Википедија

Јоакимфест (Међународни позоришни фестивал)

Међународни позоришни фестивал

Јоакимфест је Међународни позоришни фестивал који се одржава сваке године од 7. до 15. октобра у Крагујевцу, Књажевско-српском театру (до 2019. Јоакиминтерфест).[1]

Јоакимфест

Лого Јоакимфеста
Зграда Књажевско-српског театра у Крагујевцу
Датум(и)7. - 15. октобар
Основан2006.
Трајање8 дана
Типпозоришни
ЛокацијаКњажевско-српски театар, Крагујевац, Србија Србија
ОснивачиКњажевско-српски театар, Крагујевац
Веб-сајт
joakimfest.rs

Фестивал је добио име по Јоакиму Вујићу, директору првог српског театра основаног у Крагујевцу 1835. године. Домаћин Фестивала је Књажевско-српски театар, а главни покровитељ Град Крагујевац.[2]

Историјат

уреди
 
Књажевско-српски театар

Међународни позоришни фестивал – ЈоакимИнтерФест, добио је име по једној од најзначајнијих личности српског театра, Јоакиму Вујићу (1772–1847). Писац, комедиограф, преводилац, путник и управник првог српског позоришта основаног у Крагујевцу, тадашњој престоници Србије 1835. године, Јоаким Вујић је истовремено и најконтроверзнија и најинтригантнија личност српске позоришне историје. Његов слободарски дух, импозантан број дела, који је за собом оставио и све оно што је урадио за почетке развоја организованог театарског живота у Србији, донели су му епитет – „отац српског театра”.

ЈоакимИнтерФест је основан је 2006. године на иницијативу тадашњег директора Књажевско-српског театра, редитеља Драгана Јаковљевића, а уз велико разумевање и подршку Града Крагујевца. Тадашње управе, театра и Града Крагујевца, препознале су потребу за једним интернационалним позоришним фестивалом који би унапредио позоришни живот на овом простору, а верној крагујевачкој публици и упосленицима овог театра пружио увид и информације у нове позоришне токове. Тако је управо Књажевско-српски театар, са својом значајном традицијом, постао покретач више но потребне театарске размене, којом се интензивирао тај сегмент позоришног живота у овом делу Србије, јужно од Београда.

Драган Јаковљевић је, уз значајну помоћ театролошкиње и позоришне критичарке Драгане Бошковић, селекторски посао обављао све до 2011. године. Од 2012. селектори (уједно и уметнички директори) су бирани на најмање две године. Својим селекцијама, значајан допринос фестивалу, дали су: Горан Цветковић (2012–2014), Жељко Јовановић (2015. и 2016), Милош Латиновић (2017. и 2018) и Слободан Савић (2019. и 2020).

Почетком 2019. године избором критичара Слободана Савића, на место селектора и уметничког директора, фестивал мења назив у Јоакимфест (2020), а селектор Савић залаже се за концепт веће интернационалне препознатљивости. Нажалост, ситуација са пандемијом вируса ковид 19, спречила га је да у потпуности реализује све своје идеје и планове.

Јоакимфест је фестивал савременог, модерног, естетски, тематски и поетички референтног позоришта, који избором представа настоји да буде видљив не само у локалној заједници но и у ширем региону. Јоакимфест слави и негује естетски софистицирано, друштвено одговорно, субверзивно и еманципаторско позориште које се хвата у коштац с горућим проблемима и феноменима времена и света у којем живимо. Од оснивања Фестивала до данас, на Јоакимфесту је изведено преко 140 представа из 25 земаља света у којима је учествовало више од 700 позоришних стваралаца. Током свих ових година, Фестивал с подједнаком пажњом прати, како афирмисане ауторе и ауторке интернационалне и домаће позоришне сцене, тако и и оне младе позоришне ствараоце, који управо у Крагујевцу, на Јоакимфесту, добијају подршку и могућност своје шире уметничке афирмације.

Трочлани међународни жири додељује две награде на Фестивалу: Гран при „Јоаким Вујић“ за најбољу представу у целини и Специјалну награду града Крагујевца.

Домаћин и организатор Фестивала је Књажевско-српски театар, а главни покровитељ Град Крагујевац. [3]

Награде

уреди
  • Гран при „Јоаким Вујић“ за најбољу представу у целини
  • Специјалнa наградa града Крагујевца[4]

Јоакимова награда за најбољу представу

уреди
  • 2006 - Окамењени принц текст Хенинг Манкел, редитељ Марк ван дер Велден, у извођењу Малог позоришта Душко Радовић,[5]
  • 2007 - Ревизор текст Николај Гогољ, редитељ Хорациу Малаеле, у извођењу Театра комедије из Букурешта,[6]
  • 2008 - Ћеиф текст Мирза Фехимовић, редитељ Егон Савин, у извођењу Београдског драмског позоришта,[7]
  • 2009 - Вишњик текст Антон Павловић Чехов, редитељ Александар Дунђеровић, у извођењу Колектив театра из Манчестера,[8]
  • 2010 - Сан летње ноћи текст Вилијам Шекспир, редитељ Золтан Пушкаш, у извођењу Ујвидеки синхаз из Новог Сада.[9]
  • 2011 - Црвено по мотивима романа Зовем се црвено Орхана Памука у режији Мартина Кочовског, и у продукцији НЕТА, Нове европске позоришне акције.[10]
  • 2012 - Marat the Sade Петер Веис у режији Андраша Урбана, Новосадско позориште
  • 2013 - Гребање или како се убила моја бака Тања Шљивар, режија Селма Спахић, БНП Зеница
  • 2014 - Наш разред Тадеуша Слобођанека, у режији Владимира Милчина, продукција Театар за деца и младинци из Скопља.[11]
  • 2015 - Каинов ожиљак Владимира Кецмановића и Дејана Стојиљковића, у режији Југа Радивојевића, продукција Шабачког позоришта .[12]
  • 2016 - Ми смо они на које су нас родитељи упозоравали Тања Шљивар, режија Мирјана Карановић, продукција Босанско народно позориште Зеница/Камерни театар 55 Сарајево.[13]
  • 2017 - Шекспир, сонет 66 Вилијем Шекспир у режији Кокана Младеновића и продукцији Мађарског државног позоришта «Чики Гергељ», из Темишвара, Румунија.[14]
  • 2018 - Устав Републике Хрватске Анте Томић и Рајко Грлић, режија Винко Брешан, продукција Сатиричко казалиште „Керемпух“, Загреб, Хрватска.[15]

Гран при „Јоаким Вујић“ за најбољу представу у целини

уреди
  • 2019 - Медејини дечаци по мотивима Еурипидове драме, режија Андреј Мажери, Аполо 111, Букурешт, Румунија.[16]
  • 2020 - „Зашто је полудео господин Р?“ Рајнер Вернер Фасбиндер, Михаел Фенглер, у режији Боба Јелчића, Југословенско драмско позориште[17]
  • 2021 - И коње убијају,зар не?“ Народног позоришта из Битоља, Северна Македонија[18]
  • 2022 - Пристанак Атељеа 212, Србија.
  • 2023. - Што на поду спаваш, режија Кокан Младеновић, СНП Нови Сад, Градско драмско казалиште "Гавела", Народно позориште Сарајево и МЕСС
  • 2024. - Ћелава пјевачица, режија Јагош Марковић, Центар за културу Тиват, Црна Гора.

Специјална награда града Крагујевца

уреди
  • 2019. - Ведрана Божиновић - за рад на драматургији представе "Хасанагиница" Новосадског позоришта/Ујвидеки Сзинхаза.[16]
  • 2020. - Бојани Милановић и Соњи Исаиловић за улоге Џенис Џоплин у представи „Ко је убио Џенис Џоплин?“, Српског народног позоришта, Нови Сад, редитељке Соње Петровић.[17]
  • 2021. - Марјану Нећаку за изузетан музички концепт у представи „Само глас“ Македонског народног позоришта из Скопља, Северна Македонија.[18]
  • 2022. - глумцима представе My Name is Goran Stefanovski Драмског театра Скопље, Северна Македонија.
  • 2023. - Кокану Младеновићу за режију представе Што на поду спаваш, СНП Нови Сад, Градско драмско казалиште "Гавела", Народно позориште Сарајево и МЕСС
  • 2024. - Кати Ђармати, за драматизацију романа Очеви и оци Слободана Селенића, у режији Вељка Мићуновића и продукцији Народног позоришта у Београду.

Фестивали

уреди
1. Јоакимфест – 2006.

Селектор: Драган Јаковљевић, редитељ

  • Театар Јоаким Вујић из Крагујевца (Србија), представа Последње мене, аутор Фурио Бордон, режија и сценографија Масимо Лукони.
  • Мало позориште Душко Радовић из Београда (Србија), представа Окамењени принц, аутор Хенинг Манкел, сценска адаптација Марк ван дер Велден.
  • Позоришна група из Манчестера (Енглеска), представа Новац у његовом џепу, аутор Мери Џонс, редитељ Едвард Џејмс Бенет.
  • Београдско драмско позориште из Београда (Србија), представа Мала трилогија смрти, аутор Елфриде Јелинек, режија Небојша Брадић.
  • Театар плус и Херцегновско позориште из Херцег Новог (Црна Гора), представа Ноћ Богова, аутор Миро Гавран, режија Југ Радивојевић.
  • Српско народно позориште из Новог Сада (Србија), представа Грета Стр. 89., аутор Лук Хибнер, режија Борис Лијешевић.
  • Сцена Маска из Шапца (Србија), представа Клара догодило се нешто неочекивано, аутор А. и И. Томашевић, режија Иван томашевић.
  • Гледалишче Глеј из Љубљане (Словенија), представа Љубав дуга три дана и три ноћи, режија Томаж Штруцл.
  • Народно позориште из Ниша (Србија), представа Емигранти, аутор Славомир Мрожек, режија А. Михаиловић, В. Посавец.
  • Театар Ал Давила из Питештија (Румунија), представа Екстрем, аутор Вилјам МАстосимоне, режија Дан Тудор.
  • Театар Ругантино из Загреба (Хрватска), представа Са ће Божо, сваки час, аутор И. Иванишевић, режија Марио Ковач.

Пратећи програм

Жири

  • Драгана Бошковић, театролог (Србија) - председник,
  • Снежана Ковачевић, костимограф (Србија),
  • Џон Мердок, драмски писац (Енглеска),
  • Пјер Валтер Полиц, редитељ (Немачка).


Најбоља представа

  • Награду за најбољу представу на Првом ЈоакимИнтеФесту добила је представа Окамењени принц, Малог позоришта Душко Радовић из Београда. Редитељ, Марк ван дер Велден и његови глумци, Горан Јевтић и Иван Томић, успели су да превазиђу позоришни језик, да испричају причу за сва времена у којој учествујемо сви ми. Отварање према свету, изолованост од осталог света, само су поводи у оквиру којих је екипа Окамењеног принца нашла инструменте да исприча сопствени живот, са и без лажи, а без помоћи видео-трака. Међународни жири захваљује на задовољству учествовања у оваквом перформансу.
2. Јоакимфест – 2007.

Селектор: Драган Јаковљевић, редитељ

  • Народно позориште Републике Српске из Бање Луке (Република Српска), представа Породичне приче аутор Биљана Србљановић, редитељ Јовица Павић.
  • Битеф театар из Београда (Србија), представа Превара, аутор Харолд Пинтер, редитељ Жанко Томић.
  • Театар комедије из Букурешта (Румунија), представа Ревизор, аутор Николај Васиљевич Гогољ, редитељ Хорациу Малаеле.
  • Књажевско-српски театар из Крагујевца (Србија), представа Бајка о мртвој царевој кћери, аутор Николај Кољада, редитељ Бошко Димитријевић.
  • Московски обласни државни театар младих из Москве (Русија), представа Моцарт и Салијери аутор Александар Пушкин, редитељ Валериј Персиков.
  • Мозаик позоришна група из Барселоне (Шпанија), представа У љубави, сценарио и режија Едуард Кодина Пујолрију.
  • Словенске коморне дивадло, Мартин (Словачка), представа Иванов, аутор Антон Павлович Чехов, редитељ Роман Полак.
  • Народно позориште из Мостара (Босна и Херцеговина), представа Дервиш и смрт, утор Меша Селимовић, редитељ Ерол Кадић.
  • Бетон хала театар из Београда (Србија), представа Антигона, аутор Бертолд Брехт, редитељ Ивана Вујић.
  • НУЦК - Антон Панов из Струмице (Македонија), представа Гола Вера, аутор Ђорђе Милосављевић, редитељ Александра Ковачевић.
  • Позориште Добрица Милутиновић из Сремске Митровице (Србија), представа Дон Жуан се враћа из рата, аутор Еден фон Хорват, адаптација и режија Владимир Лазић.
  • Театар Ал. Давила из Питештија (Румунија), представа Фројдов канабе, аутор Корнел Удреа, редитељ Матеи Вароди.
  • Народно позориште из Суботице (Србија), представа Фритцспеил, аутор Борис Сенкер, редитељ Роберт Рапоња.

Пратећи програм

Жири

  • Иван Клеменц, глумац, редовни професор на Академији уметности у Новом Саду на предметима мачевање и сценски покрет, Србија
  • Драгана Бошковић, театролог из Београда, Србија,
  • Криса Мантака, костимограф, доцент на Школи за ликовну уметност у Солуну - Грчка,
  • Љубослав Мајера, редитељ, професор глуме на Академији уметности у Новом Саду и Академији драмске уметности у Банској Бистрици, Словачка - Србија,
  • Мирча Гицулеску, књижевник и позоришни критичар из Букурешта - Румунија.

Најбоља представа

  • Прецизно стилизована, стилски осмишљена, визуелно и семантички тачна представа у којој се истиче доследна тимска игра глумачке екипе и која држи пажњу и увлачи публику у себе је представа рађена по тексту Н. В. Гогоља у режији Хорацију Малаелеа и извођењу Театра комедије из Букурешта - Ревизор.
3. Јоакимфест – 2008.

Селектор: Драган Јаковљевић, редитељ

  • Књажевско-српски театар из Крагујевца (Србија), представа Теза. Аутори П. Мид, Џ. Дјукс и Д. Парнел; редитељ Дан Тудор.
  • Словенско народно гледалишче из Марибора (Словенија), представа Интимни аутопортрет Фриде Кало. Аутор Славенка Миловановић Прегељ и Ивана Вујић, редитељ Ивана Вујић.
  • Народно позориште Републике Српске Бања Лука (Република Српска), представа Дивље месо. Аутор Горан Стефановски, редитељ Лари Запиа.
  • Драмско-луткарски театар из Враца (Бугарска), представа Сан летње ноћи. Вилијам Шекспир, редитељ Николај Пољаков.
  • Народно позориште из Ужица (Србија), представа Уметност и доколица. Аутор Стив Тешић, редитељ Немања Ранковић.
  • Театар Ал. Давила из Питештија (Румунија), представа Скин Дип. Аутор Пол Мид, редитељ Дан Тудор.
  • Београдско драмско позориште из Београда (Србија), представа Ћеиф. Аутор Мирза Фехимовић, редитељ Егон Савин.
  • Театар Форме, Вроцлав (Пољска), представа Глад. Аутор Кнут Хамсун, редитељ Јозеф Маркоцки.

Пратећи програм

  • Ауторски пројекат Ларе Јанкович у копродукцији Културног друштва Б-51 (Фестивал Експонто) из Љубљане (Словенија), представа Као ја. Редитељ Зијах А. Соколовић.

Жири

Најбоља представа

  • Награду за најбољу представу добила је представа Ћеиф Мирзе Фехимовића у режији Егона Савина у продукцији Београдског драмског позоришта из Београда, Србија. Представа Ћеиф је трагикомична прича о повратку човечности, подсећање на оно што осећамо и што јесмо у времену које је учинило све да свако чуло у нама отупи. Она нам нуди огледало у коме не само да препознајемо себе већ смо позвани да том истом огледалу постављамо питања. Оно нас разголићује али тим разголићењем и очишћава кроз истинито сведочење о оном што је у нама најљудскије.
4. Јоакимфест – 2009.

Селектор: Драган Јаковљевић, редитељ

  • Књажевско-српски театар из Крагујевца, (Србија) и Колектив Театар, Манчестер, Енглеска, представа Клуб Нови светски поредак, по мотивима текстова Харолда Пинтера, Хајнера Милера и Платона, редитељ Александар Дунђеровић.
  • Театар Ругантино из Загреба, Хрватска, представа Бог масакра, аутор Јасмина Реза, редитељ Франка Перковић.
  • Театар Ал. Давила из Питештија, Румунија, представа Дон Жуан, аутор Жан Батист Поклен Молијер, редитељ Богдан Чаба.
  • Колектив Театар Ливерпул, Манчестер и Лондон, Енглеска, представа Вишњик, аутор Антон Чехов, редитељ Александар Дунђеровић.
  • Мал Драмски Театар, Битола и Нов Театар, Охрид, Република Македонија, представа Граница, аутор Венко Андоновски, редитељ Софија Ристевска.
  • Мал Драмски Театар, Битола, Република Македонија, представа Друга страна, аутор Дејан Дуковски, редитељ Мартин Кочовски.
  • Народно позориште Ужице, Србија, представа Родољупци, аутор Јован Стерија Поповић, редитељ Лари Запиа.
  • Позоришна трупа, Нортечптон, САД, представа Милошевић у Хагу, аутор Милан Драгићевић, режија Шерил Студлеј (енгл. Sheryl Stoodlay) и Милан Драгићевић.
  • Театар Кореја, Леће, Италија, представа, Страст Тројанки, режија Антонио Пицикато и Салваторе Трамаћере.

Пратећи програм

  • Шелтер сцена из Крагујевца, Србија, представа Десет дана капетана Постникова, аутор Микаело Борнстеин, редитељ Милић Јовановић. Представа се изводи у част награђених.

Жири

  • Анастас Попдимитров, глумац, директор Драмско луткарског позоришта, Враца, Бугарска (председник),
  • Драгана Бошковић, театролог, Београд,
  • Слободан Савић, позоришни критичар и писац из Београда.

Најбоља представа

  • ВИШЊИК, Театар Колектив, Манчестер-Лондон, Енглеска. Представа Вишњик, у промишљеној режији Александра Дунђеровића, на иновативан и оригиналан начин наглашава универзалне вредности Чеховљевог текста и смешта их у савремени контекст данашњег света који је духовност и људскост претворио у робу на тржишту. Представа снажних емоција и са јасном поруком коју истовремено прожимају меланхолија, иронија и цинизам.


Галерија

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Јоакимфест, Приступљено 24. 9. 2021.
  2. ^ Књажевско-српски театар Архивирано на сајту Wayback Machine (25. септембар 2021), Приступљено 12. 9. 2020.
  3. ^ Јоакимфест, Приступљено 14. 1о. 2020.
  4. ^ Књажевско-српски театар Архивирано на сајту Wayback Machine (26. октобар 2020), Приступљено 12. 9. 2020.
  5. ^ 1. ЈоакимИнтерФест Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јануар 2014), Приступљено 4. 5. 2013.
  6. ^ 2. ЈоакимИнтерФест Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јануар 2014), Приступљено 4. 5. 2013.
  7. ^ 3. ЈоакимИнтерФест Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јануар 2014), Приступљено 4. 5. 2013.
  8. ^ 4. ЈоакимИнтерФест Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јануар 2014), Приступљено 4. 5. 2013.
  9. ^ 5. ЈоакимИнтерФест Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јануар 2014), Приступљено 4. 5. 2013.
  10. ^ 6. ЈоакимИнтерФест Архивирано на сајту Wayback Machine (10. октобар 2011), Приступљено 4. 5. 2013.
  11. ^ 9. ЈоакимИнтерФест Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јануар 2014), Приступљено 24. 10. 2014.
  12. ^ 10. ЈоакимИнтерФест Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јануар 2014), Приступљено 3. 9. 2016.
  13. ^ 11. ЈоакимИнтерФест Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јануар 2014), Приступљено 15.10.2016.
  14. ^ 12. ЈоакимИнтерФест Архивирано на сајту Wayback Machine (14. фебруар 2014), Приступљено 19.10.2017.
  15. ^ ЈоакимИнтерФест 2018. Архивирано на сајту Wayback Machine (9. фебруар 2019), Приступљено 9.2.2019.
  16. ^ а б ЈоакимИнтерФест 2019., Приступљено 9.2.2020.
  17. ^ а б Награде 15. Јоакимфеста Архивирано на сајту Wayback Machine (24. октобар 2020), Приступљено 13.10.2020.
  18. ^ а б Награде 16. Јоакимфеста Архивирано на сајту Wayback Machine (29. октобар 2021), Приступљено 18.10.2021.

Спољашње везе

уреди


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јоакимфест_(Међународни_позоришни_фестивал)&oldid=28832671”