Пређи на садржај

Хемидезмосом

Извор: Wikipedija
Хемидезмосом
Ултраструктура трахеалних хемидезмосома миша
Код нормалног миша (а) постоје добро дефинирани - организирани хемидезмосоми са тамним пољима у густој плочи (ламина денса) прислоњеној на хемидезмосом (стрелице).
Насупрот томе, хемидезмосоми у Ламц2 -/- трахеја (б) су дезорганизиране унутарћелијске компоненте, више дифузне.
Ламина денса је директно испод мјеста где подручје хемидезмосома ареас губи електронску густину виђену у контроли (стрелице).
Детаилс
ЛатинскиХемидесмосома
Идентифиерс
ТХШаблон:Стр реп.хтмл Х1.00.01.1.02029
ФМА67415
Анатомска терминологија

Хемидесмосоми (грч. ἡμι -хēми = пола + δεσμός - десмóс = веза + σῶμα - сṓма = тело) се налазе између неких епителих ћелија и њихове базалне ламине. Изгледају као половине дезмосома и везују ћелију за њену базалну ламину. За разлику од дезмосома код којих у причвршћујући плак улазе кадхерини код хемидезмосома су то интегрини, протеини који служе као рецептори за ламинин и колаген типа IV.[1][2][3][4]

С друге стране, дезмосоми су међућелијске везе у међућелијском простору, састављене од филамената који, у хомогеномм распореду образују структуру звану међућелијски цемент. Са цитосолне стране, на мембране налијежу тзв. дезмосомске кружне плоче, промјера 0,1 - 0,5 нм, дебљине 15-20 нм. Дезмосоми су дифузна размјештени по цијелој површини ћелијске мембране.

Главне међућелијске везе
Веза Цитоскелетна копча Трансмембрански протеини Веже ћелију за:
Дезмосом Интермедијерни филаменти Кадхерини Друге ћелије
Хемидезмосом Интермедијарни филаменти Интегрини Екстрацелуларни матрикс
Зонула адхеренс Актински филаменти Спектрин

Друге ћелије / Екстрацелуларни матрикс

[1][5][6][7][8]

Допунске слике

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. 1,0 1,1 Х Халиловић Ј. ет ал. : Цитологија. "Грин", Грачаница. 2011. ИСБН 978-9958-764-47-9. пп.
  2. Међедовић С., Маслић Е., Хаџиселимовић Р. : Биологија 2. Светлост, Сарајево. 2000. ИСБН 9958-10-222-6. пп.
  3. Капур Појскић L., Ед. : Увод у генетичко инжењерство и биотехнологију, 2. издање. Институт за генетичко инжењерство и биотехнологију (ИНГЕБ), Сарајево. 2014. ИСБН 978-9958-9344-8-3. пп.
  4. Бајровић К, Јеврић-Чаушевић А., Хаџиселимовић Р., Ед. : Увод у генетичко инжењерство и биотехнологију. Институт за генетичко инжењерство и биотехнологију (ИНГЕБ), Сарајево. 2005. ИСБН 9958-9344-1-8. пп.
  5. Цампбелл Н. А. : Биологy. Тхе Бењамин/Цуммингс Публисхинг Цомп., Инц., Менло Парц (ЦА), УСА. 1996. ИСБН 0-8053-1957-3. пп.
  6. Лаwренце Е. : Хендерсон'с Дицтионарy оф биологицал термс. Лонгман Гроуп Лтд., Лондон. 1999. ИСБН 0-582-22708-9. пп.
  7. Кинг Р. C., Странсфиелд W. D. : Дицтионарy оф генетицс. Оxфорд ниверситy Пресс. Неw Yорк, Оxфорд. . ИСБН 0-19-509441-7. пп. ;. 1998. ИСБН 0-19-509442-5. пп.
  8. Албертс Б. ет ал. : Молецулар биологy оф тхе целл. Гарланд Публисхинг, Инц., Неw Yорк & Лондон. 1983. ИСБН 0-8240-7283-9. пп.

Вањске везе

[уреди | уреди извор]