Википедија

Милорад Додик

босанскохерцеговачки политичар и политиколог
Датум измене: 25. новембар 2016. у 23:02; аутор: Serb1914 (разговор | доприноси)

Милорад Додик (Бања Лука, 12. март 1959[2]) српски је политичар, актуелни предсједник Републике Српске и предсједник Савеза независних социјалдемократа (СНСД). Бивши је предсједник Владе Републике Српске.

Милорад Додик
Милорад Додик 2016. године
Лични подаци
Датум рођења(1959-03-12)12. март 1959. (65 год.)
Место рођењаБања Лука,  ФНРЈ
ДржављанствоБосна и Херцеговина (Република Српска),
Србија [1]
НародностСрбин
РелигијаПравославац
УниверзитетУниверзитет у Београду
ПрофесијаПолитиколог
Породица
СупружникСњежана Додик
ДецаГорица и Игор
Политичка каријера
Политичка
странка		СНСД
Тренутна функција
Функцију обавља од 15. новембра 2010.
ПретходникРајко Кузмановић
28. новембар 2006 — 16. новембар 2010.
ПретходникПеро Букејловић
НаследникАнтон Касиповић (в. д.)
Предсједник Владе Републике Српске
28. фебруар 2006 — 29. новембар 2006.
ПретходникПеро Букејловић
НаследникМилорад Додик
Предсједник Владе Републике Српске
18. јануар 1998 — 12. јануар 2001.
ПретходникГојко Кличковић
НаследникМладен Иванић

Дипломирао је на Факултету политичких наука у Београду. Почасни је предсједник КК Партизан. Добитник је више признања и одликовања попут награде Фонда јединства православних народа из руку руског патријарха, Свети крст чувара Христовог гроба из руку јерусалимског патријарха, Ордена Светог Саве првог реда који додјељује Српска православна црква, Ордена Немањића, Ордена Републике Српске на ленти.[3]

Политичка каријера

Од 1986. до 1990. био је предсједник Извршног одбора Скупштине општине Лакташи. Године 1990. на првим вишестраначким изборима у СР Босни и Херцеговини изабран је за српског посланика Скупштине СР БиХ, као кандидат Савеза реформских снага. Током Рата у БиХ, био је посланик Народне скупштине Републике Српске. У то време, основао је Клуб независних посланика у Народној скупштини Републике Српске, чији су се чланови били опозиција Српске демократске странке која је имала већинску власт у Народној скупштини Републике Српске.

Године 1996, послије Дејтонског споразума, из клуба је произашла Странка независних социјалдемократа и Додик је постао њен први предсједник. Странка се касније ујединила са Демократском социјалистичком партијом како би се оформио Савез независних социјалдемократа, чији је Додик и данас предсједник.

Премијерски мандати

Милорад Додик је обављао функцију предсједника Владе Републике Српске у три мандата.

Предсједнички мандат

Милорад Додик је побиједио на изборима за предсједника Републике Српске 2010. са добијених 51% гласова. Дана 15. новембра 2010. године званично је ступио на дужност предсједника Републике Српске, положивши заклетву пред Народном скупштином Републике Српске. Вјерски обред инаугурације је обављен 15. новембра 2010. године у Саборном храму Христа Спаситеља у Бањој Луци. Приликом обреда инаугурације, предсједник Републике Српске Милорад Додик је положио заклетву.

На изборима одржаним 12. октобра 2014. са добијених 45,39% гласова по други пут је победио Огњена Тадића и мандат му се продужио до 2018. године.[4]

Ангажман у спорту

Милорад Додик више од десет година био је предсједник КК „Игокеа“ Александровац чији је један од оснивача, а КК „Партизан“ Београд му је додијелио титулу почасног предсједника клуба.[2] Неријетко се може видјети на спортским манифестацијама у Србији [5] и Републици Српској а у функцији предсједника РС иницирао је и неколико пројеката сарадње између различитих гранских спортских савеза Србије и Републике Српске. [6]

Признања

  • Поводом освештења Саборног храма Христа Спаситеља у Бањој Луци 29. маја 2009. године, као једном од кумова храма, тада предсједнику Владе Републике Српске, Милораду Додику је додијељен Орден Светог Саве првог реда, највише одликовање Српске православне цркве.[7]
  • Одлуком Националног савјета безбједности Русије је 6. новембра 2011. одликован „Орденом Првог степена за заслуге пред отаџбином и козаштвом“.[8]
  • Указом предсједника Руске Федерације Дмитрија Медведева од 22. новембра 2011, одликован је „Орденом дружбе“ за развој сарадње између Руске Федерације и Босне и Херцеговине.[9] Орден му је уручен 9. јануара 2012, на Дан и Крсну славу Републике Српске.[10]
  • Споменица Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ на којој пише: „У знак поштовања и захвалности за залагање и допринос његовању просвјете, културе и духовности српске“, Билећа 28. јуни 2012.
  • Одликовање Фонда јединства православних народа, за истакнуту дјелатност на јачању јединства православних народа и унапређење и јачање хришћанских вриједности у друштву (11. март 2014)

Патријарх московски и све Русије Кирил уручио је предсједнику Републике Српске Милораду Додику награду међународног Фонда јединства православних народа за 2013. годину, а које се додјељује у координацији Руске православне цркве и Кабинета предсједника Руске Федерације, ради одавања признања за истакнуту дјелатност на јачању јединства православних народа и унапређење и јачање хришћанских вриједности у друштву.[3]

Контроверзе

 
Милорад Додик

Град Сарајево је 6. октобра 2009. поднео Тужилаштву БиХ, сарајевском и тузланском кантоналном тужилаштву, и Окружном суду у Бијељини кривичну тужбу против Додика због „злоупотребе положаја, или овлашћења, изазивање националне, расне и вјерске мржње, раздора или нетрпељивости и насилничког понашања“, зато што је 11. септембра на јавном скупу у Бијељини, према наводима тужбе, „порицао доказане ратне злочине“ на Маркалама и на Капији у Тузли, и проглашавао невиним генерала Ненада Ђукића, коме се суди пред Судом БиХ.[12]

Појавио се у својству свједока одбране на суђењу бившем предсједнику РС Радовану Караџићу, са којим током рата није дијелио страначку идеологију, јер је Додик за вријеме Грађанског рата у Босни и Херцеговини представљао опозицију у Републици Српској. [13]

Додик је више пута вербално нападао новинаре различитих медијских кућа,[14][15] члановима своје странке, функционерима Владе РС и другим званичницима је у марту 2010. забранио било какву комуникацију са одређеним медијима, [тражи се извор] а новинарима Алтернативне телевизије је забрањено присуство у изборном штабу СНСД послије избора у октобру исте године.[16][17]

Види још

Извори

  1. ^ еНовости.инфо (17. 6. 2009). „Додик: држављанин Српске, прије свега”. СРНА. Приступљено 23. децембар 2010. 
  2. ^ а б БИОГРАФИЈА
  3. ^ а б Patrijarh Kiril nagradio Dodika za promociju hrišćanskih vrijednosti - BiH - Nezavisne novine
  4. ^ Dodik osvojio 45,39, a Tadić 44,28 posto glasova
  5. ^ пријеми
  6. ^ пријеми МД
  7. ^ „Освештан Храм Христа Спаситеља у Бањалуци”. 
  8. ^ „Председнику Републике Српске орден првог степена”. Радио-телевизија Републике Српске. 6. 11. 2011. Приступљено 7. 11. 2011. 
  9. ^ УКАЗ Президента РФ от 22.11.2011 N 1517 „О НАГРАЖДЕНИИ ОРДЕНОМ ДРУЖБЫ ДОДИКА М.", Приступљено 13. 4. 2013.
  10. ^ Уручена одликовања поводом Дана Републике (фото), Приступљено 13. 4. 2013.
  11. ^ Додику уручен орден (Б92, 3. мај 2015)
  12. ^ Кривична пријава против Додика. Радио-телевизија Србије, 6. октобар 2009., Приступљено 6. 10. 2009.
  13. ^ Свједок на суђењу Радовану Караџићу
  14. ^ Б92: „Протест због Додикових увреда“, Приступљено 24. 12. 2010.
  15. ^ Дојче веле: „Суноврат новинарства - пријетња новинару ФТВ“, Приступљено 24. 12. 2010.
  16. ^ Фронтал:„СНСД забранио Алтернативној телевизији присуство у изборном штабу“], Приступљено 24. 12. 2010.
  17. ^ Press Now: „Dodik ontzegt laatste onafhankelijk televisiestation in Republika Srpska toegang tot verkiezingsinformatie“, Приступљено 24. 12. 2010.

Спољашње везе


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милорад_Додик&oldid=12215896”