Турски језик
Турски језик (тур. Türkçe) је туркијски језик којим се говори у Турској, Кипру, Бугарској, Грчкој, Северној Македонији и другим земљама бившег Османског царства. Турски говоре и милиони турских емиграната у Европској унији.[1] Број домаћих говорника је неизвестан, првенствено због помањкања језичких података о мањинама из Турске. Број од 70 милиона који се користи у овом чланку претпоставља да је турски матерњи језик неких 80% турског живља,[2] док курдски заузима већину преосталог броја.[3] (Лингвистичке мањине у Турској су међутим двојезичне и говоре турски.)
турски језик | |
---|---|
Türkçe | |
Изговор | [ˈt̪yɾktʃe] |
Говори се у | Турска Кипар као и: Бугарска Северна Македонија Грчка Србија (Косово и Метохија) Немачка Ирак Иран Сирија Азербејџан |
Регион | источна Европа |
Број говорника | 71 милион (2017) |
алтајски
| |
латиница (турски алфабет) | |
Званични статус | |
Службени језик у | Турска Северни Кипар Кипар |
Признати мањински језик у | |
Регулише | Институт турског језика (турски: Türk Dil Kurumu) |
Језички кодови | |
ISO 639-1 | tr |
ISO 639-2 | tur |
ISO 639-3 | tur |
Мапа турско језичних говорника у свету:
више од 1 мил. говорника (Немачка)
између 25.000 - 100.000 (Уједињено Краљевство, Аустралија, Азербејџан, Канада, Русија, Шведска, Данска, Швајцарска, Румунија)
мање од 25.000 или без говорника турског језика (остале државе) | |
Распрострањеност турског језика:
државе у којима је турски језик мањински (Босна и Херцеговина, Северна Македонија, Румунија, Ирак и Грчка) |
Постоји велики степен међусобне разумљивости између турског и других огушких језика, попут азербејџанског, туркменског и кашкајског. Ако би се ови прибројили „турском“, број домаћих говорника би био 100 милиона, док би укупан број, укључујући говорнике другог језика, био 250 милиона.
До 1928, турски језик је писан модификованом верзијом арапског писма. Од 1928. користи се латински алфабет са 29 слова:[4] A, B, C, Ç, D, E, F, G, Ğ, H, I, İ, J, K, L, M, N, O, Ö, P, R, S, Ş, T, U, Ü, V, Y, Z
Географска расподела
уредиТурски језик се углавном говори у Турској и међу мањинама у 35 других држава, посебно на територијама које су некада биле део Османског царства, као што је: Бугарска, Румунија, Србија (највише на Косову и Метохији), Македонија, Сирија, Грчка (посебно Западна Тракија) и Израел (турски Јевреји).
Преко 2 милиона људи говори турски језик у Немачкој, а постоји прилично велик број турских заједница у Аустрији, Белгији, Француској, Холандији, Швајцарској и Великој Британији.
Званичан статус
уредиТурски језик је званичан језик Турске, као и један од званичних језика на Кипру. Такође има званичан (мада не примаран) статус у неколико општина Македоније, у зависности од концентрације и броја људи који говоре турским језиком.
У Турској, орган који регулише граматику и норму турског језика је „Турска језичка асоцијација“ (Türk Dil Kurumu - TDK) коју је основао Мустафа Кемал Ататурк 1932. године под именом Türk Dili Tetkik Cemiyeti.[4]
Нови турски алфабет је званично установила ТДК 1928. године, а она је и обликовала турски језик који се користи данас. ТДК је постала независна организација 1951. године, када је престало да важи правило да га мора надгледати Министарство просвете. Овај статус ТДК је трајао до августа 1983. године, када је ТДК опет повезан са влашћу после војног преврата 1980. године.
Дијалекти
уредиМодерни стандардни турски је базиран на дијалекту Истанбула.[5] Главни дијалекти турског језика су:[6][7]
- Rumelice (говоре га мухаџири из Румелије) Укључује необичне дијалекте динлер и адакале,[8]
- Kıbrıs (говори се на Кипру),
- Edirne (говори се у Једрену),
- Doğu (говори се у источној Турској),
- Karadeniz (говори се у региону источног Црног мора),
- Ege (говори се у Егејском региону) има продужетак до Анталије,
- Güneydoğu (говоре се на југу),[9]
- Orta Anadolu (говори се у региону средишње Анатолије),[10]
- Kastamonu (говори се у Кастамону и окружењу),
- Karamanlıca (говори се у Грчкој, где се зове Kαραμανλήδικα).
Писмо
уредиТурски се пише користећи модификовано латинично писмо, које је Мустафа Кемал Ататурк увео 1928. као део покушаја да осавремени Турску. До 1928, турски се писао модификованим арапским писмом (в. Османлијски турски језик), након чега је употреба арапског писма законом забрањена.
Изговор
уредиУ турском језику сваком слову одговара тачно један глас.
Слово | IPA | Приближан изговор у српском |
Слово | IPA | Приближан изговор у српском | ||
---|---|---|---|---|---|---|---|
A | a | /a/ | као а | M | m | /m/ | као м |
B | b | /b/ | као б | N | n | /n/ | као н |
C | c | /dʒ/ | као џ | O | o | /o/ | као о |
Ç | ç | /tʃ/ | као ч | Ö | ö | /œ/ | као немачко ö |
D | d | /d/ | као д | P | p | /p/ | као п |
E | e | /e/ | као е | R | r | /ɾ/ | као р |
F | f | /f/ | као ф | S | s | /s/ | као с |
G | g | /g/ или /ɟ/ | као г | Ş | ş | /ʃ/ | као ш |
Ğ | ğ | /ɣ/ | продужује претходни самогласник | T | t | /t/ | као т |
H | h | /h/ | као х | U | u | /u/ | као у |
I | ı | /ɯ/ | тзв. веларно и | Ü | ü | /y/ | као немачко ü |
İ | i | /i/ | као и | V | v | /v/ | као в |
J | j | /ʒ/ | као ж | Y | y | /j/ | као ј |
K | k | /k/ или /c/ | као к | Z | z | /z/ | као з |
L | l | /ɫ/ или /l/ | као л |
Граматика
уредиТурски језик је аглутинативни језик и обилује суфиксима, али практично нема префиксе. Суфикси служе за творбу речи као и да означе граматичку функцију.
У турском језику постоји „хармонија самогласника“, што је принцип по којем турске речи имају искључиво задње самогласнике (a, i, o, u) или само предње (e, i, ö, ü). На пример, ознака -den може значити -dan или -den, зависно од хармоније самогласника у речи.
Ево примера како се од турских речи суфиксима изводе сложенице, и чак реченице:
- ev „кућа“,
- evler „куће“,
- evin „твоја кућа“,
- eviniz „Ваша кућа“
- evim „моја кућа“,
- evimde „код моје куће“,
- evinde „код твоје куће“,
- evinizde „код Ваше куће“
- evimizde „у нашој кући“,
- Evindeyim „У твојој сам кући."
- Evinizdeyim „У Вашој сам кући."
- Evindeyiz „Ми смо у твојој кући."
- Evinizdeyiz „Ми смо у Вашој кући."
- Evimizdeyiz „Ми смо у нашој кући."
Наглашавање слога
уредиУ турском језику се наглашава посљедњи слог уз изузетке, кад су у питању речи страног порекла или комбинације речи и поједених наставака.
Именице
уредиИменице у турском језику имају категорију броја и падежа, али не и рода. Систематизацијом је турски језик сведен на 6 падежа: номинатив, генитив, акузатив, датив, локатив и аблатив. Множина именица формира се додавањем наставка –лер/-ла на номинатив једнине.
Падеж | Деклинације именице adam (човек) | Деклинација именице oda (соба) |
---|---|---|
Номинатив | adam | oda |
Генитив | adamın | odanın |
Акузатив | adamı | odayı |
Датив | adama | odaya |
Локатив | adamda | odada |
Аблатив | adamdan | odadan |
Придеви
уредиПридеви у турском језику су непромјењива врста речи, немају категорију рода, броја а ни падежа. Углавном стоје испред именице у реченици. Пореде се помоћу речи daha (још) за компаратив и речи en (нај-) за суперлатив. Пример компарације придева у турском језику:
- güzel adam (леп човек)
- daha güzel adam (лепши човек)
- en güzel adam (најлепши човек)
Заменице
уредиДеклинација личних заменица је приказана у табели:
Једнина | ben (ја) | sen (ти) | o (он, оно, она) | |
---|---|---|---|---|
Генитив | benim | senin | onun | |
Датив | bana | sana | ona | |
Акузатив | beni | seni | onu | |
Локатив | bende | sende | onda | |
Аблатив | benden | senden | ondan | |
Множина | Номинатив | biz | siz | onlarin |
Генитив | bizim | sizin | onlarin | |
Датив | bize | size | onlara | |
Акузатив | bizi | sizi | onları | |
Локатив | bizde | sizde | onlarda | |
Аблатив | bizden | sizden | onlardan |
Локатив личних заменица се користи да би се изразио власнички однос. Нпр.:
- Bende iki gazete var. / İki gazetem var. - у преводу (Ја) имам двоје новина.
- Bizde boya kalemi var. / Boya kalemimiz var - у преводу (Ми) имамо бојице.
Турски језик има и специјалну личну заменицу kendi, која се користи у комбинацији са другим личним заменицама и поштује њихове падежне наставке, нпр. ben kendim (само ја), sen kendin (само ти). Показне заменице су: bu, şu и o. Деклинирају се по узору на личне заменице, уколико стоје пред именицом имају улогу придева.
Упитне заменице су:
- kim? или hangisi?, (ко?)
- ne? или hangileri?, (шта?)
- kaç?, (колико?)
- nasıl? који?
- nere? neresi? где
Упитне заменице се деклинирају такође по узору на личне заменице.
Постпозиције и везници
уредиПостпозиције у турском језику испунавају исту улогу као предлози (препозиције) у српском. Са падежима су повезане на следећи начин:
- са номинатив се користи постпозиције:
için (за), kadar (као)
- са генитивом се углавном користе постпозиције када се описују просторни односи:
önünde (пред), altında (под), içinde (у), dışında (u), yanında (близу), etrafında (oko), karşısında (против), ortasında (усред), sağında (десно), solunda (лево), üstünde (на), arkasında (за), arasında (међу)
- са дативом се користи постпозиције:
karşı (против), doğru (усмјерен против), kadar (к), göre (према), dair (због), rağmen (преко)
- са аблативом се користе постпозиције:
sonra (по), evvel (пре него), beri (временско од), öte (близу), dolayı (за), itibaren (временско од) и başka (осим)
- локативу, оговара постпозиција –ile/-la/-le, која може стајати самостално или бити припојена до речи, нпр.: benimle (са мном)
Прилози
уредиТурски језик разликује прилоге места, времена, начина, количине, мере те потврђивања и порицања.
- Прилози мјеста су: bura (овде), şura (ту), ora (тамо), aşağı (доле), yukarı (горе), yakın (близу), uzak (далеко), solda (лево), sağda (десно), dışarı (ван), geri (позади), ileri (напријед) и сл.
- Прилози временасу: şimdi (сада), geç (послије), sonra (потом), bazan (некада), erken (рано), ozaman (сада), dün (јучер), bugün (данас), yarın (сутра), eskiden (када год), ara sıra (често) итд.
- Прилози начина су: güzel (лепо), fena (ружно), iyi (добро), ezberden (напамет), yavaşça (полако), başbaşa (у четири ока) и сл.
- Прилози количине и мјере су: az (мало), çok (пуно), oldukça (доста), biraz (мало), fazla (више), iki misli (двократно), hayli (доста) и сл.
- Прилози потврђивања и порицања су: evet (да), hay hay (управо тако), muhakkak (сигурно), gene (поновно), sahi (стварно), ok (не) и сл.
Бројеви
уредиБројеви у турском језику су промењива врста речи. Главни бројеви:
- 1 bir
- 2 iki
- 3 üç
- 4 dört
- 5 beş
- 6 altı
- 7 yedi
- 8 sekiz
- 9 dokuz
- 10 on
- 20 yirmi
- 30 otuz
- 40 kırk
- 50 elli
- 60 altmış
- 70 yetmiş
- 80 seksen
- 90 doksan
- 100 yüz
- 200 iki yüz
- 300 üç yüz
- 400 dört yüz
- 500 beş yüz
- 600 altı yüz
- 700 yedi yüz
- 800 sekiz yüz
- 900 dokuz yüz
Код разломака се прво чита број у имениоцу у форми локатива, па онда бројилац у форми номинатива.
Глаголи
уредиВећином глаголи, главни изузетак је глагол бити, су правилни глаголи, конјугирају се по истим правилима, са уважавањем гласовне хармоније. Глаголску основу, чијим модификовањем настају остали глаголски облици, представља облик императива другог лица једнине. Инфинитив се формира додавањем наставака -mek тј. -mak при гласовној хармонизацији. Инфинитив може попримити све наставке као именица, тј. инфинитив се деклинира.
- Аорист се у турском језику изражава у више облика, у зависности да ли је постојаност неке радње спорна или није. Глагол пити у аористу, уколико радња није оспорена са „можда“, „изгледа“ и сл. има следећи облик:
- 1. лице једнине içerim
- 2. лице једнине içersin
- 3. лице једнине içer
- 1. лице множине içeriz
- 2. лице множине içersiniz
- 3. лице множине içerler
Уколико је радња оспорена, на горенаведене облике се додаје наставак -şim.
- Презент, којим се у турском изражава радња која се дешава тренутно или у блиској будућности такође се јавља у неколико облика. Глагол пити у презенту, уколико радња није оспорена са „можда“, „изгледа“ и сл. има следећи облик:
- 1. лице једнине içiyorum
- 2. лице једнине içiyorsun
- 3. лице једнине içiyor
- 1. лице множине içiyoruz
- 2. лице множине içiyorsunuz
- 3. лице множине içiçiyorlar
Уколико је радња оспорена или неизвесна, презент глагола пити изгледа овако:
- 1. лице једнине içiyormuşum
- 2. лице једнине içiyormuşsun
- 3. лице једнине içiyormuş
- 1. лице множине içiyormuşuz
- 2. лице множине içiyormuşsunuz
- 3. лице множине içiçyormuşlar
- Плусквамперфекат је глаголски облик који је такође нашао место у турском језику, уколико радња није оспорена или упитна плусквамперфект глагола пити изгледа овако:
- 1. лице једнине içmiştim
- 2. лице једнине içmiştin
- 3. лице једнине içmişti
- 1. лице множине içmiştik
- 2. лице множине içmiştiniz
- 3. лице множине içmiştiler
Уколико радња јесте упитна тј. оспорена са можда, мислим и сл. тада плусквамперфекат глагола пити изгледа овако:
- 1. лице једнине içmişmişim
- 2. лице једнине içmişmişsin
- 3. лице једнине içmişmiş
- 1. лице множине içmişmişiz
- 2. лице множине içmişmişsiniz
- 3. лице множине içmişmişler
- Претерит, у турском језику описује радњу која се већ десила у овом тренутку, глагол пити у турском језику има облик:
- 1. лице једнине içtim
- 2. лице једнине içtin
- 3. лице једнине içti
- 1. лице множине içtik
- 2. лице множине içtiniz
- 3. лице множине içtiler
Својом функцијом претериту, је и сличан глаголски облик имперфекат. Имперфекат глагола пити, уколико радња није оспорена, нити упитна има следећи облик:
- 1. лице једнине içiyordum
- 2. лице једнине içiyordun
- 3. лице једнине içiyordu
- 1. лице множине içiyorduk
- 2. лице множине içiyordunuz
- 3. лице множине içiyordular
- Футур у прошлости, је глаголски облик у турском језику. Футур у прошлости од неког глагола, прецизније би се могао превести на енглески језик него на српски језик, нпр. футур у прошлости глагола пити за прво лице једнине у турском је içmiş olacağım, у преводу на енглески језик: I will have drank. Уколико радња није оспорена или упитна, футур у прошлости глагола пити изгледа овако:
- 1. лице једнине içmiş olacağım
- 2. лице једнине içmiş olacaksın
- 3. лице једнине içmiş olacak
- 1. лице множине içmiş olacağız
- 2. лице множине içmiş olacaksınız
- 3. лице множине içmiş olacaklar
- Футур кондиционални је глаголски облик у турском језику, за глагол пити има следећи облик:
- 1. лице једнине içeceksem
- 2. лице једнине içeceksen
- 3. лице једнине içecekse
- 1. лице множине içeceksek
- 2. лице множине içecekseniz
- 3. лице множине 'iç'ecekseler
- Турски језик обилује глаголским начинима, поред императива, кондиционала аористног, презентског, футуритивног и перфективног, турски језик још поседује глаголски начин опатив аористни, перфективни, презентни и футуритивни. Нецеситатив је глаголски начин специфичан за турски и арменски језик. Нецеситативом се најчешће изражавају инсистирање, молбе, жеље, наредбе и сл.
Императив у турском језику се формира на следећи начин (пажња на хармонизацију гласова код других примера) - пример глагол пити:
- 1. лице једнине içeyim (приближан превод: нека пијем)
- 2. лице једнине iç (уједно и глаголска основа)
- 3. лице једнине içsin
- 1. лице множине içelim
- 2. лице множине için(iz)
- 3. лице множине içsinler
Ред речи у реченици
уредиТипична турска реченица почиње субјектом а завршава предикатом, тај поредак може да буде нарушен на пример у поезији или прози.
Гласовна хармонија
уредиСпецифичност турског језика је тзв. гласовна хармонија. Самогласници у речи се подређују типу самогласника у првом слогу. Ако је први самогласник нпр. задњи/ предњи/ онда су и сви остали самогласници задњи/ предњи. Веларна/палатална хармонија је надређена лабилној хармонији.
Формирање нових речи
уредиТурски језик обимно користи аглутинацију за формирање нових речи од именица и глагола, тј. њихових коријена.
Пример речи изведене од именског корена:
Турски | Компоненте | Српски | Врста речи |
---|---|---|---|
göz | göz | око | Именица |
gözlük | göz + -lük | наочаре | именица |
gözlükçü | göz + -lük + -çü | оптичар | Именица |
gözlükçülük | göz + -lük + -çü + -lük | оптичарска фирма | Именица |
gözlem | göz + -lem | посматрање | Именица |
gözlemci | göz + -lem + -ci | посматрач | Именица |
gözle | göz + -le | посматрати | Глагол |
gözlemek | göz + -le + -mek | посматрати | Глагол |
Пример формирања речи на глаголској основи:
Турски | Компоненте | Српски | Врста речи |
---|---|---|---|
yat- | yat- | лећи | Глагол |
yatmak | yat-mak | легати | Глагол |
yatık | yat- + -(ı)k | лежећи | Придев |
yатак | yat- + -ak | кревет, место за спавање | Именица |
yatay | yat- + -ay | хоризонталан | Придев |
yatkın | yat- + -gın | пораст | Адјецтиве |
yatır- | yat- + -(ı)r- | одложити | Глагол |
yatırmak | yat- + -(ı)r-mak | одлагати | Глагол |
yatırım | yat- + -(ı)r- + -(ı)m | улагање | Именица |
yatırımcı | yat- + -(ı)r- + -(ı)m + -cı | улагач | Именица |
Нове речи се такође могу креирати комбиновањем неколико постојећих речи:
Турски | Српски | Саставне речи | Дословно значење |
---|---|---|---|
pazartesi | понедељак | pazar (недеља) и ertesi (после) | после недјеље |
bilgisayar | рачунар | bilgi (информација) i say- (рачунати, бројати) | бројач информација |
gökdelen | небодер | gök (небо) и del- (бости) | небо бости |
başparmak | палац | baş (примарни) и parmak (прст) | примарни прст |
önyargı | предрасуда | ön (пре) и yargı (суђење) | прије суђења |
Пример текста
уредиЧлан 1 Универзалне декларације о људским правима
Bütün insanlar hür, haysiyet ve haklar bakımından eşit doğarlar. Akıl ve vicdana sahiptirler ve birbirlerine karşı kardeşlik zihniyeti ile hareket etmelidirler.
Турцизми
уредиУ српском језику постоји 8965 турцизама.[11] Неки од њих су:
Турски | Српски |
yastık | јастук |
yorgan | јорган |
böbrek | бубрег |
bakır | бакар |
börek | бурек |
kapı | капија |
kaldırım | калдрма |
bayrak | барјак |
alet | алат |
kalay | калај |
çelik | челик |
kayısı | кајсија |
dut | дуд |
çekiç | чекић |
badem | бадем |
tepsi | тепсија |
çakal | шакал |
sandık | сандук |
oda | одаја |
köprü | ћуприја |
parça | парче |
yelek | јелек |
boya | боја |
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Gordon, Raymond G., ур. (2005). „Ethnologue: Languages of the World, Fifteenth edition. Report for language code:tur (Turkish)”. Приступљено 4. 9. 2011.
- ^ European Commission (2006). „Special Eurobarometer 243: Europeans and their Languages (Survey)” (PDF). Europa. Приступљено 14. 2. 2010.
- ^ Gordon, Raymond G, ур. (2005). „Ethnologue: Languages of the World, Fifteenth edition. Report for language code:kmr (Kurdish)”. Приступљено 18. 3. 2007.
- ^ а б Turkish Language Association. „Türk Dil Kurumu – Tarihçe (History of the Turkish Language Association)” (на језику: Turkish). Архивирано из оригинала 16. 3. 2007. г. Приступљено 18. 3. 2007.
- ^ Campbell, George (1995). „Turkish”. Concise compendium of the world's languages. London: Routledge. стр. 547.
- ^ Johanson, Lars (2001). „Discoveries on the Turkic linguistic map” (PDF). Swedish Research Institute in Istanbul. Архивирано из оригинала (PDF) 5. 2. 2007. г. Приступљено 18. 3. 2007.
- ^ Akalın, Şükrü Halûk (2003). „Türk Dil Kurumu'nun 2002 yılı çalışmaları (Turkish Language Association progress report for 2002)” (PDF). Türk Dili (на језику: Turkish). 85 (613). ISSN 1301-465X. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 6. 2007. г. Приступљено 18. 3. 2007.
- ^ Shashi, Shyam Singh (1992). Encyclopaedia of Humanities and Social Sciences. Anmol Publications. стр. 47. Приступљено 26. 3. 2008.
- ^ Aydıngün, Ayşegül; Harding, Çiğdem Balım; Hoover, Matthew; Kuznetsov, Igor; Swerdlow, Steve (2006), Meskhetian Turks: An Introduction to their History, Culture, and Resettelment Experiences (PDF), Center for Applied Linguistics, Архивирано из оригинала (PDF) 14. 7. 2007. г.
- ^ Brendemoen, B. (1996). „Phonological Aspects of Greek-Turkish Language Contact in Trabzon; Conference on Turkish in Contact, Netherlands Institute for Advanced Study (NIAS) in the Humanities and Social Sciences, Wassenaar, 5–6 February 1996”.
- ^ Violeta Talović (13. 8. 2011). „U srpskom jeziku više od 8.000 turcizama”.
Литература
уреди- Shashi, Shyam Singh (1992). Encyclopaedia of Humanities and Social Sciences. Anmol Publications. стр. 47. Приступљено 26. 3. 2008.
- Akalın, Şükrü Haluk (2003). „Türk Dil Kurumu'nun 2002 yılı çalışmaları (Turkish Language Association progress report for 2002)” (PDF). Türk_Dili (на језику: Turkish). 85 (613). ISSN 1301-465X. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 6. 2007. г. Приступљено 18. 3. 2007.
- Bazin, Louis (1975). „Turcs et Sogdiens: Les Enseignements de L'Inscription de Bugut (Mongolie), Mélanges Linguistiques Offerts à Émile Benveniste”. Collection Linguistique, publiée par la Société de Linguistique de Paris (LXX): 37—45.
- Brendemoen, B. (5. 2. 1996). „Phonological Aspects of Greek-Turkish Language Contact in Trabzon; Conference on Turkish in Contact, Netherlands Institute for Advanced Study (NIAS) in the Humanities and Social Sciences, Wassenaar”.
- Encyclopaedia Britannica, Expo 70 Edition Vol 12. William Benton. 1970.
- Coulmas, Florian (1989). Writing Systems of the World. Blackwell Publishers Ltd, Oxford. ISBN 978-0-631-18028-9.
- Dilaçar, Agop (1977). „Atatürk ve Yazım”. Türk Dili (на језику: Turkish). 35 (307). ISSN 1301-465X. Приступљено 19. 3. 2007.
- Ergin, Muharrem (1980). Orhun Abideleri (на језику: Turkish). Boğaziçi Yayınları. ISBN 978-0-19-517726-8.
- Findley, Carter V. (2004). The Turks in World History. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-517726-8.
- Glenny, Misha. The Balkans – Nationalism, War, and the Great Powers, 1804–1999, Penguin, New York 2001.
- Johanson, Lars (2001). „Discoveries on the Turkic linguistic map” (PDF). Swedish Research Institute in Istanbul. Архивирано из оригинала (PDF) 5. 2. 2007. г. Приступљено 18. 3. 2007.
- Ishjatms, N. (1996). „Nomads In Eastern Central Asia”. History of civilizations of Central Asia. 2. UNESCO Publishing. ISBN 92-3-102846-4.
- Lewis, Geoffrey (1953). Teach Yourself Turkish. English Universities Press. ISBN 978-0-340-49231-4.
- Lewis, Geoffrey (2001). Turkish Grammar. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-870036-4.
- Lewis, Geoffrey (2002). The Turkish Language Reform: A Catastrophic Success. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-925669-3.
- Özsoy, A. Sumru; Taylan, Eser E., ур. (2000). Türkçe’nin ağızları çalıştayı bildirileri [Workshop on the dialects of Turkish] (на језику: Turkish). Boğaziçi Üniversitesi Yayınevi. ISBN 978-975-518-140-0.
- Soucek, Svat (2000). A History of Inner Asia. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-65169-1.
- Vaux, Bert (2001). „Hemshinli: The Forgotten Black Sea Armenians” (PDF). Harvard University. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 3. 2007. г. Приступљено 24. 4. 2007.
- Zimmer, Karl; Orgun, Orhan (1999). „Turkish”. Handbook of the International Phonetic Association: A guide to the use of the International Phonetic Alphabet (PDF). Cambridge: Cambridge University Press. стр. 154—158. ISBN 978-0-521-65236-0. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 07. 2018. г. Приступљено 20. 06. 2017.
- Center for Studies on Turkey, University of Essen (2003). „The European Turks: Gross Domestic Product, Working Population, Entrepreneurs and Household Data” (PDF). Turkish Industrialists' and Businessmen's Association. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 12. 2005. г. Приступљено 6. 1. 2007.
- „CIA Factbook:Iraq”. 2013. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 20. 6. 2017.
- „Güncel Türkçe Sözlük” (на језику: Turkish). Turkish Language Association. 2005. Архивирано из оригинала 12. 3. 2007. г. Приступљено 21. 3. 2007.
- „Turkish Etymological Dictionary online” (на језику: Turkish). Sevan Nişanyan. 2006. Приступљено 11. 9. 2007.
- „Language Materials Project: Turkish”. UCLA International Institute, Center for World Languages. 2007. Архивирано из оригинала 11. 10. 2007. г. Приступљено 26. 4. 2007.
- TNS Opinion & Social (2006). Special Eurobarometer 243 / Wave 64.3: Europeans and their Languages (PDF). European Commission Directorate of General Press and Communication. Приступљено 28. 3. 2007.
- „Turkish Language Association: Sesler ve ses uyumları "Sounds and Vovel karmony"” (на језику: Turkish). Turkish Language Association. Архивирано из оригинала 28. 07. 2012. г. Приступљено 13. 1. 2013.
- Göknel, Yüksel (2012). „Turkish Grammar Updated Academic edition”. Приступљено 16. 1. 2013.
- Turkish Language Association. „Türk Dil Kurumu – Tarihçe (History of the Turkish Language Association)” (на језику: Turkish). Архивирано из оригинала 16. 3. 2007. г. Приступљено 18. 3. 2007.
- „Türkçe Sözlük (2005)’teki Sözlerin Kökenlerine Ait Sayısal Döküm (Numerical list on the origin of words in Türkçe Sözlük (2005))” (на језику: Turkish). Turkish Language Association. 2005. Архивирано из оригинала 1. 3. 2007. г. Приступљено 21. 3. 2007.
- „Spartak KADIU : Türkçede zaman ve kip kavramı ve i-ek eylemin fonksiyonu üzerine” (PDF) (на језику: Turkish). Turkish Studies: International Periodical For The Languages, Literature and History of Turkish or Turkic Volume 7/3,. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 03. 2013. г. Приступљено 15. 1. 2013.
- Eyüboğlu, İsmet Zeki (1991). Türk Dilinin Etimoloji Sözlüğü [Etymological Dictionary of the Turkish Language] (на језику: Turkish). Sosyal Yayınları, İstanbul. ISBN 978975-7384-72-4.
- Özel, Sevgi; Haldun Özen; Ali Püsküllüoğlu, ур. (1986). Atatürk'ün Türk Dil Kurumu ve Sonrası [Atatürk's Turkish Language Association and its Legacy] (на језику: Turkish). Bilgi Yayınevi, Ankara. OCLC 18836678.
- Püsküllüoğlu, Ali (2004). Arkadaş Türkçe Sözlük [Arkadaş Turkish Dictionary] (на језику: Turkish). Arkadaş Yayınevi, Ankara. ISBN 978-975-509-053-5.
Спољашње везе
уреди- Википедија:Транскрипција са турског језика
- Српско-турски и турско-српски речник
- Турски речник на интернету
- Речник турског
- Информације о турском језику
- Кад Турци позајмљују славизме („Политика“, 26. јун 2011)
- И Турци кажу: јефтино пиво („Политика“, 12. септембар 2015)
- Turkish dictionaries на сајту Curlie (језик: енглески)
- Turkish language на сајту Curlie (језик: енглески)
- Swadesh list of Turkish basic vocabulary words
- Swadesh-list appendix
- Turkish Language: Resources – University of Michigan
- LT: LearningTurkish (non-commercial)
- LT: Automatic Turkish Verb Declinations (non-commercial) Архивирано на сајту Wayback Machine (29. јун 2017)