак мултиспорт клуба С.С. Лазио).

=== Олимпијске игре ===
Рим је био домаћин [[Летње олимпијске игре 1960.|Летњих олимпијских игара 1960.]] са великим успехом, користећи многа античка места као што су [[Вила Боргезе]] и [[Каракалине терме]] као места одржавања. За [[Олимпијске игре]] изграђени су многи нови објекти, посебно нови велики олимпијски стадион (који је затим проширен и обновљен за неколико утакмица и финала ФИФА Светског првенства 1990), [[Стадион Фламинио]], Вилађо Олимпико (Олимпијско село, створено да угости спортисте и преуређено након игара као стамбени кварт), Рим је дао понуду за домаћина Летњих олимпијских игара 2020, али је повучена пре истека рока за досије кандидата.<ref name="olympic.org">{{cite web|url=http://www.olympic.org/media?articleid=138217|title=Media|publisher=Olympic.org|archive-url=https://web.archive.org/web/20111019052200/http://www.olympic.org/media?articleid=138217|archive-date=19 October 2011|url-status=live|access-date=15 September 2011}}</ref><ref name="Bladesplace.id.au">{{cite web|url=http://www.bladesplace.id.au/olympic-games-candidates.html|title=Candidate Cities for Future Olympic Games|publisher=Bladesplace.id.au|archive-url=https://web.archive.org/web/20091012174517/http://www.bladesplace.id.au/olympic-games-candidates.html|archive-date=12 October 2009|url-status=live|access-date=17 October 2009}}</ref>

== Привреда ==
Због своје управне важности (државне, регионалне, покрајинске и општинске) и због развијености технологије, комуникација и услужног сектора, Рим је економски најзначајнији град у Италији. Производи око 6,7% националног [[Бруто домаћи производ|БДП]]-а (што је више од било ког града у земљи), а због економског раста од 4,4% тај удео се повећава, и Рим има највећи раст од било ког града у земљи. Тек након Другог светског рата град економски почиње премашивати остале економски снажне градове у Италији, као што су [[Напуљ]] и [[Милано]]. Економска најважнија делатност у Риму је [[туризам]], паје град у том погледу један од најзанимљивијих у Европи. У том подручју се такође бележи снажан раст; [[2005]]. године град је посетило 19,5 милиона туриста, што је пораст од 22,8% наспрам [[2001]]. године.

Од индустријских производа у граду се производи [[текстил]] и [[сувенир]]и за туристе, а у новије време развијене су и прехрамбена, фармацеутска, машинска, папирна и метална индустрија. Значајно је и [[банка]]рство, као и електронска и ваздушна индустрија. Због историјско важних локација, град је важан и у светској филмској индустрији, па је тиме и национално филмско средиште. Бројна међународна компанијска седишта, конференцијски центри и сл. налазе се у пословним деловима града.

=== Саобраћај ===
[[Датотека:Inaugurazione metro B1.jpg|мини|200п|Вагон једног воза линије B.]]Рим има три аеродрома. Два од њих су у власништву друштва [[Аеропорти ди Рома]] (АДР). Аеродроми су:
* [[Међународни аеродром Леонардо да Винчи]] или ''Рим-Фјумичино'' је највећи и главни аеродром у [[Италија|Италији]] и врло важна европска ваздухопловна лука. Налази се у оближњој општини [[Фјумичино]] југозападно од Рима.
* [[Међународни аеродром Ђован Батиста Пастине]] или ''Рим-Чампино'' је цивилни и војни аеродром близу општине [[Чампино]]. Највише га користе нискобуџетне и [[чартер авио-компанија|чартер]] авио-компаније за своје цивилне летове.
* [[Аеродром Рим-Урбе]] смештен на шест километара од градског средишта, већином га користе приватни [[авион]]и и [[хеликоптер]]и.

Аеродром Ченточеле у источном делу града се више не користи у ваздухопловном саобраћају, па је највећим делом претворена у јавни [[парк]].

Рим је важно седиште италијанских железница. Прва [[железница]] у Риму, а друга у Италији била је пруга Рим-Фраскати која је отворена [[14. јул]]а [[1856]]. Главне железнички правци су: тиренски (Рим-[[Ђенова]], уз пут Аурелија), северни (Рим-[[Фиренца]]-[[Болоња]]), јадрански (Рим-[[Пескара]], уз пут Тибуртина, и Рим-[[Анкона]]) и јужни (Рим-[[Напуљ]], уз пут Апија). Године 2006, отворена је нова брза пруга између Рима и Напуља на којој возови могу постићи брзину и до 300 -{km}- на сат.

Главна римска станица је [[Рома Термини]] која је отворена [[1863]]. Ово је најпрометнија станица у Италији са око 600.000 путника дневно. У склопу станице налази се велики трговачки центар „Форум Термини”. Друга по величини станица је [[Рома Тибуртина]] који служи за брзе возове.<ref>http://eurostar-av.trenitalia.com/it/progetto/stazioni_rinnovate/roma_tiburtina.html {{Wayback|url=http://eurostar-av.trenitalia.com/it/progetto/stazioni_rinnovate/roma_tiburtina.html |date=20061203063001 }} - -{Entry on Roma Tiburtina station on the official website of the Italian high-speed rail service}- {{ит}}</ref> Остале веће станице су Рома Остијенсе, Рома Трастевере и Рома Тусколана.

[[Датотека:Roman Tram in Via Torre Argentina 7-7-06.jpg|мини|200п|Римски трамвај на "Largo di Torre Argentina".]]
[[Римски метро]] има две линије [[метро]]а које су отворене [[1955]]. (линија Б, тј. плава) и [[1980]]. (линија А, тј. наранчаста) које саобраћају смером [[северозапад]]-[[југоисток]] (линија А) и [[североисток]]-[[југ]] (линија Б). Укупна дужина система је 38 -{km}-. Ове две линије секу се само на једном месту, на станици Рома Термини. Три станице линије Б (Пирамиде, Базилика ди Сан Паоло и ЕУР Маљана) заједничке су са станицама железнице Рим-Лидо. Наставак линије Б (линија Б1) се гради и сматра се да ће се отворити [[2010]]. Ова линија од пет километара и пет станица саобраћати ће на подручју на којем живи око пола милиона људи, па ће се са линијом Б спајати на Болоњском тргу. Тренутно се гради и нова линија Ц која ће саобраћати у правцу исток-северозапад и која ће бити дугачка 34&nbsp;km и имати 39 станица. У плановима је тренутно и линија Д која би требало да саобраћа у правцу север-југ.

Систем јавног превоза градске надземне железнице састоји се од 40-так железничких станица. Највеће су Рома Тибуртина, Рома Остијенсе, Рома Трастевере и Рома Тусколана. На неким станицама саобраћају и регионални возови. За градску железничку мрежу вреди иста карта као и за метро и АТАК-ову саобраћајну мрежу. Од станице Рома Термини железница вози до аеродрома [[Фјумичино]] („[[Леонардо Експрес]]”).

Систем јавног градског превоза састоји се и од мреже [[аутобус]]а, [[трамвај]]а и [[тролејбус]]а (враћен у употребу [[2005]]) којима управља АТАК. Општинско друштво за јавни превоз основано је [[1929]]. као „-{Azienda Tramvie ed Autobus del Governatorato}- (А. Т. А. Г.)”, и деценијама је било једино друштво које је управљало јавним превозом града и које је апсорбовало остала мања приватна предузећа. Временом су трошкови управљања нарасли због ширења града, па је ово друштво [[2000]]. претворено у [[деоничарско друштво|дионичарско друштво]]. Данас АТАК управља са 339 линија са 2.760 возила на подручју од 2.152 -{km}-, а годишње аутобусима превезе 932 милиона путника.

Због [[саобраћај]]них загушења које су узроковали [[аутомобил]]и у центру града је уведена забрана вожње током радног дана од 6 до 18 сати. Ово подручје зове се ''Зона ограниченог саобраћаја'' (-{Zona a Traffico Limitato}-). Велике ноћне гужви викендима изазване бурним ноћним животом града имале су за последицу стварање нових ноћних зона ограниченог саобраћаја у неким деловима града. Након изградње подземних [[гаража]], на већини градских улица паркирање се наплаћује.

== Међународни односи ==
{{Multiple image
| image1 = Park de la Sorbonne.JPG
| image2 = Castro Pretorio - Colonna di Parigi alle Terme di Diocleziano 1010023.JPG
| caption1 = Скулптура посвећена Риму на тргу Самуел-Пати у Паризу.
| caption2 = Колона посвећена Паризу 1956. код Диоклецијанове терме.
}}

=== Побратимљени градови ===
Од 9. априла 1956. Рим је искључиво и реципрочно побратимљен само са:
* [[Париз]], {{застава|Француска}} ([[1956]]). 
* '''''"Само је Париз вредан Рима; само је Рим вредан Париза."''''' 
* ({{јез-фр|Seule Paris est digne de Rome; seule Rome est digne de Paris}})
* ({{јез-ит|Solo Parigi è degna di Roma; solo Roma è degna di Parigi}}).<ref>{{cite web|url=http://www.paris.fr/portail/english/Portal.lut?page_id=8139&document_type_id=5&document_id=29903&portlet_id=18784|title=Twinning with Rome|archive-url=https://archive.today/20120905235843/http://www.paris.fr/portail/english/Portal.lut?page_id=8139&document_type_id=5&document_id=29903&portlet_id=18784|archive-date=05. 09. 2012|url-status=dead|accessdate=27. 5. 2010.}}</ref><ref name="Paris1">{{cite web|url=http://www.paris.fr/portail/accueil/Portal.lut?page_id=6587&document_type_id=5&document_id=16468&portlet_id=14974|title=Les pactes d'amitié et de coopération|work=Mairie de Paris|archive-url=https://web.archive.org/web/20100122093109/http://www.paris.fr/portail/accueil/Portal.lut?page_id=6587|archive-date=22. 01. 2010|url-status=dead|accessdate=14. 10. 2007.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.comune.roma.it/pcr/it/relaz_int_sadi.page|title=Dichiarazione congiunta Roma – Parigi – (2014)|date=1 October 2014|work=Roma – Relazioni Internazionali Bilaterali|publisher=Commune Roma|location=Rome|language=fr|format=PDF|archive-url=https://web.archive.org/web/20160709150804/http://www.comune.roma.it/pcr/it/relaz_int_sadi.page|archive-date=9 July 2016|url-status=live|access-date=10 September 2016}}</ref>

=== Партнерски градови ===
Рим има потписане партнерске споразуме са:<ref>{{cite web|url=https://www.comune-italia.it/comune-roma.html|title=Comune di Roma|publisher=Commune of Rome|archive-url=https://web.archive.org/web/20201202155047/https://www.comune-italia.it/comune-roma.html|archive-date=2 December 2020|url-status=live|access-date=18 November 2020}}</ref>

{{columns-list|* {{flagdeco|BOL}} [[Ачакачи]], Боливија<!--<ref>http://www.liberazione.it/giornale/051129/LB12D6D0.asp – Short newspaper article on the Rome / Achacachi twinning</ref> -->
* {{flagdeco|ALG}} [[Алжир]], Алжир<ref name="Именован-20240420173921">https://www.comune-italia.it/comune-roma.html</ref>
* {{flagdeco|PRC}} [[Пекинг]], Кина<ref>{{cite web |url=http://www.ebeijing.gov.cn/Sister_Cities/Sister_City/ |title=Sister Cities |publisher=Beijing Municipal Government |access-date=23 June 2009 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20120818133858/http://www.ebeijing.gov.cn/Sister_Cities/Sister_City/ |archive-date=18 August 2012}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.paris.fr/portail/accueil/Portal.lut?page_id=6587&document_type_id=5&document_id=16467&portlet_id=14974 |title=Le jumelage avec Rome |access-date=9 July 2008 |publisher=Municipalité de Paris |language=fr |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20081216141833/http://www.paris.fr/portail/accueil/Portal.lut?page_id=6587&document_type_id=5&document_id=16467&portlet_id=14974 |archive-date=16 December 2008}}</ref>
* {{flagdeco|SRB}} [[Београд]], Србија<ref name="Именован-20240420173921"/>
* {{flagdeco|BRA}} [[Бразилија]], Бразил<ref name="Именован-20240420173921"/>
* {{flagdeco|ARG}} [[Буенос Ајрес]], Аргентина
* {{flagdeco|EGY}} [[Каиро]], Египт<ref name="Именован-20240420173921"/>
* {{flagdeco|US}} [[Синсинати]], САД
* {{flagdeco|UKR}} [[Кијев]], Украјина<ref name="Именован-20240420173921"/>
* {{flagdeco|Syria}} [[Кобани]], Сирија<ref name="Rome declares Kobane 'sister city'">{{cite web |url=https://www.kurdishquestion.com/oldarticle.php?aid=rome-declares-kobane-sister-city |title=Rome declares Kobane 'sister city' |access-date=18 December 2016 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20161221110518/https://www.kurdishquestion.com/oldarticle.php?aid=rome-declares-kobane-sister-city |archive-date=21 December 2016}}</ref>
* {{flagdeco|POL}} [[Краков]], Пољска<ref name="Kraków partnerships">{{cite web |url=http://www.krakow.pl/otwarty_na_swiat/2531,kat,0,5,miasta_partnerskie.html |title=Kraków – Miasta Partnerskie |access-date=10 August 2013 |work=Miejska Platforma Internetowa Magiczny Kraków |language=pl |trans-title=Kraków – Partnership Cities |archive-url=https://web.archive.org/web/20130702010825/http://www.krakow.pl/otwarty_na_swiat/2531%2Ckat%2C0%2C5%2Cmiasta_partnerskie.html |archive-date=2 July 2013 |url-status=dead}}</ref>
* {{flagdeco|ESP}} [[Мадрид]], Шпанија<ref name="hermanadas">{{cite web |title=Mapa Mundi de las ciudades hermanadas |publisher=Ayuntamiento de Madrid |url=http://www.munimadrid.es/portal/site/munimadrid/menuitem.dbd5147a4ba1b0aa7d245f019fc08a0c/?vgnextoid=4e84399a03003110VgnVCM2000000c205a0aRCRD&vgnextchannel=4e98823d3a37a010VgnVCM100000d90ca8c0RCRD&vgnextfmt=especial1&idContenido=1da69a4192b5b010VgnVCM100000d90ca8c0RCRD |archive-url=https://archive.today/20120526204453/http://www.munimadrid.es/portal/site/munimadrid/menuitem.dbd5147a4ba1b0aa7d245f019fc08a0c/?vgnextoid=4e84399a03003110VgnVCM2000000c205a0aRCRD&vgnextchannel=4e98823d3a37a010VgnVCM100000d90ca8c0RCRD&vgnextfmt=especial1&idContenido=1da69a4192b5b010VgnVCM100000d90ca8c0RCRD |url-status=dead |archive-date=26 May 2012 |access-date=17 October 2009}}</ref>
* {{flagdeco|PAK}} [[Мултан]], Пакистан<ref>{{cite news |last=Jaffery |first=Owais |date=9 June 2011 |title=Sister cities: Multan celebrates Italy's national day |url=https://tribune.com.pk/story/185116/sister-cities-multan-celebrates-italys-national-day/ |location=Pakistan |newspaper=The Express Tribune |publication-date=9 June 2011 |access-date=29 February 2020 |archive-date=25 February 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210225021849/https://tribune.com.pk/story/185116/sister-cities-multan-celebrates-italys-national-day |url-status=live}}</ref>
* {{flagdeco|US}} [[Њујорк]], САД<ref name="New York sisters">{{cite web |url=http://www.nyc.gov/html/ia/gp/html/partner/partner.shtml |title=NYC's Partner Cities |publisher=The City of New York |access-date=16 December 2012 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20130814165415/http://www.nyc.gov/html/ia/gp/html/partner/partner.shtml |archive-date=14 August 2013}}</ref>
* {{flagdeco|BUL}} [[Пловдив]], Бугарска<ref name="Именован-20240420173921"/>
* {{flagdeco|KOR}} [[Сеул]], Јужна Кореја<ref name="Seoul twinnings2">{{cite web |url=http://english.seoul.go.kr/gover/cooper/coo_02sis.html |title=International Cooperation: Sister Cities |access-date=26 January 2008 |work=Seoul Metropolitan Government |publisher=www.seoul.go.kr |archive-url=https://web.archive.org/web/20071210175055/http://english.seoul.go.kr/gover/cooper/coo_02sis.html |archive-date=10 December 2007 |url-status=dead}}</ref><ref name="Seoul twinnings">{{cite web |url=http://english.seoul.go.kr/gtk/cg/cityhall.php?pidx=6 |archive-url=https://archive.today/20120325052520/http://english.seoul.go.kr/gtk/cg/cityhall.php?pidx=6 |url-status=dead |archive-date=25 March 2012 |title=Seoul – Sister Cities [via WayBackMachine] |access-date=23 August 2013 |work=Seoul Metropolitan Government (archived 2012-04-25)}}</ref>
* {{flagdeco|AUS}} [[Сиднеј]], Аустралија<ref name="Именован-20240420173921"/>
* {{flagdeco|ALB}} [[Тирана]], Албанија<ref name="International relations">{{cite web |url=http://www.tirana.gov.al/common/images/International%20Relations.pdf |title=Twinning Cities: International Relations |access-date=23 June 2009 |work=Municipality of Tirana |publisher=www.tirana.gov.al |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20111010042121/http://www.tirana.gov.al/common/images/International%20Relations.pdf |archive-date=10 October 2011}}</ref><ref>Twinning Cities: International Relations. Municipality of Tirana. www.tirana.gov.al. Retrieved on 25 January 2008.</ref>
* {{flagdeco|JPN}} [[Токио]], Јапан<ref>{{cite web |url=http://www.metro.tokyo.jp/ENGLISH/ABOUT/LINKS/sister.htm |title=Sister Cities(States) of Tokyo |access-date=17 June 2019 |work=[[Tokyo Metropolitan Government]] |archive-date=11 June 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160611131633/http://www.metro.tokyo.jp/ENGLISH/ABOUT/LINKS/sister.htm |url-status=live}}</ref>
* {{flagdeco|BEL}} [[Тонгерен]], Белгија<ref name="Именован-20240420173921"/>
* {{flagdeco|TUN}} [[Тунис]], Тунис<ref name="Tunis">{{cite web |url=http://www.commune-tunis.gov.tn/fr/mairie_cooperation1.htm |archive-url=https://web.archive.org/web/20080508191341/http://www.commune-tunis.gov.tn/fr/mairie_cooperation1.htm |archive-date=8 May 2008 |title=Cooperation Internationale |publisher=2003–2009 City of Tunis Portal |language=fr |access-date=31 July 2009 |url-status=dead}}</ref>
* {{flagdeco|US}} [[Вашингтон]], САД<ref>{{cite web |title=Visita a Washington del Sindaco |url=http://www.comune.roma.it/wps/portal/pcr?contentId=NEW183956&jp_pagecode=newsview.wp&ahew=contentId:jp_pagecode |access-date=3 October 2011 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20111125222237/http://www.comune.roma.it/wps/portal/pcr?contentId=NEW183956&jp_pagecode=newsview.wp&ahew=contentId:jp_pagecode |archive-date=25 November 2011}}</ref>

|colwidth=22em}}

== Симболи и почасти ==
=== Симболи ===
[[Датотека:Insigne Romanum coronatum.svg|мини|196x196пиксел|Грб општине Рим.]]
Опис грба општине Рим садржан је у првом члану општинског статута:
{{Цитат2|„Амблем општине чини штит у облику игле, љубичасте боје, са златним грчким крстом, постављеним на челу са десне стране, а затим златним великим словима S. P. Q. R. постављеним у тракама и степеницама, на врху са круна од осам златних флорона, од којих је пет видљиво"}}
Други симболи Рима, поред општинског грба, су капитолијска вучица, бронзана статуа која приказује легендарну вучицу која је дојила два близанца [[Ромул и Рем|Ромула и Рема]]; [[Колосеум]], највећи амфитеатар у римском свету, признат 2007. као једно од седам светских чуда модерног света (јединствен у Европи);<ref>{{Cite web|url=https://www.corriere.it/Primo_Piano/Cronache/2007/07_Luglio/08/mottola_sette_meraviglie.shtml|title=Ecco le nuove 7 meraviglie. C'è il Colosseo - Corriere della Sera|website=www.corriere.it|access-date=2022-03-01}}</ref> Куполоне, купола [[Базилика Светог Петра|базилике Светог Петра у Ватикану]], која доминира целим градом и симболизује хришћански свет.<ref>{{Cite book|url=|title=Il patrimonio dell'umanità : tesori salvati e da salvare.|year=2004|publisher=Touring club italiano|isbn=88-365-2948-8|location=Milano|oclc=799434969|pages=60}}</ref> Симбол града у древним временима био је царски орао, војна слика,<ref>{{Cite web|url=http://www.romainfoline.it/Arte/Simboli_di_Roma_A299.asp|title=Simboli di Roma|date=2009-10-09|access-date=2022-03-01|archive-date=09. 10. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20091009104145/http://www.romainfoline.it/Arte/Simboli_di_Roma_A299.asp|url-status=unfit}}</ref> током средњег века то је био лав, животињски амблем надмоћи.<ref>{{Cite web|url=https://sso.comune.roma.it/ssoservice/XUI/?goto=https%3A%2F%2Fround-lake.dustinice.workers.dev%3A443%2Fhttps%2Fwww.comune.roma.it%3A443%2Fwps%2Fportal%2Fpcr%3Fjppagecode%3Dpal_senatorio_torre_campanaria.wp|title=Roma Capitale|website=sso.comune.roma.it|access-date=2022-03-01}}</ref>

Мото града је [[SPQR]], на латинском ''Senatus PopulusQue Romanus'' (Сенат и римски народ), који је у античко доба означавао две класе које су биле темељ римског друштва, патриција и плебејаца.

=== Почасти ===
Град Рим је:<ref>{{cite web |url=http://www.quirinale.it/elementi/DettaglioOnorificenze.aspx?decorato=18414 |title=Quirinale.it |access-date=01. 03. 2022 |archive-date=14. 05. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110514044618/http://www.quirinale.it/elementi/DettaglioOnorificenze.aspx?decorato=18414 |url-status=unfit}}</ref>

* четврти међу 27 градова одликован златном медаљом као „заслужни за национални Рисорђименто“, за високо патриотске акције које је град спровео у периоду [[Уједињење Италије|Рисорђиментa.]]

{| class="wikitable"
|+
!Изглед медаље
!Назив на српском језику
!Назив на италијанском језику
!Разлог
!Датум
|-
|[[Датотека:Benemerito del Risorgimento BAR.svg|мини|150x150px]]
|Медаља заслужним градовима Националног Рисорђимента
|Medaglia alle Città Benemerite del Risorgimento Nazionale
|"У знак сећања на херојске акције које су извршили римски грађани и римске трупе у походу 1848. и у одбрани Рима 1849. Припремљена уочи наставка рата против Аустрије, побуна је избила тог дана. Предвођени [[Тито Спери|Титом Сперијем]] – који би 1853. године био обешен у Белфиореу – устаници су заузели град, али су, на крају жестоког отпора који је [[Бреша|Бреши]] донео надимак „Италијанска лавица“, морали су да се предају Аустријанцима 2. априла."
|21. април  1898.<ref name="quirinaleit">{{cite web |url =https://www.quirinale.it/onorificenze/insigniti/18414 |title =Sito web del Quirinale: dettaglio decorato. |access-date =01. 03. 2022 |archive-date =24. 04. 2019 |archive-url =https://web.archive.org/web/20190424125732/https://www.quirinale.it/onorificenze/insigniti/18414 |url-status =unfit}}</ref>
|-
|[[Датотека:Valor militare gold medal BAR.svg|мини|150x150px]]
|Златна медаља за војничку храброст
|Medaglia d'oro al valor militare
|"У славном поподневу националног Рисорђимента 9. фебруара 1849. најбоља италијанска омладина трчала је да гине на трибинама републиканског Рима, инспирисана неуморним апостолом јединства Ђузепеом Мацинијем и предвођена националним херојем Ђузепеом Гарибалдијем. Рим се борио у против жестоких трупа четири војске, док је Уставотворна скупштина донела законе под паљбом, обнављајући у кратком, али блиставом периоду војничку славу и грађанске врлине на којима је прошарана миленијумска историја Вечног града. За чудесну епопеју из 1849. Рим је поново постао центар и пламен италијанских нада, указујући на пут ка националном искупљењу. У стогодишњици херојских догађаја, на Капитолинском брду где се вијори барјак Републике, Римљани, који су у трагедији Отаџбине, проживели незаборавне сате мучеништва и искупљења, сажимају завете, херојства, жртве свих градова које сте покушали али не поколебали несрећом, сарађивали у откупу Италије. 1849 - 1949."
|7. фебруар 1949.<ref name="quirinaleit" />
|-
|[[Датотека:Valor militare gold medal BAR.svg|мини|150x150px]]
|Златна медаља за војничку храброст
|Medaglia d'oro al valor militare
|"Вечни град, центар и душа италијанских нада у кратком и изванредном времену [[Римска република (1849)|Друге римске републике]], 271 дан се супротстављао окупацији непријатеља са веома тешким страдањима. Неколико пута у свом миленијумском постојању Рим је претрпео бес освајача, али никада као у то време његов народ није показао јединство, храброст, одлучност. У снажном отпору цивила и војника на Порта Сан Паоло, у трагичним хајкама Јевреја и у Квадрару, у мученичкој смрти Фосе Ардеатине и Форте Бравета, у безобзирним акцијама партизанског герилског рата, у стоичкој издржљивости најокрутнијих мучења у затворима Виа Тасо и од најнеселективнијих егзекуција, у веома тешким разарањима претрпљеним, партизани, патриоте и цело становништво искупили су Италију од фашистичке диктатуре и нацистичке окупације. Поносни пример херојства за све окупиране градове и села, Рим је започео Отпор и национално-ослободилачки рат у својој историјској и политичкој мисији као престоница Италије. 9. септембар 1943. – 4. јун 1944.“
|16. јул 2018.
|}

== Види још ==
* [[Форо Италико]]

== Напомене ==
<references group="lower-alpha" />

== Референце ==
{{извори|30em}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* {{Cite book|title=La Quarta Capitale|last=Cutrufo|first=Mauro|publisher=Gangemi Editore|year=2010|isbn=978-88-492-1950-0|location=Roma}}
* 
{{Cite book|url=http://catalog.hathitrust.org/api/volumes/oclc/1538646.html|title=America, the Land We Love|last1=Miller|first1=Francis Trevelyan|last2=Wilson|first2=Woodrow|last3=Taft|first3=William Howard Taft|last4=Roosevelt|first4=Theodore|publisher=W. T. Blaine|year=1915|oclc=679498513|author-link=Francis Trevelyan Miller|author-link2=Woodrow Wilson|author-link3=William Howard Taft|author-link4=Theodore Roosevelt|access-date=22 August 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20200728111825/https://catalog.hathitrust.org/api/volumes/oclc/1538646.html|archive-date=28 July 2020|url-status=live|pages=201}}
* {{Cite book|url=https://archive.org/details/worldhistoryto1500duik/page/149|title=World History|last1=Duiker|first1=William|last2=Spielvogel|first2=Jackson|year=2001|publisher=Wadsworth|isbn=978-0-534-57168-9|edition=Third|url-access=registration|pages=149}}
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=fHtvowE9bt8C&pg=PA168|title=The History of Human Populations: Forms of growth and decline|author=P.M.G. Harris|year=2001|isbn=978-0-275-97131-1|access-date=13 July 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20160101113738/https://books.google.com/books?id=fHtvowE9bt8C&pg=PA168|archive-date=1 January 2016|url-status=live}}
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=vL2ntMk7j-4C&pg=PA78|title=Floods of the Tiber in Ancient Rome|last=Aldrete|first=Gregory S.|date=30 January 2007|isbn=978-0-8018-8405-4|access-date=13 July 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20151130043744/https://books.google.com/books?id=vL2ntMk7j-4C&pg=PA78|archive-date=30 November 2015|url-status=live}}
* {{Cite book|title=Roma anno 2750 ab Urbe condita|last=Ravaglioli|first=Armando|publisher=Tascabili Economici Newton|year=1997|isbn=978-88-8183-670-3|location=Rome|language=it}}
* {{Cite book|title=Enciclopedia di Roma|last=Rendina|first=Claudio|publisher=Newton Compton Editori|year=2005|isbn=88-541-0304-7|location=Roma}}
* {{Cite book|last=Bertarelli|first=Luigi Vittorio|title=Guida d'Italia|volume=IV|year=1925|publisher=CTI|location=Rome|oclc=552570307|language=it}}
* {{Cite book|last=Brilliant|first=Richard|year=2006|title=Roman Art. An American's View|publisher=Di Renzo Editore|location=Rome|isbn=978-88-8323-085-1}}
* {{Cite book|last=Coarelli|first=Filippo|title=Guida archeologica di Roma|publisher=Arnoldo Mondadori Editore|year=1984|language=it|location=Milano}}
* {{cite journal|last1=De Muro|first1=Pasquale|last2=Monni|first2=Salvatore|last3=Tridico|first3=Pasquale|title=Knowledge-Based Economy and Social Exclusion: Shadow and Light in the Roman Socio-Economic Model|journal=International Journal of Urban and Regional Research|volume=35|issue=6|year=2011|pages=1212–1238|issn=0309-1317|doi=10.1111/j.1468-2427.2010.00993.x}}
* {{Cite book|title=Rome – Eyewitness Travel|publisher=DK|year=2006|isbn=978-1-4053-1090-1}}
* {{Cite book|last=Hughes|first=Robert|year=2011|title=Rome|publisher=Weidenfeld & Nicolson}}
* {{Cite book|last1=Kinder|first1=Hermann|last2=Hilgemann|first2=Werner|title=Dtv-Atlas zur Weltgeschichte|volume=1|publisher=Dtv|year=1964|oclc=887765673|language=de}}
* {{Cite book|last=Lucentini|first=Mario|year=2002|title=La Grande Guida di Roma|publisher=Newton & Compton Editori|location=Rome|isbn=978-88-8289-053-7|language=it}}
* {{Cite book|last=Rendina|first=Mario|year=2007|title=Roma ieri, oggi, domani|publisher=Newton & Compton Editori|location=Rome|language=it}}
* {{Cite book|last=Spoto|first=Salvatore|year=1999|title=Roma Esoterica|publisher=Newton & Compton Editori|location=Rome|isbn=978-88-8289-265-4|language=it}}{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
* {{званични веб-сајт|https://www.comune.roma.it/}}
* [https://www.romapop.it/ туристички локалитет града Рима (језик: италијански)]
* [http://www.museiincomuneroma.it/ Римски музеји] {{ит}}, {{ен}}, {{фр}}, {{шп}}
* [http://www.teatrodiroma.net/ Римска позоришта] {{ит}}, {{ен}}
* [http://www.romasotterranea.it/ Подземни Рим] {{ит}}
* [http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Gazetteer/Places/Europe/Italy/Lazio/Roma/Rome/home.html Страница Била Тејера посвећена Риму] {{ен}}

{{Европски главни градови}}
{{Списак градова у Италији}}
{{Олимпијски градови домаћини-летњи}}{{Знаменитости Рима}}
{{Подножје|Географија|Европа|Италија}}

[[Категорија:Рим| ]]
[[Категорија:Градови у Италији]]
[[Категорија:Лацио]]
[[Категорија:Светска баштина у Италији]]
[[Категорија:Градови домаћини Летњих олимпијских игара]]
[[Категорија:Свети градови]]