Крила кукаца
Крила кукаца су органи за летење који се налазе с горње стране средњег и стражњег прсног колутића. Сви кукци имају два пара крила и по крилима се разликују од свих других бескраљешњака.
Еволуција
[уреди | уреди извор]Крила кукаца настала су од леђних изданака који су служили као падобрани при скакању или падању с дрвећа. Развитком мишића падобрани су постали покретни и развили су се у крила. Настајање крила од леђних изданака посредно се види се при преобразби кукаца с непотпуном преобразбом (нпр. скакавци и вретенца) којима поступно расту крила.
Врсте крила
[уреди | уреди извор]Код вретенаца су оба пара крила једнаке опнасте структуре и покрећу се неовисно, код већине других кукаца предња и стражња крила се покрећу скупа. Код мрежокрилаца су крила испрекрижена ребрима, код опнокрилаца и лептира су стражња крила мања од предњих, код двокрилаца су стражња крила смањена у незнатне маљице, код равнокрилаца су стражња крила већа од предњих, код корњаша су предња крила хитинизирана у заштитно тврдо покриље испод којега је пресложен много већи опнасти стражњи пар крила, код полукрилаца је јаче хитинизирана само предња половица предњих крила, штурака и роваца предња су крила многа мања од стражњих, код ресичара крила су знатно редуциране крилне плохе а функционалност лета постижу ресастим наставцима. Крила су посве нестала у наметника: буха, ушију, стјеница, спиљских кукаца. Крила су нестала само женкама кријесница, неких грбица, код смоквине ковнарице (Бластопхага псенес) су само мужјаци без крила. Без крила су радници мрава и термита док су сполни облици крилати. Наметничка муха, овчја ушара (Мелопхаус овинус) лети около док не нађе домадара, а кад засједне на домадара одбаци крила.[1]
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ Иво Матоничкин, Иван Хабдија, Бисерка Примц-Хабдија, Бескраљешњаци, биологија виших авертебрата, Школска књига, Загреб, 1999. ИСБН 953-0-30824-8