Гоце Делчев
- За град са овим именом видите Гоце Делчев (град).
| Гоце Делчев | |
|---|---|
 портрет Гоце Делчева | |
| Рођење | Георги Николов Делчев 4. фебруар 1872 Кукуш, Османско Царство (данас Грчка) |
| Смрт | Баница, Османско Царство (данас Грчка) 4. 5. 1903. (доб: 31) |
Гоце Делчев (1872 — 1903) је био македонски[1][2][3] револуционар, вођа Тајне македонско-одринске револуционарне организације (мк. Тајна Македонско-Одринска Револуционерна Организација, скраћено ТМОРО), касније преименоване у Унутрашња македонско-одринска револуционарна организација (на бугарском и македонском скраћено ВМОРО) или Унутрашња македонска револуционарна организација (мк. Внатрешна Македонска Револуционерна Организација, скраћено ВМРО).
У Северној Македонији се сматра да је Гоце Делчев један од највећих етнички македонских револуционара, а у Бугарској је сматран Бугарином.
Биографија и револуционарна дјелатност
Рођен је 23. јануара (4. фебруара) 1872. у Кукушу у Егејској Македонији (грч. Килкис у данашњој сјеверној Грчкој), као прво мушко дијете, треће по реду у бројној породици Делчевих која је имала укупно деветоро дјеце. Делчев је потекао из релативно добро ситуиране породице. Његов отац Никола Делчев, био је Кукушанац, а његова мајка Султана Нурџиева потицала је из оближњег села Мурарци. Од 1879. до 1880. године, Гоце (Георги) Делчев ишао је у прогимназију Бугарске егзархије у Кукушу. Затим је завршио средњу школу у Солунској бугарској мушкој гимназији „Свети Кирил и Методиј“ која је деловала под окриљем Бугарске егзархије. Уписао се у Војну академију у Софији у Бугарској 1891. године. Касније, као питомац војне школе у Софији, тајно је посјећивао социјалистичке скупове и ширио социјалистичку литературу, због чега је искључен из школе. Делчев је постао бугарски учитељ у гимназији Бугарске егзархије у Штипу 1894. године, гдје се упознаје са Дамом Груевим, једним од основача револуционарне организације. Као резултат блиског пријатељства међу њима, Делчев се придружио тој организацији 1895. године, убрзо постајући њезин вођа.
Године 1896, у Солуну се одржао конгрес македонско-одринских револуционара. Конгресу је присуствовао и Гоце Делчев. Гоце Делчев и Ђорче Петров саставили су Правилник и Устав организације, који је носио назив Устав Бугарског македонско-одринског револуционарног комитета. У то вријеме организација је почела да се зове и Унутрашња македонско-одринска револуционарна организација (ВМОРО). Почетком јануара 1898. године установљен је четнички институт, а Гоце Делчев је постао начелник свих чета у Македонији.
Циљ организације била је аутономија Македоније и Одринске Тракије.
Да одстрани, или бар да смањи дјеловање бугарског двора и његовог тзв. Врховног македонско-одринског комитета у Македонији и Тракији, Гоце је активно радио против њиховог мијешања у рад Револуционарне организације, која је била јединствен представник македонско-одринског ослободилачког устанка. Званичној Бугарској Гоце је поручио да не мисли на Македонију, већ да чува своју територију, а Македонци ће чувати Македонију.
На редовном савјетовању децембра 1902. године, Гоце Делчев, Даме Груев, Јане Сандански и др. творци ТМОРО-а ријешили су да се не диже фронтални устанак у Македонији и Тракији, већ да се води партизански рат. Циљ, као што је изјавио Гоце, треба да буде: „не да ми побиједимо Турску, већ да она не побиједи нас.“ Затим је Гоце отишао на терен.
У јануару 1903. године, Гоце Делчев се изјаснио отворено како је он први против подизања устанка у Македонији и Тракији те године. На његову иницијативу у Софији је организовано савјетовање групе македонско-одринских револуционара, међу којима су били Гоце Делчев, Ђорче Петров, Јане Сандански, Пере Тошев, Михаил Герџиков и други из ТМОРО. Разматрао се приједлог о подизању устанка. Излагали су своја мишљења Гоце Делчев, Јане Сандански, Ђорче Петров и др. Они су сматрали да унутрашња и међународна ситуација у Македонији није погодна за дизање устанка, и скуп се изјаснио против њега.
19. јануара 1903. године, Гоце Делчев са четом креће за Македонију, а са њим и Јаворов. Истог дана стижу у Самоков. 19. марта 1903. Гоце Делчев са својом четом минира мост на ријеци Ангисти, а у ваздух је дигнут и тунел на железничкој прузи. Од 19. до 20. априла исте године Гоце Делчев пристиже у Солун и смјешта се у просторе Солунске бугарске мушке гимназије. Ту се неколико пута среће са Дамем Груевим и са њим разматра подизање устанка. Гоце напушта Солун и возом иде у Серез. Увече 2. маја 1903. Гоце Делчев пристиже у село Баницу близу Сереза. О пристигнућу Гоца Делчева у Баницу извијешћени су Турци. У зору 4. маја 1903. године, Гоце Делчев и и његова дружина обавијештени су од стране својих јатака да су опкољени турском војском. Гоце наређује људима да излазе из кућа и да се повлаче како би се спасли турског зулума. У борбама приликом излажења из села Банице, Гоце Делчев је био погођен у лијеви дио груди и пао је мртав.
Гоце Делчев у Северној Македонији и Бугарској слови за народног хероја. Његово име је постало легенда и идеал свим каснијим организацијама које су се залагале за Македонију и Македонце.
Августа 1903. године, на празник Илиндан, у Македонији је подигнут тзв. Илиндански устанак против турске власти. Иако Гоце Делчев, који је погинуо у мају те године, није учествовао у њему, устаници су били надахнути његовим револуционарним идејама.
Цитати Гоца Делчева
- „Слобода Македоније се крије у унутрашњем устанку. Ко мисли да ослободи Македонију споља, тај лаже и себе и друге.“
- „Труд и упорност, то је моћ са чијом помоћи човјек постаје несаломив у неком свом залагању.“
- „Да чувамо чистоту ослободилачког устанка и Организације - то је први услов за наш успјех!“
- „Браво, јуначе, дођи да ти ја стиснем руку и да те поздравим, такви и јесу потребни мајци Македонији!“
- „Унутрашња организација не тежи само томе да народу даје оружје за устанак, већ и да разбије њихов робовски дух.“
- „Ми се боримо за слободну и независну Македонију са широким правима сиромашног живља.“
- „Ја не волим устанак са људима који ће ме напустити при првом неуспјеху, ја волим револуцију са грађанима кадрим да поднесу сва искушења једне дуготрајне борбе каква ће, усљед жестоких политичких услова, бити и наша - или ћемо водити говеда у касапницу.“
- „Ја замишљам свијет као поље за културну сарадњу међу народима.“
- „Но то је пут за ослобођење народа од туђег ропства. Њим су кренули Грци, Срби, Бугари. Тим путем треба да кренемо и ми, Македонци, како бисмо се ослободили од Турака.“
- „Ако је тиранија насиље, онда је револуција насиље против насиља.“
- „Да ли може постојати друго мјесто за једног Македонца осим Македоније? Да ли постоји народ несрећнији од македонског? I да ли постоји негдје шире поље за рад од овог у Македонији?“
Повезано
Извори
- ↑ Тхаммy Еванс (2019). Нортх Мацедониа. Брадт Травел Гуидес. стр. 24. ИСБН 9781784770846.
- ↑ Еаст Еуропеан Аццессионс Лист Либрарy оф Цонгресс. Процессинг Департмент (1951) стр. 178.
- ↑ А Цомпанион то Анциент Мацедониа бy Иан Wортхингтон анд Јосепх Роисман (2010) стр. 584.
Спољашње везе
- Гоце Делчев Архивирано 2005-04-26 на Wаyбацк Мацхине-у (mk)
- Гоце Делчев биографија (mk)
- „Гоце Делчев“, књига Пеја Јаворова (bg)
- Гоце Делчев Архивирано 2005-10-26 на Wаyбацк Мацхине-у у питањима и одговорима из историје Македоније (en)
- Турски документи о убиству Гоца Делчева (bg)
- Говор о Гоцу Делчеву од његове унуке Катерине Трајкове Нурџиеве Архивирано 2006-05-06 на Wаyбацк Мацхине-у (mk)
