Извор странице Бакар

{{Друго значење 2}}
{{Инфокутија хемијски елемент
|name   = Бакар
|symbol =Cu
|number =29
|abundance=
|abundance in earth's crust=
|abundance in oceans=
|abundance in solar system=
|left=[[никл|никал]]
|right=[[цинк]]
|above=–
|below=[[Kalijum argentocijanid|Ag]]
|appearance=Црвено-наранџасти метални сјај
|image name=NatCopper.jpg
|image size=270px
|image name 2=Cu,29.jpg
|image size 2=270px
|electrons per shell=2, 8, 18, 1
|phase=
|phase comment=
|density gplstp=
|density gpcm3nrt=8,96
|density gpcm3nrt 2=
|density gpcm3mp=8,02
|melting point K=1357,77
|melting point C=1084,62
|melting point F=1984,32
|boiling point K=2835
|boiling point C=2562
|boiling point F=4643
|triple point K=
|triple point kPa=
|critical point K=
|critical point MPa=
|heat fusion=13,26
|heat fusion 2=
|heat vaporization=300,4
|heat capacity=24,440
|vapor pressure 1=1509
|vapor pressure 10=1661
|vapor pressure 100=1850
|vapor pressure 1 k=2089
|vapor pressure 10 k=2404
|vapor pressure 100 k=2834
|vapor pressure comment=
|crystal structure=face-centered cubic
|block=d
|electronegativity=1,90
|number of ionization energies=4
|ionization energy 1=745,5
|ionization energy 2=1957,9
|ionization energy 3=3555
|atomic radius=128
|atomic radius calculated=
|covalent radius=132±4
|Van der Waals radius=140
|magnetic ordering=[[дијамагнетизам|дијамагнетичан]]
|magnetic ordering ref=<ref>{{cite book |url=http://www-d0.fnal.gov/hardware/cal/lvps_info/engineering/elementmagn.pdf|chapter=Magnetic susceptibility of the elements and inorganic compounds| editor = Lide, D. R. | title = CRC Handbook of Chemistry and Physics | edition = 86th | location = Boca Raton (FL) | publisher = CRC Press | year = 2005 | isbn = 0-8493-0486-5 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110303222309/http://www-d0.fnal.gov/hardware/cal/lvps_info/engineering/elementmagn.pdf|archive-date=2011-03-03}}</ref>
|electrical resistivity unit prefix=n
|electrical resistivity at 0=
|electrical resistivity at 20=16,78
|thermal conductivity=401
|thermal conductivity 2=
|thermal diffusivity=
|thermal expansion=
|thermal expansion at 25=16,5
|speed of sound=
|speed of sound rod at 20=
|speed of sound rod at r.t.=(жарено)<br/>3810
|magnetic susceptibility= {{val|−5.46|e=−6}}
|magnetic susceptibility ref=<ref>{{Cite book|title=CRC, Handbook of Chemistry and Physics|last=Weast|first=Robert|publisher=Chemical Rubber Company Publishing|year=1984|isbn=0-8493-0464-4|location=Boca Raton, Florida|pages=E110}}</ref>
|Young's modulus=110–128
|Shear modulus=48
|Bulk modulus=140
|Poisson ratio=0,34
|Mohs hardness=3,0
|Vickers hardness=343–369
|Brinell hardness=235–878
|Brinell hardness comment=
|CAS number=7440-50-8
|naming=по [[Кипар|Кипру]], главном рударском месту у римско доба ({{lang|la|Cyprium}})
|discovered by=[[Средњи исток]]
|discovery date=[[9. миленијум п. н. е.|9000. п. н. е.]]
|QID=Q753
}}

'''Бакар''' ({{јез-лат|cuprum}}) је [[хемијски елемент]] са [[хемијски симбол|симболом]] '''-{Cu}-''' и [[атомски број|атомским бројем]] 29.<ref name="Housecroft3rd">{{Housecroft3rd}}</ref> Спада у прелазне метале,<ref name="британика 1">{{cite book |editor1-last=Мишић |editor1-first=Милан |title=Енциклопедија Британика. А-Б |date=2005 |publisher=Народна књига : Политика |location=Београд |isbn=86-331-2075-5 |pages=97}}</ref> а у [[периодни систем|периодном систему елемената]] уврштен је у 4. периоду и [[11. група хемијских елемената|прве споредне]] групе која је по њему и названа ''група бакра''. Бакар је релативно мек метал, може се добро обликовати и доста је чврст. Као одличан проводник топлоте и [[електрична струја|електричне струје]] пронашао је многе примене у техници. Осим тога убраја се и у метале за израду кованица. Као слабо реактиван тешки метал, бакар спада у полуплемените метале. Поседује 18 [[изотоп]]а чије се [[атомска тежина|атомске масе]] налазе између 58—73. Постојана са само два: 63 и 65.

Бакар је један од ретких метала који се може појавити у природи у директно употребљивом металном облику ([[samorodni metal|самородни метали]]). То је довело до веома ране људске употребе у неколико региона, од око 8000. п. н. е. Хиљадама година касније, то је био први метал који је [[топљење|истопљен]] из сулфидних руда, око 5000. п. н. е.; први метал који је изливен у облик у калупу, око 4000. п. н. е.; и први метал који је намерно легиран са другим металом, [[калај]]ем, за стварање [[бронза|бронзе]], око 3500. п. н. е.<ref name="EncBrit">{{cite EB15|1992|3|Bronze|page=612|Copper|isbn=978-0-85229-553-3|oclc=25228234}}</ref>

У [[стари Рим|римско доба]], бакар се копао углавном на [[Кипар|Кипру]], одакле је име метала, од ''aes cyprium'' (метал Кипра), касније искварено у {{Lang|la|cuprum}} (латински). ''{{Lang|ang|Coper}}'' ([[староенглески језик|староенглески]]) и ''copper'' су изведени из овога, каснији правопис је први пут коришћен око 1530. године.<ref>{{cite web|url=https://www.merriam-webster.com/dictionary/copper|publisher=Merriam-Webster Dictionary|title=Copper|date=2018|access-date=22 August 2018}}</ref>

Уобичајена једињења су соли бакра(II), које често дају плаву или зелену боју минералима као што су [[азурит]], [[malahit|малахит]] и [[тиркиз]], и коришћене су у великој мери и историјски као пигменти.

Бакар који се користи у зградама, обично за покривање кровова, при чему оксидира и формира зелену [[patina|патину]] једињења која се називају [[вердигрис]]. Бакар се понекад користи у [[dekorativna umetnost|декоративној уметности]], како у свом елементарном металном облику, тако и у једињењима као пигментима. Једињења бакра се користе као [[bakteriostatički agens|бактериостатска средства]], [[fungicid|фунгициди]] и [[sredstvo za zaštitu drveta|средства за заштиту дрвета]].

Бакар је неопходан за све живе организме као [[dijetetski mineral|минерал у исхрани]] у траговима, јер је кључни састојак комплекса респираторног ензима [[citohrom c oksidaza|цитокром ц оксидазе]]. Код [[мекушци|мекушаца]] и [[ракови|ракова]], бакар је саставни део крвног пигмента [[hemocijanin|хемоцијанина]], који је замењен [[хемоглобин]]ом у комплексу гвожђем код риба и других [[кичмењаци|кичмењака]]. Код људи, бакар се налази углавном у јетри, мишићима и костима.<ref>{{cite web |editor-last = Johnson, MD PhD |editor-first = Larry E. |title = Copper |work = Merck Manual Home Health Handbook |publisher = Merck Sharp & Dohme Corp., a subsidiary of Merck & Co., Inc. |date = 2008 |url = http://www.merckmanuals.com/home/disorders_of_nutrition/minerals/copper.html |access-date = 7. 4. 2013 |archive-date = 7. 3. 2016 |archive-url = https://web.archive.org/web/20160307024751/http://www.merckmanuals.com/home/disorders_of_nutrition/minerals/copper.html |url-status = dead }}</ref> Тело одрасле особе садржи између 1,4 и 2,1&nbsp;mg бакра по килограму телесне тежине.<ref>{{cite web|url=http://www.copper.org/consumers/health/cu_health_uk.html|title=Copper in human health}}</ref>

== Назив ==

Бакар је познат од давнина, као основни састојак [[бронза|бронзе]]. Заправо, познат је још у [[преисторија|праисторијско доба]], па се и доба у људској [[историја|историји]] назива [[енеолит|бакарним добом]]. Стари Грци су га називали ''халкос'', али су тако такође називали и [[месинг]] и бронзу. Данас је ова реч део кованица за разне минерале који садрже бакар попут [[halkopirit|халкопирита]] и [[халкозин]]а, а [[бакрорез]] се још назива и [[халкографија]].

[[Латински језик|Латински]] назив за бакар је ''-{cuprum}-'' из којег је изведен симбол за елемент. Овај назив води порекло од израза ''-{cyprium aes}-'' што значи [[кипар]]ски [[метал]] или кипарска бронза. Од овог назива воде порекло називи на [[енглески језик|енглеском]], [[француски језик|француском]], [[немачки језик|немачком]], [[холандски језик|холандском]], [[norveški jezik|норвешком]], [[фински језик|финском]], [[шведски језик|шведском]], [[исландски језик|исландском]], [[дански језик|данском]], [[шпански језик|шпанском]] и [[португалски језик|португалском језику]].

У [[словенски језици|словенским језицима]] преовладава израз из [[старословенски језик|старословенског језика]], који се и у [[Србија|Србији]] некада користио као мед (или мјед), [[именица]] женског рода која је означавала и бакар и месинг. Данас се у Србији назив више не користи, а порекло речи није разјашњено. Овај израз је у свом [[udžbenik|уџбенику]] „Основи хемије (Извод из Роскојеве хемије)“ користио [[професор]] [[Борислав Тодоровић (реформатор школства)|Борислав Тодоровић]] (1846—1925), али је због тога (између осталог) добио негативну [[рецензија|рецензију]] [[Сима Лозанић|Симе Лозанића]] са коментаром да је такав и слични називи сувише „посрбљен“.<ref>Бојовић С. Хемијски преглед 3, годиште 43, година (2002). p. 60—65. Српско хемијско друштво.</ref> У Србији се усталио назив бакар који је преузет из [[турски језик|турског језика]]. Овакав израз алтернативно користе и [[Бугарска|Бугари]], [[Албанија|Албанци]] и [[Грчка|Грци]].

[[Италијански језик|Италијански]], [[мађарски језик|мађарски]] и [[румунски језик]] користе назив изведен од латинског ''-{aeramen}-'', а алтернативно се тај назив користи и у [[Турска|Турској]] и [[Финска|Финској]].

== Историја ==
[[Датотека:Venus symbol.svg|thumb|десно|100п|[[Алхемија|Алхемијски]] симбол за бакар, симбол [[Венера|Венере]], стилизирано огледало симболизује богињу и планету Венеру]]
Бакар, [[злато]], сребро и [[калај]] били су први метали које је човјек упознао током свог развитка. Особину бакра да се може лако обрађивати, користиле су најстарије познате цивилизације и културе пре око 10.000 година. Најстарија позната топионица бакра откривена је на територији данашње Србије и датира на око 5000 година пре нове ере.<ref>{{cite web|url=https://www.ancient.eu/copper/ |title= Copper in Antiquity |author= Mark Cartwright}}</ref> Период људске историје од 5. миленијума до 3. миленијума п. н. е. када се бакар интензивно користи, у зависности од подручја и развијености, назива се [[енеолит|бакарно доба]]. У [[јордан]]ској долини -{''Hujayrat al-Ghuzlan''}- већ у 4. миленијуму п. н. е. постојале су, за тадашње прилике, бројне радионице и места где се бакар масовно производио. У алхемији, бакар је био повезан са женственошћу коју је симболизовала богиња Венера, а означавао се знаком ♀. Прва [[огледало|огледала]] су израђена управо од бакра. Највећи [[Индустријска револуција|прединдустријски]] произвођач бакра било је [[Римско царство]] са претпостављеном годишњом производњом од 15.000 тона.<ref name="hong" />

Касније се почело са легирањем бакра калајем и оловом и производње [[бронза|бронзе]]. Ова чвршћа и технички отпорнија [[легура]] обележила је такође једно доба, по њој названо [[бронзано доба]]. Разлике између олова и цинка су уочене тек растом људског знања о металима, тако да се појам ''бронза'' из данашње перспективе односи искључиво само на легуре калаја и бакра са високим уделом бакра.

Златножута легура бакра и цинка позната је под именом [[месинг]], а била је позната већ у [[стара Грчка|античкој Грчкој]]. Добијао се заједничком обрадом руда наведених метала, које су се заједно топиле, а тек [[Римљани]] су овај поступак значајно изменили. У старој Колумбији често се користила легура бакра и злата под називом ''тумбага''.

=== Бакарно доба ===
Још у 6. [[миленијум]]у п. н. е. човек је користио бакар, што доказују перлице пронађене на археолошким локалитетима, које су направљене од самородног бакра, али то се не може сматрати за почетак [[металургија|металургије]].
 
Период у праисторији који је обележило почетак металургије и откриће бакра, [[метал]]а који почиње да се користи у изради примитивног [[оруђе|оруђа]] и [[оружје|оружја]] у литератури се назива [[Енеолит|Бакарно доба]] (енеолит, халколит или камено бакарно доба).

Уопштено говорећи, овај период обухвата трећи миленијум пре наше ере, по високој хронологији од 3300. године до 2000/1900. п. н. е. а по класичној од 2200. до 1700. п. н. е. Ово је период суббореалне климе.

У првој фази бакар се користио као петрографска сировина, то је био самородни бакар који се и у ранијем периоду користио за [[накит]]. У [[Европа|Европи]] већ у културама позног [[неолит]]а имамо појаву самородног бакра и оксидних [[руда]]. Лежишта бакарне руде су на [[Карпати]]ма, у Чешком Равногорју, на [[Кавкаске планине|Кавказу]], на [[Уралске планине|Уралу]] (где рано почиње мешање бакра и [[арсен]]а, чиме се добија арсенска [[бронза]]).

Велики [[рудник|рудници]] у доба енеолита су били квалитетни. Руда је примитивно вађена, следила се жила сулфидне руде, која је дробљена и затим извлачена. Касније се развијају и једноставне [[пећница|пећи]] за прераду руде. Оксидне руде су топљене у јамама (руда је на дну, [[угљен|ћумур]] постављен около се палио) или огњиштима. Метал би се захватао у велике [[керамика|керамичке]] посуде. Постојала је и „[[recikliranje|рециклажа]]“, што значи да се старо оруђе и оружје поново претапало.

Сулфидне руде су тражиле велику ватру, били су потребни мехови, а претпоставља се и „сопаљ“ — шупљи предмет од керамике, који је служио за дување (потпиривање ватре). Овакви предмети су пронађени на енеолитским археолошким локалитетима поред посуда за [[ливење]]. Истопљени бакар се хватао у малим посудама.

У позном енеолиту се јављају [[калуп]]и. Били су од камена, издубљени, у почетку једноделни, за једнократну употребу. Дводелни калуп се јавља тек 2300/2200. п. н. е. у [[Вучедолска култура|Вучедолској култури]].

Мешањем бакра и [[калај]]а добијена је тврда [[легура]] — бронза, која потискује у потпуности [[камен]] као материјал за израду предмета. Бакар није једини метал по коме је названо читаво једно доба у праисторији човечанства, управо по бронзи назива се следеће доба, које смењује енеолит, а зове се [[бронзано доба]].

=== Алхемија ===
Алхемичари су знали за бакар и користили га. [[Алхемија|Алхемијски]] [[симбол]] за бакар је исти као и симбол за женски пол (-{♀}-). [[Парацелзус]], који је практично увео познавање [[хемија|хемије]] у [[медицина|медицину]] ([[хемијатрија]]) је у [[терапија]]ма користио хемикалије, које су између осталог садржавале и бакар. Ове [[лек]]ове добијао је разним поступцима као што су [[жарење]], [[топљење]], [[кристализација]], [[дестилација]] итд. Говорио је да нас алхемија учи како треба припремити лек (-{Modus praeparandi rerum medicinalium}-) и потпуно је одвајао учешће алхемије у припремању лекова „-{alchemia medica}-“, од „-{alchemia transmutatoria}-“, односно класичне алхемије чији је задатак био претварање елемената један у други и добијање [[злато|злата]].<ref>[https://web.archive.org/web/20050219083009/http://www.tmg.org.yu/v290410.htm Тимочки медицински гласник:Парацелзус-алхемичар или лекар]</ref>

== Заступљеност ==
[[Датотека:Chuquicamata-002.jpg|десно|мини|200 п|Рудник бакра]]

Бакар, који се у природи врло ретко може наћи у самородном облику (у елементарном стању), а Међународна минералошка организација га је признала као [[минерал]] и по њиховој систематици доделила му ознаку -{„1.AA.05“}- (по Систематици минерала по Струнзу, 9. издање), у групи ''елемената, метала и међуметалних једињења — породица бакра и купалита''.<ref name="pubsites" /> По старијој систематици (8. издање по Струнзу) имао је ознаку -{''I/A.01-10''}-. На енглеском говорном подручју користи се Систематика минерала по Данау, у којој је бакар означен системским бројем „01.01.01.03“.

Бакар се кристализује у кубичном [[кристални системи|кристалном систему]], а по Мохсовој скали има тврдоћу 2,5 до 3. Кристали бакра се највише јављају у [[базалт]]ној [[лава|лави]] било у облику ''бакарноцрвених'' зрна металног сјаја (који су се стврднули након хлађења лаве) или у облику [[дендрит (кристалографија)|дендрита]]. Врло ретки су проналасци бакра у кристалном облику. Бакар се јавља у парагенези са разним, углавном секундарним бакарним минералима попут [[борнит]]а, [[халкозин]]а, корнвалита, куприта, [[азурит]]а и [[малахит]]а, као и тенорита, а може се јавити повезан и са многим другим минералима попут [[калцит]]а, [[клиноклас]]а, прехнита, пумпелита, [[кварц]]а и сребра.

Заступљен је у [[Земља|земљиној]] кори у количини од 55 -{ppm}- ({{јез-ен|parts per million}}) у виду [[минерал]]а: халкопирита (-{Cu<sub>2</sub>S* FeS<sub>2</sub>}-), халкозина (-{Cu<sub>2</sub>S}-), куприта (-{Cu<sub>2</sub>O}-) и других.

Највећи извор бакра у исхрани су морски плодови а међу њима бакра највише има у [[острига]]ма. Бакар се такође моће наћи и у зрнастом црном [[хлеб]]у, махунастом [[поврће|поврћу]], куваним изнутрицама и [[Киви (воће)|кивију]].

Бакар улази у састав легура од којих су најкоришћеније бронза и месинг. Састав бронзе је 94% -{Cu}- и 6% -{[[Калај|Sn]]}-, а месинга 67% -{Cu}- и 33% -{Zn}-. Највећа налазишта бакра су у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] ([[Горње језеро]]), у [[Русија|Русији]] и [[Канада|Канади]].<ref>Вркљан М. -{al all.}- 1998. Минералогија. Загреб:[[Школска књига]]. p. 189, 190.</ref> Месинг са високим садржајем бакра-томбак је изгледом сличан злату и уобичајен је у изради накита.<ref>Glinka N. 1981. General Chemistry. Moscow: Mir Publišers. p. 241.</ref> За индустрију бакар се издваја претежно из сулфитних руда.

У свету је до 2011. године пронађено око 2900 места где се могао наћи самородни бакар.<ref name="mindat" /> Највећа налазишта бакра налазе се у [[Чиле]]у ([[Chuquicamata|Чукикамата]]), [[Перу]]у, САД, Русији, [[Замбија|Замбији]] ([[Copperbelt|Бакарни појас]]), Канади и [[Монголија|Монголији]]. Руде бакра су релативно честе. Тако се бакар добија из [[халкопирит]]а (''бакарни песак'', -{CuFeS<sub>2</sub>}-), халкозина (-{Cu<sub>2</sub>S}-), а ређе из борнита (''шарени бакарни песак'', -{Cu<sub>5</sub>FeS<sub>4</sub>}-), [[атакамит]]а (-{CuCl<sub>2</sub> · Cu(OH)<sub>2</sub>}-), малахита (-{Cu<sub>2</sub>[(OH)<sub>2</sub>|CO<sub>3</sub>]}-) и других руда. До 2010. године било је познато 636 минерала који садрже бакар.<ref name="webmin" /> На подручју Југоисточне Европе, највише резерви бакра налази се у источној [[Србија|Србији]], у подручју Бора и [[Мајданпек]]а.<ref name="srb1" /><ref name="srb2" />

=== Налазишта ===
[[Датотека:Cuivre Michigan.jpg|мини|Руда бакра]]

Бакар најчешће настаје у цементацијској зони лежишта сулфидних руда бакра. Гради велики број генетски различитих типова лежишта и познат је у ендогеном, егзогеном и хидротермалном стадијуму образовања орудњења. У хидротермална лежишта спадају порфирска коју су позната као једна од економски најзначајнијих. Штокверно-импрегнационог типа су и рудни минерали који се тамо налазе су халкопирит и борнит. Седиментарна лежишта спадају у егзогена и посебно су значајна маринска лежишта. У њиховом стварању учествују бактерије и често се налазе на тлу Африке.<ref>Јеленковић Р. -{al all.}- 2010. Лежишта минералних сировина. Београд:Рударско-геолошки факултет. p. 127,128. и 131.</ref>

Најзначајнији рудник на нашим просторима је био [[Рудна Глава]], а сада су [[Бор (град)|Бор]] и [[Мајданпек]].

=== Производња ===
[[Датотека:Kupfer - Trend Förderung.svg|thumb|200п|Хронологија развоја светске производње бакра]]
[[Датотека:Intergovernmental Council of Copper Exporting Countries member states map.svg|thumb|десно|Земље чланице -{CIPEC}--а]]

Најважнији произвођач бакра је [[Чиле]], а следе га [[Перу]] и [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. У Европи, највећи произвођачи су [[Пољска]], [[Португалија|Португал]] и [[Шведска]]. Највећи извозници бакра су били организовани у светску организацију -{[[CIPEC]]}- од 1967. до 1988. године. Чланови -{CIPEC}- су били Чиле, Перу и [[Папуа Нова Гвинеја]], на чијем је острву [[Аутономна покрајина Богенвил|Бугенвил]] био највећи светски рудник бакра, због којег је 1988. године започео и рат.

Историјски важни рудници бакра налазили су се на полуострву -{''Keweenaw''}- на обали [[Горње језеро|Горњег језера]] у САД. Тамо се налазило највеће налазиште самородног бакра на свету. Експлоатација тог бакра је почела давно пре Колумбовог открића Новог Света. У Немачкој до 1990. године радио је рудник у подручју Мансфелдер Ланд на југозападу [[Саксонија-Анхалт|Саксоније-Анхалт]], а у енглеском [[Корнвол]]у су се налазили доста важни рудници бакра у 18. и 19. веку.<ref name="corn" />

== Добијање ==
Удео бакра у рудама је релативно мали. Богате руде садрже 3-10% бакра. Захваљујући ефикасним методама обогаћивања искоришћавају се и сиромашније руде, па се највећа количина бакра данас добија/производи из руда које садржавају 0,5-2% бакра. Стога се мора пре топљења/обрађивања концентрисати уклањањем јаловине.

Концентрирање се врши поступком [[флотација|флотације]] тако да се ситно самлевена руда помеша с пуно воде у коју је додато средство за пењење (посебна врста уља). Руда заостаје у површинском пенећем слоју, јер се не кваси, а јаловина тоне на дно (премда јој је густина мања од густине руде). Даљим поступком издваја се уље и враћа назад у процес флотације, а настали концентрат иде у даљу прераду.

Механичка припрема руде обухвата следеће операције:
* дробљење и класирање,
* сушење,
* брикетирање и мешање руде с топионичким додатком (тј. састављање пуњења пећи — смеша руде и/или концентрата и топионичког додатка), док се хемијска припрема своди на жарење и подешавање састава топионичког додатка.

У металургији бакра примењује се неколико начина жарења:
* обично жарење — спроводи се ради уклањања конституцијске воде из карбонатних руда и концентрата, а врши се при температури од 250&nbsp;°C,
* хлорирајуће жарење — којим се оксидне и сулфидне руде преводе у хлорид који је растворан у води (-{CuCl<sub>2</sub>}-), а врши се при температури 500-600&nbsp;°C
* улфатизирајуће жарење — преводи сулфидне роде у сулфат бакра растворан у води
* оксидирајуће жарење — спроводи се ради уклањања сувишног сумпора у сулфидним рудама
* агломерирајуће жарење — којим се окрупњава материјал како би се могао топити у пећима. За добивање бакра користи се неколико метода: сува или пирометалуршка, мокра или хидрометалуршка и електрометалуршка.

Технички бакар садржи најмање 99,5% бакра, а остало су примесе.

=== Пирометалуршка метода (сува) ===

Из богатијих, средње богатих, сиромашних сулфидних руда и руда самородног бакра које су претходно оплемењене флотацијом, бакар се издваја пирометалуршким поступком, сукцесивном оксидацијом (ради уклањања дела [[сумпор]]а). Најважнија руда за добивање бакра је бакарна паковина ({{CuFeS<sub>2</sub>}}) која се претходно жари ради уклањања дела сумпора, а остатак се углавном састоји од -{Cu<sub>2</sub>S, FeS i Fe<sub>2</sub>O<sub>3</sub>}-.

Низом реакција у различитим деловима пећи сумарно настаје угљен-моноксид (гротлени гас) и растоп бакренца (густине 4-6 -{g/cm}-<sup>3</sup>) на којем плива троска (гвоздени оксиди везани у силикате густине 3-4 -{g/cm}-<sup>3</sup>):

: -{Fe<sub>2</sub>O<sub>3</sub> + SiO<sub>2</sub> + C -> Fe<sub>2</sub>SiO<sub>4</sub> + CO}-

Тако се као међупроизвод добија бакренац или бакарни камен (који је углавном смеша -{Cu<sub>2</sub>S}- и -{FeS}-), с око 30-40% бакра, из којег се затим редукцијом и оксидацијом уз помоћ кокса и додатак кременог песка уклони готово сво гвожђе у јамним или пламеним пећима (гротленим пећима), и добија се сирови бакар или блистер.

Даља прерада одвија се пребацивањем растопа бакренца у претходно загрејан конвертер (изнад 900&nbsp;°C) и продувавањем ваздухом. При томе најпре гвожђе сулфид прелази у оксид, а затим се веже с кварцем који се додаје у троску, а сумпор изгара:
: -{FeS + 3/2 O<sub>2</sub> --> FeO + SO<sub>2</sub> + 468kJ}-
: -{2FeS + SiO<sub>2</sub> --> Fe<sub>2</sub>SiO<sub>4</sub> + 75kJ}-

Када највећи део гвожђа пређе у троску, преостали -{Cu<sub>2</sub>S}- се оксидује и настаје сирови бакар према реакцијама:
: -{Cu<sub>2</sub>S + 3/2 O<sub>2</sub> --> Cu<sub>2</sub>O + SO<sub>2</sub> + 389kJ}-
: -{2Cu<sub>2</sub>O + Cu<sub>2</sub>S --> 6Cu + SO<sub>2</sub> — 125 kJ}-

Реакције су сумарно [[egzotermna reakcija|егзотермне]] (ослобађају топлоту) па није потребно додатно загријавање.

Сирови бакар садржи 97% бакра, али није још за употребу јер има у себи примесе, које се морају уклонити — или због њихове вредности (злато, сребро, селенијум) или због штетног утицаја (гвожђе, арсен и др.). То се постиже топљењем уз селективну оксидацију, а затим електролитском рафинацијом (помоћу [[Електролиза|електролизе]]). Тако се као коначни производ добија електролитски бакар (99,96 до 99,99% бакра), а примесе заостају у анодном муљу.

=== Хидрометалуршка метода (мокра) ===

Из оксидних и карбонатних руда бакар се најчешће добија хидрометалуршким (мокрим) поступком. Ређе се примењује екстракција или стварање топљивих комплексних соли.

Ова се метода користи за добијање бакра из сиромашних руда односно отпадних производа других процеса, нпр. при производњи сумпорне киселине из [[пирит]]а. Поступак се састоји у томе да се руда третира погодним растварачем, тј. излужује се разређеним раствором сумпорне киселине и гвожђе(-{III}-) сулфата. Притом бакар прелази у раствор, из које се као метал издваја електролизом или се таложи цементацијом с помоћу гвожђа, а затим се електролитички рафинира.

За издвајање металног бакра електролизом као нетопљиве аноде користе се оловне плоче, а као катоде танки листићи чистог бакра. Издвајање бакра из отопине цементацијом врши се реакцијом металног гвожђа с јонима бакра:
: -{Cu<sup>2+</sup> + Fe --> Cu + Fe}-

Електролиза као начин издвајања металног бакра има предност над цементацијом јер се добија чистији бакар.

Након производње бакра, сувом или мокром методом, добије се сирови бакар чистоће 94-97% који садржи примесе: гвожђа (-{Fe}-), никла (-{Ni}-), сумпора (-{S}-), цинка (-{Zn}-), антимона (-{Sb}-), бизмута (-{Bi}-), калаја (-{Sn}-), олова (-{Pb}-), селена (-{Se}-) и телура (-{Te}-), а понекад сребра (Ag), злата (-{Au}-) и платине (-{Pt}-). Ради побољшања својстава (пластичности и електричне проводљивости) примесе се морају уклонити при чему се користе два поступка рафинације бакра: рафинација топљењем и електролитичка рафинација.

Рафинација топљењем спроводи се у пећима тако да се кроз отопину сировог бакра и додатака при стварању троске најприје продувава ваздух. При томе испаре [[олово]], [[цинк]], [[арсен]] и [[калај]], а [[гвожђе]] и [[никл|никал]] прелазе у [[згура|троску]]. Након тога настали бакар(-{I}-) оксид (-{Cu<sub>2</sub>O}-) реагује с бакар(-{I}-) сулфидом (-{Cu<sub>2</sub>S}-) дајући елементарни бакар и гас сумпор-диоксид (-{SO}-<sub>2</sub>), који се од глине одстрањује снажним мешањем при чему долази и до оксидације остатка сумпора. Заостали -{Cu<sub>2</sub>O}- се редукује помоћу дрвеног или каменог угљена. На крају се прочишћени бакар, чистоће ће од 99% са целокупним садржајем племенитих метала лије у плоче дебљине око 3&nbsp;cm које служе као аноде при коначној електролитичкој рафинацији.

У кадама за електролитичку рафинацију бакра катоде су од чистог бакарног лима, а електролит је раствор бакар(-{II}-) сулфата (10—14%) и сумпорне киселине (5—10%). Пропуштањем електричне струје анода се раствара при чему бакар и нечистоће попут гвожђа, никла, кобалта и цинка прелазе у раствор, а племенити метали и остале нечистоће се таложе и формирају "анодни муљ". Повремено се јони бакра редукују на катоди таложећи се у густи црвени слој чистог бакра. Добивени анодни муљ је полазна сировина у производњи присутних племенитих метала.

Годишња производња бакра у свету износи око 13,5 милиона тона. Највише рафинираног бакра производи се у; [[Чиле]]у, [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[Канада|Канади]], [[Русија|Русији]], [[Индонезија|Индонезији]], [[Аустралија|Аустралији]], [[Перу]]у и Републици Конгу. Бакар је главни извозни производ и основа привреде ДР Конга (покрајина [[Катанга]]) и Замбије.

== Особине ==
=== Физичке особине ===
[[Датотека:Flammenf%C3%A4rbungCu.png|мини|десно|80п|Соли бакра боје пламен зелено]]
Чисти бакар је црвенкасто-браон боје, мек метал, врло велике [[топлотна проводљивост|топлотне]] и [[електрична проводљивост|електричне проводљивости]].<ref name="CRC">{{RubberBible87th}}</ref><ref name="Merck13th">{{Merck13th}}</ref> На [[ваздух]]у не подлеже корозији, али дугим стајањем на њему бакар се превлачи зеленом патином базних соли бакра (хидрокси карбоната, хидроксисулфата или хидроксихлорида). Ако се у ваздуху налази велика количина [[сумпор-диоксид|сумпордиоксида]] уместо зелене патине ствара се црни слој [[бакар сулфид]]а.<ref name="ParkesNeorganskaHemija">{{ParkesNeorganskaHemija}}</ref>

Са густоћом од 8920 -{kg/m}-<sup>3</sup>, бакар спада у [[teški metal (hemija)|тешке метале]], његова тачка топљења износи 1083,4&nbsp;°C. Кристализује се у кубно-плочастом центрираном [[кристални системи|кристалном систему]], (''тип бакра''). По [[Тврдоћа по Мосовој скали|Мосовој скали тврдоће]] има вредност између 2,5 и 3. Бакар изузетно добро проводи електричну струју (58 · 10<sup>6</sup> -{S/m}-), незнатно слабије од [[сребро|сребра]] а много боље од злата. Осим тога, бакар је врло добар проводник топлоте. Пошто и најмање примесе и нечистоће, попут [[фосфор]]а и гвожђа значајно смањују његове проводничке могућности, за потребе израде проводника користи се бакар изузетно високог степена чистоће. Његова чврстоћа се повећава хладном обрадом у ливеном облику са 150-200 -{MPa}- на 450 -{MPa}-. При томе граница извлачења пре кидања је на 4,5%, а вредност [[Тврдоћа према Бринелу|тврдоће према Бринелу]] 100 -{HB}-. Обликовани и меко каљени бакар са чврстоћом од 200 до 240 -{MPa}- има границу извлачења пре кидања вишу од 38%, али му је тврдоћа 50 -{HB}-.

По граму тежине, [[алуминијум]] још боље проводи електричну струју од бакра. Међутим он има већу запремину, тако да бакар по једном квадратном центиметру попречног пресека електричног проводника боље проводи струју. Иако је бакар реактивнији од алуминијума и његова прерада је нешто тежа од алуминијума, за израду електричних проводника много више се користи бакар, док се алуминијум користи само где тежина долази до изражаја или боље механичке особине (нпр. чврстоћа).

=== Хемијске особине ===
Бакар се јавља у неколико [[оксидационо стање|оксидационих стања]]: 0, +1, +2, +3 и +4, а најчешћа стања су +1 и +2, где му је оксидационо стање +2 најстабилније у растворима; док је стање +4 најређе (на пример у једињењу -{Cs<sub>2</sub>CuF<sub>6</sub>}-). Соли бакра(-{II}-), као што је [[бакар(II) сулфат|бакар(-{II}-) сулфат]] су углавном плаве или зелене боје. Хемијски, бакар има многе особине које су сличне злату и сребру, који су у истој групи периодног система елемената са бакром. Тако на пример на гвозденој игли која је уроњена у раствор бакар сулфата, издваја се слој металног бакра, а гвожђе улази у раствор истискујући бакар дајући [[гвожђе(II) сулфат|гвожђе(-{II}-) сулфат]], јер је гвожђе неплеменито у односу на бакар.

[[Хлороводонична киселина]] у нормалним условима не напада бакар,<ref name="siegen" /> али у присуству кисеоника долази до врло агресивног напада. Брућа [[сумпорна киселина]] раствара бакар.<ref name="fakten" /> Бакар такође раствара [[азотна киселина]]<ref name="siegen2" /> и [[царска вода]]<ref name="elex" /> Мешавина азотне или сумпорне киселине са [[водоник пероксид]]ом раствара бакар изузетно брзо. Овај метал нападају чак и органске киселине. У [[база (хемија)|базама]] бакар се понаша стабилно. Кад се загреје до црвеног усијања, бакар реагује са кисеоником стварајући дебели слој бакар оксида. Када се изложи [[флуор]]у и његовим једињењима, бакар се пасивизира. Не реагује са (чистим) ваздухом и водом. У течном бакру растварају се кисеоник и водоник, а када се такав течни бакар стврдне, гасови се претварају у водену пару, те могу изазвати гасовиту порозност у ливеним бакарним предметима.

=== Биолошке особине ===
[[Датотека:Kayser-Fleischer ring.jpg|десно|thumb|Таложење бакра на [[рожњача|рожњачи]], као симптом вилсонове болести]]
Бакар је отрован за многе микроорганизме већ у врло малим концентрацијама, док на [[Сисари|сисаре]] не утиче. Пошто се данас бакар, између осталог, користи за завршетке водоводних цијеви (било као метал или као састојак неке легуре), доспева у воду за пиће. У многим земљама ЕУ и света прописана је највећа дозвољена количина бакра од 2 -{mg/l}- коју може садржавати вода за пиће.<ref name="eurlex" /><ref name="baksrb" /><ref name="bakhrv" /><ref name="bakbos" /> Због својих бактерицидних особина, бакар је индустријски тестиран за примену у болничким собама за облагање предмета које болесници често додирују (попут кваке на вратима и слично) чиме би се смањила могућност преношења микроорганизама са заражених болесника или накупљање [[Патогене гљивице|гљивица]] на њима.<ref name="idwon" /> У поређењу са многим другим тешким металима, бакар је релативно слабо отрован за више организме. Тако на пример [[човек]] може дневно узети око 0,04 грама бакра без икаквих последица за здравље.<ref name="holle" /> У слободном облику, невезаном за [[протеин|беланчевине]], бакар делује антибактеријски; као и код сребра примећен је олигодинамички ефекат, због чега на пример резано цвеће у које стоји у бакарној посуди или у чију је воду стављена бакарна кованица, пуно спорије увене.

Његово [[отров]]но деловање настаје када се [[јон]]и бакра везују за тиолску групу на беланчевинама и пероксидирају [[липид|масти]] у ћелијској мембрани што доводи до стварања слободних радикала, који даље оштећују [[Дезоксирибонуклеинска киселина|ДНК]] и ћелијску мембрану. Код човека то се може десити у случају [[Вилсонова болест|Вилсонове болести]] која се јавља због акумулирања бакра у органима.<ref name="alaaa" /> Легуре бакра са уделом бакра од најмање 60% такође испољавају отровно деловање према [[норовируси]]ма.<ref name="warnes" />

Код већине вишећелијских организама бакар је саставни део многих [[ензим]]а (металонезима) те је стога неопходан за живот (микроелемент). Бакар је и саставни део плавог [[хемоцијанин]]а, који код [[мекушци|мекушаца]] и [[Зглавкари|зглавкара]] служи као крвни пигмент задужен за транспорт кисеоника у организму. Дневне потребе за бакром одраслог човека износе од 1 до 1,5 -{mg}-.<ref name="medde" /> У људском телу бакар се највећим делом складишти у [[јетра|јетри]].

Бакра има у [[чоколада|чоколади]], житарицама, воћу, [[орах|орасима]], лешњацима и животињској јетри. Недостатак бакра код човека се јавља врло ретко, највише код новорођенчади, код дуготрајних [[дијареја]], код неухрањених особа због болести као што су Кронова болест или [[цистична фиброза|муковицидоза]]. Узимање превеликих доза [[цинк]]а, гвожђа или [[молибден]]а, такође може довести до смањења количине бакра у телу.<ref name="merck" /> [[Менкесов синдром]] је ретка урођена болест која се манифестује поремећајем размене бакра у организму.<ref name="pmid 9587146" /><ref name="pmid 17615395" /> Недостатак бакра може да проузрокује и малокрвност, јер недовољна количина бакра изазива лошије "упијање" [[гвожђе|гвожђа]] и смањење броја крвних зрнаца. Претпоставља се да осим тога недостатак бакра изазива поремећаје у раду [[срце|срца]] и успорава рад нервног система (на пример слаба концентрација). Недостатак бакра такође смањује и количину [[Бела крвна зрнца|белих крвних зрнаца]], а самим тим и отпорност организма на болести.

== Изотопи ==
Познато је 29 [[изотоп]]а бакра. Стабилни су изотопи <sup>63</sup>Cu и <sup>65</sup>Cu, тако да се природни бакар састоји од око 69% изотопа <sup>63</sup>Cu. Оба природна изотопа имају [[спин]] 3/2.<ref name="nubase" /> Остали познати изотопи бакра су [[радиоактивност|радиоактивни]], од којих је <sup>67</sup>Cu најстабилнији са временом полураспада од 61,83 сата.<ref name="nubase"/> Откривено је и седам [[изомер (нуклеарни)|нуклеарних (метастабилних) изомера]], међу којима је ''најдуговечнији'' <sup>68m</sup>Cu са временом полураспада од 3,8 минута. Изотопи са масеним бројем изнад 64 распадају се [[beta čestica|β<sup>-</sup> распадом]], док они са масеним бројем испод 64 распадају се [[бета распад|β<sup>+</sup> распадом]]. Бакар <sup>64</sup>Cu са временом полураспада од 12,7 сати се распада на оба начина.<ref name="nndc" />

Изотопи <sup>62</sup>Cu и <sup>64</sup>Cu iмају значајну примену. <sup>64</sup>Cu је радиоконтрастно средство за [[рендгенски зраци|рендгенско снимање]] а у комплексима са [[хелација|хелатима]] може се користити за радиоактивну терапију против рака. <sup>62</sup>Cu се користи као радиоактивни [[трејсер]] за [[томографија емисијом позитрона|томографију емисијом позитрона]].<ref name="pet94" />

== Легуре бакра ==

Друго важно подручје примене бакра је металургија, односно добивање [[Легуре|легура]]. Бакар се као легирани елемент за побољшање механичких својстава додаје легурама племенитих метала и алуминијским легурама. Бакар се најчешће легира с цинком, калајем, алуминијумом, никлом, манганом и силицијумом.

Легуре бакра су важни технички материјали одличних механичких својстава. Чвршће су од чистог бакра, лакше се лију, обрађују и зарују, али слабије проводе електрицитет и топлоту од бакра, а изузетно су отпорне према корозији и хабању. Могу се обрађивати методама топле и хладне деформације, те термичким методама.

Према саставу бакарне легуре могу се поделити на:
* техничке легуре бакра,
* бакар с мањим додацима примеса,
* [[месинг]] (легуре с цинком),
* [[бронза]].

Његове најпознатије легуре су месинг и бронза. Производе од бакра (укључујући и легуре) све више истискују разне врсте челика и других јефтинијих материјала.

Бакар (изнад 98%) с мањим додацима има различите особине и својства, а најважније су врсте:
* Високопроводљиви електролитички бакар, -{ETP}--бакар (99,90% -{Cu}-; 0,4% -{O}-), употребљава се за израду електричних сабирница, склопки и прекидача, принтерских ваљака те као материјал за израду кровних покрова и бакарне галантерије у грађевинарству.
* Високопроводљиви бакар без кисеоника, -{OFHC}--бакар (99,92% -{Cu}-, без резидуалног кисеоника) најчистији је конструкциони метал који се данас користи у индустрији за проводнике, електронске цеви, електричне сабирнице, грејаче, радијаторе, уљна расхлађиваче итд.
* Арсен-бакар (99,65% -{Cu}-; 0,025% -{P}-; 0,30% -{As}-) се употребљава за израду бојлера, радијатора, замјењивача топлоте, цеви за кондензацију, итд.
* Кадмијум-бакар (99,00% -{Cu}-; 0,6-1,0% -{Cd}-) се употребљава за еластичне делове апарата који се загревају или леме, израду посуда, електричне водове и електроде за заваривање.
* Хром-бакар (99,50% -{Cu}-; 0,5% -{Cr}-) и телур-бакар (99,50% -{Cu}-; 0,5% -{Te}-). Одликују се чврстоћом на високој температури, отпорношћу на корозију и лаком механичком обрадом. Користи се за израду електрода за заваривање, електромоторе и за делове електричних апарата.
* Берилијум-бакар легуре Тип1 и Тип2 (Тип1: 98% -{Cu}-; 2% -{Be}- и Тип 2: 97% -{Cu}-; 0,4% -{Be}-; 2,6% -{Co}-). Ове легуре имају високу чврстоћу и тврдоћу, а употребљавају се за телефонске водове, делове у роторима електромотора и за израду опруга. Легуре берилијума с бакром су тврде попут најтврђег челика.

=== Месинг ===
{{Главни|Месинг}}

''Месинг'' је легура бакра и цинка, мада може садржати и мање количине других метала (-{Сн, Фе, Мн, Ни, Ал и Си}-). Месинзи су отпорни на корозију, те су тврђи од бакра и цинка; мекши су од бронзе, због чега се од ње лакше обрађују — боље извлаче, ваљају и савијају; тј. могу се добро прерађивати, лити и полирати. Та повољна својства месинга су последица његове кристалне структуре, која је фина и компактна микроструктура. Различите врсте месинга чине значајну групу легура због својих добрих механичких својстава, лаке обрадивости и лепе боје. Томбак је легура бакра и цинка, која садржи већи постотак бакра него у месингу.

=== Бронза ===
{{Главни|Бронза}}

''Бронзе'' су све бакарне легуре које садрже више од 60% бакра уз додатак једнога (најчешће калаја) или више легираних елемената (фосфор, силицијум, алуминијум или цинк), међу којима цинк није главни састојак (главни легирани додатак). Својства многобројних врста бронзе, њихова примена и име зависе од врсте и удела доданих састојака. Својствена им је велика чврстоћа и тврдоћа (тврђе су од бакра), као и отпорност на корозију. Лакше се топе и добро се лију, па се користе за израду различитих вентила, зупчаника, новца, украсних предмета, скулптура, делова бродских палуба и пропелера, итд.

== Једињења ==

Плави камен- -{CuSO}-<sub>4</sub> • 5H<sub>2</sub>О користи се као хербицид и фунгицид.<ref>Brown T. at all. 1988. Chemistry The Central Science. New Jersey: Prentice Hall. p. 849.</ref> Осим самородног бакра у природи га можемо наћи у минералима: куприту, малахиту, азуриту, халкопириту и борниту Има веома важну примену као добар проводник топлоте и електрицитета<ref>Арсенијевић С. 1983. Општа и неорганска хемија. Београд: [[Научна књига]]. p. 563, 566.</ref> -{CuSO}-<sub>4</sub> има бактерицидне особине, а безводни је јака стипса (упија воду). Комплексна једињења бакра су стабилна, ипак доста лако се мења [[оксидационо стање|оксидациони број]] бакра у таквим једињењима и зато се она често користе као катализатори.

Бакар препознајемо по карактеристичној црвенкастој боји прошараној зеленкастом патином створеном услед оксидације. Водени раствори соли бакра(-{I}-) имају интензивну зелену, а раствори соли бакра(-{II}-) интензивну плаву боју.<ref>Smoot R. at all. 1965. Chemistry a modern course. Colombus: Charles E. Merrill Books. p. 449.</ref>

Бакар је у једињењима углавном једновалентан (+1) и двовалентан (+2), док су једињења с тровалентним бакром ретка и без важности. 
Једињења у којима је бакар једновалентан су нестабилна:
: -{2 Cu<sup>+</sup><sub>(aq)</sub> --> Cu<sup>2+</sup><sub>(aq)</sub> + Cu<sub>(s)</sub>}-

Квалитативно могу се катјони бакра(-{II}-) и бакра(-{I}-) доказати према:
: -{Cu<sup>2+</sup> + 2OH<sup>-</sup> --> Cu(OH)<sub>2</sub> -> CuO + H<sub>2</sub>O}-
: -{2Cu<sup>+</sup> + 2OH<sup>-</sup> --> 2CuOH -> Cu<sub>2</sub>O + H<sub>2</sub>O}-

У воденим растворима стабилна су само једињења у којима је бакар двовалентан, јер се -{Cu}-<sup>+</sup> јони у води одмах диспропорционирају на -{Cu}-<sup>2+</sup> јоне и елементарни бакар.

Водени раствори бакар(-{II}-) једињења су стабилнији од раствора бакар(-{I}-) једињења, а при вишку појединих анјона (молекула) могу се комплексно везати у со или јон, нпр.:
: -{CuCl + 2NH<sub>3</sub> --> [Cu(NH<sub>3</sub>)<sub>2</sub>]Cl}-
: -{CuCN + 3KCN --> K<sub>3</sub>Cu(CN)<sub>4</sub>}-
: -{Cu(OH)<sub>2</sub> + 2OH<sup>-</sup> --> [Cu(OH)<sub>4</sub>]2<sup>-</sup>}-
: -{CuCl<sub>2</sub> x 2H<sub>2</sub>O + 2H<sub>2</sub>O --> [Cu(H<sub>2</sub>O)<sub>4</sub>]<sup>3+</sup> + 2Cl<sup>-</sup>}-

Позната су многа једињења бакра:
* [[Bakar(I) jodid|Бакар(-{I}-) јодид]] (-{CuI}-, маршит) је након бакар(-{I}-) хлорида најпознатији бакар(-{I}-) халогенид.
:Реверзибилно мења боју с температуром (био је при 20&nbsp;°C, црвен при 40&nbsp;°C, смеђ при 70&nbsp;°C) па се користи као нискотемпературни индикатор.
* [[Bakar(I) cijanid|Бакар(-{I}-) цијанид]] (-{CuCN}-) употребљава се као електролит при електролитском побакривању, за добивање масти против трахома и конјуктивитиса, користи се и као инсектицид, ствара комплексне спојеве важне за електроплатинирање бакром, итд..
* ''Бакрови азиди'' (-{CuN}-<sub>3</sub> и -{Cu(N<sub>3</sub>)<sub>2</sub>}-) експлозивно се распадају већ при слабом удару па се користе као иницијални [[експлозив]]и.
* [[Bakar(I) acetilid|Бакар(-{I}-) ацетилид]] (или често назван бакров карбид) је често међупроизвод приликом производње бакра.
* [[Bakar(I) hlorid|Бакар(-{I}-) хлорид]] (-{CuCl}-, нантокит) употребљава се као катализатор при синтези акрилонитрила и у индустрији нафте за деколорирање и десулфирање. Такође се користи за денитрирање вештачке свиле и чишћење ацетилена. Јодид (-{CuI}-, маршит) реверзибилно мења боју с температуром (био је при 20&nbsp;°C, црвен при 40&nbsp;°C, смеђ при 70&nbsp;°C) па се користи као нискотемпературни индикатор.
* [[Bakar(I)-oksid|Бакар(-{I}-) оксид]] (-{Cu<sub>2</sub>O}-) је кристална материја црвене боје. У природи се налази као минерал куприт, а ређе и као халкотрихит.
: Растварањем у -{NH<sub>3</sub>}- и -{NH<sub>4</sub>Cl}- даје безбојни раствор који с најмањом количином кисеоника помодри па служи као реагенс на кисеоник. На повишеној температури гасовити водоник, угљеник и угљеник(-{II}-) оксид, лако га редукују у метални бакар, а хлор и бром га оксидирају у -{CuO}-.
: Употребљава се у електроплатинирању, као [[фунгицид]] за запрашивање семена ради уништавања штетних гљивица, итд.
: Широку примену има као пигмент у бојењу стакла ( црвено стакло назива се „авентуринско стакло“) и емајла, за производњу црвене глазуре у керамици, те за производњу -{"antifouling"}- боја (које спречавају развој морских организама и биљака на подводном делу брода и других пловила).
* [[Bakar(II) acetat|Бакар(-{II}-) ацетат]] (-{Cu(CH<sub>3</sub>COO)<sub>2</sub> x H<sub>2</sub>O}-) има тамнозелене моноклинске кристале растворне у води, а кристализује се у облику тамноплавих призама.
: Употребљава се као адстригенс, као слабо средство за јеткање, за побакривање (електроплатирање бакром), као катализатор у производњи анхидрида сирћетне киселине из ацеталдехида, а служи као пигмент, па се употребљава за производњу боја, итд.
: Једињење -{Cu(CH<sub>3</sub>COO)<sub>2</sub> x 3Cu(AsO<sub>2</sub>)<sub>2</sub>}- је швајнфуртско зеленило које служи као сликарска боја, али и као отров против инсеката.
* [[Bakar(II) acetoarsenit|Бакар(-{II}-) ацетоарсенит]] (-{Cu(C<sub>2</sub>H<sub>3</sub>O<sub>2</sub>)<sub>2</sub> x 3Cu(AsO<sub>2</sub>}-)<sub>2</sub>, бакар(-{II}-) ацетат триарсенит, париска зелена боја, од {{јез-eng|Paris green}}) је неорганско једињење, које се кристализује у јако отровном есмералдно-зеленом кристаличном праху. Често се употребљава као инсектицид и фунгицид, али и као пигмент упркос токсичности. Може настати реакцијом бакар(-{II}-) ацетата и арсеновог триоксида.
* [[Bakar(II) bromid|Бакар(-{II}-) бромид]] (-{CuBr<sub>2</sub>}-, бакар дибромид) употребљава се за бромирање у органској хемији, као катализатор у реакцијама полимеризације, изомеризације, естерификације и у фотографији.
* [[Bakar(II) fluorid|Бакар(-{II}-) флуорид]] дихидрат (-{CuF<sub>2</sub> x 2H<sub>2</sub>O}-) употребљава се за керамичке глазуре и емајле.
* [[Bakar(II) hidroksihlorid|Бакар(-{II}-) хидроксихлорид]] (-{CuCl<sub>2</sub>Cu(OH)<sub>2</sub>}-) употребљава се за припремање фунгицида (нпр. против пероноспоре на виновој лози), а познат је по називу бакарни креч. Припрема се мешањем хидроксида с неутралним супстратима (талком, кречњаком) и средствима која олакшавају дисперзију у води и приањање на листу.
* [[Bakar(II) hlorid|Бакар(-{II}-) хлорид]] дихидрат (-{CuCl<sub>2</sub> x 2 H<sub>2</sub>O}-, бакар диклорид) најпознатији је бакар(-{II}-) халогенид.
: Употребљава се у индустрији неких органских боја и у штампању текстила, у хемији је добар катализатор за органске синтезе, за рафинацију бакра, злата и сребра, за добијање живе мокрим поступком, у фотографији, за зелену ватру у пиротехници /с благим утицајем плаве боје на рубовима пламена/, за уништавање корова и запрашивање семена, итд.
* [[Bakar(II) oksid|Бакар(-{II}-) оксид]] (-{CuO}-, парамелаконит и тенорит) је црн кристалан прах нетопљив у води. Слабо је растворан у амонијаку и амонијум хлориду, али је лако растворан у киселинама, амонијум карбонату и калијум цијаниду. У растворима има искључиво базни карактер па отапањем у киселинама даје различите бакар(-{II}-) соли.
: Употребљава се за производњу других једињења бакра, служи као пигмент за бојање стаклених површина и у изради црних, зелених и модрих стакала, глазура и емајла те проводника с негативним коефицијентом електричног отпора. Користи се и као катодни деполаризатор у електролизи алкалних хлорида, као позитивна електрода у галванским чланцима, за прочишћавање кисеоника од примеса водоника и минералних уља од сумпора, као имитација драгог камења, у хемијској анализи, нафтној индустрији, производњи оптичких стакала, итд.
* [[Bakar(II) karbonat|Бакар(-{II}-) карбонат]] (-{CuCO<sub>3</sub> x Cu(OH)<sub>2</sub>}-) у раствору формира светлоплави нерастворни талог. Ствара се на бакарним предметима као патина, а у природи се појављује као малахит.
: Бакров базни карбонат у чистом стању служи као пигмент, те као инсектицид и фунгицид. Од бакар(-{II}-) карбоната могу се добити разне бакрове соли.
* [[Bakar(II) hidroksid|Бакар(-{II}-) хидроксид]] (-{Cu(OH)<sub>2</sub>}-, ''бакарна патина'') употребљава се као пестицид, пигмент и катализатор. То је углавном светлоплаво желатинозно једињење.
: Често може бити виђен и као зеленило на бакарним крововима разних грађевина или пак на неким другим бакарним предметима који оксидирају након дугог времена не дирања. Није лужина и не раствара се у води, а у води формира светлоплави талог. Тај плави талог обично настаје додатком лужине раствору -{Cu<sup>2+</sup>}- јона.
: Са вишком амонијака бакар(-{II}-) хидроксид реагује стварајући интензивно модри комплексни тетра амин бакар(-{II}-) јон чија је структура планарна. Са вишком појединих анјона (молекула) може се комплексно везати у со или јон.
* ''Бакар(-{II}-) сулфид'' (-{CuS}-) има растворљивост 8 x 10<sup>−37</sup>; ова со је практично нерастворна у води, а у води формира црни талог.
* [[Modra galica|Бакар(-{II}-) сулфат пентахидрат]] (-{CuSO<sub>4</sub> x 5H<sub>2</sub>O}-, ''модра галица'') најзначајнија је со бакра, а била је позната још старим Египћанима. Плиније је описао њезину производњу у Шпанији, а 1880. године откривено је њезино фунгицидно деловање што је подстакло њену индустријску производњу. У природи се налази као лазурно модри, триклинални, кристали минерала халкантита који су лако растворни у води. Од пет молекула кристалне воде четири су комплексно везана за бакарни, а пети на сулфатни јон. Индустријски се добија растварањем бакра у разређеној сумпорној киселини. Може се добити и кристализацијом из електролита преосталог од рафинације бакра, те деловањем сумпорне киселине на бакар оксихлорид (Бигурдан-Бебин поступак). Највише се употребљава помешана с гашеним кречом као фунгицид (бордошка супа) против пероноспоре на виновој лози и биљних штеточина на кромпиру, воћкама и парадајзу. Користи се још и као активатор при флотацији руда кобалта, олова и цинка, за уништавање алга у резервоарима, водоводима и базенима, за конзервирање дрвета, затим као [[електролит]] у галванским чланцима и купкама за побакривање, а у медицини против гљивичних инфекција.
:''Безводни бакар(-{II}-) сулфат'' (-{CuSO<sub>4</sub>}-) безводан даје зеленобеле или сивобеле кристале који на себе лако вежу воду дајући стабилне хидрате с једном, три или пет молекула воде. Будући да с најмањом количином воде помодри, употребљава се за доказивање малих количина воде, нпр. у алкохолу.
* [[Bakar(II) benzoat|Бакар(-{II}-) бензоат]] (-{C<sub>14</sub>H<sub>10</sub>CuO<sub>4</sub>}- или -{Cu(C<sub>6</sub>H<sub>5</sub>CO<sub>2</sub>)<sub>2</sub>}-) је прах светлозелене до светлоплаве боје.
* [[Bakаr(II) nitrat|Бакар(II) нитрат]] (Cu(NO<sub>3</sub>)<sub>2</sub> x 6H<sub>2</sub>O) је хигроскопан светлоплави прах који је врло добро растворан у води и ствара водени раствор светлоплаве боје. Бакар се раствара у азотној киселини и ствара се отровни црвенкастосмеђи гас азот(-{IV}-) оксид.<ref name="Hrvatska enciklopedija">Хрватска енциклопедија (ЛЗМК); број 1 (А-Бд), За издавача: Лексикографски завод Мирослав Крлежа, Загреб g. {{page|year=1999|isbn=978-953-6036-31-8|pages=553}}</ref>

== Употреба ==
[[Датотека:Kupferlitze.jpg|thumb|120п|Електрични проводник (''лицна'')]]
[[Датотека:Copper Roof Dresden 20070114.JPG|thumb|120п|Бакарни кров Дрезденског дворца приликом реконструкције (2007)]]

Бакар се масовно употребљава за продукцију електричних проводника и уопште у електроници. Због малих резерви и велике примене бакар представља материјал од стратешког значаја. Бакар се додаје у разне легуре. Меша се и са [[сребро]]м и [[злато]]м што у знатној мери побољшава њихове механичке особине.

Најмасовнија употреба бакра је у електроинсталацијама и уопште у [[инжењерство|инжењерингу]], користи се за израду делова за прецизне алате, кованица, прибора за јело, уметничких предмета, музичких инструмената и слично. После сребра, бакар има највећи специфични електрични и топлотни проводнички капацитет, чак виши од злата. Због тога је његова примена за израду електричних проводника готово незамењива. Осим проводника, од бакра се израђују и проводничке траке, интегрирани прекидачки склопови као и делови за [[трансформатор]]е, анодна тела [[магнетрон]]а, електротехничке завојнице и многи други технички производи.

Жице и лицне од -{''OFC''}- бакра („бакра без кисеоника“, степена чистоће преко 99,99%) имају врло финозрну кристалну структуру и посебно велику отпорност на лом при замору материјала. Оне се користе за каблове и инсталације где постоје велики механички захтеви. За надземне водове користе се проводници начињени од легуре -{Cu}- и [[магнезијум]]а<ref name="institut" />

Бакар има велику способност одбијања у инфрацрвеном делу спектра и због тога се користи као огледало у -{CO}-<sub>2</sub> ласеру. Због своје добре топлотне проводљивости идеалан је материјал за израду топлотних проводника.

У занатству лимови од бакра, који су обликовани ковањем, су врло цењени због мекоће и лаке обраде. У [[грађевинарство|грађевинарству]] се бакар користи као [[кров]]ни покривач и за израду [[олук]]а, а од скора и као материјал за облагање [[фасада]]. Пријатна и нежна зелена боја његове [[патина|патине]], као и велика трајност, чине га готово идеалним, иако скупим, грађевинским материјалом. [[Патина]] је врло отпорна, а састоји се од различитих базичних [[bakar(II) hidroksid|бакар хидроксида]] односно карбоната бакра. Она се често погрешно описује као ''париско зелено'' ([[Bakar(II) acetat|бакар ацетат]]), а заправо патина штити метал испод себе од даљње корозије, тако да бакарни кровови имају век трајања од неколико стотина година.

== Биолошки значај ==

Бакар је микроелемент који се јавља у реактивним центрима многих [[ензим]]а, као што је [[Superoksid dismutaza|супероксид дизмутаза]].<ref>''Хемијски преглед 1—2 годиште 38'' (1997). p. 25.</ref> Потребан је за стварање црвених крвних зрнаца, улази у састав хемоцијанина, има позитиван утицај на ћелијску мембрану нервних ћелија, и има утицај у слању нервних импулса. 
Дневно је потребно минимално унети 0,5 -{[[ppm]]}-. Недостатак бакра доводи до Вилсонове болести.

Недостатак бакра може да проузрокује и малокрвност, јер недовољна количина бакра изазива лошу апсорпцију гвожђа и смањење броја крвних зрнаца. Претпоставља се да сем тога недостатак бакра изазива поремећаје у раду [[срце|срца]] и успорава рад нервног система (на пример слаба концентрација). Недостатак бакра такође смањује и количину [[бела крвна зрнца|белих крвних зрнаца]], а самим тим и отпорност организма на болести.

== Цена ==
Бакар је релативно скуп метал. Његова цена је углавном одређена на светским тржиштима метала и сировина. Водеће тржиште бакра је ЛМЕ (''Лондонска берза метала'').<ref name="lme13" /> Светска тржишна цена подложна је великим осцилацијама. Највеће осцилације забележене су у последњих 10 година; тако је на пример 2. јула 2008. године на Лондонској берзи забележена цена бакра од 8.940 америчких долара по тони,<ref name="Kupferpreis 2008-2009" /> да би се крајем исте године, 23. децембра, његова цена спустила на 2.825 -{US$}- по тони.<ref name="Kupferpreis 2008-2009" /> Након тога његова цена у наредна четири мјесеца је поновно порасла на 4.860 долара по тони.<ref name="Kupferpreis 2008-2009" /> Највиша цена бакра у последњих 10 година забележена је 14. фебруара 2011. године и износила је 10.180 америчких долара по тони.<ref name="LME2011" />

== Занимљивости ==
Уз појаву све већег броја нових материјала, чија је употреба данас све раширенија, проналазе се и нове примене старих, давно познатих материјала. Тако су на пример 1997. г. направљени први микропроцесори (чипови) с бакарним проводницима за унутрашње повезивање компонената. Могуће је да ће „бакарни“ процесори због повољне цене трошкова производње у скорој будућности наћи ширу примену, од обичних рачунара, преко кућне електронике, до аутомобилских мотора. Његова употреба може да повећа брзину процесора омогућавањем мањих кола.

== Референце ==
{{reflist|30em|refs=
<ref name="hong">{{cite journal|title=History of Ancient Copper Smelting Pollution During Roman and Medieval Times Recorded in Greenland Ice|doi=10.1126/science.272.5259.246|pmc=|pmid=|last1=Hong|first1=Sungmin|last2=Candelone|first2=Jean-Pierre|last3=Patterson|first3=Clair C.|last4=Boutron|first4=Claude F.|journal=Science|date=1996|volume=272|issue=5259|pages=246–249|bibcode=1996Sci...272..246H|s2cid=176767223| issn=0036-8075}}</ref>

<ref name="pubsites">[http://pubsites.uws.edu.au/ima-cnmnc/IMA2009-01%20UPDATE%20160309.pdf IMA/CNMNC List of Mineral Names — Copper] {{Wayback|url=http://pubsites.uws.edu.au/ima-cnmnc/IMA2009-01%20UPDATE%20160309.pdf |date=20090320163443 }} ({{Simboli jezika|en|engleski}}, PDF pp. 64)</ref>

<ref name="mindat">[http://www.mindat.org/min-1209.html Mindat — Localities for Copper]</ref>
<ref name="corn">{{Cite web|url=http://www.cornish-mining.org.uk/story/history.htm |title=Weltkulturerbe Cornish Mining |accessdate=19. 2. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110217194802/http://www.cornish-mining.org.uk/story/history.htm |archive-date=17. 2. 2011 |url-status=dead }}</ref>
<ref name="srb1">[http://rtb.rs/rtb-bor-doo/rudnik-bakra-majdanpek/povrsinski-kop-majdanpek/ Površinski kop Majdanpek] {{Wayback|url=http://rtb.rs/rtb-bor-doo/rudnik-bakra-majdanpek/povrsinski-kop-majdanpek/ |date=20170127073820 }} {{Simboli jezika|sr|srpski}}</ref>
<ref name="srb2">[http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/394020/Novo-najbogatije-nalaziste-rude-bakra-u-Boru Novo najbogatije nalazište rude bakra u Boru] {{Simboli jezika|sr|srpski}}</ref>

<ref name="webmin">[http://webmineral.com/chem/Chem-Cu.shtml Webmineral – Mineral Species sorted by the element Cu (Copper)] {{Simboli jezika|en|engleski}}</ref>

<ref name="siegen">Universität Siegen: [http://www2.uni-siegen.de/~pci/versuche/v44-24-1.html Reaktion von Metallen mit Salzsäure] {{Simboli jezika|de|njemaChki}}</ref>
<ref name="fakten">[https://web.archive.org/web/20010308061218/http://www.br-online.de/bildung/databrd/chemie7.htm/chem7fk2.htm Fakten zum Thema — Schwefelsäure], na internetarchive {{Simboli jezika|de|njemaChki}}</ref>
<ref name="siegen2">Universität Siegen: [http://www2.uni-siegen.de/~pci/versuche/v44-24-2.html Reaktion von Metallen mit Salpetersäure] {{Simboli jezika|de|njemaChki}}</ref>
<ref name="elex">eLexikon Chemie: [http://www.peter-hug.ch/lexikon/kupferchlorid Kupferchlorid] {{Simboli jezika|de|njemaChki}}</ref>
<ref name="idwon">[http://idw-online.de/pages/de/news320667 Kupfer gegen Keime: Erwartungen wurden übertroffen]</ref>
<ref name="eurlex">[http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:1998:330:0032:0054:EN:PDF EU preporuka (Directive 98/83/EC)]</ref>
<ref name="baksrb">{{Cite web |url=http://www.nmw.co.rs/nmw/index.php?page=78 |title=Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće (Sl. list SRJ, 42/98) |access-date=19. 02. 2017 |archive-date=13. 03. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160313030108/http://nmw.co.rs/nmw/index.php?page=78 |url-status=dead }}</ref>
<ref name="bakhrv">[http://hidra.srce.hr/arhiva/263/109346/narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/2013_10_125_2694.html Pravilnik o parametrima sukladnosti i metodama analize vode za ljudsku potrošnju NN 141/2013]</ref>
<ref name="bakbos">{{Cite web|url=http://www.sluzbenilist.ba/sluzbeni%20dio/sluzbeni%20glasnik%20bih/2010/broj40/broj.htm |title=Pravilnik o zdravstvenoj ispravnosti vode za piće Službeni glasnik BiH br. 40/2010 |accessdate=30. 3. 2014 |archive-url=https://archive.today/20140330105257/http://www.sluzbenilist.ba/sluzbeni%20dio/sluzbeni%20glasnik%20bih/2010/broj40/broj.htm |archive-date=30. 3. 2014 |url-status=dead }}</ref>
<ref name="holle">Dnevni unos od 0,5 mg/kg je neprihvatljiv po: Holleman-Wiberg: ''Lehrbuch der Anorganischen Chemie.'' 102. izd. de Gruyter, Berlin, (2007). p. 1434.</ref>
<ref name="alaaa">{{cite journal|title=Wilson's disease|doi=10.1016/S0140-6736(07)60196-2|pmc=|pmid=17276780|last1=Ala|first1=Aftab|last2=Walker|first2=Ann P.|last3=Ashkan|first3=Keyoumars|last4=Dooley|first4=James S.|last5=Schilsky|first5=Michael L.|journal=The Lancet|date=2007|volume=369|issue=9559|pages=397–408|s2cid=24663871}}</ref>
<ref name="warnes">{{cite journal|title=Correction: Inactivation of Norovirus on Dry Copper Alloy Surfaces |doi=10.1371/journal.pone.0098333 |doi-access=free |journal=PLOS ONE |date=2014 |volume=9 |issue=5 |pages=e98333 |bibcode=2014PLoSO...998333. }}</ref>
<ref name="merck">{{Cite web |url=http://www.merck.com/mmhe/sec12/ch155/ch155d.html |title=Merck Manual: Copper |access-date=19. 02. 2017 |archive-date=05. 11. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20101105085750/http://www.merck.com/mmhe/sec12/ch155/ch155d.html |url-status=dead }}</ref>
<ref name="medde">med.de: Baza podataka [http://www.med.de/gesundheit/ernaehrung/mineralstoffe/spurenelemente/kupfer.html Bakar], pristupljeno 23. februara 2013.</ref>
<ref name="pmid 9587146">J. F. Mercer: ''Menkes syndrome and animal models.'' u: ''The American journal of clinical nutrition.'' vol 67, br. 5 Suppl, maj (1998). p. 1022S–1028S</ref>
<ref name="pmid 17615395">{{cite journal|title=Function and Regulation of Human Copper-Transporting ATPases|doi=10.1152/physrev.00004.2006|pmc=|pmid=17615395|url=https://archive.org/details/sim_physiological-reviews_2007-07_87_3/page/1011|last1=Lutsenko|first1=Svetlana|last2=Barnes|first2=Natalie L.|last3=Bartee|first3=Mee Y.|last4=Dmitriev|first4=Oleg Y.|journal=Physiological Reviews|date=2007|volume=87|issue=3|pages=1011–1046}}</ref>
<ref name="nubase">{{cite journal|title=Nubase2003 Evaluation of Nuclear and Decay Properties|journal=Nuclear Physics A|date=2003|volume=729|publisher=Atomic Mass Data Center|last=Audi|first=G|doi=10.1016/j.nuclphysa.2003.11.001|pages=3|url=http://hal.in2p3.fr/in2p3-00014184/file/democrite-00014184.pdf }}</ref>
<ref name="nndc">{{cite web |url=http://www.nndc.bnl.gov/chart/reCenter.jsp?z=29&n=35 |title=Interactive Chart of Nuclides |work=National Nuclear Data Center |pristupdatum=8. 4. 2011 |archive-date=25. 08. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130825141152/http://www.nndc.bnl.gov/chart/reCenter.jsp?z=29&n=35 |url-status=dead }}</ref>
<ref name="pet94">{{Cite journal|last=Okazawa|first=Hidehiko|title = Clinical Application and Quantitative Evaluation of Generator-Produced Copper-62-PTSM as a Brain Perfusion Tracer for PET |journal=Journal of Nuclear Medicine |date=1994|volume=35 |issue=12 |url=http://jnm.snmjournals.org/cgi/reprint/35/12/1910.pdf|pages=1910–1915|pmid=7989968 }}</ref>
<ref name="institut">{{Cite web|url=http://kupferinstitut.de/front_frame/frameset.php3?idcat=122&client=1&idside=548&idcatside=695&lang=1&parent=13 |title=Deutsches Kupferinstitut — Kupfer und seine Anwendungen — Fachinformationen, Beratung, Verlag DKI |accessdate=16. 7. 2012 |archive-url=https://archive.today/20120716005623/http://kupferinstitut.de/front_frame/frameset.php3?idcat=122&client=1&idside=548&idcatside=695&lang=1&parent=13 |archive-date=16. 7. 2012 |url-status=dead }}</ref>
<ref name="lme13">Führend im Handel mit Kupfer: [http://www.lme.com/en-gb/metals/non-ferrous/copper/ London Metal Exchange – LME Copper] {{Wayback|url=http://www.lme.com/en-gb/metals/non-ferrous/copper/ |date=20140702054758 }}. Pristupljeno 15. mart 2013.</ref>
<ref name="Kupferpreis 2008-2009">[http://finanzen.handelsblatt.com/kurse_einzelkurs_boersen.htn?i=354331&&von=02.07.2008&bis=15.04.2009 Razvoj cijene bakra na Londonskoj berzi metala u periodu od 2. jula 2008 do 15. aprila 2009] {{Wayback|url=http://finanzen.handelsblatt.com/kurse_einzelkurs_boersen.htn?i=354331&&von=02.07.2008&bis=15.04.2009 |date=20140812183734 }} Handelsblatt-Datenbank. Pristupljeno 15. mart 2013.</ref>
<ref name="LME2011">[http://finanzen.handelsblatt.com/kurse_einzelkurs_uebersicht.htn?chart_zeit=100000&i=354331 Najviša cijena bakra na Londonskoj berzi metala u posljednjih 10 godina dana 14. februara 2011]{{Мртва веза}} Handelsblatt. Pristupljeno 15. mart 2013.</ref>

}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* Никола Тасић, -{"Eneolithic cultures of Central and West Balkans"}-, Београд, 1995 
* Праисторија Југословенских Земаља, Том III, Енеолит, Сарајево, 1979.
* {{cite book|title=Handbook of Copper Pharmacology and Toxicology|editor=Massaro, Edward J.|publisher=Humana Press|date=2002|isbn=978-0-89603-943-8}}
* {{cite web|title=''Copper: Technology & Competitiveness (Summary)'' Chapter 6: Copper Production Technology|publisher=Office of Technology Assessment|date=2005|url=http://www.princeton.edu/~ota/disk2/1988/8808/880808.PDF}}
* Current Medicinal Chemistry. {{page2|date=May 2005|volume=12|issue=10|pages=1161–1208}}(48) Metals, Toxicity and Oxidative Stress
* {{cite book|title=Materials Science and Engineering: an Introduction|url=https://archive.org/details/materialsscience00call_0|url-access=registration|edition=6th|author=William D. Callister|publisher=Wiley, New York|date=2003|isbn=978-0-471-73696-7|at=Table 6.1, p. 137}}
* [http://www.memsnet.org/material/coppercubulk/ Material: Copper (Cu), bulk], MEMS and Nanotechnology Clearinghouse.
* {{cite journal|author=Kim BE|author2= Nevitt T|author3=Thiele DJ|title=Mechanisms for copper acquisition, distribution and regulation|journal=Nat. Chem. Biol.|date=2008|volume=4|pmid=18277979|doi=10.1038/nchembio.72|issue=3|pages=176–85}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==

* [https://web.archive.org/web/20140517060216/http://www.kupfer-institut.de/ Немачки институт за бакар (DKI)]
* [https://web.archive.org/web/20140702054758/http://www.lme.com/en-gb/metals/non-ferrous/copper/ Цена бакра за Лондонској берзи метала]
* [http://www.periodicvideos.com/videos/029.htm Copper] at ''[[The Periodic Table of Videos]]'' (University of Nottingham)
* [https://www.dcceew.gov.au/environment/protection/npi/substances/fact-sheets/copper-and-compounds Copper and compounds fact sheet] from the [[National Pollutant Inventory]] of Australia
* [https://copperalliance.org/ International Copper Association and the Copper Alliance], a business interest group
* [https://www.copper.org/ Copper.org] – official website of the Copper Development Association, a North American industry association with an extensive site of properties and uses of copper
* [https://www.indexmundi.com/commodities/?commodity=copper&months=300 Price history] of [[LME Copper]], according to the IMF

{{Периодни систем елемената 2}}
{{Једињења бакра}}
{{Ензимски кофактори}}
{{Минерали}}
{{нормативна контрола}}
{{портал бар|Хемија}}
{{Subject bar|d=yes}}
{{добар чланак}}

[[Категорија:Бакар| ]]
[[Категорија:Племенити метали]]
[[Категорија:Турцизми]]
[[Категорија:Биологија и фармакологија хемијских елемената]]
[[Категорија:Дијететски минерали]]
[[Категорија:Електрични проводници]]